Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je četiri minuta. Na raspolaganju poslaničkoj grupi SNS je 69 minuta.
Da li još neko želi reč?
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarevjić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Koleginice i kolege da se vratimo na raspravu u pojedinostima.
Drago mi je što je poslanik iz poslaničke grupe SNS rekao da je ovo rešenje sa Poreskom upravom potencijalno koruptivno. Ne kažemo da je koruptivno. Mi smo odmah rekli da što više ima diskrecionih prava, podzakonskih akata koje treba da donese ministar, ne samo mi nego i Agencija za borbu protiv korupcije, da je to potencijalno koruptivno.
Da se vratimo na ovaj član 4. Šta je suština člana 4? Suština je zemljište na kome je neko izgradio nelegalni objekat. Zemljište na kome je neko drugi izgradio nelegalni objekat. Član 3. govori o zemljištu na kome je izgradio objekat onaj čije je i zemljište i objekat, a član 4. jednog je objekat, a drugog je zemljište.
Šta je suština ovog zakona? To zemljište. Ovaj zakon uvodi pravo sticanja svojine nad zemljištem iako to pravo regulišu drugi zakoni, a to se htelo sakriti. Znate šta je ključni dokaz da ovo zovimo ga otimačinom tuđe zemlje, zovimo ga upisavanjem tuđe zemlje u svoje vlasništvo.
Kako se vidi da se htelo sakriti? Nigde se u naslovu ne pominje zemljište. U zakonu se govori o sticanju prava svojine nad zemljištem. Ovaj član 4. o sticanju prava svojine nad tuđim zemljištem.
Zašto je naš amandman bolji od amandmana gospodina Antića? Naš amandman kaže – upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli koja je u susvojini odnosno u sukorišćenju više lica, itd. upisaće se samo vlasništvo nad objektom, ali ne nad zemljom. Prosto zemlja se reguliše drugim zakonima.
Antićev amandman je bolji nego prethodno i prvobitno rešenje. U čemu? Što faktički odlaže za dve godine taj dogovor, a u prvobitnom Ilićevom predlogu je bilo da ovaj koji ima na tuđem zemljištu objekat odmah upisuje jednim rešenjem i prava svojine nad tom tuđom zemljom. Ovde će to uraditi posle dve godine.
Nažalost, to jeste eksproprijacija jer taj koji je vlasnik zemlje, kome je neko drugi napravio objekat, mora da mu proda po tržišnim cenama, a šta je to nego eksproprijacija? Znate da se eksproprijacija vrši po zakonu i po Ustavi ukoliko je to u javnom interesu, a ovo nije javni interes.
Antićev član 4. je u nekim stvarima gori od Ilićevog člana 4. U toj stvari jeste bolji, ali ako i se i dalje bavimo sticanjem prava svojine nad zemljištem, onda je to ono što je zakonodavac hteo da uradi, ali da sakrije jer nije stavio zemljište u naslov. Zato smo mi energično protiv bavljenja ovog zakona zemljištem i u članu 3. i u članu 4. U članu 4. pogotovo jer se radi o tuđem zemljištu.
U čemu je član 4. Antićev gori od Veljinog? Prvo, u prethodnom je bilo da se dokazuje vlasništvo nad nelegalnim objektom overene potvrde mesne zajednice o vremenu izgradnje. Bilo je to suludo rešenje. Njega nema u Antićevom amandmanu. Niti svuda postoje mesne zajednice i kako bi mesna zajednica znala kada je napravljen objekat itd.
Umesto toga, pojavila se potvrda nadležnog inspekcijskog organa o vremenu izgradnje bespravno izgrađenog objekta. Znači, hajde da ne ulazim u to koliko je to, biram reči, nenormalno da sada nadležni inspekcijski organ koji u principu juri divlju gradnju, koji izdaje rešenje o rušenju, sada vi njega stavljate u poziciju da on da potvrdu kada je nelegalan objekat srušen. Kako to inspekcijski organ može da zna? To je prvo pitanje. Opet potencijalno koruptivno.
Oni koji treba da ruše, sada treba da učestvuju u upisu prava svojine. Inspekcijski organ je sada nadležan da izdaje potvrdu umesto mesne zajednice, o vremenu izgradnje. Šta je vreme izgradnje, da li kada se omalteriše kuća, kada se pokrije, kada se udari prva ploča, kada se stave rogovi, pa okači košulja ili kada električar i keramičar završe svoje?
Mislim da je od ovog rešenja bilo bolje da se vreme izgradnje dokazuje sa tri svedoka, od kojih jedan mora da bude električar, a ova dvojica mogu da budu zidar i tesar. Bolje bi se utvrdilo vreme izgradnje. Ovo je gore nego što je bilo u prethodnoj verziji, a ono što ja predlažem, to bi bilo najpoštenije, jer verujte, ni mesna zajednica ni građevinska inspekcija, bolje od onih koji su radili na kući, neće utvrditi kada je kuća. To vreme izgradnje, to je prilično dugačko vreme.
Sve je to potencijalno koruptivno. Najviše je koruptivno to što ostaje u ovom članu pravo i mogućnost da se stekne svojina nad tuđom zemljom, a zakon se bavi objektima koji se upisuju u katastar nelegalno izgrađen. I dalje ljudi misle, i dalje gospodin Antić pominje legalizaciju. Radi se samo o upisu objekta u katastru sa zabeležbom – može da se sruši i nije po standardima, zato što zabeležba bez građevinske i upotrebne dozvole u suštini znači to, a od toga zavisi tržišna cena objekta i to je ono što mislimo da je prevara, kada su u pitanju ovi ljudi koji će dati po 100 evra.
Sve je to istureno u prvi plan da bi se sakrilo da se ovde radi o zemljištu, i to tuđem zemljištu. Znači, ostaje eksproprijacija. Još je čudnije način na koji se utvrđuje vreme izgradnje bespravno izgrađenog objekta i promenjena je formulacija iz prvobitnog, a sada nemam vrednosni sud o tome, mada mi se čini da je prvobitna formulacija bila bolja. Znači, vlasnik bespravno izgrađenog objekta pokrenuće postupak kod nadležnog organa uprave da mu se u skladu sa zakonom odredi zemljište za redovnu upotrebu objekta. To je bilo u Veljinoj verziji člana 4. i u Antićevoj – vlasnik objekta je dužan o svom trošku da utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta. Ovde je upitan bio nadležni organ, a ovde vlasnik objekta sam utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu.
Ponavljam, radi se o tuđem zemljištu, jer je nelegalni objekat na tuđem zemljištu. Mislim da je možda ova prethodna argumentacija, da, jeste zbog one suštinske stvari da je vlasnik zemljišta u prvoj verziji mogao samo da tuži sudu ovoga koji je izgradio i upisao pravo svojine nad zemljištem na sebe. Sada će biti eksproprisan u roku od dve godine, ali suštinski, nije promenjena ona osnovna zamerka da u ovom zakonu zemljištu nema mesta.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe LDP.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju zašto nije usvojen amandman nas poslanika LDP stoji razlog da je usvojen amandman kolege Antića iz SPS. U čemu je poenta tog amandmana koji je poslužio kao razlog da se ne usvoji amandman LDP, odnosno da se naš amandman samo delimično usvoji?
Radi se o tome da se amandmanom kolege Antića u stvari kozmetički uređuje postojeći član koji je predložen od strane predlagača zakona i faktički se menja stav 1. onako kako smo mi iz LDP i predložili. Radi se o tome da se bespravna gradnja prihvata u tom smislu da se vlasništvo upisuje samo na objektu, ne i na zemljištu. Dakle, to je stav 1. i tako glasi i naš amandman.
Mi smo predložili da se ostali stavovi ovog člana jednostavno brišu, jer oni nisu mogli da se poprave. Meni je žao što nije prisutan kolega Antić i žao mi je što očigledno ni ministra ne interesuje šta ću ja reći povodom ovog našeg amandmana, ali javnosti radi, moram da skrenem pažnju na nekoliko bitnih činjenica.
Očigledno je da ovde postoji jedna potreba da se zamagli suština. Očigledno je da postoji potreba da se sakrije da je u stvari ostalo ono što se i htelo originalnim članom 4, a to je da se pored prava vlasništva nad objektom upiše i pravo vlasništva na zemljištu, iako je ono tuđe, sve u korist onog koji je već nešto bespravno izgradio. Pri tom, on bespravno dobija i građevinsko zemljište. Preskače se konverzija, pretvaranje prava društvene svojine i iz te društvene svojine u privatnu svojinu, što je predviđeno jednim drugim zakonom, Zakonom o planiranju i izgradnji.
Prosto, vi na mala vrata uvodite bespravnost kao način funkcionisanja. Stav 2, recimo, služi upravo toj svrsi, da se ne vidi šta radite. Kaže – pravo svojine na zemljištu biće upisano u korist vlasnika objekta, kada vlasnik objekta dostavi dokaz da je nekim pravnim poslom stekao pravo svojine na zemljištu na kome je objekat izgrađen. Znate kako, ako on ima neki pravni posao u vezi tog zemljišta, tu se više ne radi o gradnji na tuđem zemljištu.
Dakle, ovaj stav vam je bio potpuno nepotreban. Jeste da po mišljenju podnosioca amandmana kozmetički popravlja član, ali u suštini, ništa drugo i ne čini.
Kaže, do upisa u pravo svojine, to je u stavu 3, na zemljištu na kom je objekat izgrađen, vlasnik objekta ne stiče nikakva prava, osim prava prolaza i to vi njega ograničavate sve do sticanja prava svojine. Dakle, pretpostavlja se da će steći pravo svojine i već u stavu 4. objašnjavate kako se stiče pravo svojine, a to je u roku od dve godine ukoliko se ne postigne dogovor između vlasnika zemljišta i graditelja na tuđem zemljištu, u smislu imovinsko pravnih odnosa. To znači da vi eksproprišete zemljište u privatnom vlasništvu, u vlasništvu nekog na čijem zemljištu se gradi tuđi objekat.
Vi u privatnom interesu radite eksproprijaciju i niste promenili član 4, kako se to izvorno objašnjava i od strane poslanika Antića, a podržavaju i kolege iz vladajuće koalicije. Dakle, ostaje činjenica da se može graditi na tuđem zemljištu, da se ulazi u domen sudova, da više sudovi nisu ti koji utvrđuju određena prava, određene činjenice koje su vezane za gradnju na tuđem zemljištu.
Onda, da biste još više zamaglili stvari i pokazali koliko ste spremni da netačno interpretirate nešto što mi iz opozicije tvrdimo da ne možete da radite, a to je, kaže, u stavu 6. - bliže uslove, način i postupak za sticanje prava svojine na zemljištu, utvrdiće ministar nekim podzakonskim aktima. To, prosto, nije tačno. Ovim stavom 4. vi faktički radite tu eksproprijaciju i tu više nema podzakonskim aktima bilo šta da se uredi.
Kolega Antić je govorio nešto o tome da je dugo u sistemu. Vidi se da je dugo u sistemu, a Srbija, očigledno, ima sistemske probleme. Ovaj problem sa nelegalnom gradnjom, divljom gradnjom i 1.300.000 nelegalno izgrađenih objekata, u stvari su samo posledica upravo tog problematičnog sistema u kojem kolega Antić, očigledno, se veoma dobro snalazi. A i ovaj amandman upravo ukazuje na tu činjenicu da se ne odustaje.
Ne odustaje se od tog pogrešnog sistema koji je proizveo ovaj problem, za koji kažete da ni jedna vlada ne zna kako da je reši niti je znala da je reši. To vam i verujem, ali to ne znači da i te kako niste doprineli do nastanka problema i da i te kako niste još više pojačavali tempo takve vrste urbicida, jer to jeste urbicid, ta nelegalna gradnja. Ovakvim predlogom zakona, normalno da nećete popraviti situaciju.

Iskorišćeno vreme ovlašćene predstavnice je dva minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS. Vreme na raspolaganju je osam minuta. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li namerno ili ne namerno, uglavnom, svi govornici opozicije daju akcenat na tuđe zemljište. Bespravna gradnja na tuđem zemljištu, kao na nečemu što je uzurpirano od strane bespravnog graditelja. Jako dobro svi znamo da u Srbiji postoji najmanje milion slučajeva gde nema rešenog imovinsko-pravnog odnosa na parceli na kojoj je objekat zidan.
Da li vodite računa o tim ljudima, koji su zidali objekte, svoje porodične objekte za rešavanje svog stambenog problema? Nisu mogli da dobiju dozvolu upravo zbog toga što nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Te objekte nisu mogli ni da legalizuju u postupku legalizacije, zato što član Zakona o planiranju i izgradnji podrazumeva da mora da se donese dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.
Hajde malo da razmišljamo o tim ljudima i koliko će ovaj zakon dobro učiniti za njih. Moći će, najzad, da ono što su pošteno zidali svojim novcem za rešavanje svog životnog problema, upišu u knjige gde se evidentira pravo svojine.
Nemojte samo da zakon kudimo, dajte da pogledamo i šta taj zakon dobro donosi za većinu bespravnih graditelja. Hvala.

Iskorišćeno vreme od vremena ovlašćene predstavnice je minut i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, javljam se da repliciram. Pogrešno me je razumela. Žao mi je, pogrešno me je razumela i moram da odgovorim.

Nemate prava na repliku, imate vreme od vremena poslaničke grupe.
Davanje prava na repliku je ovlašćenje predsedavajućeg koji, rukovodeći se redom na sednici i zadovoljavanjem prava svih poslanika, donosi odluku o tome kao diskrecionu. Tako da, molim vas da svi pročitamo taj član Poslovnika.
Takođe, molim vas da jedni drugima ne pomognete da bi izgledalo da je replika neminovna, pošto o tome isto donosi odluku predsedavajući.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Dejan Rajčić, sa ispravkom i Aleksandar Antić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovana Joksimović i Ljuban Panić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Javila sam se pre nego što ste prešli na sledeće amandmane, još dok smo bili kod amandmana poslanika LDP. Niste me videli, a posle sam jednostavno isključena iz sistema.
Htela bih samo da skrenem pažnju svim kolegama poslanicima i radi javnosti, imamo važeći Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, koji vrlo dobro reguliše građenje na tuđem zemljištu. Imamo zakone o parničnom postupku. Dakle, imamo validan sudski postupak koji reguliše kako se to utvrđuje kako neko stiče bilo kakvo pravo kada se radi o gradnji na tuđem zemljištu.
Problem sa ovim zakonom je što se jednostavno derogiraju odredbe nekog drugog zakona, i to na pogrešan način, na loš način, sa ozbiljnim potencijalima u smislu rasta korupcije.
Kada imate mogućnosti da ogromnim diskrecionim ovlašćenjima nekog administrativnog radnika sistem ugrožavate tako što omogućavate da odlučuje o tome da li će ili neće upisati pravo svojine nečijeg objekta ujedno i na pravo svojine na zemljištu, u tom slučaju ste u velikim problemima. Sud ima jasan postupak kako utvrđuje činjenice, koji su dokazi potrebni i tu nema zbora, procedura je jasna.
U ovom slučaju, nemate jasnu proceduru, a pri tom veoma široka ovlašćenja imaju oni u čijoj nadležnosti je da utvrđuju da li su dokazi validni, da utvrđuju vrednost tog zemljišta a da, pri tom, vlasniku zemljišta onemogućavaju da se na bilo koji način pobuni protiv te činjenice da mu je neko izgradio objekat na zemljištu, da mu je cena određena po tržišnim uslovima od nekog tamo državnog organa, ako nije zadovoljan. To je eksproprijacija. Ako nekome oduzimate zemljište, to jeste eksproprijacija, ako to lice nije dalo saglasnost, ako to lice smatra da nema pravo neko da mu oduzme zemljište, prosto, ne može protivno zakonu koji ćete vi usvojiti.
Znate kako, Zakon o eksproprijaciji predviđa eksproprijaciju samo u javnom interesu. Sa ovim zakonom vi menjate Zakon o eksproprijaciji. Šta je to ako nije pravni nonsens? Mislim da su toga svesni svi pravnici koji su bar prošli pored pravnog fakulteta.