Ovog puta se javljam u svojstvu predsednika Odbora za spoljne poslove. Dakle, Odbor za spoljne poslove je uz razgovor sa predstavnicima ministarstva juče na Odboru za spoljne poslove utvrdio ovaj amandman na član 20. Kroz razgovor, a imajući u vidu i različite nastupe u plenumu, u plenarnoj raspravi, kada smo imali zakon u načelu, došli smo do zaključka da je član 20. prilično anahron i da ga treba izmeniti.
Mogu da izrazim zadovoljstvo što je Vlada došla do tog stanovišta i što smo postigli sporazum kojim smo praktično likvidirali tzv. tajne sporazume. Malo čas sam dao primer policijskog sporazuma o graničnoj saradnji sa Euleksom, kao primer tajnog sporazuma. Imate još mnogo tajnih sporazuma za koje ne znamo zato što su tajni, nisu nigde objavljeni. Ovaj zakon će sada, ovom odredbom, likvidirati mogućnost tajnih sporazuma. To je ono što je bilo bitno i to je ono za šta smo našli razumevanja i apsolutnu saglasnost ovde u parlamentu. Ako je do toga došlo, ne mogu da ne kažem da mi je zbog toga drago.
Između ostalog, to je bilo najmanje 25%, ako se to uopšte može reći, svih ukupnih primedbi koje imali na ovaj zakon. Tako da je to nešto što svakako treba ceniti kao pozitivan korak. Mislim da ovaj amandman i poslanici u plenumu, u danu za glasanje treba jednoglasno da prihvate, jer ovde se radi zaista o popravci koja nije mala, nego koja je suštinska u ovom segmentu.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Ministarka Mihajlović, izvolite.

Proceduralno, prosto da ja kažem, imajući u vidu da Vlada nije dala mišljenje, da mi ovo svakako prihvatamo, pošto je Odbor prihvatio, da ne bude zabune.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Donka Banović i Slobodan Samardžić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Da, razumeo sam obrazloženje zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, da se primerci ugovora čuvaju u svim nadležnim ministarstvima u svojim arhivama od momenta potpisivanja, odnosno od stupanja na snagu međunarodnih ugovora. Problem je tehničke prirode i problem je prirode prakse ugovornog prava.
Međutim, mi ovaj amandman svakako nećemo zbog toga povući, već ćemo ga ostaviti formalno u proceduri, prosto iz razloga što ćemo ovim hteti da ukažemo na moguća rešenja u budućnosti i na moguća zakonodavna rešenja u najbližoj budućnosti, ako je voljna Vlada to da učini i da napravi jedan drugačiji propis kojim bi se, barem, overene kopije ugovora u arhivama, koje su validne i takve označene, čuvale po resornim ministarstvima. Mislimo da će to mnogo pomoći pretrazi i uopšte reagovanju, kada je reč o slučaju arhiviranja međunarodnih ugovora.
Mi svakako ostajemo pri našem amandmanu, bez obzira na stav Vlade.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Slobodan Samardžić i Miloš Aligrudić zajedno su podneli amandman kojim su predložili dodavanje novog naslova i novog člana 23a.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Dakle, ovako, hajde da pomenem još jednom koliko mi je već vremena ostalo, ovu priču, ja mislim da posle ovoga i nemamo više razloga za javljanje.
Dakle, ovde smo predložili jedno novo načelo, to je načelo uzajamnosti i to pre svega uzajamnosti izvršavanja ugovornih obaveza. Jedna stvar koja mi je zapala za oko, zbog čega je odbijen ovaj amandman, rečeno je da mi ne možemo naterati ugovorne strane na uzajamnost i istovremenost. Slažem se, nije cilj načela to, nije cilj načela da mi unapred kažemo šta se sme, a šta se ne sme ugovoriti.
Videli ste i u mojim prethodnim istupima da potpuno stojim na stanovištu da je moguće da dve ugovorne snage ugovore neistovremenost ispunjenja obaveza, različite vrste obaveza i različite modalitete ispunjenja tih obaveza. Nije problem u tome. Ovde je reč o potvrđenim međunarodnim ugovorima, pre svega sa aspekta domaćeg zakonodavstva. Rekao sam da mi ne možemo ulaziti u modalitete potvrđivanja ili istupanja na snagu ugovora u stranim zakonodavstvima, a mi sa tim državama, gde ne ulazimo u te modalitete i gde ti modaliteti nisu identični našem zakonu, sklapamo međunarodne ugovore.
Za nas nije prihvatljivo da, ako to nije posebno ugovoreno, a vi znate da svaka odredba i načelo u zakonu ima odnos supsidijariteta prema ugovornoj odredbi. Ugovor je zakon za stranke, ako nešto nije ugovoreno u ugovoru, onda se primenjuje zakonska odredba. Ovo je supsidijarno načelo, kao i svaka odredba u ovom zakonu. Ne možemo terati ugovorne strane na uzajamnost, ako one to neće. To je onda političko pitanje u državi. Ali, možemo istaći načelo, da nam se ne bi desilo da imamo ugovore koji u načelu jesu uzajamni, jesu istovremeni i čekaju ispunjenje obe strane, a jedna od tih strana ih, kako je to rečeno ranije u raspravi, privremeno primenjuje u punoj veri i punim obimom i punom snagom, iako druga strana to nema nameru da učini, a to uopšte nije sastavni deo dogovora.
Vrlo dobro znate o čemu ja pričam. Pričam o jednostranoj primeni SSP, jer je to najbolji dokaz koliko štete jedna država, jedna privreda može imati od takvog nedomaćinskog i naopakog ponašanja. Ako nemate bilo kakvu, makar i zakonsku načelnu branu takvoj ophođenja, onda će se to dešavati kao redovna stvar, ne samo u slučaju SSP koji nam je, faktički, naneo štete srpskoj privredi, oštetio naše carinske prilive, napravio sveukupnu štetu od više stotina miliona evra, nego ćemo imati takvih slučajeva i iz drugih oblasti.
U redu, neka se ugovori nejednaka primena, neka ugovorne strane naprave dogovor o tome da neće istovremeno primenjivati propise, odnosno svoje ugovore, ali ne možemo reći da ćemo primenjivati ugovor ako druga strana nije tom ugovoru dala pravnu snagu da stupi na snagu.
Druga strana u ovom konkretnom slučaju, EU, nije dozvolila da Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju stupi na snagu. On nije stupio na snagu, tu se uopšte ne radi o tome kada je ko ugovorio svoju obavezu, ko će prvi da krene, ko će drugi, nego mi imamo, s jedne strane ratifikovan ugovor, sa druge strane neratifikovan ugovor, mi naš primenjujemo bez obzira na njihovu ratifikaciju ili neratifikaciju, a oni kada hoće, kako hoće i šta im pada na pamet, pri čemu to uopšte nije ugovoreno. To ne možemo da dopustimo. To jedna država koja ima i privredni i politički dignitet sebi ne može da priušti. Mora postojati neka, makar načelna brana tako nečemu.
Onaj ko hoće da primenjuje jednostrano sporazum, on onda neka dozvoli sebi da tako nešto predloži u osnovi za pregovore, neka tako nešto da na Vladu, neka novinari dođu na tu sednicu Vlade kada se o tome odlučuje i puste u svim novinama šta imamo nameru da uradimo, pa onda neka izvole tako da rade i neka snose političku odgovornost za to, a ne – idemo u EU, sklapamo SSP, veliko dostignuće i to u momentu kada se priznaje, proglašava jednostrana nezavisnost Kosova i većina zemalja, članica EU to čini, uleće se u aranžman koji je politički štetan sa tog aspekta, ekonomski štetan sa drugog aspekta, zato što je u pitanju jednostrana primene i nigde u tom ugovoru nemate bilo kakvu klauzulu o beskrajnoj jednostranoj primeni, pre ikakvog stupanja na snagu tog ugovora od druge strane potpisnice.
Izvinite, ne tražim mnogo. Tražim za ovu državu, u ime građana, sasvim malo. Ako to ne može da se prihvati ovde, ja stvarno onda ne znam o čemu mi pričamo, jer se mi uopšte ne razumemo.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik mr Vladimir Ilić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Miloš Aligrudić, Donka Banović i Slobodan Samardžić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Vlada najmanje dva puta godišnje treba da obavesti Narodnu skupštinu o radu iz oblasti spoljnih poslova, to je Ministarstvo spoljnih poslova mora dva puta godišnje da obaveštava Vladu, da podnosi izveštaj. Ne vidim zbog čega se ne bi dva puta godišnje podnosili izveštaji o izvršavanju međunarodnih obaveza, barem onih koje je potvrdila Narodna skupština, ali dobro, imate vi pravo sve da prihvatite i da ne prihvatite. Mislimo da ovo uopšte nije opterećenje za zakon, nego je nešto što pomaže uspostavljanju čvršće i jače veze između izvršne vlasti i zakonodavne.

Hvala.
Narodni poslanik Srđan Milivojević.