Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podnele narodna poslanica Gorica Gajić, Dušica Morčev, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 3, zapravo član 3. glasi – prihod budžetskog fonda predstavljaju sredstva iz budžeta Republike Srbije i sredstva iz člana 26. ovog zakona i koriste se za podsticanje zapošljavanja, profesionalnu rehabilitaciju, finansiranje zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili socijalnom preduzeću ili organizaciji. Mi smo dodali – i usluge personalne asistencije i podršku na radnom mestu.
Kada sam govorila u načelu, jasno sam rekla da problem sa budžetskim fondom, osim toga što nemamo jasan pregled i ne vidimo baš kako se koriste ta sredstva, predstavlja i to što jedna velika količina sredstava, radi se recimo o sredstvima u prošloj godini od milijardu i po, što uopšte nije zanemarljiva svota novca, ostaju nepotrošena, zato što nema radnih mesta gde bi mogli da se zaposle ljudi sa invaliditetom, pa smo dotakli pitanje obrazovanja, ali smo dotakli i pitanje toga, da recimo postoje fizičke prepreka koje ti ljudi ne mogu da prođu, jer jednostavno ovaj zakon ne dozvoljava da se iz ovog budžetskog fonda plaćaju i finansiraju i usluge personalnog asistenta koje su vrlo važne, recimo, za osobe sa fizičkim hendikepom, koje jednostavno traže ovu vrstu usluga.
Dakle, ova vrsta personalne asistencije razlikuje se od stručne podrške za uvođenje u posao i savetovanje. Ovim osobama ne treba ta vrsta podrške. Njima je potrebna podrška personalnog asistenta.
Ponovo naglašavam, meni je zaista začuđujuće da ministarstvo nije našlo za shodno da pre izmena ovog zakona uđe u razgovor sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom. Oni bi najasnije rekli koji su njihovi problemi. Potpuno je jasno da su svi poslanici koji su ovde podneli ove amandmane u kontaktu sa Nacionalnom organizacijom, zato što pokušavamo da od njih čujemo koji su njihovi problemi. Zakoni služe da se ti problemi prevaziđu.
Radila sam u prošlom mandatu sa Radnom grupom za prava deteta, pa smo imali problem, pratili smo inkluziju u školama, takođe problem personalne asistencije. Kad ste menjali Zakon o socijalnom radu, vi ste uneli usluge personalnog asistenta, ali on nije samo socijalna usluga. U ovom slučaju on mora biti plaćen upravo iz ovog budžetskog fonda. Ako već imate sredstva, sredstva postoje, ostaju neiskorišćena, pokušajte da tim ljudima kojima je potrebna ova vrsta podrške platite personalnog asistenta. Oni onda imaju šansu da se zaposle. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić i Vesna Kovač, zajedno narodni poslanici Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović, zajedno narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Bojana Božanić i zajedno narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojišić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili ove amandmane.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da su amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, u članu 32. izvornog zakona kaže se da poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva na neodređeno vreme ima pravo na subvenciju na zaradu te zaposlene osobe u trajanju od 12 meseci u visini minimalne zarade utvrđene po propisima o radu.
Sada izmenama i dopunama zakona kažete da bi poslodavac sada trebalo da ima subvenciju na te zarade u iznosu do 75% ukupnih troškova zarade, uključujući i doprinose na socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade u skladu sa propisima.
Očito je da ste imali nameru kao predlagač da u stvari i dalje ostane ova subvencija u nivou minimalne zarade. Zato smo mi i podneli ovaj amandman, da u stavu 2. ovog člana stoji – subvencija zarade iz stava 1. jednaka je iznosu minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, jer kad kažete "ne više", to može da znači da može da bude i manja od minimalne zarade. To je već nedopustivo.
Inače su pozitivnim fiskalnim propisima i regulisani porezi i doprinosi onih poslodavaca koji su zaposlili osobu sa invaliditetom na 12 meseci. Oni su tri godine oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa, tako da vi sada ponovo vraćanjem ove materije u smislu poreza i doprinosa kroz ovaj član zbunjujete poslodavca i dovodite ga u pitanje šta je to u stvari njegova subvencija. Ovako je mnogo jasnije, preciznije, subvencija 50% minimalne zarade utvrđene po pozitivnim propisima o radu. Tako da vas molim, ovako je jasno za sve poslodavce šta im to sleduje kao subvencija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Smatram da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman. Moje koleginice Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović su podnele identičan amandman.
Očito je intencija predlagača zakona da subvencija zarade iz člana 32. i dalje bude u visini minimalne zarade. Smatram da je neophodno da se to jasno i kaže, jer formulacija "ne više od iznosa minimalne zarade" može se logički tumačiti tako da je moguće isplatiti subvenciju koja je manja od minimalne zarade.
Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva već je važećim fiskalnim propisima oslobođen plaćanja poreza na zaradu te osobe i doprinosa za obavezu socijalnog i zdravstvenog osiguranja u trajanju od tri godine od dana zapošljavanja te osobe. Nema pravnog osnova da se izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ova materija dodatno uređuje. Pominjanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u kontekstu subvencija zarade u članu 6. Predloga zakona bez potrebe stvara dodatnu konfuziju kod poslodavaca na šta se subvencija tačno odnosi.
Zbog toga smatram da je mnogo bolje, jednostavnije, jasnije da se kaže da je subvencija zarade iz stava 1. ovog člana jednaka iznosu minimalne zarade, dalje kaže – utvrđene u skladu sa propisima o radu i ostvaruje se prema propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći. Dodatna formulacija – a ostvaruje se prema propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći, koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom je jezički nejasna i nepotrebno komplikovana, a navođenje i drugih propisa o državnoj pomoći je apsolutno dovoljno da uključi i ostale relevantne zakone, uredbe i druga akta. Sve su to propisi.
Zbog toga smatram da je korisno usvojiti ovaj amandman, s jedne strane u pogledu definisanja da subvencija zarada bude jednaka iznosu minimalne zarade, a sa druge strane, u onom drugom delu jezički pojasniti, jer svakom odmah mora da bude što je moguće kraća i što je moguće jasnija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, srpski pronalazak je tzv. tumačenje zakona. Kada se pred ljudima u praksi pojavi zakon u kome su definicije predugačke, neprecizne, u kojima imate definiciju "ne više od iznosa minimalne zarade", onda treba da tumačimo šta to znači. Da li to znači da je moguće manje od toga?
Znači, svi problemi u praksi, a ovaj zakon mora da bude u praksi, će dolaziti upravo od toga što su ove stvari potpuno neprecizno definisane. To je prva stvar koju vidim kao problem. Molim vas da razmislite o tome i o tome da svi mi ovde danas predstavljamo ono što je Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom tražila od nas da predstavljamo.
Drugi problem koji vidim je pominjanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u kontekstu subvencija zarade u članu 6. bez potrebe stvara dodatnu konfuziju kod poslodavca na šta se subvencija tačno odnosi.
Zbog svih navedenih argumenata, trebalo bi promeniti tekst u ovom delu, u ovom članu 6. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mirjana Dragaš, Stefana Miladinović, Vesna Jovicki i Đorđe Milićević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Gajić, Dušica Morčev, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Bojana Božanić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da i neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
I kod ovog člana 7. obrazloženje bi bilo slično, kao i kod člana 6. Naime, samo da se podsetimo, u članu 40. izvornog zakona, preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ima pravo, tada je bila refundacija sredstava za zarade u iznosu od 50% od prosečne zarade u privredi. Sada smo promenili taj podatak, nije više zarada u privredi, to je na neki način lepo rekla i koleginica Radmila Gerov, sada je to prosečna zarada po zaposlenom u Republici Srbiji.
Izmenama ovog člana, odnosno dopunama se predviđa da sada preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom imaju prava na subvenciju zarada do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima, ali ne više od 50% prosečne zarade po zaposlenom.
Opet se vraćamo na ovo obrazloženje. To ne više, ali ne više uvek može da znači i ne manje, reče koleginica Milica Vojić Marković. Specijalisti smo da tumačimo zakon i ovako i onako. Tako da je opet očita namera da to bude u visini 50% prosečne zarade po zaposlenom, pa je zato DSS, i kažem još jednom, dobro je da smo svi mi zbog ove naše najranjivije grupe stanovništva konsultovali Nacionalnu organizaciju za osobe sa invaliditetom. Verujte mi, oni su svima izašli u susret i rekli su šta je ono što je najveći problem kod primene zakona u praksi.
Zato svi mi ovde insistiramo, uglavnom, skoro podjednako, da vi prihvatite, da još jedno razmislite i prihvatite ove naše amandmane. Vidite da su skoro isti. Predlažemo da sada stoji - preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ima pravo na mesečnu subvenciju zarade za svaku zaposlenu osobu sa invaliditetom u visini 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednje objavljenom podatku republičkog organa itd. da ne ponavljam ovo, to svi znamo. Zahvaljujem se.