Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Imam pitanje za ministarku zdravlja Slavicu Đukić Dejanović. Moje pitanje se odnosi na prevenciju protiv raka, s obzirom da je mesec mart mesec borbe protiv raka. Pre nego što postavim pitanja, izneću neke vrlo alarmantne podatke.
Prema podacima Nacionalnog registra za rak, od ove opake bolesti 2011. godine je umrla 21.000 osoba. Posebno zabrinjava činjenica da stopa smrtnosti raste brže nego stopa oboljevanja. Mortalitet se godišnje uvećava za dva i po puta, a učestalost oboljevanja za 2%. Zbog toga nam preti opasnost da se nađemo u situaciji da se broj novootkrivenih slučajeva malignih oboljenja i broj umrlih na godišnjem nivou izjednače.
Od 2002. do 2011. godine stopa mortaliteta u Srbiji je povećana za 17%. Poslednji podaci za 2011. godinu pokazuju da se godišnje otkriva 33.000 novih slučajeva oboljenja od raka. Podaci Društva Srbije za borbu protiv raka upozoravaju da će se u 2012. godini otkriti najmanje po stopi rasta 40.000 obolelih, a oni predviđaju i upozoravaju da bi od 40.000 moglo da umre 23.000 ljudi.
Za razliku od Srbije, u Americi, Švedskoj, Francuskoj već deceniju i po se smanjuje mortalitet od raka, i to za 1,5% na godišnjem nivou, učestalost oboljevanja se ne povećava ili raste za nekih 0,5%, što je četiri puta sporije nego kod nas.
S obzirom na vrlo alarmantne i upozoravajuće podatke, imam tri pitanja za gospođu Slavicu Đukić Dejanović.
Prvo, s obzirom da su nam zatajili svi pravci borbe, prevencije protiv karcinoma i da nam je organizacija onkoloških službi loša, koje će korake u vremenu koje je pred nama Ministarstvo zdravlja preduzeti na poboljšanju prevencije, reorganizaciji i boljoj efikasnosti onkoloških službi?
Drugo pitanje – zašto je u Srbiji radio terapija gurnuta na periferiji onkologije, pa se kod nas jonizujućim zračenjem leči 27% pacijenata, a npr. u Francuskoj 66%? Za citostatik je 2011. godine potrošeno 38 miliona evra. Zašto za taj novac nismo kupili 20 generatora jonizujućih zračenja i obezbedili radio terapiju za obolele u narednih 10 do 15 godina? Takozvani solidni tumori, koji čine nekih 95% svih karcinoma, za njih su hirurgija i radio terapija primarni načini lečenja.
Molim kolege da budu mali tiši.
Srbija trenutno ima 12, a procene su da bi trebalo da ima 20 jonizujućih komora. Očekujem od Ministarstva zdravlja da u narednom periodu razmisli dobro o koracima koje će preduzeti po ovom pitanju. Ovi podaci su dostupni svim građanima Srbije. Mislim da nam preti epidemija ove opake bolesti i da je već poslednji trenutak da se učine neki alarmantni koraci. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branko Gogić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljajući napore Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da obezbedi dovoljne količine regresiranog goriva, želeo bih da ukažem na određene poteškoće.
Slične probleme imaju i neke druge opštine, ali danas ću navesti primer opštine Vladimirci. Ova mačvanska opština, koju čine 29 naseljenih mesta, je izrazito poljoprivredna. Dominiraju ratarske kulture, a pre svih žitarice. Takođe, zastupljena je i proizvodnja industrijskog bilja, a ima i voćnjaka i vinograda. Procenat aktivnog poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu je izrazito visok, pa poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih pokretača privrednog razvoja. Stoga, sasvim je jasno da je nabavka regresiranog goriva bitna stavka za većinu meštana ovog kraja.
Inače, pravo na regresirano gorivo, kao što je poznato, imaju nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, koje je u aktivnom statusu, a količine se određuju u zavisnosti od biljne kulture po hektaru. Nije prva sezona, međutim, da se žitelji opštine Vladimirci prilikom nabavke regresiranog goriva susreću sa izvesnim poteškoćama.
Jedan od osnovnih je problem udaljenosti određenih benzinskih stanica. Naime, ponekad je potrebno da poljoprivrednici putuju i po više desetina kilometara do pumpe koja je ovlašćena da distribuira gorivo. Naravno, udaljenost, pored gubitka vremena, za posledicu ima i utrošak dobijenog goriva na putu od njive do benzinske stanice i nazad, pa to na kraju znači da iskoriste znatno manju ukupnu količinu goriva od one koja im sleduje i one koja im je potrebna. Uz to ne treba zanemariti činjenicu da većina poljoprivrednika nema adekvatne uslove za transport goriva, nego desetine kilometara prelaze na nepropisan i rizičan način.
U tom smislu, pitao bih ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da li postoji mogućnost da se regresirano gorivo distribuira na način koji bi smanjio rizik u uštedeo novac i vreme zemljoradnika? To bi, recimo, značilo da se sa ovlašćenim distributerom razmotri mogućnost dopremanja goriva cisternama bliže mestima koja nemaju u blizini benzinske stanice. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, imam dva pitanja. Jedno pitanje je zašto Vlada komplikuje i otežava svoj i onako težak položaj u pregovaračkom procesu u Briselu, sa Prištinom? Drugo pitanje je zašto Vlada vrši politički pritisak na Ustavni sud Srbije, da ne postupi po predlogu i po inicijativi za ispitivanje uredbi o primeni dogovorenih zaključaka u vezi sa Kosovom?        Ova dva pitanja su povezana i ja ću u ovome što budem nadalje rekao obrazložiti oba pitanja.
Naime, sinoć smo saznali da je državni vrh odlučio da razradi Platformu, kako oni kažu, do detalja, kao jednu poziciju inoviranu za dalje razgovore o Kosovu, koji će se odvijati 2. aprila u Briselu. U jednom objašnjenju savetnika predsednika Vlade rečeno je da je Vlada zapravo odredila svoj minimum zahteva. Bez nekog jačeg obrazloženja ili obrazloženja sa više argumenata, mi možemo zaključiti da je reč zapravo o smanjenju zahteva na tim pregovorima, koji su se nalazili u pregovaračkoj platformi, koju je Skupština prihvatila zajedno sa Rezolucijom o pregovorima.
Dakle, to je jedna nova stvar o kojoj se zaista mora i u Skupštini nešto reći, ali, u vezi sa mojim pitanjem, u svakom slučaju komplikuje i otežava poziciju Vlade u ovim pregovorima, zato što se jednostavno spušta zahtev Srbije za tom autonomijom ili samoupravom Srba na Kosovu do neprepoznatljivosti, ako to poredimo i sa samom Platformom.
Kada je o drugom pitanju reč, a ono je povezano sa prvim, osnovno pitanje jeste šta je sa postupkom pred Ustavnim sudom, u vezi sa predlogom i inicijativom koju sam pomenuo? Šta se tu zapravo događa? Ustavni sud je na neki način prekinuo svoje delovanje na ovim postupcima iz prostog razloga što je bio iniciran jednim potezom ministra pravde, koji je zahtevao da se zastane sa tim dok se ne donese poseban zakon o skupštinskoj autonomiji.
Koliko je meni poznato, Ustavni sud nije odlučio o tome. On je jednostavno prestao da radi i sada se nalazi u jednom svom radnom vakuumu, što je nedopustivo. Međutim, pre mesec dana, kada je delegacija Srba sa Kosova bila u Beogradu u poseti Ustavnom sudu i kada ih je primio sekretar Ustavnog suda, a ne predsednik, kako su oni zahtevali, sekretar Ustavnog suda im je rekao da će do kraja marta ove godine ocene ustavnosti ovih uredbi biti donete. To znači da je Ustavni sud bio nameran da radi na ovoj stvari, sasvim u skladu sa činjenicom da on nije odlučio po zahtevu Ministarstva pravde o zastajanju.
Međutim, mi smo sada negde pri kraju marta i ne vidimo nikakav rezultat toga. Stoga izvodimo zaključak da je Ustavni sud i dalje pod pritiskom Vlade. Ustavni sud očigledno nije neka institucija koja ima nezavisne ljude, gledano po njihovim ličnim karakteristikama, koji bi odlučili o tome da rade svoj posao bez obzira na pritiske Vlade. To u ovom trenutku nije važno. Mi ne možemo postaviti pitanje Ustavnom sudu, možemo postaviti pitanje samo Vladi. Naš zaključak neopozivo jeste da tu Vlada ima neke svoje umešane prste u delovanje Ustavnog suda, dakle, ne samo preko zahteva ministra za zastajanjem, već i preko nekih drugih aktivnosti.
Mi smo očekivali da će Ustavni sud ostvariti ono što je sekretar obećao grupi Srba koji su došli, zapravo legitimnim predstavnicima opština, da traže da vide šta se sa time događa. Sa time se očigledno ne događa ništa, a mi imamo neko obećanje da će Vlada, to jest odgovarajuće ministarstvo, napraviti predlog zakona, posebnog zakona, o suštinskoj autonomiji.
Zanima me kakav će taj zakon biti. Da li će taj zakon zaista preneti neke nadležnosti na Kosovo i na šta će to ličiti? U ustavno-pravnom pogledu, to bi moglo izgledati samo ovako – da zakon prihvati nadležnosti koje Kosovo iz svog ustava već ima. To znači da će ustav Kosova biti deo pravnog i ustavnog sistema Srbije.
Gospodo, o komplikovanosti govorim samo zato što se naša strana ne drži jednog jedinog dokumenta koji je tu jasan, a to je Ustav Srbije, kao što to čine Albanci. Njihov jedini pregovarački dokument je ustav Kosova i zato i imaju toliko uspeha na ovim pregovorima.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Naša komplikovanost i otežavanje situacije proizilazi iz lutanja Vlade oko toga šta je njena stvarna platforma za ove pregovore. Zato tražimo odgovore na ova pitanja.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospodo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na dan ubistva prvog demokratskog premijera, 12. marta 2013. godine, na dan ubistva Zorana Đinđića, službenik Vlade Republike Srbije Nikola Savić, na svom fejsbuk profilu postavio je fotografiju snajpera kojim je ubijen dr Zoran Đinđić. On je zbog tog sramotnog čina kažnjen smanjenjem plate za 10% u trajanju od mesec dana. U Ministarstvu pravde i državne uprave rekli su da osuđuju njegov čin, gest i kažnjavaju ga sa tih 11.100,00 dinara.
Naravno, ne može se drugačije ponašati činovnik Vlade, kada su čelnici te Vlade skidali tablu sa nazivom ulice Bulevar Zorana Đinđića i lepili tablu sa nazivom Bulevar Ratka Mladića. Ne može se drugačije ponašati činovnik Vlade koji sledi primer Tomislava Nikolića, koji je kazao – ako neko vidi Zorana Đinđića, neka mu poruči da je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom. Demokratska Srbija te zastrašujuće poruke nije zaboravila.
Nažalost, te zastrašujuće poruke sada emituju službenici Vlade. Demokratska stranka, građani Srbije i javnost ove zemlje jasno su razumeli zastrašujuće poruke koje nam Vlada šalje. Da li je poruka koju nam šaljete, da će Srbijom upravljati onaj ko ima bolji snajper, jače mišiće i tvrđe pesnice? Da li zbog toga užurbano amnestirate one koji sede u zatvoru zbog takvih krivičnih dela?
Ne mogu da zaboravim kako ste nekada šetali Miladina Kovačevića kroz onu prošlu Skupštinu, a da ne pričam o ponašanju prema mezimcu ove Vlade Urošu Mišiću. Da ne govorim o skandalima koje ste napravili. Da li će vam takvi pojedinci
biti jedina uzdanica na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima? Da li ih zbog toga užurbano amnestirate?
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da postavite poslaničko pitanje, u skladu sa Poslovnikom.)
Zahvaljujem vam se na sugestiji. Pitaću – koliko još Nikola Savića sedi u ovoj Vladi, koliko još takvih činovnika sedi u Vladi? Da li će vam Uroš Mišić i Nikola Savić biti jedini argumenti na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima?
Imam još nekoliko pitanja za vas. Kako se današnji vlastodršci odnose prema tzv. borbi protiv kriminala i korupcije, najbolje govori primer pomilovanja doktora Inića iz Ribarske banje, koga je Tomislav Nikolić pomilovao zbog uzimanja mita. To je prva pravosnažna presuda za korupciju za mandata ove Vlade i eto kako ste se prema toj presudi poneli. Da li je to model koji će se preneti i na sve druge presude za korupciju i kriminal?
Imam još jedno pitanje – kada će Tomislav Nikolić da sedne u poklonjeni audi, pa da obiđe…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas, postavljajte poslanička pitanja, drugo upozorenje, u skladu sa Poslovnikom. Ne znam uopšte koga pitate. Molim vas, izjasnite se.)
Reći ću vam, pitam Vladu.
Sada pitam predsednika Republike Tomislava Nikolića i ministra poljoprivrede gospodina Kneževića.
(Predsedavajuća: Molim vas, postavljamo pitanje Vladi, dakle, da preciziramo.)
Pitam ministra poljoprivrede Gorana Kneževića – kada će da ode do uprave trezora i da vidi kako se građani Srbije ponižavaju u nepreglednim redovima za registraciju poljoprivrednih gazdinstava u sred sezone poljoprivrednih radova? Kada će ova Vlada prestati da ponižava poljoprivredne proizvođače? Moram da vas podsetim da ste nekada čitavu Srbiju, za mandata prošle Vlade, ponižavali tim redovima za šećer, zejtin, benzin, ali sada, u sred sezone poljoprivrednih radova, vi terate ljude da stanu u red, nepregledan red, za samo 25 dana, umesto da budu na njivi, da registruju poljoprivredno gazdinstvo. Kada će to poniženje poljoprivrednih proizvođača prestati?
Poslednje pitanje za Vladu imam, da li je vaša poruka građanima Srbije da ne treba da se bave poštenim radom, nego kriminalom i korupcijom, a već će se naći ko će ih pomilovati i amnestirati? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, drage kolege narodni poslanici i poslanice, moje pitanje je vezano za 1. tačku dnevnog reda. Zato se pozivam na član 287. Poslovnika i tražim objašnjenje od Ministarstva kulture i informisanja, MUP i Ministarstva pravosuđa.
Nedavno je objavljeno na javnim servisima u medijima da je svako treće žensko dete u Srbiji silovano, da je svako sedmo muško dete u Srbiji silovano. Vas bi to moralo da uznemiri. Ovde je nas većina roditelja. Kako je moguće da ne reaguje ni jedno ministarstvo, ni jedan državni organ na takve informacije koje uznemiravaju građane? Ne radi se samo o uznemiravanju građana, radi se o sledećem, radi se o neproverenim istraživanjima, informacijama.
Postavljam pitanje i tražim odgovor, ako postoje takvi dokazi, kakva je to bila metodologija za istraživanje da bi se došlo do toga da je svako treće dete žensko u Srbiji silovano i svako sedmo muško dete? Verujem duboko da postoje dobre namere, nevladina organizacija "Incest trauma centar" je to plasirala i istražila.
Tražim da Ministarstvo pravosuđa, MUP da nam dostavi informacije, ako oni imaju te informacije kako su ih dobili i koja je to metodologija za donošenje i istraživanje takvih informacija.
Želim da skrenem pažnju da jedna ovakva informacija, ne samo da uzbuđuje i uznemirava narod, ova informacija nanosi štetu i ugledu Srbije u inostranstvu, nanosi štetu našem turizmu, nanosi štetu obrazovanju, razmeni studenata. Nanosi štetu ljudima, strancima koji žive u našoj zemlji. Juče, u švajcarskoj ambasadi kada sam bio gost sa našom poslaničkom grupom prijateljstva, čuo sam informaciju da samo 1.500 švajcarskih građana živi u Srbiji, a koliko ima drugih. Svi će se oni zabrinuti za svoje porodice, za svoju decu. Lično podržavam svaki zakon koji je u interesu zaštite našeg podmlatka, naših najmlađih. Ali, ne mogu da verujem u jednu ovakvu plasiranu vest i zato tražim da preduzmete mere tj. ministarstva da poslanicima dostave informacije kako se to desilo, kako se to istraživalo i da znamo šta je istina.
Drugo moje pitanje je vezano za dan, najtužniji dan u srpskoj državi, to je dan bombardovanja, nepravednog bombardovanja od strane 19 sila, od strane NATO alijanse. Zar taj dan treba da prođe tako stidljivo i da zavisi od volje pojedinaca da li će da mu posvete malo više prostora u medijima ili će da se položi po jedan venac i time da se stavi tačka? Predlažem ako je za to kompetentna Vlada Srbije da Vlada Srbije taj dan označi, donese zakon, da tog dana se na jedan minut oglase sve sirene u Srbiji i da bude minut ćutanja za sve žrtve tog nasilnog i nečuvenog terorističkog akta koji je izvršen nad Srbijom koja nikoga nikada nije napala. Hvala vam.