Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, podneli smo amandman na član 5. Lično, ne slažem se sa obrazloženjem. Obrazloženje je da je prihvaćen izmenjeni član prihvatanjem amandmana, a koje su podnele naše cenjene kolege iz LDP. Po ovome, kakvo je ovo obrazloženje, smatram da bi mogao da bude prihvaćen naš amandman, a dato obrazloženje drugoj grupi na ovakav isti način.
Da ne budem pogrešno shvaćen, nemam ništa i nemam nikakav problem da bude prihvaćen amandman, ali u obrazloženju bi trebalo da stoji da amandman bolje reguliše materiju. Da je na bolji način regulisano i obrazloženo, onda bih se složio sa obrazloženjem. Ovako bih isto mogao da bude prihvaćen amandman poslaničke grupe PUPS, a da se cenjenim kolegama da ovakvo obrazloženje. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vladimir Gordić, Radojko Obradović, zajedno Biljana Hasanović-Korać i Teodora Vlahović i zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Gordić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, zakon o kojem raspravljamo već dva dana glasi – Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Međutim, jednim delom prvog stava člana 1. i kompletnim članom 6. ovog zakona mi u potpuno isti kontekst stavljamo i one graditelje, one naše sugrađane koji su svoje objekte izgradili sa validnom građevinskom dozvolom. Oni su te objekte i prema postojećim rešenjima u postojećim zakonima mogli da upišu u pravo svojine. Tu pre svega mislim na član 97. Zakona o državnom premeru i katastru, i to stav 1. tačka 2).

Kada pogledamo pažljivo ovaj član 97. Zakona o državnom premeru i katastru i ko po njemu ima pravo upisa svojine na izgrađenim objektima, shvatamo da praktično zakon koji danas obrazlažemo, odnosno koji diskutujemo tiče se u stvari samo čl. 1. i 4. koji su i sporni. Amandmanima koji su do sada usvojeni delimično su popravljeni ovi članovi. Međutim, smatram da je bilo i drugih rešenja i drugih amandmana koje su predali poslanici iz opozicije, a koji na daleko bolji način regulišu ove članove. Tako da, zakon koji ćemo verovatno danas usvojiti zahvaljujući poziciji sadržaće i dalje rešenja koja su protivustavna, kao i rešenja koja otvaraju vrata za korupciju. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić, a posle nje narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Gospođo potpredsednice, krenuću kako je i krenuo kolega Gordić, pošto mi je baš upravo tu prvu rečenicu uzeo. Naslov zakona je Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, da bi se kasnije zakonom, odnosno razradom članova obuhvatili i objekti koji su izgrađeni sa građevinskom dozvolom, ali nisu do 11. septembra 2009. godine dobili upotrebnu dozvolu.
Naravno da se i do sada, po članu 74, na taj član zakona ću se pozvati, Zakona o državnom premeru i katastru, po tački 5, objekat za koji nije izdata građevinska ili upotrebna dozvola upisuje se u katastar sa odgovarajućom zabeležbom. Znači, svi ti objekti sa urednom građevinskom dozvolom mogli su i do sada da se upišu u katastar, naravno sa određenom zabeležbom.
Naravno da ne treba da svrstavamo one građane koji su redovno sa građevinskom dozvolom započeli svoj objekat, koji nisu dobili upotrebnu dozvolu, jer isto tako možda nisu imali para da je do ovog datuma, koji je u zakonu predviđen, sagrade i dobiju upotrebnu dozvolu. Zato smo smatrali da su, s obzirom na postojeće zakonsko rešenje u Zakonu o premeru i katastru, mogli to da reše i mogli dalje da rešavaju. DSS je predložila da se ovaj član 6. briše.
Samo još nešto da kažem. Gospodine ministre, problem nelegalne gradnje nije od juče, to su svi ovde rekli i danima već govorimo, on traje decenijama. Treba ga rešiti, to je činjenica. Pokušavale su sve vlade do sada da reše problem bespravne gradnje i uglavnom su sve to bili eksperimentalni zakoni i uglavnom nije bilo nekih zadovoljavajućih trajnih rešenja.
U razgovoru sa predstavnicima katastra nepokretnosti i predstavnicima lokalnih samouprava iz urbanističke službe, s obzirom da je zakon na principu
dobrovoljnosti, ako tako mogu da kažem, i oročen je do 31. decembra 2014. godine, nepune dve godine će građani sami moći da odluče da li će da postupe po ovom zakonu, ako on bude usvojen. Šta ako oni ne postupe po ovom zakonu, jer se i po do sada postojećim zakonima o legalizaciji građani nisu prijavljivali da te objekte legalizuju? Bilo ih je možda 30-40%, ali veliki broj tih nelegalno izgrađenih objekata još uvek nije podneo zahteve ni po postojećem Zakonu o legalizaciji.
Svi se slažu, bar oni sa kojima sam ja razgovarala, da bi ovaj problem trebalo da rešava država kroz svoj državni projekat. Neko od poslanika je ovde govorio – sve opštine imaju ortofoto snimke. U saradnji sa lokalnim samoupravama, sa Ministarstvom, sa Republičkim geodetskim zavodom, odnosno Katastrom nepokretnosti, moglo bi se oročiti na šest meseci, godinu dana, tri meseca, a reče neko da je dobar poznavalac kompjutera i programa mogao da uporedi stanje sa ortofoto snimaka trenutno stanje u katastrima i da svaki vlasnik parcele dobije obaveštenje da na njegovoj parceli postoje još dva neka nova objekta koja nisu legalizovana.
Bez tog uključivanja države kroz državni projekat, verujte mi, za dve godine ni 30% građana sa bespravno podignutim objektima, pogotovo oko svih ovih nerešenih imovinsko-pravnih odnosa koji stoje i dalje, jer je dobar deo njih ostao nelegalizovan iz tih razloga, a složićete se sa mnom, dobar deo je ostao i zbog njihove neažurnosti. Jednostavno, odmahnu rukom i kažu – bilo je toliko zakona o legalizaciji, pa uvek čekamo neku promenu, odnosno neku pogodnost za nas.
Znači, ako smo hteli ovim zakonom, kako je uglavnom provejavala diskusija, da pomognemo socijalnim kategorijama, ljudima koji su jedva napravili nekih stotinak kvadrata, a ne 300 kvadrata, kao krov svojim članovima porodice, onda je trebalo doneti leks specijalis baš za te građane koji imaju kuću do 100 kvadrata, koji su siromašni, koji nisu mogli da legalizuju, tj. da upišu u pravo svojine, pa da legalizuju. Trebalo je posebnim zakonom njima da pomognemo, a da od njih odvojimo poslovne objekte, stambeno-poslovne objekte sa ovom kvadraturom koja može da se kreće od 100 pa do 1.000 kvadrata, da odvojimo objekte koji su izgrađeni na javnom zemljištu. Ipak je trebalo te kategorije malo razdvojiti, a ne svrstati ih na neki način sve u ovaj zakon. Onda će on u tom slučaju biti mnogo teži da se u praksi primeni i tu ćemo opet dobiti kamen spoticanja, baš za one kategorije na koje se mnogi od nas pozivaju.
Svakako se zalažem da pre svega ti ljudi, siromašni ljudi, izbegli, raseljeni, koji su jedva napravili svoje kuće, uglavnom na tuđem zemljištu, nije bitno da li su kupili ili je na javnom zemljištu, reše svoj problem. Tako da, očekujem i novi zakon o legalizaciji u julu mesecu, da vidimo kako će i ovako upisani objekti moći da se legalizuju. Hvala najlepše.

Iskorišćeno je tri minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neću da ponavljam ovo što su moje kolege iznele o amandmanu na član 6. I mi smo predložili da se član 6. briše. I pored svih razloga koji su navedeni do sada u diskusiji, dodala bih još samo da su odredbe člana 6. u suprotnosti sa odredbama čl. 107. do 184. Zakona o planiranju i izgradnji, koje regulišu nadležnost građevinske inspekcije.
Ovakvim propisivanjem u članu 6. obezvređuje se i obesmišljava se rad građevinske inspekcije i umanjuje se njihova nadležnost, a mislim da to nije moguće ovakvim jednim zakonom uraditi. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Radojko Obradović, zajedno Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović i zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Koleginica Vlahović i ja smo predložile da se briše član 7. Naime, on propisuje – na objektima izgrađenim u skladu sa zakonom, a koji su dograđeni, nadzidani ili adaptirani do 11. septembra 2009. godine, bez građevinske dozvole, upisaće se pravo svojine u korist vlasnika posebnog dela, u skladu sa ovim zakonom.
Mislim da je to kršenje ostalih zakonskih odredbi koje regulišu ovu materiju jer ne predviđa saglasnost ostalih posebnih delova zgrada, odnosno vlasnika pojedinih stanova u stambenim zgradama koje su nadzidane, dograđene ili adaptirane.
Kao dokaz, navešću primer zgrade u kojoj i sama živim. Naime, živim u četvorospratnici i komšija sa četvrtog sprata je tražio od nas da mu potpišemo saglasnost da probije u tavanski prostor i napravi dve sobe za decu. Mi smo imali razumevanja da je to neophodno da bi deca imala uslov da se razvijaju, da uče i da rastu pod normalnim uslovima i dali smo mu za to saglasnost. Međutim, kada smo posle videli šta je urađeno, pošto je to sa dvorišnog dela i nismo imali pristupa da vidimo odmah, on je digao krov i sazidao još jedan isti takav stan. Sad, umesto dve sobe koje treba do dobiju na tavanu, on je dobio dva dvosobna stana koja pokušava da proda jer se preselio i otišao na drugo mesto da živi. Naravno da za ovo nismo hteli da mu damo saglasnost, ne samo mi, nego niko od vlasnika stanova iz tog objekta, zato što je bez ispitivanja statike zgrade, da li može da podnese još jedan ceo stan koji je nadzidan i bez ikakvih građevinskih dozvola, urbanističkih uslova i na neki način na prevaru ostalih vlasnika posebnih delova zgrada, došao do jednog stana.
Mislim da je to samo jedan od malih primera, da toga u velikim gradovima ima još mnogo više, gde se ljudi manje poznaju i manje mogu da kontrolišu šta se radi i da je zaista problem tek tako dozvoliti upis i legalizaciju nadgrađenih i dograđenih delova zgrada. Hvala.