Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Boris Ranković i Aleksandar Senić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, podneli smo amandman na član 10. i ovim amandmanom predvideli mogućnost da neko kome upišete pravo svojine na objektu na osnovu ovog zakona, a nema građevinsku dozvolu, nema upotrebnu dozvolu, znači, nema nikakav projekat, nema nikakvu statiku, ne zna se da li će taj objekat sutradan da padne, ne zna se ni ko će da bude odgovoran ako taj objekat padne, da postoji obaveza vlasnika tog objekta da sprovede do kraja postupak legalizacije, ponavljam još jednom pošto ovo nije legalizacija, i da u roku od dve godine završi taj postupak i dobije građevinsku i upotrebnu dozvolu. Dakle, ne možemo dozvoliti i ne može država propisati da mogu da stoje i da se koriste objekti za koje se ne zna da li će se srušiti svakog trenutka. Dakle, rok od dve godine u kome se sprovede postupak legalizacije posle upisa.
Kako bi naterali ljude da ipak sprovedu taj postupak legalizacije do kraja, mi smo rekli ovim amandmanom da onaj kome je upisano pravo svojine, a ne sprovede legalizaciju u naredne dve godine, da će mu se to pravo svojine izbrisati. Dakle, onako kako je upisano tako će se i izbrisati ukoliko se ne dobije građevinska i upotrebna dozvola.
Dakle, prosto ne mogu da prihvatim da mi možemo zanemarimo potpuno značaj građevinske upotrebne dozvole, da možemo da kažemo ovim zakonom - u redu je, svi mogu upisati pravo svojine. Posle to pravo svojine, naravno, mogu i prometovati, mogu raditi šta god. Mogu i upotrebljavati objekte, a bez građevinske i upotrebne dozvole.
Mislim da je rizik ogroman na državi da država garantuje nekome da može da bude u tom objektu, a taj objekat nema upotrebnu dozvolu.
Nije mi jasno zašto nije prihvaćen ovaj amandman? Ne mogu da prihvatim argument koji kaže - ne zavisi sprovođenje postupka legalizacije od podnosioca zahteva, nego zavisi od lokalne samouprave, odnosno od organa koji to radi. Da li to znači da ministarstvo smatra da danas nadležni državni organi nisu u stanju da u roku od dve godine da završe posao? Ako nisu u stanju u roku od dve godine da završe posao, kako će biti u stanju katastar da u mnogo kraćem roku izvrši upis prava svojine?
Svi mi koji živimo u ovoj zemlji znamo vrlo dobro da od podnetih zahteva ima mnogo nepotpunih zahteva, da, prosto, građanin nisu dostavili svu dokumentaciju koja je potrebna. Mislim da je delimično i motiv taj baš zato da se ne bi ti objekti na kraju legalizovali, odnosno kada legalizujete i upišete pravo svojine, imate imovinu, pa morate da plaćate porez na imovinu.
Građani su iskoristili priliku da podnesu zahtev za legalizaciju i na taj način su sprečili mogućnost rušenja, ali dalje ne podnose nikakve papire. Mi treba da ih podstaknemo i da ih motivišemo da oni stvarno završe postupak legalizacije i dobiju građevinsku i upotrebnu dozvolu.
Mislim da nema potrebe da pominjem da i po Zakonu o planiranju izgradnji i one odredbe koje su oglašene neustavnim, da je i po njima ta procedura bila daleko olakšana. Znači, nismo mi imali problem u proceduri. Ona je čak bila suviše laka. Sada idemo korak dalje, ne treba ni to što je bilo po Zakonu o planiranju i izgradnji, na osnovu ovog zakona, da bi se upisalo pravo svojine.
Dakle, još jednom da zaključim, nećemo ovim zakonom rešiti problem. Izbegavate mogućnost koji su vam pružili, da i ako ovako se upiše imovina, ipak ljude podstaknete da legalizuju svoj objekat, odnosno dobiju građevinsku i upotrebnu dozvolu i da građani u krajnjem slučaju budu sigurni u tim objektima koje su izgradili, da znaju da su oni izgrađeni u skladu sa kriterijumima. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, nama je teško da komuniciramo ovako sa vama. Čitavog dana ovde kao na hronometar da radite. Gledate u sad kada će 16.00 časova, sednica o mleku. U 15.45 časova ima da se javite, da nam održite predavanje i u 16.00 časova gotovo.
Odgovorite nešto, pa naši smo. Ja sam bar iz Kruševca, a vi iz Čačka. Razumete valjda šta pričamo? Vi gledate kao u hronometar. Štoperica je uključena. Ni da beknete. Ni "A" da kažete.

Narodni poslaniče, molim vas da svi zajedno poštujemo odredbe Poslovnika Narodne skupštine i da se uljudno ophodimo jedni prema drugima.

Izvinjavam se. Nisam mislio ništa uvredljivo. To je narodski razumljivo, ali ni "A" da kažete. Očekivao bih da nešto kažete.
Juče ste bili vrlo pričljivi. Pre neki dan ste čekali 17.30 časova i onda ste se javili onako iskusno. Verujem u to čačansko iskustvo. To bavljenje politikom od 22 godine je od vas napravilo iskusnog političara, ali imate valjda nešto da nam kažete na amandmane? Nemojte da čekamo 15.45 časova, da vi odgovorite, da se spakujete, da odete kući, u kancelariju.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da smo obavezni da poštujemo član 106. i da govorimo o tački dnevnog reda. Na dnevnom redu je amandman na član 9.

Sada ću završiti. Zahvaljujem vam se. Samo sam hteo da čujem neki odgovor od ministra, da niste džabe sedeli tu čitavog dana. Znam da je teško. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovana Joksimović i Ljuban Panić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Boris Ranković, Aleksandar Senić, Jovana Joksimović i Ljuban Panić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Dok sam čitala ovaj nacrt zakona prvo što mi je upalo u oči to je bio upravo ovaj član 10. i reč može u skladu sa zakonom platiti komunalno opremanje, tako da ga nazovemo, odnosno naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.
Mi smo predložili da se tu izmeni i stavi: "mora do kraja važenja ovog zakona uplatiti ovu naknadu". Zašto? Zato što DSS se zalaže za jednaka prava za sve, u zavisnosti u kojoj zoni se gradi i koji objekat, tako da nije uvek svuda isto, nije sve uniformno i jednobrazno. U poslovno-turističkim zonama svakako je i uređenje građevinskog zemljišta skuplje i zemlja je skuplja itd, a sve zavisi od specifičnosti regiona lokalnih samouprava itd.
Što se cena tiče i nekog omogućavanja siromašnijim slojevima da za stambenu gradnju dobiju povoljnije uslove, svakako svaka jedinica lokalne samouprave ima mogućnost kroz svoju odluku o uređenju građevinskog zemljišta da definiše te cene, pa tako može i da uradi. Složićete se da u lokalnim samoupravama ljudi opet najbolje znaju kakvi su problemi i sa kakvim se situacijama susreću i šta je za njihove građane najbolje.
Htela bih da kažem da plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta i ostavljanje opcije i mogućnosti pribavljanja upotrebne dozvole za mene zaista nije opcija, već je to obaveza, poput plaćanja, na primer, poreza ili bilo koje druge dažbine. To je neka građanska dužnost da izvadimo upotrebnu dozvolu za bilo koji objekat.
Imali smo Zakon o finansiranju lokalne samouprave, pa bih u nekom delu povezala ovo sa izmenama tog zakona, gde se ukida naknada kao izvorni prihod lokalne samouprave, naknada za uređenje građevinskog zemljišta, a uvodi se jedan opšti termin "naknada" itd. Plašim se da ćemo mi lokalnim samoupravama da ukinemo izvorne prihode od kojih zaista veliki deo opština ubira prihode tamo gde se dosta gradi.
Iskoristila bih priliku da postavim, na osnovu ovog amandmana, pitanje da li će objekti koji upišu pravo svojine, a nisu u postupku legalizacije, moći da se priključe na struju, na elektroenergetske objekte i da li će lokalna samouprava, za one objekte koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, a upišu pravo svojine na objektu, imati obavezu da za te parcele izvrši komunalno opremanje, da uradi put, plansku dokumentaciju itd, što je u obavezi da uradi, ako do sada oni nisu podneli te zahteve za legalizaciju i ne može to tako da se učini. U protivnom, ako oni ne mogu ništa da iskoriste od priključenja na komunalnu infrastrukturu, koji je cilj upisa prava svojine, a da ne završe postupak legalizacije? Zaista molim zakonopisca da obrati pažnju na ovaj amandman, još jednom da preispita i da uvrstite ovaj naš amandman u amandmane koji ste prihvatili.