Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uprkos pojačanog rizika da čujem nove podatke iz svoje biografije, mada vidim da danas duh barona Mithauzena nije baš u ovoj sali tako prisutan i moram da kažem neku reč o ovom zakonu.
Mislim da ćete sutra odrediti dan za glasanje, da li je tako gospodine predsedniče? Pozivam vas koji ste spremni da glasate za ovaj zakon da dođete adekvatno odeveni, svi kožne mantile kao 1945. godine, jer oni koji su ovakve zakone sprovodili 1945. godine kod mog dede i moje porodice, mojih kumova i građana Kruševca, jedne građanske Srbije, kada se otimalo, onda se otimalo u kožnim mantilima.
Siguran sam da oni koji imaju one uniforme za maskembal od kratkih majici, verovatno imaju i kožne mantile, tako da mislim da to neće izostati.
Nije ovo 1945. godina i nije ovo 1958. godina. Ja sam zahvalan poslanicima koji su predali amandmane i gospodinu Antiću, njegovi su amandmani koliko, toliko ublažili negativne efekte ovog zakona, ali bi bilo mnogo bolje da ste prihvatili amandmane koje je predala poslanička grupa DS.
Kada pogledate ovaj zakon, ne znam da li je pisan u kabinetu ili u pečenjari u Atenici. Gde god da je pisan, imaće štetne, pogubne, aflatoksične efekte po srpsko društvo. Čujem neka dobacivanja. Nema potrebe za nervozom. Samo vi kod kuće lepo po kožni mantil …

Molim narodne poslanike da ne dobacuju govornicu i govornika da se ne obraća narodnim poslanicima.

Dakle, vidim da se ovde ostavlja jedno diskreciono pravo, da se neki dogovori naprave u roku od dve godine. Ne znam da li ćete imati vremena da to uradite za dve godine, pošto će sigurno, ali pazite, ovde se vode stenografske beleške, evo ove devojke ovde, a ja sam prošli put predložio da dobiju beneficirani radni staž, kada sam čuo kakve amandmane i kakve predloge daju ljudi iz vladajuće većine, ali, tu su stenografske beleške i videćete, ja kažem sada, ako ova aflatoksična vlada ne padne u roku od godinu dana, sigurno ćemo imati ovaj zakon ponovo na dnevnom redu za godinu dana.
To će vam kazati Ustavni sud, ali to će vam mnogo bolje kazati život. Vi donosite zakone koji ne mogu da se sprovedu, ali ja razumem potrebu da se reši problem nelegalnih objekata. Ovim zakon ne rešava, pogotovo u zemlji gde se promoviše dogovoruckanje i kraduckanje.
Majko mila, kada krene dogovaruckanje sa službom katastra i kada krene dogovaruckanje i kraduckanje da li nešto košta 500 evra i da li je neki dokument orto foto snimak ili na fotografija sa novčanicom od 500 evra. Nisam siguran da ovako visokokoruptivnim zakonima rešavate ovaj problem. Mislim da ih pojačavate. Mislim da to nije dobro i mislim da treba da se pozovete na reči jednog mog kolege koji je juče rekao, ako hoćete nešto u Srbiji da menjate, prvo morate da krenete u promene od samog sebe. Krenite u te promene, ali ne ovakvim zakonima. Samo da vam kažem kako to praksa prevodi na običan narodni jezik, kada učestvujete u kupovini nekog hotela na Kopaonik, onda vam poreska uprava proceni da možda metar kvadratni tog hotela košta 200 evra ili 20.000 dinara. Kada hoćete sa poreskom upravom da se nagodite koliko košta metar kvadratni, ona vam donese procenu jednog ara na 45.000 evra, pa vi izvolite uplatite, iako tržište tu vrednost ne poznaje.
Mislim da bi bilo bolje da ste usvojili amandmane DS. Sve u svemu, mislim da zakon neće biti dobar po naše društvo, da ste ga pogrešno predstavili kao Zakon o legalizaciji, jer ovo je zakon koji će omogućiti građanima Srbije samo da dobiju čestitku od poreske uprave i plate porez na te parcele koje će morati da upišu i ništa drugo. Probleme rešiti neće, uprkos primerenih nastojanja i mojih kolega iz vladajuće većine i iz opozicije, da se koliko – toliko ublaže efekti zakona.
Opet je dobro što postoje narodni poslanici, a ne samo oni službenici ministarstava koji na fejs buk kače slike snajpera. Dobro je što postoje narodni poslanici koji čitaju zakon, pišu amandmane i pokušavaju da ublaže negativne efekte ovog zakona.
Na žalost, ublažiti negativne efekte zakona na društvu u kome ima 1.300.000 nelegalnih objekata, koji nisu pravljeni samo od 2000. godine, nego je istorija tih objekata jako duga, neće biti moguće.
Zahvaljujem vam se i pozivam vas da ipak razmislite, pre nego što stisnete ovo dugme "za", jer ovo nije 1945. godina.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić.

Uvaženi predsedniče, poštovani gospodine ministre, PUPS, odnosno poslanici ove grupe, ne učestvuju često u ovakvim raspravama. Smatramo ih necelishodnim i neproduktivnim. Za nas je ovo izgubljeno vreme, pogotovo vreme kada treba da razrešimo pitanje jednog zakona koji je leks specijalis, koji treba da reši nešto što nije rešavano u dugom vremenskom periodu i nemoguće je apsolutno rešiti pravično. Opterećuje nas način na koji pristupamo ovom problemu. Ovaj zakon je dugo vremena bio u javnim medijima, propraćen je sa svim novinama i na televiziji.
Prvo, moram da kažem, gospodinu Konstantinović, odnosno vama, da gospodin Konstantinović nije govorio istinu, mi nismo dali nikakav amandman na ovaj član, ali podržavamo amandman gospodina Antića i smatramo da sve ono što može poboljšati da se ovaj problem reši, a mi nemamo pred sobom mnogo vremena, vidite i sami da se svakih šest meseci ispituje naš rad i podržavam inicijativu da se ispita rad svih nas ovde.
Oni koji opstruišu rad parlamenta i govore prazne priče, jednom im se mora stati na rep i kazati tačka tome, to se mora uraditi, ako treba i da se dopuni pravilnik o radu. Sa ovim ne želim da kažem, da sterilišemo ovaj parlament, ali da učinimo i da produktivno svi učestvuju u tome da se doprinosi radu u napretku zemlje, jer nemamo mi mnogo vremena za mnogo priče.
Ni novi izbori, ni nova rekonstrukcija Vlade neće dati neke pozitivne rezultate, ako se svako od nas ne očisti svoj ispred sebe, šta to treba da uradi i u svojoj glavi raščisti, šta je bitno za ovaj parlament, a šta nije.
Na kraju bih želeo da zamolim sve poslanike da poštujemo vreme svih nas ovde i time ćemo poštovati i ovaj parlament i učiniti ovaj parlament efikasnijim, što je nama vrlo bitno.
Hajde da se vratimo na temu i to je apel PUPS.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku prvo, gospodin Rističević.

Izvinjavam se gospodine Babiću, ali iziritiran time što nisam dobio pravo na povredu Poslovnika, reklamiram povredu član 128. stav 1. i 2. Kolega koji je toliko nadahnuto govorio o otimačini, a sada možete da pogledate, pre nego izvuku, ostavio je svoju karticu. Dakle, toliko je bilo napada zbog kartica koje nisu bile u poslaničkim jedinicama, već su bile pored i izvađene, ukrivo stavljene, nisu bile u funkciji, evo ga, vraća se, toliko je bilo priče oko tih kartica, a od nas je traženo da iz uzmemo.
Ja ne mogu da uzmem tuđu karticu, nisam ja tamo onaj što je to radio 2002. i 2003. godine, ne pripadam tome, a nisam znao da će se kolega vratiti posle pet minuta, ali njegova je obaveza bila da ponese karticu, jer, otkud ja znam, možda je otišao u Solun i Bodrum.

Po Poslovniku, gospodin Konstantinović.

Gospodine predsedniče, vrlo je važno da imate iste kriterijume za sve u ovoj Skupštini. Povredili ste član 103. Ne može da se javi član vaše poslaničke grupe i da priča o nečemu što nema nikakve veze sa vašim postupanjem, a to se naziva povredom Poslovnika. Naučili smo i pre nego što ste došli, rekao je gospodin Arsenović, povredu Poslovnika može da učini samo predsedavajući, odnosno vi kao predsednik parlamenta.
Zašto ne opomenete kao što ste dali opomenu koleginici Popović, date opomenu Marijanu Rističeviću koji uopšte ne govori o povredi Poslovnika, nego priča o nekim ljudima koji jesu u sali ili nisu u sali, imaju kartice ili nemaju kartice.
Molim vas da imate isti kriterijum, jer na ovaj način vi kršite član 103. Poslovnika.