Dame i gospodo narodni poslanici, meni su i ruke i savest čistik, pred Bogom i pred zakonom, a što neko spominje nekakve bombe, bombe nismo bacali mi, nego je bacao neko drugi. Tačno je da su razoreni i mostovi i putevi i putevi, ali od 5. oktobra tih bombi nema, putevi su još više razoreni, fabrike još više zatvorene, a mostove koje pravite nema više ko ni da koristi i zato ne možemo da krivimo nekog drugog koji je došao sa 10.000 kilometara, nego vas koji ste bili na vlasti.
Nemojte više da se iščuđavate za sve ovo što vam se sada dešava u stranci. Nemojte da se čudite ni za afere koje se otvaraju, ni za "Agrobanku", ni za "Razvojnu banku Vojvodine", ni za "Galeniku", ni za "Sartid". Što se čudite? Pa, to su vaše afere.
Vama je to smešno? Ako je to vama smešno, ja bih voleo da dođete neki put i u te fabrike koje su zatvorene dok ste vi bili na vlasti i da objasnite zašto su zatvorene, a ne da se nalazite ovde, u Skupštini Srbije, da budete sigurni.
Kad ste bili ministri trebali ste malo više da vozite svoje automobile, a ne državne, da vidite kakvi su vam putevi, kakvi su vam građani, da se malo okrenete, da vidite koliko je fabrika stvarno zatvoreno.
Sad se raspravljamo oko jednog amandmana koji je podneo kolega iz moje koalicije. Pa, u redu, imao je najbolju želju, nešto dobro je imao nameru da uradi. Možda je znao, možda nije, ne znam, ali znam da sam planirao da onako uništavam državu, kao što vi uništavali, ne bih znao i ne bih umeo.