U redu, sa dve rečenice završavam.
Sigurno da taj novac nije otišao za servisiranje sagorenih, opljačkanih, otetih para kroz Razvojnu banku Vojvodinu, kroz razne banke, Agrobanku, Razvojne fondove Vojvodine ili ne znam kakve stvari kroz koje je kao protočni bojler prolazio novac svih građana Republike Srbije i zbog toga sada kada istrage, kada institucije sistema mogu da rade i rade svoj posao onako kako treba, onda se kaže – politički revanšizam. Kakva je cena ovog čemera, mržnje, koja je pokazana u prethodnom govoru?

Neću dozvoliti da se ova rasprava, koja je bila izuzetno argumentovana, umerena, korisna, pretvori u jedan šou i prepucavanje između poslaničkih grupa.
Molim vas da privedemo kraju repliku.
Reč ima gospodin Milivojević, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine Krkobabiću, uvažavajući vas i vaše godine, pokušaću da ovo bude moje poslednje javljanje po ovoj današnjoj temi. Na kraju, uvažavajući i vašu stručnost kada je reč o ministarstvu koje vodite i iskustvo koje imate, ne mogu a da ne odgovorim.
Gospodine Krkobabiću, kada sam bio u Vrlici, u Koljanima, baš tamo kod vas, u Bukovom Dolcu, čuo sam jednu divnu poslovicu – i državna kesa ima dno, pa kada tu državnu kesu vi pocepate i probijete dno sa opterećenjem tih velikih dugova, onda čitava zemlja vidi dno.
Znate, mi nismo ovde zato što mi vas ne volimo ili smo ljubomorni na vas ili vam zavidimo na nečemu. Mi vas ne kritikujemo zato što ste vi na vlasti, a mi u opoziciji, pa nemamo preča posla da radimo, nego baš vas da kritikujemo. Mi isključivo kritikujemo vaše političko delovanje, vašu demagogiju.
Moram da vas podsetim da ste jedva osvešćivali Zoranu Mihajlović na konferencijama za novinare Srpske napredne stranke kada je 31. decembra 2011. godine saopštila da je državni dug porastao na 14 milijardi. Sada, kada je državni dug 19 milijardi, nema vas nigde da se čudite, da se šokirate.
Poslušajte mene. Prošli put sam vam kazao, ja sam za vas tako šokirane najbolja anti-šok terapija, da vam pokažem u koji sunovrat ova aflaštetočinska vlada vodi ovu državu i ovu zemlju. Moram to da radim ne zbog vas, jer vama ne vredi ni govoriti, ni savetovati vas, ali to radim zbog građana koji su nas birali. Moram da obavestim javnost u ovoj zemlji kakva se ekonomska katastrofa sprema ovoj zemlji. To ne može nijedno hapšenje da prikrije, to ne može nijedna izmišljena afera da prikrije, ekonomska katastrofa i kolaps su nam na pragu.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, pa narodni poslanik Zoran Babić i završavamo sa replikama.

Zaista bih takođe apelovao da se vratimo na tačku dnevnog reda, ako je moguće, pošto je moj kolega Milivojević govorio o nekim aspektima koji su povezani s tačkom. Bilo je momenata, da kažem, malo preciznijih objašnjavanja naše sveukupne loše ekonomske i fiskalne situacije kojoj je doprinela ova vlast, ali je bilo, čini mi se, nepotrebno da uvaženi kolega iz vladajuće većine to iskoristi, pa ode u već poznat meni, kojim se oni koriste, optužbi i neistina i svega ostalog vezanog za DS. Samo zato sam se javio.
Taj njihov prepoznatljivi repertoar mislim da mnogo više pokazuje da nema veze sa ovom tačkom dnevnog reda. Da vam kažem, da mi ovde pričamo o saksijama i hortikulturi, oni bi opet pričali o nekakvim lopovima iz DS, "Razvojnoj banci Vojvodine" i onda kada im neko odgovori onda se ljute. To je potpuna besmislica. Zar, niste rekli da su vam tužilaštva sada u petoj brzini, niko živ ne spava, imate specijalne timove, imate čuda, pa izvolite, neka ljudi rade svoj posao i primenjuju zakon. Niko normalan u ovoj zemlji nema ništa protiv toga.
Meni samo nije jasno odakle ta potreba da se stalno jedna stranka žigoše i da se ovde drže predavanja, pa ma koja da je tačka dnevnog reda. Mislim da je to neukusno. Lepo smo vam jutros pročitali šta su stara zaduženja, šta su kamate, šta su nova. Lepo smo vam rekli u brojku, u evro i to podaci Privredne komore Srbije, ne DS. Odmah se ljutite. Samo pojasnite šta je kečerizam? Ne razumem taj izraz. Ne znam šta to znači. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

U protekle četiri godine smo slušali različita opravdanja. Najdominantnija opravdanja zašto se u Srbiji živi teško, zašto je 200 hiljada obećanih radnih mesta, bez posla ostalo? Ne želim da licitiram, ali bar duplo više od onoga što je obećano radnih mesta. I za sve je bila kriva svetska ekonomska kriza. Ova Vlada, ova skupštinska većina može slobodno da kaže - da kriva je svetska ekonomska kriza, ali kriva je prethodna vlada, čija se politika jasno vidi u jednoj rečenici bivšeg premijera koji je rekao – Srbija je statistički izašla iz krize, ali građani Srbije to neće da osete.
Šta nas briga. Ko je onda izašao iz krize? Takva neodgovorna politika je dovela do promena na biralištima, na izborima, onako kako treba, demokratski, voljom. Građani Republike Srbije su rekli jednoj politici doviđenja, drugoj politici da je dobrodošla i mi ćemo se izmeriti na narednim izborima, ma kada oni bili, spremni smo na sud javnosti, na sud građana Srbije i uvek ćemo prihvatiti izbornu volju.
Ne znam zašto se kolega, koji je pre mene govorio, našao prozvanim kada sam govorio o raznim osumljičenim, po različitim aferama, ni jednu stranku nisam pomenuo. Ne znam zašto se našao prozvanim. Ne znam, zaista.
Međutim, ono što cela Srbija zna to je da sa ovakvom politikom i sa razvijanjem dobrosusedskih ili ne znam kakvih odnosa sa "Nambijom", i takvim nekim zemljama, mislim da DS jedina poruka koju je često jedan kolega upućivao, u prethodnom sazivu, kada je govorio - prvih dvadeset godina, gospodo u opoziciji je teško, posle toga će te se navići.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine predsedavajući, nadam se da će i za mene važiti isti Poslovnik, koji je važio za moje prethodne kolege ili ću opet imati priliku da se na meni primenjuje Poslovnik koji se nije primenjivao na prethodnom govornicima.
Pokušaću da budem u temi i na temi. Ko bi gori - taj bi doli, čini mi se da je moj kolega Gundulić napravio lapsus. Ali, mislim da i ovi što tapšu, da će onu "Nambiju", konačno ispraviti u Namibiju, ja nisam agastrirao, nisam ni magistrirao, nemam problema ja sam zemljoradnik.
Na dnevnom redu su invalidi, odnosno Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju i pokušaću da o tome govorim. Tim što, moram malo da stavim osvrt na ove izbore, zato što su toliko puta spomenuti i mislim da je to želja mojih prethodnika.

Gospodine Rističeviću, molim vas ostavite izbore. Vratite se na dnevni red, prekinuću vas. Budite sigurni…