Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović, a posle nje narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu koju danas vodimo podrazumeva, kao i sve rasprave do sada, da imamo pravo na različite stavove, ali kada je u pitanju izjašnjavanje o ovom zakonu, čini mi se da ćemo ovde postići široki konsenzus i da će on biti ogromnom većinom usvojen.
Ono što je moj stav kao poslanice, žene i, pre svega, majke troje dece je da su ove izmene u Zakonu o radu nužne.
Kao neko ko ima 33 godine radnog staža iza sebe prošla sam kroz razne vrste reformi koje su se ticale i dela u zakonu kojim je definisano materinstvo. Uvek je to bilo više deklarativno, nego suštinsko. Setimo se zakona gde je bilo definisano kao podsticaj rađanju da se za treće dete dobijala još jedna godina staža. Mnoge žene su se uverile da to nije tačno. On jeste upisan kao poseban staž u radničke knjižice, ali to nije radni staž i to nije značilo da se može otići godinu dana ranije u penziju.
Predlagač je vrlo argumentovano obrazložio razloge zbog kojih je uputio ovaj predlog zakona, a to su: pad nataliteta, koji naša država ima i koji je iz godine u godinu sve veći, odricanje od prava na materinstvo, a zarad dobijanja, a kasnije i zadržavanja posla.
Činjenicu da trudnice i porodilje ne mogu i ne smeju da budu briga samo porodice, već i društva, ne smemo zanemariti, jer ako budemo gradili društvo u kome će biti razvijena svest o značaju rađanja kao preduslova da ostanemo i opstanemo, onda imamo i budućnost.
Nema sumnje da se ovim izmenama i dopunama Zakona o radu sprečava jedan od oblika diskriminacije, jer ako zakon na jednoj strani prepoznaje i omogućava neka prava stalno zaposlenim ženama, trudnicama, dok su ta ista prava uskraćena onim ženama koje rade po ugovoru, na određeno vreme. Šta je to, nego jedan oblik diskriminacije.
U odeljku IV Zakona o radu pod nazivom "Zaštita materinstva" u nekoliko članova definisan je način zaštite zaposlenih žena za vreme trudnoće i nakon porođaja. Dodavanjem člana 93a utvrđuje se i ustavno načelo, prema kome majka uživa posebnu podršku pre i posle porođaja, kao i primena u domaćem zakonodavstvu odredbe o majkama dojiljama iz Konvencije 183 o zaštiti materinstva, koju je donela Međunarodna organizacija rada, a Narodna skupština ratifikovala 2010. godine. Donošenjem i primenom ovog člana svakako da će se bar malo olakšati položaj zaposlene majke koja ima dojenče.
Izmenom u članu 187. stav 2. bitno se menja status žene trudnice koja je zaposlena po ugovoru na određeno vreme. Svedoci smo koliko je bilo slučajeva samo u 2013. godini, žena trudnica koje su ostale bez posla u već poodmakloj trudnoći, jer im je istekao rok na koji su bile primljene. Evo samo nekoliko primera. U Kikindi je trudnica dobila otkaz, a kada je podnela tužbu, sud je odbacio kao neosnovanu.
Ovaj slučaj je poseban po tome što je isti taj sud, čak isti sudija, tužbe njenih koleginica koje su bile podnete po istom osnovu, usvojio. Kada je od pravnika u njenoj firmi tražila objašnjenje, dobila je odgovor da je posredi slobodno sudijsko tumačenje. Toliko o sudovima, ali to nije tema, a mogla bi biti.
Dalje, Kragujevac - trudnica u šestom mesecu trudnoće je dobila otkaz i to u vreme dok je zbog rizične trudnoće bila na bolovanju, tačnije u bolnici. Nevolja je u tome što je baš u to vreme istekao rok na koji je bila primljena u radni odnos. Njen komentar da joj je jasno da poslodavac nije prekršio zakon, jer mu zakon to omogućava, ali gde je tu moral i trunka ljudskosti? Ovo je samo potvrda da je izmena člana 187. stava 2. nužna.
Navešću samo još jedan primer. Novi Sad - trudnica u petom mesecu trudnoće ostala bez posla. Nije joj produžen ugovor o radu. Ovaj slučaj se ni po čemu ne razlikuje od mnogih drugih kojima se trudnicama nije produžavao radni odnos nakon isteka roka na koji su bile primljene, iako su neke, čak većina, radile i po nekoliko godina tako što im je nakon isteka roka isti produžavan. Znači, potreba za njihovim angažovanjem je postojala. Ono što ovaj slučaj razlikuje od drugih je izjava direktora, data u jednom od lokalnih medija, a ona glasi - sve što je u mojoj moći, ja sam preduzeo. Činjenica je da mi nismo uređeno društvo u kome je moguće da se trudnici produži ugovor o radu koji je istekao, jer da jesmo, zakon bi to predvideo.
Baš zbog ko zna koliko nepravdi koje su učinjene prema ženama trudnicama, moramo postati uređeno društvo, a društvo se uređuje upravo kroz dobre zakone, ali i kroz primenu tih zakona. Uverena sam da će, kada zakon to definiše, poslodavci shvatiti da pored zakonske moraju imati i moralnu obavezu da se neka loša iskustva žena, koje ne žele da se odreknu materinstva zarad radnog mesta, više ne dešavaju.
Na kraju, ne mogu da ne izrazim posebno zadovoljstvo što ove izmene i dopune predlaže predsednik Skupštine, iako po godinama mlad, očito već sasvim odgovoran i svestan činjenice o nužnosti poboljšanja kako opštih, tako i radnih uslova za ostvarivanje materinstva. Hvala lepo.

Iskorišćeno je šest minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Posle njega, narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojčić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koliko pojedini poslanici drže do ove teme, govori koliko nas ima prisutnih u ovoj skupštini. Žalostan sam zbog toga što nas je ovako malo, posebno iz poslaničke grupe LDP nema nikog, iz opozicije. Hoću jaku opoziciju i hoću opoziciju koja će učestvovati u radu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da staranje o redu prepustite predsedavajućem, da dopustite predsedavajućem da vas uputi na prava i obaveze narodnih poslanika i na član 106. koji vas obavezuje da govorite o tački dnevnog reda.)
Hvala lepo, gospođo predsedavajuća. Hteo sam taman povezati u vezi sa tačkom dnevnog reda…
(Predsedavajuća: Nepovezivo je, narodni poslaniče. To što ste do sada izgovorili je nepovezivo, te vas molim o temi dnevnog reda.)
… koja je vrlo interesantna za sve narodne poslanike, a ne samo za pojedince.
Ova izmena i dopuna Zakona o radu, koju je pokrenuo gospodin predsednik Skupštine Republike Srbije je prava stvar ne samo za žene trudnice i majke, nego za sve građane Republike Srbije iz najmanje četiri razloga.
Prvo, zato što će ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona sprečiti zloupotrebe od strane ne poslodavaca, kako smo danas govorili, nego nekih poslodavaca, jer ima i dobrih poslodavaca, prema ženama postavljanjem nezakonitih, različitih pitanja prilikom razgovora o zaposlenju.
Drugo, što će izvršiti implementaciju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva u naše zakonodavstvo, posebno u Zakon o radu.
Treće, što će pridoneti zaustavljanju procesa depopulacije stanovništva koje je zahvatilo Republiku Srbiju i četvrto, pokušaj bar zaustavljanja propadanja srpske države i nacije.
Da je to tačno, pokušaću da citiram izveštaj Zaštitnika građana, koji ste vi dame i gospodo narodni poslanici dobili ovih dana, a upućen nam je 15. marta, na strani 67, koji je u vezi ove teme kaže, citiram: "Kao jedan od osnovnih prioriteta nacionalne politike Republike Srbije neretko se ističe preduzimanje aktivnosti svih relevantnih institucija i organa javne vlasti, da predlažu, prate i primenjuju mere kojima bi se stimulisalo rađanje, s obzirom na drastično opadanje nataliteta u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, u praksi trudnice se teže zapošljavaju. Neredovno im se isplaćuje naknada zarade za vreme trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta. Trudnicama zaposlenim na određeno vreme, najčešće ne produžava se ugovor o radu, te im prestaje radni odnos", završen citat. Tačno je da je Zaštitnik građana kritikovao bivše Ministarstvo rada i socijalne politike i sadašnje, kao što ste vi gospođo predsedavajuća napomenuli u svojoj diskusiji.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je 2010. godine prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije ratifikovao Konvenciju MOR-a, međutim tu ratifikovanu Konvenciju je bivša Vlada trebala implementirati u naše domaće zakonodavstvo, posebno u Zakonu o radu. Nažalost, to se nije dogodilo, ali nije se dogodilo da je Ministarstvo rada ove Vlade to stavilo na dnevni red, kao što je gospođa Čomić naglasila, da to nije učinjeno. Zato je to učinio Odbora za zaštitu deteta i predsednik Narodne skupštine, gospodin Stefanović.
Od tada do danas je pristigao veći broj prigovora građana, ne samo Skupštini Republike Srbije, nego Zaštitniku građana gospodinu Saši Jankoviću, sindikatima i drugim državnim organima, ali i nekim nevladinim organizacijama koje naprosto traže zaštitu trudnica zaposlenih na određeno vreme. Samo za dva meseca prošle godine Zaštitniku građana je podneto 16 pritužbi koje se odnose na porodilje i trudnice.
Zato je inicijativa gospodina Stefanovića, predsednika Narodne skupštine da se zaštite trudnice i majke. Ove izmene Zakona o radu su ne samo humana stvar nego hvale vredna u svakom pogledu.
Naši neki poslodavci, kažem neki poslodavci, neretko prilikom zapošljavanja žena postavljaju nezakonita i diskriminatorska pitanja i uslove da ne rađaju decu ili ih neki otpuštaju nakon rođenja deteta. Na ovakav način neki poslodavci direktno ili prikriveno utiču depopulacionu politiku u Republici Srbiji, a to je vrlo opasno po opstanak naroda u celini, kao što je to ocenio i Zaštitnik građana. Zašto? Zato što je depopulacioni proces zahvatio Srbiju u vrlo opasnim razmerama koje vode demografskoj katastrofi.
Napominjem samo da je Srbija prva zemlja na Balkanu po stopi mortaliteta, dakle, po smrtnosti, a poslednja po stopi nataliteta, i to ne samo na Balkanu već i u Evropi.
Dozvolite mi u dve rečenice da kažem da od 1900. godine do danas se turski narod uvećao za 400 puta, albanski narod za 700 puta, rumunski za 45%, bugarski za 38%, grčki za 35%. Jedini narod koji se ne uvećava je srpski narod. Ovo su istraživanja naučnih instituta i SAN-u.
Na svaki korak u Srbiji dolazi 0,81% dece, što znači da Srbi kao narod izumiru. Ako se ovakav proces nastavi, 2100. godine Srbija će imati bez Kosova i Metohije 2 miliona i 900 stanovnika, a samo Kosovo i Metohija 4 i po miliona. Za 500 godina Srbi će biološki nestati kao narod, ako se nastavi ovakva politika.
Sada od 100% sela u Srbiji, 72% sela, ognjišta su se već ugasila. Zato da vam dam još jedan podatak vezano za zakon. Smanjen je broj sklopljenih brakova za prošle dve decenije za ½.
Trećina bračnih parova nema potomstva, od toga je polovina zbog medicinskih problema. Trenutno 80.000 traži pomoć lekara kako bi postali roditelji. U 24 časa neretko se ne rodi u porodilištima niti jedno dete, a prosečna Srpkinja je ušla u petu deceniju.
Dame i gospodo, ovo nije ekonomska situacija koja je uzrok ovoj pojavi. U vreme siromaštva se rađalo znatno više dece. Dokaz tome jeste da je danas najveći priraštaj kod žena izbeglih i raseljenih lica, čije žene i muževi žive u najtežim ekonomskim okolnostima. Videli ste juče i danas emisiju, u Krnjači, gde ne mogu iz barake da izađu četiri dana od kanalizacije i fekalija, nažalost. Tražili su pomoć od opštine do Komesarijata za izbeglice, ali je nisu našli.
Danas bogati domovi imaju jedno ili ni jedno dete. Čemu uzrok ovome? Sebični smo, egoistični smo, nismo spremni za žrtvu, a to se, dame i gospodo, postiže vaspitanjem i obrazovanjem. Zato bi trebalo u škole vratiti vaspitanje, u porodice, u sportske organizacije, u domove, u političke organizacije, ovde u Skupštinu. Jednom rečju, u društvu.
Briga o porodici, odnosno o majci, o detetu, o trudnicama je briga o budućim generacijama. To je proizvod pametne i plemenite investicije, a ženska prava i interesi porodice su uslov uspešne, verovali ili ne, ali nacionalne politike koju je zacrtala Vlada Republike Srbije.
Na kraju bih rekao da će izmenom Zakona o radu, koji je podneo naš predsednik Skupštine, gospodin Stefanović, majka i trudnice zaposlene na određeno vreme biti s njime ne samo zaštićene, već će na direktan način uticati i na zaustavljanje depopulacione politike.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedno ispunjenje predizbornog obećanja SNS, da će pokušati zaštititi naše trudnice i majke, i bar pokušati zaustaviti depopulacionu politiku, koja nas vodi u demografsku katastrofu. Moram da kažem i nadam se da će naše Ministarstvo za rad i socijalnu politiku vrlo brzo pred nas postaviti Zakon o radu, gde ćemo uskladiti odnose između poslodavaca, radnika, države i EU.
Pozivam vas, u to ime, da glasamo za izmene i dopune ovog zakona,, bar da malo, kao narodni poslanici, doprinesemo zaustavljanju depopulacione politike, a ujedno vas pozivam, kao što je i gospođa predsedavajuća rekla, da preko inspektora kontrolišemo da li će se ovaj, i ne samo ovaj nego i svaki drugi zakon, sprovoditi u delo. U to ime, zahvaljujem vam se.

 Iskorišćeno je 10 minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Ovim završavamo prepodnevni deo našeg rada, raspravu u načelu o zakonu koji je u toku, a po prijavama za reč narodnih poslanika.
Nastavljamo u utorak, 2. aprila 2013. godine, sa početkom u 11,00 časova.
Prva prijavljena za reč će biti narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a posle nje narodna poslanica Irena Aleksić.
Prekidam prepodnevni deo rada, vrlo kratkom pauzom, zbog toga što u 16,00 časova nastavljamo rad sednicom na kojoj poslanici postavljaju pitanja predsedniku Vlade i članovima Vlade.
U 16,00 časova nastavljamo rad.
Zahvaljujem se.
(Posle pauze.)