Pa dobro, da bude da će Vlada da vam spasi dušu, u sledećem amandmanu upravo što je predložila i poslanica Dubravka Filipovski, dakle, Vlada izuzetno po dobijanju saglasnosti nadležnog odbora Narodne skupštine, upravo ovo o čemu ste vi govorili, dakle svakako član 8. predloga zakona ostaje, zbog toga što ugovor inače, između ostalog, međunarodni ugovor stupa na snagu kada se dve strane usaglase, i gde se međusobno obaveste. Vrlo često se dešava, da kada jedna strana ratifikuje, a da drugoj treba više vremena da to ratifikuje, ali ugovor svakako privremeno jeste na snazi. To je jedna stvar.
Druga stvar. Već narednim zakonom naravno da mora da se ubaci i mišljenje odbora Narodne skupštine i mi smo to i prihvatili ovde. Još jednu stvar da vam kažem.
Kada, recimo, nacrt ugovora kao osnova za pregovore ide na Vladu, u onom članu 5. koji smo pominjali itd. svakako da mora da prođe i sva ostala ministarstva koja daju takođe mišljenja, kao i Odbor za zakonodavstvo, pre nego što i na samu Vladu dođe, prosto da dodam, jer mislim da je to značajno.
Imate ovaj trgovinski ugovor sa Ruskom federacijom, mi smo ga ratifikovali, a Ruska federacija ga nije ratifikovala, ali on se primenjuje,koliko sam ja upoznata, ali Ruska federacija ga nije ratifikovala, samo u tom smislu i nije na međunarodnom nivou stupio na snagu. On jeste stupio na snagu ovde kod nas i mi ga primenjujemo, ali na međunarodnom nivou nije, koliko sam ja do detalja informisana.

Miloš Aligrudić, replika.

Vrlo kratko vezano za samu primenu ugovora i momenat stupanja na snagu. Dakle, da se razumemo, ugovor stupa na snagu onda kada ugovorne strane to odrede ugovorom, ad 1. Znači, da se manemo drugih priča, kako ugovorna strana ugovara, tako se i ugovor primenjuje i stupa na snagu i sve ostalo. Ako smo ugovorili da će ga jedna strana prvo primeniti, to kao kada pravite kupovinu i prodaju robe, pa kaže kupac, evo ja ću tebi da platim prodavče cenu za robu danas, daću ti 100 hiljada nekih jedinica, a ti ćeš mi robu dati za mesec dana. Oni su odreagovali u dva različita vremenska trenutka ispunili svoje obaveze i to je moguće. Nije to sporno i nije predmet naše polemike, ali ja se bojim da ova odbrana zakona zapravo brani nešto drugo, situaciju koju nemate stipulisanu u samom ugovoru različitost u vremenu primenjivanja i relevantno je da li je druga strana ratifikovala ugovor ukoliko je u ugovoru rečeno da će ga druga strana primeniti tek nakon godinu dana, a prva da će primeniti od sutra ujutro, onda je i relevantno, ali ako u ugovoru stoji simultana obaveza, jednovremena obaveza ili ne stoji ništa, onda se jednovremenost i simultanost podrazumeva, naučite Obligaciono pravo koje važi i za Međunarodno javno i privatno pravo, onda vi ne možete tvrditi da ugovor stupa na snagu ili da proizvodi svoja dejstva, bez ispunjenja onih uslova kod svake države članice potpisnice tog ugovora.
Po unutrašnjem pravu, ja ne mogu da vam tumačim pravo Holandije, jer ga ne znam napamet. Otkud ja znam šta je po njihovom unutrašnjem pravu potrebno da oni izvrše svoj ugovor i obavezu prema nama, a to ću ja da pitam kolege iz Ministarstva spoljnih poslova, rad sam da znam da mi odgovore kao narodnom poslaniku i da mi daju podatke o tome, šta je po njihovom unutrašnjem pravu neophodno da se to dogodi, a ovo mi se čini kao opravdavanje jednostrane primene sporazuma. U ugovoru sa EU nije stajalo da ćemo ga mi jednostrano primenjivati, pa to radimo, ali ga nije ratifikovao.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, za nas iz DS, ovo je najblaže rečeno skandalozan član zakona, jer zaista, meni je neprihvatljivo da Vlada Republike Srbije u jednom trenutku preuzima na sebe ingerencije Narodne skupštine, i odlučuje da li će neki član Međunarodnog ugovora ili kompletni međunarodni ugovor početi da se primenjuje, dok ga ne ratifikuje Narodna skupština, Ustav RS član 99. nadležnosti Narodne skupštine, stav 4. kaže da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Sad da ste vi probali da u ovom, loše pisanom ili prepisanom zakonu, amandmanom gospođe Filipovski, ispravite ovaj nedostatak, da se nadležni odbor Narodne skupštine izjašnjava, piše obrazloženja zakona, a u zakonu to nije pisalo, pa je onda dodato.
Meni je žao što ovde nema ministra spoljnih poslova ili ministra pravde, ali oni verovatno čekaju beli dim sa Andrićevog venca i Predsedništva Srbije, ali meni je žao što nisu tu da bih sa njima malo popričao i na ovu temu, jer ne morate vi mene da ubeđujete, da ste u pravu.
Vidim da je Srbija ubeđena sa 4 milijarde kredita, ja volim da me uveravate, da me uverite da mi nismo u pravu, ali nisam siguran da možete i gospodina Aligrudića i nas iz DS, da uverite da ste u pravu. To bi bilo u redu kada bi ovde sedeli i studenti Pravnog fakulteta prve godine, a ovde ipak u poslaničkim sede poslanici DS, DSS, i drugih stranaka koji su obavljali najodgovornije poslove u ovoj zemlji i mi jako dobro znamo šta je moguće i šta nije moguće.
Ako dođemo u situaciju da se neki sporazum primenjuje pre nego što ga ratifikuje Narodna skupština, mi dolazimo u jednu opasnu situaciju, jedan presedan, Vlada preuzima ovlašćenja Narodne skupštine. Šta to znači?
Da li onda Skupština kontroliše Vladu ili Vlada kontroliše Skupštinu? Neprihvatljivo je, pogotovo u trenutku kada ne znamo o čemu se pregovara u Briselu, da vi ovakvim zakonom pripremate teren za potpisivanje nekih ugovora koje možda većina u ovom sazivu ne bi prihvatila. Mi na ta mala vrata, da nam to uvedete, takve prevare, ne pristajemo i zaista ne pristajemo da se na takav način degradira inteligencija narodnih poslanika, da se urušavaju institucije, da se sutradan nešto potpiše, pa da se to navodno primenjuje mesec dana, a onda će o tome da se izjasni Narodna skupština, a onda će možda biti kasno da se izjasni.
Hoćemo da pred narodne poslanike izlazite otvorenih karata, da pred građane Srbije izađete jasno sa vašim stavovima, sa vašom politikom, sa onim što ste spremni da potpišete, sa onim što niste spremni da potpišete, da ne pripremate teren kroz zakonodavnu aktivnost za neprijatna iznenađenja kojih će, sudeći po vama, verovatno biti.
Naša sumnja ne proizilazi iz naših političkih razlika, već iz našeg političkog iskustva, jer znamo kako smo prošli 1999. godine. Kumanovski sporazum daj bože da smo videli.
Prema tome, mi smo veoma oprezni na ovo vrlo osetljivo pitanje, pogotovo kada je ovako osetljiv trenutak, kada je reč o nekim našim gorućim problemima.
Mi jednostavno nismo spremni da preko ovoga ćuteći prođemo, da pređemo preko ovakvog nekog stava zakona, da gurnemo glavu u pesak i da vas pustimo da se to tako izglasa kao da se ništa ne dešava, kažem, ne zato što vas ne molimo, ne zato što smo ljubomorni na vas, već imamo iskustvo iz 1999. godine, kada znamo kako ste vodili zemlju i kada znamo kakve ste probleme proizveli takvim vođenjem zemlje. To nas opominje na oprez. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Da sada ne govorimo o tome ko je kako vodio zemlju od 2000. godine do danas, ali odmah da kažem da u članu 8. koji gore ima u svom naslovu "privremena primena", dakle ne govorim primeni, nego o privremenoj primeni, pa se kaže da je privremena primena sporazuma moguća, uz amandman koji smo prihvatili, uz saglasnost odbora Narodne skupštine.
Dakle, ne radi Vlada ništa tajno, niti Vlada preuzima na sebe ingerencije koje ne bi trebala da uzme. Podsetiću vas i daću vam informaciju da u hrvatskom i u crnogorskom zakonodavstvu Vlada ima privremenu primenu sporazuma bez uopšte mišljenja Narodne skupštine. Dakle, mi smo svakako prihvatili amandman da bude mišljenje Narodne skupštine, kada govorimo o privremenoj primeni sporazuma, a kada imamo potpunu primenu sporazuma, naravno da je ratifikaciji u Skupštini i to se podrazumeva.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da se vraćamo na Kumanovski sporazum, jer ni tadašnja politička opcija ga nije podržala u kojoj sam bio, ali ima nekih međunarodnih sporazuma koje je Vlada Mirka Cvetkovića regulisala uredbom baš oko tog Kosova kada je to u pitanju. To je bilo onda kada ste građane isterivali na barikade i obećavali im lažnu podršku, a onda ste išli u njihovo ime, pregovarali i davali saglasnost i na ono za šta se oni nisu slagali.
Možda ste vi ne kao pravi predlagač, nego formalni, ovaj član stavili u zakon da nekoga amnestirate, zato što Narodna skupština nikada nije videla to što je neko dogovarao ispred Vlade Republike Srbije baš iz vaše poslaničke grupe, nego je to regulisano uredbama Vlade Mirka Cvetkovića.
Nemojte da se toliko brinete za Srbiju. Videli smo kako se brinete. Videli smo ne kada su u pitanju kolege narodni poslanici, nego neki koji su tada bili na mnogo visokim funkcijama u izvršnoj vlasti kako im je od Srbije daleko miliji novac, pa sada imaju problem da se opravdaju pred nadležnim državnim organima i pred biračkim telom.
Čak i ako je neko bio u nekoj zabludi barem nije bio spreman da nešto ukrade ili pripoji za sebe, nego jednostavno je imao neku svoju pogrešnu ideju. Možda je bila ispravna, videćemo. Vreme će da pokaže.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.