Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Prijatno sam iznenađen time što je predstavnik Vlade prihvatio ovaj amandman, koji je postao sastavni deo teksta. Radovalo bi me ukoliko je takav zaključak razmatran i na Vladi, jer mi u prepodnevnom delu, odnosno pre pauze, kada smo radili i razmatrali raniji zakon, imali smo sličnu situaciju – da jedan veliki broj narodnih poslanika iz različitih političkih grupacija su predložili identičan amandman, samo se kod jednog amandmana radilo o tome da se dosadašnji tekst praktično menja novim tekstom a drugi amandmani su bili usmereni na to da se u dosadašnji tekst ubacuju reči, ali, efekat konačni bi bio isti. U toj situaciji, nisu bili prihvaćeni amandmani tog broja poslanika.
Zato se iskreno nadam da upravo ovaj stav koji je gospođa ministarka ovde iznela, da bi valjalo da bude prihvaćen i od strane drugih predstavnika Vlade koji dolaze ovde da brane zakone. Znači, ukoliko bi efekat podnetog amandmana za slučaj usvajanja bio isti, onda da treba da bude i odnos svih onih koji odlučuju o tom amandmanu apsolutno isti.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv što je prihvaćen ovaj amandman, ali prihvatanjem ovog amandmana treba onda i skrenuti pažnju profesorima pravnog fakulteta koji upotrebljavaju i insistiraju na rečima "pismeni oblik". Dakle, već sam imao neku raspravu pre jedno dva, tri meseca slične prirode i onda se informisao.
Dakle, Gaša Knežević i Tibor Varadi. Tibor Varadi je jedan od priznatih pravnika. U svojim nekim udžbenicima pišu da treba pisati da je to u pismenom obliku, a ne u pisanom obliku. Kome verovati? Da li profesorima prava ili stručnjacima za jezike? Mislim ipak da smo mi bliži, kada se donose zakoni, tumačenju pravnog fakulteta. Ali, nemam ništa protiv što je on usvojen, ali će nedoumice i dalje ostati, s obzirom da sam informisan da profesori na pravnom fakultetu upravo insistiraju u suprotnom, onako kao što je pisalo u Predlogu zakona.
Ono što mi je drago, drago mi je da je neko potvrdio da je ovaj zakon, napisan pre pet godina, ono što sam tvrdio, da je stajao i da ga je sada nova Vlada pustila u proceduru, dakle, da ništa nije menjan, da je u tom tekstu bio predložen, s obzirom da je ta nepismenost, navodna, bila prebačena novoj Vladi i novoj vladajućoj većini.
S jedne strane sam zadovoljan što je neko našao da potvrdi, zato što je neko drugi pre toga govorio da nije tačno da je to napisala neka bivša Vlada, već je to pisala sadašnja i da je sadašnja nepismena. Drago mi je što se utvrdilo, ako je do nepismenosti došlo, da nije došlo rukom ove Vlade, delom ove Vlade, već da je to došlo za vreme pisanja, odnosno za vreme mandata stare Vlade. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, svakako delim zadovoljstvo što je ovaj amandman prihvaćen. Drago mi je da neke moje kolege iz vladajuće većine, pošto im je predsednik tako uspešno diplomirao, sada i oni pokazuju interesovanje za zbivanje na fakultetu i drago mi je da to prate, ali ne treba da obmanjuju javnost. Dakle, kada mi napišemo zakon, napišemo ga onako kako treba. Oni koji ne znaju da ga prepišu, to je njihova nesposobnost. Nemojte da njihovu nesposobnost prebacuju na naša pleća.
Meni je drago da je ovaj amandman prihvaćen, ali hajde da se dogovorim sa vama iz vladajuće većine, neka ovo bude poslednji put da ovako nepismene zakone dostavljate Narodnoj skupštini. Neka ovo bude ključna tačka kada ćete početi da primenjujete srpski jezik onako kako gramatika nalaže. Vaše interesovanje za zbivanja na fakultetu možete upražnjavati u slobodno vreme, obilaziti fakultete. Možda ima još tih fakulteta gde se štancuju falsifikovane diplome, pa kupite po koju i zadovoljite svoje komplekse iz mladosti i detinjstva. Hvala.
(Marijan Rističević, s mesta: Replika.)

Nemate prava na repliku, nije vas spomenuo. Gospodine Rističeviću, nemate osnova, stvarno, nećemo sada oko trivijalnih stvari ovde da raspravljamo. Nije vas prozvao, prema tome nemate osnova, idemo dalje.
(Marijan Rističević, s mesta: Po Poslovniku.)

Prvo, niste govorili o temi, a drugo, bilo je uvredljivih izraza. Član 104, rečeno je da smo obilazili fakultete, falsifikovali diplome, rečeno je da lečimo komplekse itd, znači, obraćajući se nekome on je to rekao. Ako je mislio na nas, ja nemam nikakve komplekse. Nisam studirao osam, devet godina, kao prethodni govornik. Nemam razloga da obilazim fakultete devet godina zbog jedne diplome. Nemam razloga da bilo koga vređam zbog toga što je bio ili nije bio na fakultetu. Naprosto, probao sam da citiram neke od uglednih profesora, pa sam uključio Tibora Varadija i Gašu Kneževića. Na to su usledile same uvrede.
Ne razumem šta još čovek treba da kaže, pa da shvatimo da vređajući druge vređamo i sami sebe. Ovo nije prvi put. Prethodni govornik uvredljivo govori o bilo kome. Ovde je govorio da su ovde neki poslanici obilazili fakultete, leče komplekse itd. Ne znam na koga je mislio, ali na koga god da je mislio, mislim da je to uvredljivo za Narodnu skupštinu. Naravno da će on nastaviti sa takvom vrstom izlaganja i nemam ništa protiv što on ne dobija neke kaznene mere, što ne dobija upozorenja i opomene. Uvek sam tolerantan prema opoziciji, jedino se pitam kojoj ustanovi nedostaje pacijent. Hvala.

Smatram da nije povređen Poslovnik. Tačno je da je gospodin Milivojević spominjao u množini. Iz takvog njegovog iskazivanja ne mogu da zaključim da je reč o bilo kom licu. To što je on koristio množinu, može se odnositi na bilo koga od nas, ali nemam razloga sada oko toga da komentarišem.
Da li smatrate da treba da se izjasnimo?
(Marijan Rističević, s mesta: Ne tražim da se glasa.)
Srđan Milivojević, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika,član 32, gde kaže da potpredsednik Narodne skupštine pomaže predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga i kaže se da ima ista ovlašćenja kao i predsednik Narodne skupštine, ali ne kaže se da ima veća ovlašćenja.
Prema tome, molim vas da vodite računa o dostojanstvu ovog doma jer kada sam govorio o falsifikovanju diplome, nisam govorio o falsifikovanju pečata, da bi se neki prepoznali, govorio sam o falsifikovanju diplome. Znam da ovde ima predstavnika i nekih seljačkih stranaka. Ja sam diplomirani inženjer za poljoprivredu. Fakultet sam završio pre roka, ali na tom poljoprivrednom fakultetu imao sam predmet i stočarstvo i ratarstvo. Ako je falsifikovanje pečata na krompiru oblast ratarstva, a falsifikovanje pečata na jajetu oblast stočarstva, razumem repliku i prepoznavanje.