Hvala.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, trenutno imamo zajedničku načelnu raspravu o pet predloga zakona, kao što smo čuli, što nije idealno rešenje i mi nismo podržali spajanje svih ovih tačaka, pošto je nemoguće o svemu tome pričati za ovoliko vremena. U svom izlaganju ću se najviše bazirati na takozvani Marijin zakon.
Nažalost, gospodin ministar trenutno ne može da me prati, ali samo da naglasim da je danas, pored svega ovog što smo čuli u prethodnom izlaganju, Narodna skupština imala prilike, možda tehnički još i nismo imali prilike, ali jedna vaša poslanica, gospođa iz najveće vladajuće poslaničke grupe je prošle nedelje novinarima izjavila da će Narodna skupština ove nedelje raspravljati o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ne znam da li se ona zbunila, ona je samo rekla da ćemo raspravljati i o ukidanju zastarevanja seksualnih delikata, a to se sada ne dešava. To je trebao da bude predlog ženske parlamentarne mreže. Odbor za prava deteta je raspravljao o tome. Nije nam jasno zašto sada taj predlog nije tu? Mnogo bi bilo logičnije da su se spojile, recimo, te dve tačke, takozvani Marijini zakon i te izmene i dopune Krivičnog zakonika zato što je zapravo ukidanje zastarevanja jedan od način kojim bi mogli da pomognemo deci, maloletnim žrtvama seksualnog nasilja.
Svi ćemo se mi ovde danas najverovatnije složiti da ne postoji ni jedan teži zločin od silovanja maloletnika ili od silovanja deteta. Nažalost, kazne su trenutno još uvek relativno ili veoma blage i mnogo je povratnika. Znamo da oni koji su jednom počinili ovakvo krivično delo često se ne libe toga da to učine više puta.
Zbog toga je izuzetno značajno što se konačno na dnevnom redu ovog cenjenog doma nalazi Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji kao što smo čuli u izlaganju cenjenog ministra, najpre predviđa policijski nadzor za silovatelje i pedofile posle izdržane zatvorske kazne i kao što sam više puta spomenula u uvodu javnost i novinari ovaj zakon najčešće spominju tzv. "Marijin zakon" upravo zbog tužne priče devojčice koja je pre tri godine, zaista zverski silovana i ubijena, imala je samo osam godina.
Savez vojvođanskih Mađara će svakako u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona kao nadam se i svi ostali poslanici i smatramo da je ovaj zakon zaista neophodan da bi se na adekvatan način kontrolisali svi počinioci ovakvih zločina, jer slažemo se da je prevencija ovakvih gnusnih zločina jedan od najboljih načina izbegavanja istih.
Pitanje koje bih postavila - da li zapravo strože kazne i posebna evidencija lica osuđenih za ova krivična dela, odnosno kao što se to predlaže u ovom predlogu, javni registar pedofila i silovatelja, zaista mogu efektivno da pomognu u sprečavanju zločina? U većini stranih zemalja i evropskih zemalja je poznato ko su pedofili i silovatelji, ko su ti seksualni napasnici, i po izlasku iz zatvora ti ljudi se zaista prate, znači, prati se njihovo kretanje i ono što je logično da je njima u svetu zabranjen pristup kako školama, školskim igralištima, vrtićima, ostalim mestima gde se okupljaju deca.
Posle usvajanja ovog predloga, znači, stupanjem na snagu ovog zakona će se i građanima Republike Srbije stvoriti mogućnost da budu obavešteni ukoliko se recimo, negde blizu njih u komšiluku preseli neko ko je ranije bio osuđen za ovu vrstu zločina, pošto ovaj zakon kao što smo to čuli, nalaže da po izlasku iz zatvora kad god se ta osoba preseli, dakle, promeni prebivalište ili radno mesto, odnosno čak i kada planira, recimo, putovanje u inostranstvo, mora da se javi policiji koja vodi njegov dosije.
Ono što je značajno, što je konačno ovim zakonom o pedofilu zabranjen pristup upravo tim mestima koje sam sada spomenula. Znači, školama, školskim igralištima, vrtićima, dvorištima, mestima gde su deca, gde ima puno dece. Značajno je da je ovim predlogom propisano da se podaci o ovom spomenutom javnom registru ili posebne evidencije moraju čuvati trajno i da je zabranjeno brisanje podataka iz ove evidencije.
Savez vojvođanskih Mađara se nada da će se usvajanjem ovog predloga zaista obezbediti puna zaštita dece i da će svi kako nadležni organi, tako i sami građani znati da u budućnosti, ukoliko je to moguće, prepoznaju potencijalnu opasnost za svoje dete, kako bi dakle, tzv. "Marijin zakon" regulisao, kontrolu silovatelja i pedofila.
Posle usvajanja ovog zakona posle izdržane zatvorske kazne silovatelji i pedovili bi se javljali svakog meseca do sredine meseca u stanicu policije ili u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija i za njih bi bili zaduženi posebni službenici, koji bi zaista vodili računa o tome gde oni žive, kuda se kreću, da li su promenili mesto boravka itd. Očekuje se da ove mere zaista odbiju silovatelje, da budu preventivne, da onemoguće da oni ponove ova dela, da nijedno dete ne bi stradalo na ovako brutalan način.
U Republici Srbiji nažalost do sada nije postajala nikakva zaštita. Ispada da je bilo potpuno omogućeno kretanje pedofila i silovatelja, kako oko vrtića i igrališta, tako i na drugim mestima. Nažalost, mnoge su negativne posledice ovog ogromnog problema, i mnogi su osetili na svojoj koži kroz patnju svog maloletnog deteta i tragediju, ukoliko je bilo smrtnog ishoda.
Trenutno kazne u Republici Srbiji su takve da ukoliko usled silovanja dođe do smrti žrtve, ona se prepisuje nehatu počinioca, pa je za najteži oblik silovanja predviđena kazna do 18 godina. Ukoliko je počinilac sa umišljajem ubio žrtvu, koju je prethodno silovao, onda će biti osuđen za teško ubistvo i za silovanje. Propisana kazna u ovom slučaju je od 30 do 40 godina. Ukoliko žrtva silovanja preživi maksimalna kazna za silovatelje iznosi 12 godina zatvora. Dijapazon kazne za silovanje je tri, pet do osamnaest godina, a za ubistvo od 10 do 40 godina.
Značajna mera koja je predviđena u ovom zakonu je član 5. koji zabranjuje ublažavanje kazne i uslovnog otpusta počinioca ovih krivičnih dela na koji se ovaj predloženi zakon primenjuje. Bitno je da država pomoću javnog registra i kontrole ili nadzora uspe da kontroliše sve osuđenike koji izađu iz zatvora. Ovo su izuzetno teška, najteža krivična dela, jeziva i vrlo zastrašujuća i svi mi građani i sami roditelji bi sigurno u ovim slučajevima poželeli najstrožiju kaznu za počinioce ovih dela. Mnogi bi za počinioce takvih dela verovatno poželeli smrtnu kaznu, ali ona je nemoguća u Republici Srbiji, kao ni doživotni zatvor, koji bi možda bio još adekvatniji što se tiče patnje i godina koje prolaze, ali mi nemamo ni tu vrstu kazne.
Ovde je spomenuta i hemijska kastracija. Verovatno mnogi od nas imaju neko lično mišljenje da bi se sa time složili, ali ono što sam pročitala je da u ovim slučajevima, nažalost, ni hemijska kastracija nije adekvatno rešenje pošto u ovakvim slučajevima često nije reč o klasičnoj formi obljube deteta, već o drugim vrstama seksualnog zlostavljanja dece, koje može da izvrši i već kastrirani počinioc.
Zbog toga je najvažnije napraviti mehanizam koji bi maksimalizovao prevenciju. Najvažnija preventivna mera je uvođenje ovog javnog registra pedofila, svih onih koji su kako procesuirani, tako i osuđeni. Taj registar bi u budućnosti trebao da predstavlja pretnju svim pedofilima koji će na taj način biti obeleženi ili strigmatizovani.
Sledeće pitanje koje se postavlja je da li je naš sistem dovoljno razvijen i zreo da ima mogućnost da prati te osuđenike kada izađu iz zatvora. Prema nekim statistikama, ako mogu tako da kažem, na svu sreću, ove vrste zločina nema previše u Republici Srbiji. To bi značilo da će država biti u mogućnosti da lakše kontroliše te osobe posle izdržavanja njihovih kazni. Zbog toga je pored donošenja, izglasavanja, kasnije primene ovog zakona, veoma važno da policija ima što bolji kontakt sa građanima, da obezbeđuje informacije građanima, a da i dobija iste informacije i od samih građana.
Dobro je što je ovim predlogom propisano ono što smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina ministra, da danom pravosnažnosti osude za spomenuta krivična dela, nastupaju pravne posledice osude u formi prestanka vršenja javne funkcije, radnog odnosa, odnosno vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima, kao i zabrana sticanja tih istih javnih funkcija ili zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnicima.
Predlaže se da ove pravne posledice traju 20 godina nakon izdržane kazne zatvora, što je duplo ili dvostruko više nego što je do sada bilo propisano Krivičnim zakonikom.
Kao što smo čuli, Republika Srbija je potvrdila i Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, tzv. Lancarot konvenciju među prvima. Ovim se naša zemlja obavezala da radi sprečavanja i gonjenja krivičnih dela ustanovljenih u skladu sa ovim tzv. Lancarot konvencijom preduzme sve neophodne zakonodavne ili ostale mere za prikupljanje podataka koji se odnose na sam identitet ili genetski profil DNK ovih osuđenih lica, za krivična dela ustanovljena u skladu sa konvencijom.
Vođenje podataka o DNK profilu osuđenih lica predstavlja jednu veliku novinu u našem krivično-pravnom zakonodavstvu, koju svakako SVM podržava. Kao što sam rekla, mi ćemo podržati ovaj zakon koji će, nadamo se, zaista doprineti bezbednosti i sigurnosti dece.
Pošto mi vreme još malo dozvoljava, dozvolite mi, kao što sam u samom uvodu svog obraćanja naglasila, smatramo i zalagaćemo se da je značajno da pored donošenja ovog zakona što pre na dnevnom redu Narodne skupštine imamo i inicirane predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje se upravo odnose na ukidanje zastarevanja seksualnih delikata nad decom, jer prema trenutno važećem zakonu u Republici Srbiji, seksualno nasilje učinjeno prema detetu trenutno, sada, još uvek zastareva šest godina nakon poslednjeg incidenta seksualnog zlostavljanja.
Prema nekim istraživanjima nevladinih organizacija, koje se bave ovim pitanjem, dobili smo razne podatke. Jedan od njih je da uzrast prvog incidenta seksualnog nasilja je u proseku oko osam godina i nekoliko meseci deteta, a trajanje seksualnog zlostavljanja najčešće je višegodišnje, u proseku čak i iznad pet godina. Ukoliko zaista efikasno želimo da pomognemo i zaštitimo maloletna lica, kao i da uspostavimo kakav-takav funkcionalan mehanizam prevencije zaštite žrtava, potrebno je, neophodno je da se u Krivični zakonik unesu odgovarajuće izmene.
Spomenuta tzv. Lancarot konvencija, Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, kao i Konvencija o pravima deteta, obavezuje države potpisnice da svoja zakonodavstva prilagode, između ostalog, u pravcu da obezbede da zastarevanje krivičnog gonjenja ne nastupi tokom dovoljno dugog perioda nakon punoletstva žrtve.
Po nekim procenama, žrtvama je u proseku potrebno više od devet godina da prijave zlostavljanje koje je trajalo više godina. Samim tim, jasno je da su postojeći rokovi zastarevanja veoma kratki i neefikasni su za gonjenje počinilaca krivičnih dela protiv polne slobode učinjene prema maloletnim licima, što znači da trenutno još uvek postojeće zastarevanje ovih seksualnih delikata nad decom u Krivičnom zakoniku dovodi često, u mnogim slučajevima i do onemogućavanja prijavljivanja i procesuiranja izvršioca navedenih krivičnih dela, a posledice seksualnog nasilja nad maloletnim licima su ozbiljne i uglavnom se reflektuju kroz ceo život, pa bi ukidanje zastarevanja bio jedan od najefikasnijih vidova sprečavanja navedenih krivičnih dela. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, koleginice i kolege poslanici, odmah na početku želim da kažem da će poslanička grupa JS podržati sve zakone iz oblasti pravosuđa o kojima danas razgovaramo, a pre neko što se sa par rečenica osvrnem na predložene tekstove zakona, nisam koristio priliku da kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu govorim da ne bih dva puta oduzimao vreme.
Želim samo u jednoj rečenici da vam kažem da su danas na sastanku Odbora jednoglasno prihvaćenim svi predlozi zakona u načelu. Sastanku su prisustvovali i poslanici pozicije i opozicije, što znači da su svi dali zeleno svetlo da ovi zakoni u načelu budu prihvaćeni. Takođe, u ime poslaničke grupe JS mislim da su ovi zakoni dobri i da ih treba prihvatiti, sa određenim korisnim i kvalitetnim izmenama, do kojih će doći prilikom razmatranja amandmana.
Kada govorimo o prvom zakonu, koji po svemu sudeći najviše izaziva pažnju, a to je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, želim da vas podsetim da smo mi u ovoj Skupštini pre nepune tri godine usvojili Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, gde je bila i obaveza ove države da u vezi sa tom konvencijom stavi pred narodne poslanike predlog ovakvog zakona koji upravo danas imamo pred sobom.
Ono što želim posebno da pohvalim jeste da je ovo Ministarstvo pravde i državne uprave, ove Vlade Republike Srbije, prihvatilo raniji tekst predloga koji je ranije Ministarstvo pravde već bilo pripremilo, ali iz dobro poznatih razloga nije došlo u skupštinsku proceduru na razmatranje. To je samo dokaz da jedan kontinuitet u usvajanju zakona, onih dobrih zakona, mora da postoji i postojaće uvek bez obzira od koga dolazi i ko ga je pripremio i pustio u proceduru. Na ovaj način je ovo ministarstvo pokazalo da je cenilo rad ranijih ministarstava u onom delu koji se odnosio upravo na ovaj zakon, a i na neke druge zakone.
Ono što posebno želim da istaknem, ovde se govori o zaštiti, a i sam zakon kaže da se govori o zaštiti maloletnih lica. Međutim, u ime poslaničke grupe JS bih apelovao na Ministarstvo da ubuduće pripremi neki drugi tekst zakona ili da inovira već postojeće zakone, da bismo zaštitili i punoletne osobe koje dozvoljavaju iste ili slične zloupotrebe polne slobode od strane onih koji na taj način žele da zadovolje neke svoje nastranosti.
Posebno je danas bilo govora i o tome da određenim licima koja budu osuđena za zloupotrebu polne slobode nad maloletnim licima se u određenom vremenskom periodu zabranjuje da se pojavljuje u predvrtićima ili vrtićima, u školama ili u školskim dvorištima i na drugim mestima gde se okupljaju maloletna lica i da ne mogu da se zapošljavaju u tim ustanovama ili u tim organizacijama. To je posebno dobro iz razloga što mi danas u Srbiji, nažalost, imamo dosta povratnika, a to možemo da pratimo i kroz štampu i razne druge medije, da mnogi koji su izdržali određenu vremensku kaznu u određenim zatvorima za ove vrste učinjenih dela, da se posle određenog vremena ponovo javljaju sa činjenjem istih ili sličnih dela. Da bismo to sprečili, upravo ova intencija koja se predviđa predlogom ovog zakona morala bi bar koliko-toliko da spreči te učinioce da ne pomisle da mogu ponovo da izvrše to krivično delo.
Ne bih mnogo vremena oduzimao i ponavljao ono što je već ranije rečeno. Samo bih želeo još jednom da kažem da je dobro da ovaj zakon usvojimo, jer pored toga što je to naša obaveza, to je dobro i da bi zaštitili našu decu, našu omladinu od onih koji imaju sklonosti ka činjenju ovakvih krivičnih dela.
Ovaj drugi zakon, koji je danas takođe pred nama na razmatranju, jeste Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dobijamo kao potpuno nov zakon. U stvari, čuo sam da je trebalo da smo išli sa izmenama i dopunama postojećeg zakona, da više od 50% ovih članova bi trebalo da menjamo itd, pa se zato išlo sa predlogom potpuno novog zakona, što mislim da je potpuno opravdano, a i na zakonom zasnovan način, to je jedini zakonski način da dođemo do novog zakona.
Da sad ne bih pričao o svemu onome što donosi ovaj zakon, o čemu je gospodin ministar vrlo opsežno i opširno nas obavestio, posebno pozdravljam odredbu zakona koja ide za tim da se kod trajnog oduzimanja imovine stečene krivičnim delom, išlo za tim da se prvo mora pravosnažno okončati krivični postupak i dokazati da je neko došao do određene imovinske koristi, da je stekao neku imovinu činjenjem određenog krivičnog dela.
Nažalost, u proteklom ranijem periodu smo imali slučajeva da je pojedincima oduzimana imovina iako nije dokazano da su učinili krivično delo, odnosno da je ta imovina proistekla iz činjenja tog krivičnog dela, pa smo dolazili u situaciju da je posle toga morala da bude vraćena ta imovina itd. Imali smo i takve situacije da je prema određenim poznatim ličnostima, neću ovde da pominjem nijedno ime da ne bih nekoga zaboravio, da se oduzimala imovina i za neko delo koje je učinjeno za 10 i više godina po sticanju neke imovine.
Da li je moguće da se imovina oduzme nekom ko je imovinu stekao 90-ih godina na legalan način, zato što je kasnije utvrđeno da je 2000. i neke godine učinio neko krivično delo i da se to povezuje, da je ta imovina iz tih 10 ili 15 godina ranije stečena, povezuje za to krivično delo? Mislim da takvo pojednostavljenje i povezivanje imovine u ranije stečenom periodu sa krivičnim delom koje još nije dokazano da je učinjeno je bio pravni apsurd. Dobro je da se u mnogim slučajevima došlo do prave odluke i da na kraju ta imovina tim licima nije oduzeta.
Ovaj zakon je dobar jer precizira kada, pod kojim uslovima se privremeno oduzima imovina, kada i pod kojim uslovima se potpuno, trajno oduzima imovina, ko raspolaže tom imovinom, na koji način, kada ona postaje državna svojina bez obzira da li je to imovina fizičkog lica, da li je to pravno lice, neki pravni subjekt itd. Iz svih tih razloga, još jednom kažem, mi iz JS dajemo apsolutnu podršku i ovom zakonu i kada bude glasanje o njemu i u načelu i u pojedinostima, i ukoliko bude dobrih amandmana, prihvatićemo ih.
O ostala dva zakona bih samo dve rečenice. Naročito je dobro da se u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku daje pravo da branioca može da zameni i advokatski pripravnik, što do sada to nije bio slučaj. Mislim da se na taj način mladim advokatima omogućava i pruža šansa da se dokažu i pokažu da mogu na potpuno kvalitetan način da brane učinioce određenih krivičnih dela gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora.
Na kraju, još jednom da ponovim, mi iz JS smatramo da su svi ovi zakoni dobri, da ih treba podržati. U Danu za glasanje pozivam sve koleginice i kolege, bez obzira da li su u poziciji ili opoziciji, da se ugledaju na Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu i da svi glasaju za predložene zakone. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Mirna Kosanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege poslanici, pred nama je danas nekoliko predloga zakona koji su važni radi kompletiranja zaštite naših građana u krivično-pravnoj oblasti, pa ćemo o svakom od tih zakona reći nekoliko rečenica, s tim što bih napravila drugi raspored, odnosno zakon koji se odnosi na mere za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv maloletnika bih ostavila za kraj, budući da SDPS. Predlažem određene preporuke, odnosno preporuke koje bi bile preventivne, da se ne bi bavili samim zakonom tako, nego vas pozivamo da saslušate i preventivne mere koje bi mi danas predložili.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, taj zakon ima nekoliko novina, odnosno nekolio izmena koje se odnose na mogućnost zastupanja okrivljenog od strane branioca bez obaveze da branilac poseduje poseban staž kao advokat za krivična dela za koje je izrečena zaprećena kazna zatvora od 10 godina i teža kazna.
Pošto je pravo na izbor branioca ustavno pravo okrivljenog i predloženom izmenom se zapravo ovo pravo ne ograničava, kako je to ranije činjeno, takođe se izmena odnosi i na uvođenje posebnih dokaznih radnji za krivična dela koja su uvrštena u krivični zakonik iz decembra 2012. godine a koja se vrše protiv privrede, zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom i slična dela. Zatim, na uvođenje mogućnosti za određivanje pritvora nakon izricanja prvostepene presude, ukoliko za to postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1. i 3. Zakonika, pa se na taj način popunjava pravna praznina nastala u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine. To znači da će sudsko veće posle izricanja presude zapravo preispitati da li postoje razlozi za pritvor, pa ukoliko postoje, pritvor će biti produžen do upućivanja osuđenog lica u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija.
U vezi Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, postojećim Zakonom su utvrđeni nadležni specijalizovani državni organi za otkrivanje, gonjenje i suđenje u postupcima krivičnih dela organizovanog kriminala, visoke korupcije i drugih teških dela.
Kako je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika izmenjen i preciziran veći broj krivičnih dela, onda je potrebno izvršiti izmene i ovog zakona, da bi se nadležnost specijalizovanih državnih organa, koji postupaju po tom zakonu, proširila i na nova dela koja su opisana, da bi ovi organi postupali i u novim slučajevima. Misli se na krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, teroristička dela i sl.
Isto tako je bilo potrebno da odredbe postojećih zakona koje se odnose na službenu tajnu usaglase se sa Zakonom o tajnosti podataka, pa je to učinjeno i ovim predlogom. Službena tajna je definisana kao tajni podaci određeni u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka, dok se oblast čuvanja službene tajne određuje kao čuvanje tajnih podataka.
Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, odredbama ovog zakona je propisano da će državni organi u sprovođenju zakona, smatramo da je to važno, voditi računa o časti i dostojanstvu vlasnika, kao i da će voditi računa o tome da su podaci koji su prikupljeni, tajni podaci koji se ne mogu davati niti odavati u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.
Ovim zakonom se, s obzirom da su izvršene izmene Krivičnog zakonika kao i ažuriranje krivičnih dela, uređuju uslovi i postupak, kao i organi koji su nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom fizičkih i pravnih lica, a koja su proistekla iz krivičnog dela. Zapravo se tu radi o imovini vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
Oduzimanje imovine može biti privremeno, može biti trajno, a krug lica protiv kojih se vodi postupak obuhvata osumnjičenog, okrivljenog, saradnika, ostavioca, naslednike ili treće lice na koje je preneta imovina. Postupak je pokrenut finansijskom istragom, koju pokreće i rukovodi javni tužilac, a tokom koje se prikupljeni dokazi o imovini zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog saradnika i ostavioca.
Privremeno oduzimanje imovine postoji kada postoji opasnost, da bi kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno, dok trajno postoji po dostavljanju pravosnažne presude, kojom je utvrđeno krivično delo. Ovo je vrlo značajna izmena pošto se na ovaj način zapravo izbegava paralelno vođenje postupka za oduzimanje imovine i krivičnog postupka.
Oduzetom imovinom upravlja Direkcija, s tim da ukoliko je u pitanju imovina od neke istorijske ili kulturne vrednosti, ona će se predati na čuvanje odgovarajućim ustanovama.
Vrlo je važno da se imovina može prodati i da će se sredstva nakon toga uneti u republički budžet. Ono što je posebno važno je to što se radi usklađivanje postojećih zakona i da se vodi računa prilikom donošenja ovih predloga o međunarodnim dokumentima iz ove oblasti koje je potvrdila Republika Srbija, kao što je, recimo, Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama, Konvencija Saveta Evrope o pranju, otkrivanju, konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i druge konvencije. Pri tome su korišćena iskustva drugih zemalja, kao i iskustva, odnosno presude koje su relevantne, Evropskog suda za ljudska prava.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da će se donošenjem ovakvog zakona zapravo priliti u budžet Republike Srbije znatna sredstva, kao što se to pokazalo u dosadašnjoj primeni ovog zakona, koji je dao dobre rezultate, pa će to uticati na bolji standard građana Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, smatramo da se ovim predlogom propisuju posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode, a koje su izvršene prema maloletnim licima, da se uređuje uvođenje posebne evidencije za lica koja su osuđena za takva krivična dela.
Članom 37. Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, koju je potvrdila Narodna skupština u maju 2010. godine, države članice su obavezne da radi sprečavanja, gonjenja učinioca krivičnih dela, ustanovljenih u skladu sa ovom konvencijom, preduzmu sve neophodne zakonodavne i druge mere za prikupljanje podataka koje se odnose na identitet i genetski profil lica koja su osuđena za krivična dela ustanovljena ovom konvencijom, a isto tako postoje preporuke EU u borbi protiv seksualnog iskorišćavanja, kao i praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Svrha zakona jeste da se onemogući učinioci dela protiv maloletnika da ubuduće vrše ova dela, da se utvrđuje krug lica na koja se ona primenjuje, a tiče se učinioca krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima. Važne odredbe su i da su zakonom propisane zabrane ublažavanje kazni, uslovnog otpusta učinioca krivičnih dela, kao i to da je danom pravosnažnosti osude za ova dela obavezno nastupanje pravnih posledica osude, a to je prestanak vršenja javne funkcije, prestanak radnog odnosa, vršenje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnicima, zabrana zasnivanja radnog odnosa za ta lica i obavljanje poziva koje se odnosi na rad sa maloletnicima. Ove pravne posledice traju 20 godina nakon izdržane kazne zatvora.
Nakon izdržane kazne zatvora, primenjivaće se posebne mere, a to su obavezno javljanje nadležnom organu policije i uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletnici, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta i boravišta, kao i radnog mesta, kao i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo radi međunarodne saradnje u suzbijanju krivičnog dela seksualnog iskorišćavanja dece i dečje pornografije.
Zakon predviđa posebnu evidenciju učinioca, gde se osim opštih podataka unose i podaci o DNK profilu, što je novina u našem zakonodavstvu. Ovi podaci se čuvaju trajno i nije dozvoljeno brisanje podataka.
Državni organi, poslodavci i ostala lica koja rade sa maloletnicima su dužna da zatraže podatke da li lice koje zasniva radni odnos da li je ono upisano u posebnu evidenciju, kako bi se na taj način onemogućila primena i sprečila zasnivanje radnog odnosa i kontakt tih lica sa maloletnicima.
Iz odredaba Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja može se videti i primetiti da su seksualno iskorišćavanje i seksualno zlostavljanje dece do te mere učestali da su dosegli zabrinjavajuće razmere, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, a posebno kada se radi o tome da deca i počinioci sve češće koriste informacione i komunikacione tehnologije, kao i da je za sprečavanje seksualnog iskorišćavanja i borbi protiv njih potrebna i neophodna međunarodna saradnja. Smatrajući da su blagostanje i najbolji interes dece osnovne vrednosti koje dele sve države, oni moraju biti promovisani bez ikakve diskriminacije.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da bez obzira na data zakonska rešenja, koja su dobra i koja ćemo mi podržati u danu za glasanje, naročito pažnju treba posvetiti u svakodnevnom životu na preventivne mere kako do ovoga ne bi došlo, odnosno da se maloletna lica ne nađu u položaju da moraju da dokazuju da je počinjeno krivično delo.
Ono što smatramo da je neophodno kao preventiva, a to je da se spreče svi oblici seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, da se zaštite deca, da se više radi na obuci i podizanju nivoa svesti lica koja su u kontaktu sa decom, da se podstakne svest o zaštiti dece, o pravima dece među licima koja su u redovnom kontaktu, svakodnevnom, sa tom decom, a radi se o oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, pravosuđa i policijskog delovanja, kao i u drugim područjima, kao što je sport, kultura i druge aktivnosti.
Smatramo da je neophodno da se zakonodavnim i drugim merama obezbedi da lica o kojima je reč imaju odgovarajuće znanje o seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju, kao i da mogu da identifikuju iskorišćavanja.
Takođe, obezbediti da se uslovi za bavljenje profesija koje podrazumevaju redovni kontakt sa decom, da kandidati koji rade sa decom ili stupaju u redovne odnose nikada ne budu u situaciji da budu osuđeni za takva dela protiv polne slobode. Takođe, značajno je podstaći medije da pruže odgovarajuće informacije u vezi sa svim aspektima iskorišćavanja i zlostavljanja dece. Bilo bi dobro podsticati projekte i programe koji se bave ovim problemima.
Socijaldemokratska partija Srbije smatram da će se usvajanjem predloženih zakonskih rešenja dati doprinos uspostavljanju zaštite od nasilja, kao uslovu za dostizanje demokratije, ispunjenja ljudskih prava i usklađivanju sa evropskim vrednostima, te ćemo, u tom smislu, dati podršku usvajanju predloženih zakona.

Reč ima narodni poslanik Milorad Stošić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo, a kojima se regulišu pitanja iz domena krivičnih dela, svakako predstavljaju dobru osnovu za sprečavanje nastanka krivičnih dela i na taj način omogućuje se normalno funkcionisanje društva i države. Zbog toga će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.
Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Čuli smo na početku izlaganje gospodina ministra da je u prethodnom periodu povećan broj krivičnih dela protiv polne slobodne koja su izvršena prema maloletnim licima. Upravo zbog toga je neophodno da se maloletna lica dodatno zaštite donošenjem jednog ovakvog zakona, kojim će se pored postojećih regulativa, krivičnih sankcija, uvođenje posebnih mera, koje propisuje ovaj zakon, smanjiti krivična dela, a učinioci ovih dela vratiti da vrše ta dela, odnosno da ne prođu bez odgovarajuće kazne u narednom periodu.
Ovim zakonom sankcionišu se svi postupci i radnje koje se odnose na zloupotrebu maloletnih lica. U delu polnih sloboda i uz primenu drugih zakona koji regulišu krivična dela, a pre svega Zakonika o izvršenju krivičnih sankcija, Zakon o krivičnom postupku, imaćemo sigurniju zaštitu maloletnih lica.
U obavezi smo donošenja jednog ovakvog zakona koji propisuje posebne mere prema učiniocima ovih krivičnih dela, a upravo iz razloga što smo potpisnici određenih međunarodnih dokumenata iz ove tematike, a pre svega Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.
Propisana zabrana ublažavanja mera, kazne i uslova otpusta, učinioca krivičnih dela, a na koje se ovaj zakon primenjuje, kao i pravne posledice osude, jesu posledice osude trajne, a to su prestanak vršenja javne funkcije, prestanak radnog odnosa, prestanak rada sa maloletnim licima i niz drugih javnih osuda. To svakako dodatno upućuje na odvraćanje od krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Ovim zakonom predviđaju se i mere koje se sprovode i nakon izdržavanja kazne, što dodatno sprečava nastajanje ovakvih krivičnih dela.
Pre svega, policijski nadzor nad počiniocima ovih dela, odnosno kao jedno od osuda, počinioci su dužni da se javljaju u narednom periodu, i to je jedan vid prevencije koji utiče na sprečavanje vršenja ovakvih dela. Uvođenjem posebne evidencije koju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija postiže se centralizacija baze podataka za ovakve počinioce, čime se omogućava efikasnije praćenje sprovođenja ovog zakona i olakšava se pristup potrebnim podacima u organima koji su nadležni za suzbijanje krivičnih dela protiv polne slobode, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Pored toga, propisano je da se podaci u posebnoj evidenciji čuvaju trajno, kao i da nije dozvoljeno brisanje podataka iz posebne evidencije, što znači da počinioci ovakvih krivičnih dela su non stop obeleženi i taj postupak, na neki način, odvraća ih od daljeg pravljenja ovakvih krivičnih dela.
Novine koje su propisane članom 15, u odnosu na važeće propise koji uređuju vođenje kaznene evidencije, kao i rešenje da su državni i drugi organi, kao i pravna lica, preduzetnici koji rade sa maloletnim licima, dužni da zatraže podatak - da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih upisan u posebnu evidenciju, omogućava se dosledna primena pravne osude ovog zakona.
Mi smo u dosadašnjem vremenu za konkurisanje na neku javnu funkciju imali dva osnovna dokumenta koja su bila potrebna, sudski i policijski. Sada je potrebna, za nekoga ko želi da radi u ovakvim institucijama ili ustanovama, i potvrda ove institucije.
Predviđanje visokih kazni za pravna i fizička lica za prekršaje iz ovog zakona, svakako će pozitivno uticati na doslednost sprovođenja odredbi ovog zakona. Rokovi koji su dati, u vremenu od 90 dana za donošenje podzakonskih akata, kojim bi se u potpunosti omogućilo sprovođenje ovog zakona, je svakako razumno vreme i treba ga i smanjiti, i tako da ovaj zakon stupi na snagu što pre, sve u cilju zaštite maloletnih lica.
Nešto bih rekao o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Čuli smo da je Zakon o oduzimanju imovine proistekao iz krivičnog dela, koji je donet 2008. godine, i 2009. godine stupio na snagu, dao veoma dobre rezultate u suzbijanju krivičnih dela organizovanog kriminala i visoke korupcije. U obrazloženju za donošenje novog zakona, između ostalog, stoji – u dosadašnjoj četvorogodišnjoj primeni ovog zakona pojavili su se određeni problemi koji su zahtevali više izmena i dopuna ovog zakona i sa tom logikom se nije išlo u dopunama izmena, već kompletno izradu novog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Donošenjem novog Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, neophodno je, zbog usklađivanja sa novodonešenim zakonima, koji su u prethodnom periodu, odnosno u zadnje dve godine doneti, tiče se Krivičnog zakonika i Zakona o oduzimanju imovine i Zakona o krivičnom postupku. Usklađivanje sa tim zakonima je obaveza i ovog zakona.
Ovim zakonom su precizirane dodatne određene nadležnosti jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, a u cilju efikasnog postupanja ovih organa, kako u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela, tako i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.
Neophodnost usklađivanja ovog zakona sa odredbama međunarodnih dokumenata i konvencija koje je potvrdila Republika Srbija, takođe nas obavezuju na donošenje ovog zakona.
Posebno što je ovim zakonom istaknuto, pored imovine vlasnika koji je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, ovim zakonom se regulišu i finansijska istraga i prikupljaju se dokazi okrivljenog saradnika i ostavioca, kao i dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini, naknadi za koju je imovina preneta na treće lice. Imovine upravo ovih lica su velike i ovim zakonom niko se ne oslobađa, po bilo kojoj osnovi da je stekao imovinu nelegalno.
Osnivanjem direkcija, kao organa u sastavu Ministarstva pravde i državne uprave, omogućuje se upravljanje oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, kao i vođenje evidencije oduzete imovine, te njene procene. Direkcija je dužna da oduzetom imovinom upravlja sa pažnjom. U cilju efikasnijeg upravljanja oduzetom imovinom, dato je ovlašćenje ministru nadležnom za pravosuđe, da podzakonskim aktom bliže uredi postupke direkcije. Za oduzetu imovinu direkcija je obavezna da sačini zapisnik i vodi posebnu evidenciju, a novčana sredstva dobijena upravljanjem i prodajom pokretne imovine, čuvaju se na posebnom računu direkcije i mogu se koristiti za povraćaj imovine i naknadnu štetu i troškove.
Imovina i novčana sredstva, dobijeni prodajom privremeno ili stalno oduzete imovine, postaje svojina Republike Srbije, odnosno, novčana sredstva koja proisteknu iz prodaje te imovine uplaćuju se u budžet Republike Srbije i samim tim doprinosi povećanju budžeta Republike Srbije.
Novina je takođe ovlašćenje koje dobija javni tužilac, koji može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine, kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje te imovine bilo otežano ili onemogućeno, kao i donošenje naredbe o zabrani raspolaganjea imovinom i pre nego što se odluči o njegovom zahtevu.
Mi u PUPS imamo, na odredbe ovog zakona, predložen jedan amandman na član 24. koji će se kasnije detaljnije obrazložiti.
Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Donošenje ovih izmena ovog zakona je neophodno zbog usklađivanja sa dva zakona koja su nedavno doneta i to sa Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji smo doneli 2012. godine, i usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka.
Ovim zakonom izvršene su izmene, pre svega u člau 16. stav 5. i članu 17. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, u cilju usaglašavanja navedenih odredaba sa Zakonom o tajnosti podataka.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku. Izmenama i dopunama ovog zakona, ne postoje suštinske izmene ovog zakona, već se izmenom u članu 73. dozvoljava advokatu pripravniku da zameni branioca u postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Veliki broj diskutanata je upravo odobrio ovu izmenu, jer se na taj način omogućuje mladim advokatima i mladim ljudima da budu u nekom ravnopravnom položaju sa advokatima koji imaju više radnog staža i samim tim omogućuje se mlađim ljudima da dođu do izražaja.
Takođe, i na ovaj zakon, poslanička grupa PUPS uložila je jedan amandman koji će biti naknadno obrazložen.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o uzajamnoj zaštiti i razmeni tajnih podataka. Ovim zakonom o potvrđivanju Sporazuma sa Republikom Bugarskom doprinosimo bilateralnoj saradnji između naše zemlje i Bugarske, čime se stvaraju uslovi za intenzivniju saradnju dve države koje pripadaju regionu jugoistočne Evrope. Za nas je svakako značajno i to što je Bugarska članica EU i članica NATO, a mi kao centralna zemlja zapadnog Balkana.
Takođe, potvrđivanjem ovog sporazuma otvaraju se mogućnosti za regionalnu saradnju u oblastima zajedničke obuke i angažovanja elemenata sistema bezbednosti, krizama i upravljanju granicama, suprotstavljanju terorizmu, organizovanom kriminalu i korupciji, ilegalnoj migraciji i trgovini ljudima.
Poslanička grupa PUPS, nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima i eventualnim poboljšanjem ovih zakona kroz amandmane, u danu za glasanje podržaće set ovih zakona i glasaće za usvajanje ovih zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik
Dragan Andrić.

 Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine uvek smo bili za to da se izvršioci krivičnih dela izvedu pred lice pravde i da se po zakonu kazne, i kada se radilo o onima koji su kao huligani bili implementirani u navijačke grupe, i kada su paljene inostrane ambasade, pa samim tim smo za to i kada se radi o izvršiocima krivičnih dela prema maloletnim licima, naročito kada se radi o grupi ovako teških krivičnih dela.
Naime, ne bih kao neki od mojih kolega prethodnika čitao odredbe ovih zakona koji su predloženi, potrudio bih se samo da, u skladu sa pojedinim amandmanima koje smo mi kao poslanička grupa predložili i o kojima će svakako biti reči naknadno, ukažem na par činjenica. Pre svega mislim da nema dileme oko toga da ovaj i ovakav zakon treba usvojiti, da li u tekstu koji je predložen ili sa izvesnim izmenama, to ćemo da vidimo.
Ono što mi smatramo, što smo amandmanom i predložili, jeste da je u članu 5. ovog zakona, koji se odnosi na pravne posledice osude, predviđeno, kao i u članu 3, da se radi i o krivičnom delu rodoskrvljenja, da bi mogla da se primeni i mera zabrane vršenja roditeljskog prava. Bez obzira što se radi o jednoj grupi krivičnih dela, smatramo da je bilo neophodno da se i ovo krivično delo nađe kao krivično delo na koje bi se ovaj zakon primenio.
Svakako smo usvojili Lanzarot konvenciju i implementirali smo odredbe te konvencije i u ovaj zakon, što je svakako dobro. Međutim, takođe smatramo da je neophodno i samu kaznenu politiku u odnosu na ova krivična dela pooštriti, s obzirom na to da sada imamo situaciju da za pojedina krivična dela može da se izrekne i novčana kazna, odnosno uslovna osuda. Mislimo da je to put kojim u budućnosti treba ići i nadamo se da ćete to imati u vidu u budućnosti kada budete ozbiljnije prišli ovoj temi koja je zaista veoma ozbiljna, s obzirom na to da je porast ovih krivičnih dela, kao što su pojedine moje kolege i rekle u svom izlaganju, i to je evidentna činjenica, povrat kod ovih krivičnih dela je gotovo sto posto. Tako da, smatram da bi kaznenu politiku pre svega trebalo pooštriti, a mi ćemo ovaj zakon u svakom slučaju podržati.
U odnosu na druge zakone koji su u ovoj objedinjenoj raspravi, osvrnuo bih se na izmene Zakonika o krivičnom postupku. Vi ste, gospodine ministre, pomenuli da se sprema ozbiljnija izmena Zakonika o krivičnom postupku, i da su iz tog razloga ovo neke, da ih tako nazovem, kozmetičke izmene. Pre svega bih pohvalio izmenu ovog člana 73, pošto znam da je pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti ovog člana. Ne znam da li je Ustavni sud doneo odluku u ovom slučaju. Ukoliko nije, vi ste preduhitrili Ustavni sud, što je u svakom slučaju pozitivno, imajući u vidu da ste se kod smene predsednice Vrhovnog kasacionog suda pozivali na odluku Ustavnog suda, koja se na to nije odnosila, ali nećemo sada o tome.
Dakle, svakako je to bilo ograničavanje, kako prava na rad zagarantovanog Ustavom, u odnosu na jedan broj mojih kolega advokata, tako i u odnosu na slobodan izbor branioca od strane onoga ko je u krivičnom postupku osumnjičen, tako da je to u svakom slučaju za pohvalu.
U odnosu na odredbu o pritvoru, odnosno na odredbu člana 425a, kako ste ga nazvali, koji se odnosi na određivanje, odnosno produženje pritvora nakon izricanja prvostepene odluke, morao bih da kažem da smatram da je to jedna odredba koja jeste predstavljala pravnu prazninu, ali je svakako u odredbama o pritvoru to bilo na kakav-takav način rešeno, tako da mislim da ste to mogli da ostvarite i za tu izmenu koju planirate u budućnosti, za koju ćemo videti kakva će da bude.
U odnosu na ova druga dva zakona, na Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, ono što bih mogao da primetim jeste da ste tu, naravno, usklađivanjem propisa ubacili i krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Ali, postoji jedan poseban odnos i EU prema ovom krivičnom delu, s obzirom na to da je u Izveštaju o proširenju za Srbiju Evropskog parlamenta 29. marta 2012. godine doneta jedna preporuka da se ova vrsta krivičnih dela u budućnosti ne optužuje, odnosno da se odustane od optuženja upravo iz razloga što je dolazilo do izvesnih sumnji u smislu ograničavanja raspolaganja imovinom onih koji su ovim krivičnim delima optuženi, odnosno da upravo pritvor prema izvršiocima ovih krivičnih dela nesrazmerno dugo traje.
To bi bila jedna sugestija. Očekivao sam da će to da bude prilikom izmena Krivičnog zakonika na neki srećniji način rešeno, ali to se nažalost nije dogodilo. Eto, to je čisto jedna sugestija, ako već idemo tim evropskim putem, onda da malo i te preporuke koje nam Evropski parlament šalje usvajamo. Hvala lepo.