Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitala i osnovni tekst zakona kao i usvojene amandmane, tako da ću se držati njih budući da je ovo rasprava u pojedinostima.
Podnela sam i ja amandman na član 4. koji nije prihvaćen. Nemam nikakav problem sa tim što nije prihvaćen, prihvaćen je amandman koji je bolji, ali koji svakako ne menja nešto posebno suštinu osnovnog teksta zakona kao što to podnosilac amandmana navodi. Razlog tome se ogleda u činjenici i u pogledu poslednjeg stava člana 4. i dokaza koji su potrebni da bi organ nadležan za upis prava svojine nekome upisao pravo svojine na objektu.
Krenuću redom. Naime, u stavu 1. člana 4, bez obzira na amandman za koji smatram da delom poboljšava tekst zakona, i dalje nastavljaju da se ugrožavaju prava trećih lica i da se promovišu privatni interesi, suprotni javnim interesima. U stavu 2. je potrebno izvršiti potpuno jedno terminološko usklađivanje ovih zakonskih odredaba, prilikom pozivanja drugih zakona sa ostalim odredbama ovog nacrta zakona.
Ovo je sve iz razloga, ono što je koleginica Judita Popović pomenula, pre svega Zakona o eksproprijaciji, koji određuje da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili da se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu, i to, utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti se utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa ovim zakonima, a nepokretnostima se u smislu ovog zakona smatraju zemljište, zgrade i drugi građevinski objekti. Danom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji se menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti i to vam je tzv potpuna eksproprijacija.
Stav 3. navedenog amandmana propisuje osnov za upis prava svojine vlasnika bespravno izgrađenog objekta. Ono što je poseban apsurd ne samo u ovom članu nego i u svim drugim članovima ovog nacrta zakona je da se koriste različiti termini za iste kategorije objekata. Da li su to objekti namenjeni za stanovanje ili objekti koji se koriste za porodično stanovanje? Tu se non stop prepliću dve kategorije objekata, suštinski u potpunosti iste.
Propisivanje osnova za upis je izvršeno nabrajanjem potrebnih isprava koje treba podnositi. To se navodi u tačkama poslednjeg stava ovog člana. Nejasno je ostalo da li te isprave treba podneti alternativno ili kumulativno, kako nadležni ogran ne bi tumačio ovu odredbu i kako ne bi različito postupao od slučaja do slučaja.
Velika enigma nastaje u onom trenutku, pažljivo čitajući, kada treba odgovoriti na pitanje – da li se navedeni potrebni dokazi odnose na dokaze o plaćenim naknadama, računima ili se odnose, kako to ovim usvojenim amandmanom ostaje, na izdate račune? Ministre, i vi i ja i bilo ko od nas ovde može da dobije 200 izdatih računa i da ih ne platimo. Izdato i plaćeno nije jedno isto. Tako da mislim da je u tom smislu isto trebalo da se izvrše korekcije u ovom predlogu zakona.
Na kraju krajeva, ono što je ostalo neizmenjeno i prihvaćenim amandmanom, za koje opet napominjem da delom rešava i doprinosi poboljšanju ovog zakona, mada što se mene tiče ja sam svakako za brisanje ovakvog jednog člana i stavljanje potpunog novog, jeste što se u navedenu u navođenju potrebnih dokaza poslednjim stavom ovog člana 4. koristi upravo rečica - i slično. Ne znam šta je to - slično, koji su to slični dokazi, pošto se ovde navode rešenja izdati računi, potvrde, obaveštenja itd. Što znači da nadležni organ ovde koji odlučuje o upisu prava svojine sam treba zapravo da ceni koji su to potrebni dokazi i da li oni predstavljaju zapravo osnov za upis prava svojine bez ikakvih pravnih ograničenja ili prava stranke na žalbu. Hvala.