Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku prvo, gospodin Rističević.

Izvinjavam se gospodine Babiću, ali iziritiran time što nisam dobio pravo na povredu Poslovnika, reklamiram povredu član 128. stav 1. i 2. Kolega koji je toliko nadahnuto govorio o otimačini, a sada možete da pogledate, pre nego izvuku, ostavio je svoju karticu. Dakle, toliko je bilo napada zbog kartica koje nisu bile u poslaničkim jedinicama, već su bile pored i izvađene, ukrivo stavljene, nisu bile u funkciji, evo ga, vraća se, toliko je bilo priče oko tih kartica, a od nas je traženo da iz uzmemo.
Ja ne mogu da uzmem tuđu karticu, nisam ja tamo onaj što je to radio 2002. i 2003. godine, ne pripadam tome, a nisam znao da će se kolega vratiti posle pet minuta, ali njegova je obaveza bila da ponese karticu, jer, otkud ja znam, možda je otišao u Solun i Bodrum.

Po Poslovniku, gospodin Konstantinović.

Gospodine predsedniče, vrlo je važno da imate iste kriterijume za sve u ovoj Skupštini. Povredili ste član 103. Ne može da se javi član vaše poslaničke grupe i da priča o nečemu što nema nikakve veze sa vašim postupanjem, a to se naziva povredom Poslovnika. Naučili smo i pre nego što ste došli, rekao je gospodin Arsenović, povredu Poslovnika može da učini samo predsedavajući, odnosno vi kao predsednik parlamenta.
Zašto ne opomenete kao što ste dali opomenu koleginici Popović, date opomenu Marijanu Rističeviću koji uopšte ne govori o povredi Poslovnika, nego priča o nekim ljudima koji jesu u sali ili nisu u sali, imaju kartice ili nemaju kartice.
Molim vas da imate isti kriterijum, jer na ovaj način vi kršite član 103. Poslovnika.

Gospodin Rističević je govorio o nečemu što je zaista povreda Poslovnika, a to je da je predsedavajući ili predsednik Narodne skupštine dužan da opomene narodne poslanike ili službu Skupštine da izvuče kartice onih poslanika koji se ne nalaze u sali, a čije se kartice nalaze ubačene u sistem za identifikaciju, odnosno narodne poslanike da su, u skladu sa članom 128. Poslovnika, dužni da svoje kartice ponesu sa sobom kada napuštaju salu.
To nije praksa koju čini gospodin Milivojević. Ovo mu se dogodilo jer je izašao na nekoliko minuta i ne mislim da je bila namera. Inače gospodin Milivojević uglavnom iznosi svoju karticu sa sobom.
Međutim, ono što se čini, dakle, zaista jedan broj poslanika to čini. To drugim poslanicima smeta, jer je to kršenje Poslovnika i apsolutno se slažem, jer svoju karticu, kad god napuštam ovo mesto, izvlačim iz svoje poslaničke jedinice i, naravno, smatram da to treba da čine i svi ostali narodni poslanici.
Molim sve narodne poslanike i sve poslaničke grupe da brinemo mi o svojim karticama. Naravno, ne traži niko od vas da vi izvlačite tuđe kartice, to će uraditi služba Narodne skupštine, a narodni poslanici treba da izvuku svoje kartice kada napuštaju sednicu.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Zadovoljan sam vašim obrazloženjem. Nema potrebe da se izjašnjavamo u danu za glasanje o ovoj povredi, ali mislim da vi morate da date ostavku, jer ste priznali da ste prekršili Poslovnik Skupštine sada pred kamerama.

Da li sam ja prekršio Poslovnik ili nisam, ja se o tome nisam izjasnio. Rekao sam da postoji osnov zbog čega je gospodin Rističević to tražio.
Što se tiče toga da li sam prekršio Poslovnik ili ne, vi ste sada rekli da ste zadovoljni, pa nema potrebe da se Skupština izjašnjava, ali, naravno, uvek možemo da se izjasnimo o tome.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Kada govorimo o ovom amandmanu, ne mogu da govorim o šinjelima, nemam ga, ne verujem ni da ima dovoljno veliki broj i ne vidim nikakvu vezu. Ne vidim nikakvu vezu ni aflatoksina sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, osim što u tim objektima koji su završeni, a nelegalni, žive ljudi koji su uplašeni neistinitom i neiskrenom kampanjom Gorana Ješića protiv srpske poljoprivrede i srpskih seljaka i srpske privrede i srpske države, na kraju krajeva, celokupne. Međutim,  o tome ćemo govoriti poslepodne i hvala vam na sugestiji, da ostavimo to za posebnu sednicu koja će se tako i zvati.
Da li je ovaj zakon dobar? Da li je najbolji, da li je idealan? Ne, nije. Ne postoji idealan zakon. Da li će ovaj zakon doživeti svoje promene? Možda, ne znam. To će život pokazati. Isto tako bih voleo da se svi legitimišu kada tako pompezno najavljuju bilo kakve promene, bilo kakve loše stvari.
Tih milion i trista hiljada objekata su nastali pre 2000. godine i posle 2000. godine. Ne mogu da lociram kada su nastali, jer taj podatak ni ministarstvo, ni država nema, ali kritika od ljudi koji su vršili vlast, koji su imali sva ovlašćenja, koji su imali većinu u ovom parlamentu, gde su mogli da daju bilo kakav predlog zakona, ako znaju bolje, zašto nisu stavili šta je bolje i koje je to bolje rešenje, nego se ćutalo, trpelo i nosilo se dalje?
(Predsednik: Molim vas da se vratimo na amandman.)
Jednu stvar koju želim da kažem ako mi dozvolite u dve rečenice i ono što mi zaista smeta, a to je da je ovaj zakon duboko koruptivan, što apsolutno nije istina, jer sve zamerke koje je Agencija za borbu protiv korupcije imala, kao i stalna konferencija gradova i opština, sve te zamerke su kroz amandmane implementirane u zakon koji ćemo sutra, bez šinjela, da usvojimo u ovom domu Narodne skupštine, a ko se bavi korupcijom i ko se bavi kriminalom u Srbiji, SNS ima svoj stav o tome, nulta tolerancija, od najkrupnijih pa i do najsitnijih, zna se gde će ti ljudi završiti.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Iskoristiću vrlo kratko vreme poslaničke grupe.
Dakle, kada je reč o ovom amandmanu, mislim da bi bilo dobro da je taj amandman usvojen. Žao mi je što nije usvojen. Kada je reč o kritikama, dobri su ljudi koji su samokritični, pogotovo kada kritikuju svoje učešće u vlasti od 1996. do 2000. godine, pa se posle 12 godina sete da pitaju što mi to nismo uradili. Nije valjda da ste zaboravili da ste bili na vlasti od 1996. do 2000. godine?
(Nekoliko poslanika poslaničke grupe SNS: Od 1997. godine.)
Od 1997. godine. Realno ste bili od 1991. godine, ali nema veze. Dobro je da se taj nivo samokritike posle 12 godina kod nekih probudio. Hvala.