Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, koleginice i kolege, na samom početku, čini mi se da u raspravi prenebregavamo jednu činjenicu, često polemišemo sa članom 4. iz izvornog teksta zakona, zaboravljajući da je član 4. amandmanom potpuno izmenjen, odnosno amandman koji je podnela grupa poslanika, a među njima sam i ja, je u potpunosti izmenio član 4. Vlada je prihvatila taj amandman, tako da je taj tekst postao sastavni deo zakona.
Ovaj tekst sa kojim je uvažena koleginica iz LDP polemisala, taj tekst više ne postoji. Za polemiku vezanu za član 4, molim vas, uzmite tekst amandmana. Taj amandman je u značajnoj meri izmenio osnovni tekst. Ponavljam, velika zahvalnost ministarstvu, ministru i njegovim saradnicima koji su na odboru imali veliku spremnost da čuju argumente svih poslaničkih grupa koji su bili zainteresovani za tu raspravu i da zajednički tražimo poboljšanje teksta. Mislim da je ovaj tekst iz amandmana donekle poboljšao sam izvorni tekst.
Ne mislim da je idealan i ne tvrdim da je idealan. Ne tvrdim da je idealan i zakon. Hoću sve da vas vratim u neku prošlost čiji smo sastavni deo svi mi. Taj problem sa legalizacijom imamo više decenija. Nema Vlade koja nije pokušala da reši problem legalizacije i nijedna nije uspela. Svi zakoni kojima smo do sada pokušali da rešimo problem legalizacije su doživeli fijasko, ponavljam, delom zato što je to teško rešiti, a delom zato što smo i mi sami političari obesmišljavali i svako rešenje time što čim krene primena zakona, mi krenemo da najavljujemo nova zakonska rešenja kojima ćemo taj zakon popraviti i uvek sve stane.
Ponavljam, zakon nije idealan. Zakon će biti sigurno predmet ispitivanja ustavnosti, kao i prethodni Zakon o planiranju i izgradnji, koji je definisao odredbama tog zakona proces legalizacije.
Ponavljam, mi nikada nećemo naći idealno rešenje, jer da smo mogli da ih nađemo, mi bih ih našli sto puta do sada kada smo ih tražili. Svako zakonsko rešenje kojim ćemo pokušati da rešimo pitanje legalizacije bespravno izgrađenih objekata, kojih ima više od milion, u Srbiji će biti na ivici ustavnosti i na ivici primene člana 58. Ustava Republike Srbije.
Mi sad imamo dve opcije pred sobom. Jedna je da porušimo milion objekata u Srbiji. Da li je neko spreman u ovoj sali da kaže – dajte da porušimo milion objekata u Srbiji ili 500 hiljada? Nije niko. Ili, možemo da pokušavamo da pravimo sitne korake i da taj problem rešavamo malo po malo.
Cenim da ovaj zakon jeste jedno malo rešenje nekog problema koji će se odraziti, pre svega, za one ljude koji su nam valjda svima najvažniji, a to su oni ljudi koji su zidali da bi rešili svoje osnovno životno pitanje. Zato smo članom 1. ograničili primenu ovog zakona na one koji rešavaju svoje životno pitanje.
Ovo nije zakon za one koji imaju velike kuće na atraktivnim lokacijama, niti je zakon za tajkune i one koji imaju velike poslovne objekte. Ovo je zakon za ljude koji rešavaju svoje životne probleme i za ljude koji ostvaruju neku zanatsku delatnost u objektima do 100 kvadrata. Nemojte od njega da pravimo veliku filozofiju. Svi se ubismo, svima nam plave grudi od toga što pokušavamo da dokažemo da su nam ljudi najvažniji i to kako oni žive. Ako je to tako, onda dajte da im makar malo pomognemo.
Nijednog trenutka nisam čuo ministra da je rekao da je ovaj zakon idealan, niti ja, koji sam podnosio neke amandmane kojima sam menjao, tvrdim da su amandmani idealni. Sve je to tu i tamo, ali je jedan pokušaj da se napravi neki iskorak i da uvedemo ljude u situaciju da mogu konačno da kažu – ovo je moje, imam neku perspektivu kako ću to dalje da rešavam i nemam više mač za vratom da će neko sutra doći da mi to sruši.
Amandmanom na član 4. uveli smo situaciju da štitimo i vlasnika zemljišta. Nema više apriori situacije, neko ode u katastar, upiše se da je vlasnik objekta ili zemljišta nad objektom, a posle neka ga vlasnik zemljišta juri, pa nek parnicom rešava sa njim tu situaciju. Ne, kažemo, upisuje se vlasništvo nad objektom, a vlasništvo nad zemljištem kada vlasnik objekta dokaže da je nekom svojom radnjom stekao pravo nad zemljištem. Ako to ne uradi u naredne dve godine, onda će to morati da uradi za kompletno zemljište, za redovno održavanje objekta po tržišnoj ceni. Znači, ukupno zemljište za redovno održavanje objekta po tržišnoj ceni je veliki novac.
Mi time stimulišemo i kupce i prodavce da se u tom vremenu dogovore. U krajnjem slučaju, ovaj amandman uvodi i nešto što je po meni falilo celom zakonu, a to su podzakonska akta koja tu materiju mogu i dodatno da uređuju i da u odnosu na život pronalaze neka rešenja koja će možda biti prihvatljivija.
Dakle, na samom kraju, molim vas da u raspravi tretirate kao tekst zakona tekst koji je bio u amandmanu, jer je sada to postao sastavni deo teksta. I nemojte da više pričate o eksproprijaciji i proglašavanju javnog interesa, jer to više ne postoji. Nemojte da pričate o tome da se nekome nešto otima. Ne, ne može više da se otme, mora da se sa vlasnikom zemljišta napravi kupoprodajni ugovor i da se to pitanje reši. Hvala.
