Narodni poslanik Srđan Miković.

Pošto se sada praktično razmatra amandman mojih koleginica Biljane Hasanović Korać i Teodore Vlahović i ostalih narodnih poslanika koji su dali ovakav amandman, pozivam predstavnika Vlade da zvanično ovde na plenumu prihvati sve ove amandmane koji su u identičnom tekstu i koji imaju isti rezultat kao i amandman koji je usvojen i koji stižu od organizacija koje bave time. Pozivam vas da se sada predstavnik Vlade izjasni i da prihvati amandmane.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Hvala predsedavajuća.
Kod ovog amandmana na član 9. smatrali smo da je to tehnički amandman jer u članu 44. zakona definisano je da prostorno tehničke uslove, stručnu osposobljenost zaposlenih i druge uslove u radnim centrima sporazumno potpisuju ministar zapošljavanja i ministar za poslove socijalne politike. Tako je stajalo zato što su u prošlom mandatu ta ministarstva bila odvojena. Pošto je danas tako kako jeste, pošto postoji jedan ministar i jedno Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku smatrali smo da je najnormalnije da sada ove uslove treba da potpisuje i da tako treba da stoji ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, kako se zove u ovoj vladi. Prosto da usaglasimo sadašnje stanje sa zakonskim predlogom.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Miljenko Dereta, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ranka Savić.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, ovaj amandman se odnosi na ono o čemu je govorila koleginica Gerov. Naime, on ima za cilj da se napravi jasna razlika između prosečne zarade u privredi i prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, a na koji se poziva i član 10. Predloga zakona. Dobro znamo da se ovaj zakon direktno odnosi na privredu, da je prosečna zarada u privredi oko 25% niža od republičkog proseka, tako da bi trebalo da se vodi računa da se privreda dodatno ne opterećuje.
Zaista ne želim da me neko pogrešno shvati i da pomisli da uopšte nisam informisana o stanju invalidnih lica u Srbiji. Radeći ovaj svoj posao i te kako sam upućena na katastrofalan položaj invalida u Srbiji. Prema podacima Svetske banke u Srbiji je danas negde oko 800 hiljada ljudi sa raznim vidovima invaliditeta i ono što jeste naročito poražavajuće jeste da se svega negde oko 13% izdržava od sopstvenog rada.
Međutim, s druge strane, morate, obraćam se normalno predlagaču, i da shvatite da sam i te kako dobro upoznata sa prilikama u privatnom, odnosno u realnom sektoru i znam kakav je katastrofalan položaj i u ovom drugom delu, odnosno u privredi. Danas privatni sektor, odnosno privreda grca u nelikvidnosti, opterećena je ogromnim nametima i, zarad javnosti, moram da podsetim da smo mi država sa najvećom stopom poreza i doprinosa, jedna od retkih i država koja ima enormno visoku stopu plaćanja poreza i doprinosa koji iznose 63 %. Pošto sam čovek prakse i pošto sam i ovih dana razgovarala sa poslodavcima u privatnom sektoru, znam da su reakcije na ovaj zakon apsolutno negativne i da je već sada pometnja i komešanje među zaposlenim u realnom sektoru, jer su uplašeni da će opterećivanjem poslodavaca i povećavanjem izdvajanja i nameta koje će im ove izmene zakona zasigurno doneti. Radnici se plaše da će jedna od mera poslodavca, koji će suočen sa nelikvidnošću, a braneći se od novih nameta, pribeći novom otpuštanju radnika.
Ovde dolazi do jedne vrlo opasne pojave. Ne znam da li je predlagač zakona toga svestan, a to je da dolazi do, hajde da ne upotrebim tu reč, sukoba između ove dve grupe ili grupacije radnika. Naime, zaposleni u privatnom, odnosno realnom sektoru krive invalidna lica, nažalost, za gubitak posla. Mislim da zakonodavac mora da vodi računa, odnosno predlagač mora da vodi računa o ovome i da ne dovodimo do takve situacije koja će se neminovno pojaviti. Dakle, niko neće moći izbeći nova otpuštanja ukoliko poslodavac, a po sili zakona mora ovo da radi, on će se apsolutno braniti novim otpuštanjima.
Apelujem da, želeći da nađemo sredinu, zbrinemo invalidna lica, ali i da vodimo računa o zaposlenima u realnom sektoru, jer mislim da je dovoljan podatak da smo u ovom proteklom periodu izgubili oko 400 hiljada radnih mesta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da dolazim iz realnog sektora, glasaću za ovaj amandman. Takođe, pozdravljam nameru zakonodavca koji je ukinuo, čini mi se, član 4. i time smanjio obaveze onih privrednih subjekata koji posle 20 zaposlenih ne zaposle invalide i na svakih 50 ne zaposle jedno lice sa invaliditetom. Ti penali su bili drakonski i morali su da se plaćaju do 30-og u mesecu. Dakle, znatno su opterećivali privredu, znatnije nego što je ovim predlogom predviđeno.
Pošteno je pohvaliti zakonodavca za nameru da se ti drakonski penali ukinu. Takođe, treba pohvaliti predlagača amandmana, s obzirom da je naš prosek, kako ovaj zakon predviđa, daleko veći nego prosek primanja u privredi. Nije tajna da smo 400 hiljada izgubljenih radnih mesta izgubili u zadnje četiri godine, a mislim da smo izgubili u zadnjih 12 godina preko 800 hiljada radnih mesta. Nije tajna da je od tih 400 hiljada radnih mesta izgubljeno u privredi i većina je izgubljena zbog toga što je privreda takva kakva jeste, slabašna, a u državi, koju smo zatekli potpuno ekonomski devastiranu, ta slabašna privreda nije mogla da podnosi dodatne troškove preskupe države i socijalnih davanja koje tako slabo razvijena privreda nije mogla da podnese. Nije tajna da je zbog toga izgubljen određeni broj radnih mesta.
Ukoliko prihvatimo ovaj amandman, onda ćemo za deo rasteretiti tu privredu, s obzirom da je predlagač amandmana predvideo obavezu koju ima privatni sektor, a to je da se ta obaveza umanji i svede na 50% prosečne zarade u privredi, koja je daleko manja nego prosečna zarada u Republici. Takođe, nije tajna da su u javnom sektoru plate daleko veće, nego što su one u privredi, a privreda izdržava javni sektor. Dakle, privreda je ta odakle punimo budžet. Naravno, živimo i od zaduženog, ali bi trebali da živimo od zarađenog, jer je privreda ta koja zarađuje novac.
Nije tajna da kod nas javni sektor živi kako hoće, da nam je država preskupa, a privatni živi kako mora. Imajući to u vidu, ne gledam odakle amandman dolazi. Svakako, govorim u svoje ime, glasaću za ovaj amandman. Već sam rekao da javni sektor živi kako hoće, a privatni kako mora, u javnom sektoru radi 600 hiljada ljudi i oni nemaju, koliko znam, ovu obavezu da plaćaju. Nemam podatke da su oni platili neke penale u prošlom periodu zato što nisu ispunili zakonsku obavezu i ne znam da li se ona na njih uopšte odnosila.
Navešću da postoje suprotni primeri u javnom sektoru, da se lica koja se razbole, recimo, u kabinetu gradonačelnika, automatski kada se vrate sa bolovanja, vraćaju se na lošija radna mesta, smanji im se plata za 40%, a ako u toku bolovanja stekne neki procenat invalidnosti, bude invalid prve kategorije, onda mu se zapreti da ako taj invaliditet prijavi, biće otpušten. Dakle, ne samo da javni sektor nije poštovao, niti su se obaveze odnosile na njega, nego je čak u nekim svojim delovima javni sektor, naveo sam primer grada Beograda, na određeni način proganjao bolesne i one koji kroz bolest steknu, čini mi se, prvu kategoriju invaliditeta.
Javni sektor je taj koji nije plaćao penale. Javni sektor će biti taj koji neće plaćati ovih 50%, ali će njihove visoke plate da se računaju u taj prosek. Ovaj novac ide u fond i podržava da taj novac ide u Fond za rehabilitaciju invalida.
Molim ministarstvo da razmisli, s obzirom da postoji, a već sam rekao, zahtev Saveza invalida rada u Vojvodini, nekih organizacija, udruženja u Srbiji, meni je to došlo iz Inđije, da se invalidi, koji su tehnološki višak i koji primaju samo delimično penziju od 50%, prevedu u punu, s obzirom da u tim nekim malim sredinama, u većini sredina nemaju priliku da se ponovo zaposle i da neke svoje prihode dopune.
Da zaključim, s obzirom na stanje u našoj privredi, koje je zatečeno, treba po meni podržati ovaj amandman, ali takođe treba reći i biti pošten i iz opozicije reći da li je predlagač, zakonodavac oslobodio privredu onih surovih penala koji su bili tri prosečne plate do 30-og u mesecu, što je bilo veoma surovo prema ovom istom privatnom sektoru, koji sada branimo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Kao prvo, postavila bih jedno pitanje – da li vi zaista verujete da ćete sa ovim izmenama i dopunama zakona popraviti zakon? Da li zaista verujete da to radite u interesu korisnika, koji bi u stvari trebalo da budu korisnici, a to su osobe sa invaliditetom? Da li zaista verujete da vi smanjujete obaveze privrede, dakle onih koji su u obavezi da plaćaju nešto jednom budžetskom fondu? Ako zaista to verujete, mogu da vam kažem da vi pogrešno verujete.
Ovo je samo jedan zakon dobrih namera i dobre volje. Hajde da vam verujemo na reč. Ako pogledate šta se dešava sa privredom, sa ekonomijom, onda mogu da vas obavestim da za prve dve godine imamo manji budžetski prihod od 17,8 milijardi. Manji su prihodi od akciza, od PDV, kao što su i neporeski prihodi.
Kako vi mislite da finansirate sve ono što ste utvrdili u ovom predlogu zakona i kako vi mislite da privreda može da nosi taj teret koji definitivno namećete privredi, a da se pri tom država na neki način od svega toga distancira? Zašto vi na privredu svaljujete pitanje jedne socijalne bezbednosti, jednog humanog odnosa prema osobama sa invaliditetom? Zašto ne kažete šta sve treba da se uradi, da se promeni nešto u privredi, u celokupnoj ekonomskoj politici, da bi svi u ovoj državi bolje živeli, pa i osobe sa invaliditetom?
Ovo je samo jedna puka forma, to su tehničke izmene i ne znam na koji vi način mislite da ovaj zakon sprovodite. Da li vi sa ovim predlogom zakona bukvalno zloupotrebljavate…
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, podsetiću vas da je sada rasprava u pojedinostima i da govorimo o amandmanu na član 10. Molim vas da se vratimo na temu.)
Gospođo predsedavajuća, evo ovako. Iz jednog jedinog razloga je odbijen amandman poslanika LDP. Jedan jedini razlog, a to je zato što Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o prosečnoj zaradi u privredi Republike Srbije. Ne objavljuje kakva je prosečna zarada u privredi, koja je 25% manja od republičkog proseka. Šta je to? To je prećutkivanje.
Sve ono što sam govorila upravo je u svrhu toga rečeno, da se pokaže koliko se zloupotrebljavaju marginalizovanja lica, kao što su u ovom slučaju osobe sa invaliditetom, kao što je juče bilo, dojilje, odnosno porodilje, sa onim izmenama Zakona o radu, kao što smo toliko toga pričali o izmenama u Krivičnom zakoniku, odnosno ono što je bilo tema u vezi "Marijinog zakona".
Prema tome, jako je dobro kada se ovakav zakon stavi u kontekst, kada se stavi u realne okvire i kada se otvoreno porazgovara o tome. Kako mislite u ovoj situaciji, kada 30% ljudi je nezaposleno, kada i dalje postoji taj trend da se sve više i više otpuštaju zaposleni, kako vi mislite da poboljšate položaj osoba sa invaliditetom.
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, opet ću vas podsetiti na temu. Molim vas, pričamo o amandmanu na član 9. Vratite se na temu.)
Prosto, moramo da govorimo o celom zakonu zato što je ovaj amandman ključni u smislu na koji način vi tretirate problematiku. Vi prećutkujete osnovne činjenice. Prećutkujete da svaljujete sav teret sprovođenja ovog zakona na privredu i to je istina i to taj amandman, veoma jednostavan, pokazuje i u stvari ukazuje na sve ono što sam malopre govorila. Ne možete vi, kao jedini razlog za neprihvatanje tog amandmana, navesti nepostojanje određenih statističkih podataka.
Zašto mi onda ovde sedimo? Hajde promenite onda odluku o tome da se, između ostalog, i prosečna zarada u privredi statistički obradi i objavi. Ako je to jedini razlog, mislim da razloga za odbijanje ovog amandmana nema. Ovo vam je prilika da pokažete da ste realni, da ste racionalni, da vodite računa u kakvom je stanju privreda, a da vodite računa i o osobama sa invaliditetom, a ne samo da zloupotrebite položaj tih lica i da nam najavljujete ne znam kakvo poboljšanje od ovih izmena zakona. Nema poboljšanja, ja vam to tvrdim, a i ceo zakon i sva obrazloženja kojima ste odbili ove amandmane, samo su argument više za ono što sam malopre rekla. Hvala.