Apsolutno se slažem sa vama gospodine Halimi da treba da se poštuju zakoni. Isto tako, u ovoj državi građani imaju odgovarajuća prava, imaju odgovarajuće obaveze i odgovornosti. Pravo građana je da izaberu da li će učestvovati na izborima. Kao što znate, neki su učestvovali na izborima, a neki nisu. Vi jeste i ja vam odajem priznanje zato što ste time pokazali da smatrate Srbiju svojom državom.
Sa druge strane, postojale su političke grupacije koje su pozivale Albance da bojkotuju izbore, ali i da bojkotuju popis. Direktna posledica bojkota popisa stanovništva jeste verovatno smanjivanje nekih finansijskih sredstava koja su namenjena Nacionalnom savetu.
To je tema o kojoj se može razgovarati i mislim da nema nikakvog razloga da od toga nastane bilo kakav problem, a naročito ne politički. Ako je to tema koja je problematična, na sledećem sastanku sa šefom koordinacionog tela pokrenuću to pitanje i razmotrićemo šta se dešava i da li je zaista ugrožen rad Nacionalnog saveta. Ukoliko jeste, sigurno ćemo preduzeti mere da se stvore svi uslovi. Nama je cilj da se nastavi proces integracije Albanaca u srpsko društvo, u državu Srbiju i da učestvuju u svim institucijama, od policije, sudstva, carine i svega ostalog što postoji u našoj državi. Hvala.

Reč ima gospodin Halimi.

Gospodine predsedniče, sigurno se slažemo da bi trebalo poštovati izbore, iako znate da je dva dana pre poslednjih izbora u Bujanovcu je bilo intervencije žandarmerije, a povezano sa bojkotom popisa i primedbama koje smo tada upućivali da je neosnovano nametnuto na tom popisu samo ćirilično pismo, koje je nametnuto i na poslednjim izborima. Zbog čega su ti izbori kod nas bili nenormalni? Zato što je u pitanju bila deformisana ćirilica, koju ni Srbi nisu mogli, koji dobro znaju ćirilicu, da pročitaju. Niko nije znao šta je dva iks, tri iks, c iks, jer su tako bila ispisivana imena Albanaca. U ove 23 godine sam pratio sve izbore i uvek smo koristili latinicu ili albansku azbuku. Zašto je to tada bilo i kod popisa i kod poslednjih izbora? To treba vi u Vladi da izanalizirate. Kome je to trebalo da se tako nešto nametne.
Ne slažem se sa logikom da treba sa predsednikom Koordinacionog tela ovo raspraviti, kada je Kancelarija za ljudska i manjinska prava vladin organ. O tome Vlada treba da raspravlja. Nije smelo da se dopusti da se blokira rad Nacionalnog saveta tri meseca.
Opet ponavljam, u vremenu tek što su počeli nešto ozbiljnije da rade, dokazani su prvi rezultati, dolazi do blokade. Ali, ponavljam, blokadu direktno vrši ministarstvo time što je dalo kompetenciju predsedniku koordinacionog tela, da u dogovoru sa predsednikom opštine Bujanovac nezakonito smenjuje direktore, na osnovu toga što prethodno se smenjuju predstavnici nacionalnog saveta u školskim odborima, a ministarstvo ćuti, iako ima zakonsko pravo da interveniše. Hvala.

Narodni poslanik Olena Papuga, izvolite.

Poštovani predsedniče, predstavnici Vlade, kolege poslanici, svoje poslaničko pitanje postavila bih ministarki zdravlja, Slavici Đukić Dejanović i ministru prosvete, Žarku Obradoviću.
Moje pitanje se odnosi na studente, odnosno na visoko obrazovane medicinske sestre i tehničare, koji su stekli diplome organizatora zdravstvene nege na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Sadu.
Godine 2003. su, na Medicinskom fakultetu, pored studija medicine, stomatologije i farmacije, otvoreni studijski smerovi za osnovne akademske studije zdravstvene nege i za strukovnu medicinsku sestru. Iz budžeta Republike Srbije se, od školske 2006. godine, svake školske godine izdvajaju sredstva za školovanje 70 studenata, budućih organizatora zdravstvene nege, znači, četiri godine studiranja, a na strukovnim studijama upisuje se i 30 samofinansirajući studenata, budućih strukovnih medicinskih sestara, tri godine studiranja.
Iz toga proizilazi da od školske 2008/2009. godine je upisana i prva generacija diplomskih akademskih studija zdravstvene nege, odnosno master studija. Zahvaljujući osnovnim akademskim studijama zdravstvene nege, kao i master studijama zdravstvene nege, na katedri za zdravstvenu negu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, od školske 2009/2010. godine, sedam master diplomiranih organizatora zdravstvene nege učestvuju u nastavi i predaju na Medicinskom fakultetu. Takođe, značajan broj organizatora zdravstvene nege zaposlilo se i u državnoj Medicinskoj školi u Novom Sadu, znači, predaju predmete u oblasti zdravstvene nege.
U obrazovnom sistemu pronađeno je rešenje za visoko obrazovane medicinske sestre, gde one u skladu sa stepenom obrazovanja imaju definisani koeficijent i, shodno tome, odgovarajuću materijalnu nadoknadu. Problem postoji u tome što medicinskim sestrama koje završe fakultete, u kliničko-bolničkoj praksi nije definisan njihov položaj.
Tamo gde su one najpotrebnije, unutar svih nivoa zdravstvene zaštite, visoko obrazovane medicinske sestre i po završetku studija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, obavljaju poslove predviđene za medicinske sestre sa srednjom školom, bez mogućnosti da učestvuju u podizanju nege pacijenata na viši nivo, za šta su i školovane.
Pozivajući se na usvojena dokumenta, kada je reč o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji, kao što su strategija za pridruživanje EU, kao i evropska direktiva EU u obrazovanju medicinskih sestara, postavila bih poslaničko pitanje – zašto se ne priznaju u praksi diplome studenata, tj. visoko obrazovanih medicinskih sestara, koje su stekle obrazovanje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a priznaju se diplome strukovnih medicinskih sestara stečene na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu?
(Predsednik: Vreme gospođo Papuga.)
Dobro.

Ministar Slavica Đukić Dejanović.

U skladu sa statutom pojedinih ustanova, popunjava se kadar koji takođe mora biti usklađen sa Republičkim kadrovskim planom, koji donosi Ministarstvo svake godine, i mi smo ove godine upravo završili, pre nekoliko dana, popunjavanje kadra u zdravstvenim ustanovama za 2013. godinu.

Statuti ustanova predviđaju koji profil i u kom broju je potreban svakoj ustanovi, u skladu sa zdravstvenom delatnošću koju obavlja, i pitanje je statuta ustanove da li će uposliti osobe sa visokim ili višim obrazovanjem, a što je obično limitirano finansijskim sredstvima koja pripadaju toj ustanovi.

Kada je u pitanju kadar u Vojvodini, Sekretarijat za zdravlje Vojvodine i te kako ima mogućnost da predloži Ministarstvu zdravlja određene promene o kojima se možemo dogovarati i uskladiti ih sa zakonom.

Gospođa Papuga.

Interesuje me – zašto? Sredstva se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije. Znači, država se odriče određenih sredstava iz budžeta da bi se školovali ti studenti, na primer, 70 studenata svake godine studiraju iz budžeta republike Srbije.  Znači da oni, kada završe tu visoku školu, neće imati posla. Koji je onda interes države da iz budžeta izdvaja ta sredstva? Na kraju krajeva, to su sve medicinske sestre, kadar koji možda i radi, pa vanredno studira, posle noćnih smena idu na predavanja. Nije mi jasno - zašto nije usklađeno to da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja nekako ne funkcionišu zajedno?

Vi ste potpuno u pravu, da postoji neusklađenost upisne politike i realnih mogućnosti u državnim institucijama, zapošljavanja i drugih profila. Taj problem imamo, na primer, sa medicinarima, lekarima koji završe medicinske fakultete u skladu sa upisnom politikom, ali koja nije usklađena sa realnim mogućnostima upošljavanja. U tom smislu Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete imaju dogovor, da na zajednici npr. medicinskih fakulteta se prosto planiraju potrebe i upisna politika svede na one nivoe koji će značiti veći broj upodobljenih upisnih kvota, nego što su bile do sada. Ali, to će praktično značiti da će se manji broj medicinara školovati i obrazovati na najvišem nivou.

Procena, ali zaista, ministar obrazovanja bi bio kompetentniji u tom delu, je da oni koji žele da se obrazuju u skladu sa potrebom svakog čoveka da se obrazuje, da im to ne treba uskraćivati, a koliki će kapaciteti za zapošljavanje biti, zaista zavisi, pre svega, od ekonomskog potencijala zemlje, jer sasvim je jasno da bismo mogli otvoriti mnogo veći broj zdravstvenih ustanova nego što ih imamo, kada bi to mogla da izdrži Srbija.