Hvala.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Predviđene promene odnose se, pre svega, na zaštitu trudnica i porodilja, a cilj ovih izmena jeste upravo kako bi se majka u našem društvu osetila sigurnom i zaštićenom i kako bi se, na taj način, borba za povećanje nataliteta u našoj zemlji sistemski i podržala.
Upravo jedan od razloga za hitnost donošenja ovog zakona jeste kako bi se što pre sprečile i zaustavile negativne posledice, kao što su svakodnevno do sada žene proživljavale, kao što su uslovljavanje ili ucenjivanje prilikom zasnivanja radnog odnosa, ili kao što je gubitak radnog odnosa usled trudnoće. Znači, da takve pojave zauvek ostanu stvar prošlosti.
Jedna od predviđenih izmena tiče se toga da zaposlena žena koja se vrati na posao pre isteka porodiljskog, pre isteka godinu dana od kako je rodila dete, da je poslodavac dužan da joj obezbedi pauzu u toku radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi žena mogla da doji svoje dete, a ukoliko je radno vreme žene koja je zaposlena šest sati i duže. Na ženi je ostavljeno kako će ona da koristi tih 90 minuta, da li će ih iskoristiti odjednom, da li će praviti više manjih pauza, ili će za tih 90 minuta skratiti svoje radno vreme, to je ostavljeno na ženi da odluči sama, kako njoj najviše odgovara. Ono što je veoma bitno i što bih istakla jeste da se tih 90 minuta, ta pauza, računa i plaća kao redovno radno vreme.
Druga izmena odnosi se na dosadašnji stav 2. člana 187, prema kojem je do sada zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, u toku trudnoće, u toku porodiljskog odsustva, u toku odsustva radi nege deteta ili radi posebne nege deteta, može da prestane radni odnos pre isteka roka za koji je zasnovan. Ovde imamo, praktično, jednu situaciju da je zaposleni potpuno nezaštićen u toj celoj situaciji, praktično prepušten na milost i nemilost svom poslodavcu, tako da se to menja i poslodavac ubuduće neće moći, pri već navedenim okolnostima, da otkaže ugovor o radu svom zaposlenom, a ukoliko se ipak poslodavac odluči da prenebregne odluke o zabrani davanja otkaza, takav otkaz je ništav, odnosno ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.
Ono što je veoma bitno je da ovom izmenom ni poslodavac nije oštećen zato što je poslodavac dužan da isplati samo prvi mesec, zbog ovih odsustva, a kasnije mu se sve te sume refundiraju iz budžeta, tako da se na taj način gledalo da se, na neki način, pomire interesi i poslodavca, da se izađe u susret i poslodavcu i zaposlenom.
Ono što bih ja istakla i što je posebno pohvalno u celoj priči jeste da mi, kao društvo, postepeno sazrevamo i da uočavamo dodatnu potrebu za zaštitom i za pomoći trudnicama i porodiljama, koja je njima u tom vremenskom periodu i te kako potrebna, kako zakonski, pre svega, ali isto tako i u obliku osnivanja različitih savetovališta, različitih grupa podrške, zatim "Kuća za mame", što vidimo da postaje praksa i u našoj zemlji i iskreno se nadam da je to tek početak, da će se na toj oblasti još raditi i iskreno se nadam da će i u Srbiji, naravno, kada ekonomski trenutak to bude dozvolio, da će se otvarati i vrtići u okviru ustanova u kojima su zaposlene žene.
Prednosti jednog takvog projekta, koji je već uveliko prisutan u mnogim evropskim zemljama, ne treba posebno ni naglašavati. To je, pre svega, blizina majke i deteta, a svi znamo, mnoge naučene studije to i dokazuju, da kada je majka svesna da se dete nalazi blizu nje, da je sigurno, da je zbrinuto, onda je i njena produktivnost na poslu mnogo veća. Jednostavno, na nama je da kao društvo učinimo sve kako bismo maksimalno pomogli ženama u veoma zahtevnom zadatku, a to je da sa jedne strane budu veoma uspešne zaposlene žene, a sa druge strane dobre i kvalitetne majke.
Ovaj zakon jeste upravo jedan veoma bitan korak u ostvarenju tog cilja, kao i u nastojanjima da se žene ohrabre da postanu majke, kao i da, ukoliko se odluče na takav korak da postanu majke, da im se jasno stavi do znanja da nisu same i da nisu nezaštićene, već da imaju jasnu, nedvosmislenu i vrlo konkretnu pomoć od strane države. Zato će Srpska napredan stranka podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prvi korak u smislu popravljanja stanja u oblasti zaštite radnika, posebno onih kategorija radnika koji su sa posebnim potrebama.
Imajući u vidu da je status radnika u zadnjih 12 godina pod uticajem vetra koji je duvao sa zapada i pod slepim poslušništvom onih koji su taj vetar primenjivali, bez vođenja računa kakav će uticaj imati na realni život građana i radnika, došli smo u situaciju da se Srbija može okarakterisati kao jedna od najnegativnijih zemlja po pitanju poštovanja prava radnika. Kada to kažem, ne pričam samo o pravima trudnica ili o pravima porodilja, već uopšte, od donošenja novog Zakona o radu, o pravima radnika u celini.
Ovo je jedan od prvih koraka ka saniranju i poboljšanju tog statusa radničke klase koja je na svojim nejakim leđima ponela jedan veliki teret, teret koji se meri milijardama evra koje su uzete iz ove zemlje i koje su uzete od građana ove zemlje. Status radnika ili prava radnika, koja su morala da budu poštovana, uprkos tome što su neki iz prethodnih vlasti želeli da se dodvore njihovim mentorima sa zapada, primenjujući u praksi najliberalnija kapitalistička rešenja i lišavajući radnike osnovnih njihovih prava, dakle, nisu vodili računa o tome kako će radnici da prežive i to je za posledicu imalo u najgorem obliku udar na one najosetljivije kategorije radnika, a to su trudnice i porodilje.
Pokret socijalista je od svog nastajanja imao jasnu strategiju da se angažuje na poboljšanju prava radnika, pa ćemo u tom smislu, i ja kao poslanik Pokreta socijalista, dati punu podršku ovakvim izmenama i dopunama Zakona, koji će rezultirati zaista poboljšanjem statusa trudnica i porodilja. U krajnjoj liniji, to će imati i efekat u poboljšanju nataliteta, koji je zaista zabrinjavajući u celoj Srbiji, a posebno u onim sredinama koje su em ophrvane konstantnim manjkom radnih mesta, konstantnim teškim stanjem u oblasti privrede, kao što je Pirot iz koga dolazim, a posebno imaju problema sa tim negativnim priraštajem i sa belom kugom koja je zavladala u mnogim mestima, naročito u mestima koja su sa teškim ekonomskim stanjem i sa privredom koja je poklekla pred naletima tog neoliberalnog kapitalizma koji je uveden u Srbiju.
Dakle, ovo je jedan od pokušaja i dobar korak u pravcu poboljšanja statusa radnika. Ovo je dobar pokušaj koji će imati sigurno za rezultat promenu jednog dela Zakona o radu i statusa radnika, jer će omogućiti da se porodilje i dojilje ipak više posvete svojoj deci i koji će omogućiti da se radnici i radnice, naročito, u toj oblasti više zaštite od nečega što je u zadnjih desetak-dvanaest godina opšte prisutno.
Koliko smo puta svi mi kao narodni poslanici bili u situaciji da čujemo apel, vapaj pojedinih radnica koje su tražeći posao bile ucenjivane da moraju da prihvate da neće zatrudneti ili su im poslodavci davali ultimatume da ukoliko zatrudne, ukoliko imaju neke potrebe da se u tom smislu više zaštite, da će dobiti otkaz. To je nešto što je na sramotu svih nas, bez obzira iz koje partije potičemo, bez obzira na to kojoj političkoj provenijenciji pripadamo i zaista je krajnji momenat da se mi kao narodni poslanici uhvatimo u koštac sa tim problemom koji se nadvio nad Srbijom, koji se ne tiče samo pojedinih partija leve ili desne orijentacije, već svih nas, i koji će, ukoliko ne bude rešen, biti zaista kamen spoticanja koji nas može odvesti u veoma tešku situaciju iz koje neće biti povratka.
Moram da podsetim da je u nekim sredinama, poput Babušnice, stopa negativnog priraštaja toliko velika da je zabrinjavajuće da se skoro duplo manje ljudi rodi nego što ode sa ovog sveta. Ovo je jedna od mera koja će omogućiti mladim bračnim parovima, mladim radnicima i radnicama da budu zaštićeniji u smislu svojih prava u okviru radnog odnosa, da se bezbrižnije posvete zasnivanju porodica, bez straha da će ostati bez radnog mesta.
S tim u vezi, apelujem na sve narodne poslanike da prihvate ove predložene izmene i dopune Zakona, jer zaista mislim da je namera najbolja i da iz te najbolje namere mogu da proisteknu veoma dobre posledice, a da je ovo samo nužni, neophodni prvi korak u poboljšanju radničkih prava u Srbiji, koja će sigurno morati da budu poboljšana, za šta ćemo se mi iz Pokreta socijalista zdušno, zajedno sa našim koalicionim partnerima, zalagati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajuće, koleginice i kolege, od početke ove rasprave je već jako puno rečeno na sve teme i varijacije na temu vezano za zaštitu dece, odnosno za zaštitu roditelja koji imaju decu. Obzirom da je negativan prirodni priraštaj u našoj državi već duže vreme i da se na ovoliki broj stanovnika rodi samo oko 75.000 beba godišnje, ono što je rođeno, a ima roditelje koji ih mogu izdržavati iz radnog odnosa, bude neka polovina od te cifre, ali je to nepouzdan podatak.
Radi ilustracije koliko je teška situacija, obzirom da se u gradu iz koga dolazim, u Čačku bavim medicinom i da često imam kontakta sa ljudima koji zbog nemaštine rade razne stvari, mogu da vam kažem da u 21. veku imate kriminalne abortuse koji se još uvek rade na tradicionalan način, pa onda bude neka infekcija. Ljudi dođu pa pokušaju da odglume da imaju neku drugu bolest, odnosno te nesrećne trudnice, odnosno kiretirane vretenom ili na neki drugi način, žene koje uđu u infekciju budu životno ugrožene i verovatno je da nekoj ode i glava, ali to jednostavno naša statistika nije uspela da proprati, odnosno dijagnostika nije bila u stanju da utvrdi nešto što je jako teško utvrditi u situaciji kada žena dođe i svesno laža na temu svoje bolesti i kriminalnog abortusa koji je uradila. Druga stvar je ono što se dešava po privatnim ordinacijama, za šta mi zaista nemamo adekvatnu statistiku - koliko ima kiretaža u privatnim klinikama.
Dakle, stanje je znatno gore nego ono što mi faktički znamo da se dešava u fazi rađanja i u fazi vođenja trudnoće i porodiljskog odsustva. Obzirom na tako teške i sumorne stvari koje su žene prisiljene da učine zbog ekonomske situacije, obzirom na to da deca jako teško odrastaju, čak i kad su roditelji kući ili dobro situirani, predlažem da u ovaj predlog zakona uvrstimo i nešto što će možda pomoći još malo za saniranje te situacije.
Naime, ako znamo da su bračni partneri ravnopravni u odgoju dece i da često bračni partner koji je muškog pola može biti u situaciji da je jedini zaposlen, predlažem da se u ovaj zakon doda mogućnost da ukoliko je trudnica, odnosno porodilja nezaposlena, a njen bračni partner zaposlen na određeno vreme ili po ugovoru, da ista odredba ovog zakona važi i za zaposlenog bračnog partnera drugog pola, koji bi na isti taj rok bio osiguran od ostanka bez posla ili na neki drugi način doprineo zaštiti svog potomstva. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dragan Nikolić.
Narodni poslanik Dragan Nikolić nije tu.
Narodna poslanica Olena Papuga.
Nije ni ona tu.
Narodni poslanik Radoslav Komlenović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram na početku odmah da kažem da će poslanička grupa JS glasati za predlog ovog zakona. Međutim, moram reći da se JS zalaže i za naše majke, trudnice i porodilje koje nisu u radnom odnosu. Nadam se da će u ovom domu brzo biti i taj predlog zakona o kome će narodni poslanici raspravljati.
Moram da podsetim narodne poslanike i građane Srbije na neke činjenice koje moraju stalno da podsećaju naše građane. Po popisu iz 2012. godine, u Srbiji je 377.335 stanovnika manje. Srbija je četvrta zemlja u svetu, po broju stanovnika starijih od 65 godina. Prosečna starost njenih građana je 41,3 godine. Muškarci prosečno žive 71, a žene 76 godina. Mlađu populaciju čini 19,7% stanovnika, a stariju od preko 65 godina - 17,24 %. Domaćinstava sa jednim članom u Srbiji je 504.775, a preko pola miliona je neudatih i neoženjenih, starijih od 30 godina.
Prema projekciji Republičkog zavoda za statistiku Srbije, 2017. godine će živeti 1,8 miliona ljudi starijih od 65 godina i oni će činiti 26% populacije. Srbija će, prema tim projekcijama, 2032. godine imati 6.850.000 stanovnika, a od toga će 27,2% biti stariji od 65 godina, mlađih od 19 godina biće negde oko 21%. Dvesta hiljada abortusa ili čedomorstava se desi u Srbiji godišnje. Stopa mortaliteta povećana je više puta, tako da 30 hiljada ljudi više umre godišnje nego što se rodi.
Ako se vratimo na početak prošlog veka, vidimo da se do danas grčki narod uvećao za 35%, bugarski za 38%, rumunski za 45%, turski za 400%, a albanski za 700%. Samo srpski narod se nije uvećavao. Mi imamo u Srbiji 4.800 sela. U Srbiji 25% sela će nestati u sledećih 15 do 20 godina, ako se ovako nastavi. Broj građana do 15 godina se izjednačio sa brojem građana preko 65 godina. Na jednu bebu dolazi pet baka. Svaki četvrti brak je bez dece. Samo 0,88 dece po ženi. Dve hiljade đaka prvaka manje se upisalo u 2012. godini. Godine 1980. rođeno je 110.000 dece, 2001. godine 78.853 dece, 2010. godine 68.000 dece, a 2011. godine 65.000 dece. Godine 2012, na fakultetima u Srbiji je bilo za upis 45.000 mesta, znači, sva deca koja su se rodila 2011. godine mogla su da upišu fakultete 2012. godine.
Ovo nije samo borba protiv bele kuge, nego i borba za novi život, borba za opstanak Srbije. Zamislite Srbiju bez njene dece u školama, u parkovima, na igralištima, u kolevkama. Teško vam je da zamislite. Onda pogledajte oko sebe, pa ćete shvatiti da je to već postala realnost.
Oduvek smo se ponosili istorijom, a uskoro ćemo postati istorija. Poslednji trenutak je da se osvestimo i da konačno počnemo da donosimo prave zakone. Zato se naša borba mora usmeriti najpre na osvešćivanje naroda o činjenicama vezanim za sam život, na afirmativan pristup životu, kao najvećoj svetinji. Kao narod, moramo da dođemo do kulturnog i moralnog obrasca, koji kaže da život počinje od začeća i da je apsolutni nacionalni prioritet Srbije povećanje stope nataliteta.
Razlozi zbog kojih poslanička grupa JS podržava ovaj predlog su temeljni ciljevi JS, to je borba protiv bele kuge, koju trenutno smatramo najvećim zlom u zemlji Srbiji. Nacrtom ovog zakona omogućava se da zaposlena žena koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada, u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest ili više časova. Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. računaju se u radno vreme, a naknada zaposlene po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad.
U članu 2. se vrši promena stava 2. člana 187. i glasi da zaposlenom, iz stava 1. ovog člana, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Posebno što nas raduje je to da je otkaz ništavan ako je na dan otkaza ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ukoliko je zaposleni u roku od 15 dana od dana prijema otkaza obavestio poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1.
Donošenjem jednog ovakvog zakona konačno ćemo stati na put samovolji poslodavaca i diskriminaciji svih žena koje žele da se ostvare kao majke. Jedinstvena Srbija se nizom samoinicijativnih podsticajnih mera borila za pospešenje nataliteta na lokalnom nivou, a sada dobijamo i zakonski osnov koji u mnogome olakšava ta naša zalaganja.
Još jednom moram da ponovim da se JS punom parom zalaže i za naše majke i porodilje, trudnice, koje nisu u radnom odnosu i da je to čvrst stav JS i u programskim ciljevima JS. Mogu da navedem primer Jagodinu, grad koji je, po zadnjem popisu stanovništva, jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima veći broj stanovnika nego u zadnjem popisu, jer nizom mera koje JS sprovodi i kada dete pođe u školu i kada se rodi i kada završi četvrti i osmi razred i srednju školu, to doprinosi.
Moram da navedem i grad Kruševac, odakle dolazim, da smo i u budžetu ove godine planirali za naše majke, porodilje i trudnice koje nigde ne rade da primaju deset hiljada dinara mesečno dok dete napuni godinu dana, to je na godišnjem nivou 120 hiljada dinara.
Još jednom želim da kažem da će JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Želim da idemo još jedan korak dalje i da pomognemo našim majkama i porodiljama koje nisu zaposlene. Hvala.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Prelazimo na načelni pretres o 7. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOŠLjAVANjU OSOBA SA INVALIDITETOM
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Vreme po poslaničkim grupama dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Sačekaćemo samo predstavnika predlagača da nam se pridruži.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača dr Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada i zapošljavanja i socijalne politike želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji je Vlada utvrdila na sednici održanoj 28. februara 2013. godine.
Započeli smo proceduru o izmeni i dopuni ovog zakona i to iz sledećih razloga.
Pre svega, zbog potrebe da za terminološkim usklađivanjem zakona sa promenama u objavljivanju podataka statistike.
Drugo, usaglašavanje sa pravima o kontroli državne pomoći kao i pojednostavljivanje procesa za usavršavanje obaveza za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Donošenjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanja osoba sa invaliditetom 2009. godine, ustanovljen je prvi okvir kao osnova za efikasnije i kvalitetnije usklađivanje osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada. Od stupanja na snagu ovog zakona, zaposleno je 9.157 osoba sa invaliditetom. Izvršena je i procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanje zaposlenja još za 12 hiljada osoba. Vrše se i ostale mere i aktivnosti na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada.
Kada je reč o terminološkom usklađivanju odredbi Zakona treba imati u vidu da Republički zavod za statistiku od 1. januara 2011. godine, ne objavljuje podatke o prosečnoj zaposlenosti po zaposlenom u Republici. To je iz tih razloga bilo potrebno izvršiti izmene i u skladu sa vrstom podataka, koje zvanična statistika i dalje objavljuje.
Ova izmena imaće uticaja na poslodavca kada svoju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom izvršava na neki drugi zakonom predviđen način, a ne samim zapošljavanjem. Ali, će imati uticaja i na iznos koji država isplaćuje na ime subvencija zarada zaposlenih osoba sa invaliditetom preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Takođe, predložene izmene će imati pozitivan uticaj na obaveze poslodavca na zapošljavanje osoba sa invaliditetom, jer je on u određenim slučajevima podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Učestvovati u finaliziranju zarade zaposlenog lica u iznosu od 25%, a država će učestvovati sa 75% ukupnih troškova, što je značajno poboljšanje i olakšanje za onoga koji vrši zapošljavanje.
Istovremeno, obezbeđuje se pravo na subvenciju, umesto kako je do sada bio slučaj, refundaciju zarade. Subvencija i uplata unapred sredstava za lica koja se zapošljavaju u preduzećima, dok je refundacija tek nakon izvršenih poslova. Tako da će preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, gde će država učestvovati u 75% ukupnih prihoda, ukupnih troškova zaposlenja toga lica.
U dosadašnjem režimu, poslodavac koji ne zaposli osobu sa invaliditetom plaćao je tzv. penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade. S tim u vezi, različiti načini izvršavanja obaveza za zapošljavanje i rokova i njihovo vršenje, s obzirom da poslodavci obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom mogu da izvrše i na drugi način, da se između preduzeća, poslodavca i zaposlenog lica mogu vršiti i neke druge transakcije, razmena roba i usluga itd. Tako da sve to skupa vrši značajnu promenu u ovom sistemu.
Odredbe za neizvršavanje tih obaveza, dosadašnja praksa je pokazala da su odredbe o penalima zaista suvišne jer se sada vrši ona unapred uplata, nema penala. Prema tome, odredbe o ovom institutu više nisu potrebne. Oni istovremeno i kao efekat nekog doprinosa budžetskom fondu su zaista nepotrebni iz prostog razloga što učestvuje svega sa 1% ukupnih troškova, sve ostalo pokriva država iz budžeta.
Smatramo da će se predloženim izmenama i dopunama Zakona upotpuniti pravni okvir zapošljavanja osoba sa invaliditetom i uvereni smo da će pozitivni efekti zakon nastaviti da daju dobre rezultate u pogledu radno socijalne integracije osoba sa invaliditetom na tržištu rada, kao i u društvu u celini.
Ovih nekoliko rečenica objašnjava koliko je izvršeno povećanje postojećeg zakona kada je kroz ove sitne izmene i dopune u nekoliko njegovih članova i mislim da će olakšati i kroz diskusiju, razumevanje celog ovog poduhvata koji je učinjen. Hvala na pažnji.