Izvolite, gospodine Ružiću.

Zaista, poslednji put se javljam, a i po Poslovniku mislim da nemam više pravo. Ipak, bih profesore ostavio drugima da govore o ovoj važnoj temi, ne bi da polemišem sa vama i ne znam zašto ste se vi toliko prepoznali u onome što sam ja govorio. Hvala vam.

Narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala gospodine predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, mi se danas nalazimo u jednom u niz teških dana koji su iza nas na polju pokušaja rešavanja kosovskog problema, manje ili više neuspešnih u decenijama koje su prolazile, ja se ne bi u tome previše zadržavao.
Ali, moram, pre nego što uđemo u neku suštinu da kažem da mi je bilo zadovoljstvo slušati replike mojih prethodnika iz vlasti koje su sebi nose toliko podrške, toliko strasti, pozitivne emocije, vizije, mudrosti, jedino što je problem u tome što dolaze 20 godina kasno. Problem je u tome što kada ih slušam, na momente mislio sam da pričaju o meni ili o DS, a oni u stvari pričaju o premijeru Dačiću. Takođe, to pokazuje da je ova vlast, na šta svakako treba čestiti, preuzela definitivno politiku DS i to ne samo na kosovskom pitanju, što dokazuje da danas ispred Skupštine imamo jednu manju grupu ekstremista, a zamislimo tu neverovatnu situaciju da smo mi postigli ovaj sporazum, verovatno bi ste vi svi bili tamo napolju sa 200 hiljada ljudi.
Ono što je sigurno, da to jeste situacija iz koje treba da izvučemo pouke i da svaki put, pre nego što bacimo kamen na nekoga, ili na neku politiku, koja se kreće na minimalnom prostoru, treba da razmislimo da li ćemo sutra i mi takvu politiku da vodimo, ne zato što je volimo i ne zato što je želimo, već zato što su nas razne okolnosti, uticaji, istorija, događaji na to nateralo. To je ono što se premalo razumelo u našoj političkoj sceni i u ovoj skupštini.
Mislim da je dobro što ovaj izveštaj koji se nalazi ispred nas, je u stvari izveštaj više Vlada. Dve Vlade, od čega 98% izveštaja i rada prethodne Vlade, a 2% izveštaja rada ove Vlade, do duše krucijalan. I to pokazuje taj kontinuitet o kom govorim. Veoma mi je drago da vidim da su svi sporazumi prethodne Vlade, za koje je prethodna Vlada jednoglasno glasala i donela odgovarajuće, uredbe i zaključke se nalaze u ovom Izveštaju. Premijer Dačić je takođe bio aktivan učesnik svega toga i svojom aktivnom politikom, prisustvom i glasom potvrdio ovaj sporazum.
Postavlja se pitanje zašto smo morali prođi kroz buku, bes i loše strasti u međuvremenu. Zato što je neko hteo da dobije političke poene. U julu mesecu prošle godine smo vam govorili da će se ovo desiti. I molili smo vas da imate razumevanje za vreme koje dolazi, a koje vi snosite odgovornost. Niste nas slušali. Sedam puta smo javno tražili da budemo deo, savetodavno, ovog procesa, da damo svoj doprinos, da nas saslušate, da nas konsultujete, da nas pitate za bilo šta. Niste nas poslušali.
Ušli ste u ovaj dijalog na jedan vrlo čudan način sa velikim rečima pompom, pozivanjem na greške prethodnika, na tajne prethodnika koje nikad našli niste. Ušli ste u ovaj dijalog uz obećanja kosovskim Srbima koja sad neću citirati, jer znam da duboko u vama, ona i dalje stoje kao jedan duboka griža savesti koja će vas pratiti. Ali, to je posledica svake političke konverzije i političkog konvertita tako da vam tu niko ne može pomoći.
Ono što je činjenica, poštovane kolege, ima nekoliko stvari koje su rečene ovde, pre nego što uđemo u meriting sporazuma, koje moramo da razjasnimo. Niti je ova Vlada, niti prethodna, niti bilo koja pre od Martija Ahtisarija imala mogućnost da bira da li će da vodi proces u UN ili ne. Poslednji pregovarač posrednik UN bio je Marti Ahtisari. Njegov plan su svi odbili u ovoj zemlji uključujući i Savet bezbednosti, osim jedne partije. To treba reći radi istine.
Da li su svi pokušali da vrate proces u UN? Naravno. Zašto nismo u tome uspeli? Zato što je Savet bezbednosti duboko podeljen i zato što ova tačka ne bi došla na dnevni red koji se usaglašava među stalnim članicama Saveta bezbednosti. Zašto je doveden Euleks? Zato što je Generalna skupština UN jednoglasno glasala za to. Zato što je UNMIK sa sedam i po hiljada pao na pedeset članova. Zato što je svaki izveštaj šefa UNMIK usvojen u Savetu bezbednosti bez veta. Zato što je svaki šef UNMIK preneo svaku nadležnost, svaku koja postoji na centralne institucije u Prištini.
To je istina. O tome se u ovoj zemlji do aprila 2013. godine nije govorilo, a kad se govorilo od strane DS bili smo izloženi svim napadima svake moguće vrste i pretnjama za život. To je istina. Mi smo sada u tako teškoj situaciji kao država i društvo, a najviše Srbi na Kosovu i Metohiji. Da kad se suočimo sa ovakvim problemom prvo što treba da kažemo jeste istinu. Istina je teška i bolna, uvek kada vodite državu. Pošto smo mi opoziciona stranka, nas kritikuju zbog toga što hoćemo da kažemo istinu, a moramo reći istinu. Istina o UN je takva kakvu sam vam upravo objasnio, uostalom to je potvrdio Aleksandar Vučić nedavno.
Ono što je takođe istina – kako smo ušli u ove pregovore? Idemo na najviši nivo, dosta je činovnika, slažemo se. Idemo na najkrupnije teme, idemo na status. Opasna stvar, pokazalo se. Ostavili smo telekomunikacije i energetiku nerešenu, ni dan danas se ne zna, osim što postoji neki datum, kako će se to rešiti? Ne da li će se, nego kako će se to rešiti?
Činjenica je da smo kritikovani zbog toga što raspravljamo tzv. "tehnička pitanja". Siguran sam da posle svega ovoga mnogima u Vladi je žao što nemamo prostor da i dalje raspravljamo tehnička pitanja. Činjenica je, takođe, da ovaj sporazum koji se nalazi ispred nas je posledica teških pregovora koji su vođeni u vrlo lošim okolnostima, ali ne samo zato što Priština ima podršku najjačih međunarodnih faktora, već zato što je Vlada, nažalost, i Vlada i predsednik, naročito podeljeni u političkom pogledu na rešavanje kosovskog problema. Postoje dubinske podele i te podele su bile vidljive svaki dan, a naročito na kraju. Videćemo još šta dalji dani nose.
Ono što je sigurno, ne možete uspešno pregovarati sa kosovskim Albancima u Briselu, a da istovremeno predsednik Republike drži onakav govor u UN o Haškom tribunalu, ne zato što nije tačno, nego zato što time odbijate one koji su presudni da dobijete rezultat povoljan za državu Srbiju. Inače, mislim da je tačno, ali kažem, ne zato što je to tačno, ili netačno.
Ono što je sigurno je da ne možete uspešno pregovarati u Briselu, a da istovremeno predsednik Republike pravi, da budem blag, ozbiljne gafove u diplomatskom pristupu posla koji radi. Ne možete praviti uspešne pregovore, a da predsednik Republike nikad ne propusti priliku da propusti priliku, da nas stavi na mapu tamo gde pripadamo, da posećuje ljude o kojima se može diskutovati, da deli odlikovanja onima o kojima se vrlo ozbiljno može diskutovati da li zaslužuju ta odlikovanja.
Onda Dačić treba da postigne sporazum. Sa kim? Sa onima kojima nije jasno kakvu mi to spoljnu politiku vodimo, zato što neko hoće da dokaže da ima vrata i na istok i na zapad, a premijer mu pregovara na zapadu. Pa, premijer ode u Moskvu, pa čuje od Rusa isto što smo čuli svih hiljadu puta, nećemo mi biti veći Srbi od Srba. Tačno. Izvolite sami rešite. Onda naš pregovarački tim reši uz pomoć prijatelja, kako se to kaže u kvizu, a prijatelj je Aleksandar Vučić. I to je činjenica.
Sporazum koji se nalazi pred nama nije ni idealan, ni dobar i manjkav je, ali DS će ga podržati zato što smatramo da u ovoj situaciji, kada smo došli dovde gde jesmo, nedostatak podrške ovom sporazumu vodio bi u dalje propadanje države Srbije i njenih građana. On bi u svakom slučaju vodio dalje u ambis. On bi ugrozio bezbednost građana, naših građana na KiM, ali bi isto tako izolovao državu Srbiju i prekinuo njene evropske integracije, što bi bilo katastrofalno za naše inače urušene institucije, naš životni standard i našu ekonomsku situaciju.
Kada smo došli pred ambis, onda kažete – hoćete li sada da skočite, ili nećete? Pa, nećemo, ali moramo da objasnimo kako smo tu došli. Ne mogu se voditi uspešni pregovori, a da se istovremeno, priznaćete to, gospodine Dačiću, kaže javno u momentu kada imate jako ugrejanu aferu u Srbiji, da Ustav može da se stavi pod mišku i da Kosovo može da dobije stolicu u UN. To otvara prostor drugoj strani kojeg je ona nažalost i iskoristila u tački 14.
Tačka 14. glasi da mi nećemo blokirati Kosovo u evropskim integracijama, ali ne postoji država na svetu koja je član EU, da nije član UN, i to je istina, činjenica. Takođe je činjenica i to, ne ovaj sporazum što ste ovakav napravili koji ćemo mi podržati, nego je problem u tome šta je sve bilo obećano, a sada tu tek kad uđemo, šta je bilo obećano? Te južni Tirol, te Kurdistan, te, ne znam, maksimalna autonomija, podela Kosova. Možemo do sutra da pričamo. Imali smo tajni plan predsednika Nikolića, koji se pokazao da ne postoji. Imali smo jedan ozbiljno nestručan pristup u pregovaračkom procesu, nažalost, i on je posledica i nejedinstva, pre svega politike, ne ljudi. Jedni druge su pokušali da pokrivaju, ali to nejedinstvo je očigledno.
Sećate se kada smo usvajali Rezoluciju, gospodine Dačiću, mi smo vas podržali zato što ste ustali protiv propale politike predsednika Nikolića i to se pokazalo kao jako dobro. Zamislite da je usvojena predsednička platforma, kako biste to objasnili što nema takvog sporazuma u skladu sa tom platformom? Nikako.
Mislim da ova Vlada duguje sa te strane i zahvalnost DS, ali mi to ne tražimo od vas. Mislim da smo shvatili da danas imamo pohvalu političkom odrastanju i sazrevanju vlasti. Imamo pohvalu u njihovom racionalnom pogledu na politiku posle dugo, dugo vremena lutanja i lažnih napada i optužbi. Imamo jednu političku elitu koja je shvatila šta znači voditi državu u teškoj situaciji, koliko je to nepopularno. Mi tražimo samo da kažete – jeste, to je tačno; bez optuživanja, zato što u ovoj sali nema nikog da nije kriv i nema nikog da nije učestvovao u nekom procesu. Samo ispred vas sede čak tri pregovarača razna, četiri, u raznim procesima pre i nikada nije bilo ni lako ni jednostavno i sve su bili dani pakla, dani neizvesnosti, nedelje, sve ono što smo hteli da uradimo, a nismo.
Uvek je bio pritisak od strane naše desnice, naših slavskih desničara, koji između dva zalogaja žita na slavi razmatraju koliko će srpskih kostiju da izbroje. Tako je i sada, opet bi da broje i to je tako uvek bilo i biće, samo što mi našu politiku nismo menjali, mi ništa nismo slagali i mi se nismo okretali, a vi jeste. Ono što je tačno je da kada se ovaj sporazum ne bi prihvatio, sigurno je da bismo išli u dalju eskalaciju loše situacije nasilja, izolacije Srbije.
Takođe, činjenica je i to da DS glasa za to zbog budućnosti ove zemlje i ni zbog čega drugog, samo zbog budućnosti. Ne glasamo ni kao podršku vašim naporima ni to kako ste vodili pregovore, ni to što spominjete baj-pas i privremeno rešenje, koje je navodno pred nama, a ja pitam privremeno ka čemu? Koji će biti rezultat? Čemu baj-pas? Da li baj-pas pre podele, da li baj-pas pre priznanja ili baj-pas pre vraćanja Kosova pod puni suverenitet Srbije, to su jedine tri opcije? Da, ako je ovo baj-pas, slažem se, kažite nam – čemu?
Kažite nam da podržimo to ako je to istina, ali bojim se da nije, ne zato što želite da slažete, nego zato što ste suočeni sa ogromnim problemom, kao cela Vlada, ogromnim i ne treba niko da očekuje da vas DS kritikuje radi kritike, to se neće desiti, ali treba da nam kažete ako je ovo privremeno, u redu, šta je ono sledeće čemu idemo? Šta je to? Nećemo da slušamo još jedne izmišljene iluzije i sabrana dela Tomislava Nikolića, hoćemo da vidimo šta je to stvarno ispred nas.
Ono što je sigurno, da nažalost u ovom sporazumu je propušteno pitanje imovine, pitanje povratka, pitanje nestalih, pitanje crkava i manastira, pitanje struje i telekomunikacija, iako postoji za ova poslednja dva rok, kako ćemo to da rešimo, konkretno pitanje imam, ako smo preneli na prištinske institucije svu zakonodavnu vlast, poresku vlast, privrednu vlast? Ako nismo, objasnite nam, šta znači nadzorna funkcija u zdravstvu, školstvu, prostornom planiranju, mi to želimo da znamo? Da li to znači da će deca na severu Kosmeta da uče iz srpskih udžbenika i da idu u srpske bolnice? Ako ne znači, recite nam šta onda znači? Da li je nadzor ono što imamo u Erdutskom sporazumu, da li će ovaj sporazum biti nevladina organizacija kao Erdutski sporazum? Neka su to teške istine, ali neka su istine, kažite nam da znamo zbog građana.
Mislimo da u ovom trenutku niko od nas nema stranačku odgovornost. Svi imamo jednu moralnu, ljudsku i nacionalnu odgovornost i zbog toga ne treba na ovu stvar da gledamo sa partijskih pozicija.
Dame i gospodo, ono što nas, nažalost, tek čeka to je teška implementacija, užasno teška, gotovo nesprovodiva implementacija ovog sporazuma. Objasnite nam kako mislite da implementirate Sporazum kad politički lideri sa severa Kosmeta rezolutno to odbijaju?
Zašto ovo sada spominjemo? Zato što ko se sa vatrom igra, od vatre i strada. Zato što kada smo ih ranije molili, centrale nekih od vaših stranaka su podsticale te Srbe da miniraju svaki dogovor, koji, gospodo, danas usvajate i čestitam vam n tome. Tada ste ih podsticali da zasipaju kamenjem svaku reč pomirenja. Tada ste ih podsticali da isteraju izdajnike, kako ste im govorili i sada te iste treba da molite da se ova stvar implementira? To je malo teže. Mi vas podržavamo u tome, samo treba da im objasnite zašto ste tada bili u pravu, a sada niste ili obrnuto. Jako teška situacija za vas.
Naravno, u svom tom galimatijasu mislim da poslednje što treba jedni o drugima da govorimo je - baš nas briga kako ćete glasati.
Da vam kažem i to, Demokratsku stranku je briga za građane i nas baš briga što vas briga kako ćemo glasati, ali mi ovo radimo zbog njih, zbog toga što zatvaranje njihove budućnosti izlaza bi bilo pogubno i zato što imamo utisak, a možda se varamo, da posle ovoga dolaze sve gore i gore opcije, sve teže i teže opcije, sve manje i manje sprovodljive opcije.
Mislim da ne treba da branite politiku ove vlade time što napadate opoziciju, posežete za istorijskim paralelama ili teškim rečima. Najteža reč od svih je, mi smo uvek ovo govorili, šteta što nije bilo mudrosti, nikad nije bilo pregovora do nas. E to su teške reči. Ne traži se tako konsenzus. Hvala.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata pre pauze narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Dostavljena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, dostavljen vam je i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branislavu Krekiću, izabranom sa Izborne liste "Izbor za bolji život" – Boris Tadić i narodnoj poslanici Katici Vijuk, izabranoj sa Izborne liste "Pokrenimo Srbiju" – Tomislav Nikolić.
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Branislavu Krekiću i Katici Vijuk.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da pristupe radi polaganja zakletve.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!"
Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.
Dozvolite da vam čestitam i poželim uspešan zajednički rad.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potreba da Narodna skupština u toku današnjeg dana završi ovu sednicu.
U skladu sa članom 87. stav 1. određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 16.15 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, Nova Srbija je od svog nastanka tačnije od dobijanja statusa parlamentarne stranke, a tome ima već 12 godina glasala za sve deklaracije, rezolucije ili odluke koje su donošene u vezi sa našim Kosovom i Metohijom. Toliko za one koji se verovatno interesuju kako će danas uraditi, odnosno glasati Nova Srbija.
Mi iz Nove Srbije mislimo ma koliko to izgledalo deplasirano, politički naivno, da je u ovom trenutku kada se radi o Kosovu i Metohiji srpskom narodu i političkim činiocima koji predstavljaju narod pre svega ovde u Narodnoj skupštini i uopšte na političkoj sceni potrebna ta reč srpsko jedinstvo koje nam je mnogo puta do sada u našoj istoriji pa tako kada se radi o Kosovu i Metohiji nedostajalo.
Od svih koji ovih dana protestuju ili se bune što je sasvim legalno i legitimno politički, mislim da se to radi na kulturan i civilizovan način, bez obzira da li se sa nekima od njih slagao ili ne, mislim da najviše prava imaju da se bune Srbi na severu Kosova i Metohije. Dvadeset hiljada ljudi u jednom danu, u jednom gradu koji se zove Kosovska Mitrovica ili tačnije rečeno severna Kosovska Mitrovica to vam je kao da je u Beogradu izašlo milion ljudi, i to svako ko se bavi politikom, a pogotovu naši državnici koji do sada vode zemlju, ja sam baš tu reč upotrebio državnici, a mislim da se tako i ponašaju za one ljude koji čine tzv. državni vrh.
Dakle, mislim da su krenuli u dobrom pravcu i mislim da ovih nekoliko dana treba iskoristiti da se sa građanima, našim Srbima na severu Kosova i Metohije razgovara što se već i čini. Kosovo kako oni kažu po meni nije nezavisna država i nikada neće biti. Taman da je nekim čudom sama Srbija evo danas prizna. Da li neko može da veruje da može da bude nezavisna jedna država kojoj jedan ambasador ma koliko moćne države u svetu u koverti donese rešenje ko je predsednik te tzv. države Kosovo? Mi naše predsednike pa i ovoga sada koji je na vlasti smo birali na poštenim i demokratskim izborima.
Dakle, mi iz Nove Srbije mislimo da će se postići jedinstvo u ovom parlamentu gde govore i glasaju predstavnici građana, a mi smo bili spremni da uvek podržimo bez obzira na svoje stranačke interese pa i lična uverenja, većinski stav ljudi koji predstavljaju građane Srbije. To ne znači da referendum kao jedno od osnovnih demokratskih oruđa na koje građani imaju pravo ne treba biti raspisan. Možda nije loše da se proveri i da građani direktno na referendumu u najskorije vreme kažu šta misle o ovom sporazumu.
Ohrabruje me i radujem se tome što i naši najveći funkcioneri ne beže od toga, nego to nude kao jednu od varijanti. Mislim da u narednom periodu treba da svi zajedno i kroz parlament i kroz Vladu i kroz sve institucije ove države, bez obzira koliko je ulagano u Kosovo i Metohiju, bez obzira da li je tu bilo nekih grešaka, to će ovaj tim kako se već zove ispitati. Ja mogu da vam navedem samo jedan primer i molim vas da me ne shvatite da sam ličan.
Nova Srbija je 2005. godine podnela jedan zakon koji, ne znam iz kojih razloga nije došao u parlament da se o njemu glasa, a tim zakonom samo sa dva dinara popušene paklice cigareta u Srbiji, sa dva dinara po litru potrošenog benzina bi skoro svaki Srbin na Kosovu i Metohiji imao mesečnu nadoknadu da može normalno da živi, a zajedno udruženi, recimo, u jednom selu ili zaseoku da napravi neki privredni subjekat.
Mislim da na takav način, ne mora biti da je moja ideja najbolja i najsrećnija, najpre možemo tim ljudima tamo da pomognemo. Očekujem u implementaciji i primeni ovog sporazuma, ako ovde bude usvojen, svi smo skoro napamet naučili tih 15 tačaka, ali stalno uporište delovanja i naše Vlade i naše države i svih političkih stranaka po meni treba da bude pomoć ljudima na Kosovu i Metohiji.
Dakle, čovek jeste jedna država i jeste nezavisna i suverena ako ima neke atribute vlasti i državne sile, ali čovek je ekonomski slobodan i ekonomski nezavistan. To nije ništa manje važno od toga. Mi to moramo da shvatimo, pogotovo oni koji nisu shvatili da pomoć Srbima na Kosova i Metohije je pomoć celoj Srbiji.
Hoću da kažem da ovo što se sada događa ili će se dogoditi na severu Kosova i Metohije nije samo stvar tih ljudi. Već nekoliko puta prilikom donošenja sličnih deklaracija, rezolucija ili odluka vezanih za Kosovo i Metohiju sam imao čast ili priliku da budem u pravu ili ne, to neka građani prosude, da se ne radi samo o severu Kosova i Metohije, nego se radi o celoj državi Srbiji.
Moramo pošteno da se pogledamo u oči, da ovde kažemo da smo narodni poslanici izabrani po izbornom sistemu koji kaže da je Srbija jedna izborna jedinica i da imamo obavezu da mislimo o celokupnom stanovništvu i teritoriji naše države.
Nikoga ovde nisam čuo, a možda ću u nastavku da je rekao da naš tim na čelu sa gospodinom Dačićem i Vučićem, se nije borio na tim briselskim pregovorima i da je mogao i nešto više da uradi.
Ne treba to njima govoriti. Koliko sam ih shvatio, oni su rekli da su izvukli, da su uspeli tamo da naprave sporazum, ono što se najviše moglo u ovom trenutku. Dalje tako shvatam ovih 15 tačaka.
Neko je danas rekao, mislim i premijer Dačić, da je to privremeno na 10 godina. Jedan naš veliki čovek i književnik je rekao: "Ćeraćemo se mi još", samo mi ne treba da odustanemo. Treba da budemo strpljivi, vredni, pametni i da verujemo tim ljudima na Kosovu i Metohiji, pogotovo na severu, ma koliko se nekima ne sviđalo ono što oni ovih dana zastupaju.
Poslanički klub Nove Srbije će podržati ovaj Briselski sporazum u 15 tačaka, sa dubokim uverenjem da će Vlada, ma koja bila, sadašnja ili buduća, napraviti konačno jedan konzistentan državni plan, kojim će se podržati naši ljudi na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnom delu zasedanja Skupštine Srbije svega i svačega sam se naslušao. Potpuno razumem da ima političkih stranaka za koje bi jedini prihvatljivi sporazum bio da se Kosovo i Metohija vrate pod potpuni integritet Republike Srbije. Verujte, i mi iz SNS bismo bili najsrećniji da je to moguće.
Isto tako, čuo sam i teške reči, kao što su recimo izdaja. Čuo sam teške reči da ovaj sporazum rešava status Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija ovim sporazumom ne dobijaju nezavisnost i Kosova nema ni u članstvu UN.
Međutim, sve te priče koje su protiv ovog sporazuma postavljaju jedno prosto pitanje – koju mi to alternativu imamo, ako ne prihvatimo ovaj sporazum koji je bio u Briselu, da se samoizolujemo? Dovoljno je da prođete malo Srbijom i da shvatite da to nije moguće. Građani Srbije su siromašni. Samoizolacija vodi u još veće siromaštvo. Mi nemamo ekonomsku snagu kojom bismo određene političke poteze vukli. Zato ne može da bude kriva ova Vlada, već vlade koje su učestvovale i vodile Srbiju u prethodnom periodu.
Da li je neko u SNS radostan zbog ovog sporazuma? Mogu da kažem da niko nije radostan. Da li smo zadovoljni? Nismo ni zadovoljni. Da li je moglo da se postigne nešto više? Verujte da nije.
Neke političke stranke su ovde i napadale ovaj sporazum, pa napadale su i SNS i Vladu Republike Srbije zašto nisu prihvatili prethodni sporazum. Jeste u tome razlika, da ako neko želi da vodi Republiku Srbiju, mora da se bori za nju i za njene interese. Zahvaljujući toj želji da se nešto uradi i da se nešto postigne, da se nešto promeni i da se ne da sve za ništa, imamo sad jedan ovakav sporazum.
Svakako da ovaj sporazum nije rezultat rada samo ove Vlade. Rezultat je jedne upornosti da se dođe do nekog rešenja koje pred nas postavlja i EU i UN, a i interesi Republike Srbije. Da li bi rezultati ovog sporazuma bili bolji da je sporazum postignut pre, recimo, pet ili šest godina? Potpuno sam uveren da bi, zato što su mnogi koji su vodili Republiku Srbiju kosovski problem stavljali pod tepih, bežali su od njega, krili su ga od građana.
Donosili smo ovde u Skupštini Srbije često i rezolucije i deklaracije o Kosovu i Metohiji, koje su ostajale samo mrtvo slovo na papiru i nikakav drugi rezultat, osim deklarativnog zalaganja za pravni kontinuitet na Kosovu i Metohiji, na koji ima pravo Republika Srbija. To je bio jedini rezultat. Da li je neko lobirao po svetu da ne dođe do nezavisnosti Kosova? Nije niko, samoproglašenje nezavisnosti Kosova.
Često su nas zemlje koje su nam i više nego prijateljske stavljale do znanja da odredimo šta mi hoćemo sa Kosovom i Metohijom. Nismo smeli ili nisu ni htele te vlade da im kažu šta hoće sa Kosovom i Metohijom, dok su privremene kosovske institucije polako ali sigurno zaokruživale svoju nezavisnost. Počele su da vode svoju upravu. Počele su da vrše vlast na teritoriji Kosova i Metohije. Počele su da ostvaruju međunarodne odnose. Mi smo stajali po strani i pustili da to rade. Onda, kada je došlo do čuda 2008. godine, do čuda za koje su i mala deca u Srbiji znala da će da se dese, onda ko je kriv?
Znači, imamo sada jednu situaciju na terenu, koja nije uopšte povoljna za Republiku Srbiju, bar kada su u pitanju Kosovo i Metohije. Šta je preostalo? Da vidimo, kada su u pitanju te paralelne institucije, da li ih mi tamo stvarno imamo. Može da se kaže da ih na neki način imamo. Odakle se finansiraju? Iz budžeta Republike Srbije. Nije to sporno. Ako treba, i poslednji dinar bi išao za Kosovo i Metohiju iz budžeta Republike Srbije, ali postavlja se pitanje – imamo li mi više i taj poslednji dinar? Jedan deo nastavićemo i mi dalje da finansiramo.
Ono što je najvažnije jeste da se spreče privremene kosovske institucije da same rešavaju problem Srba na teritoriji Kosova i Metohije. Samo je pitanje kada bi polako počeli da ukidaju naše institucije, jednu po jednu, da se mi ništa ne pitamo, da mi ništa ne znamo i da zaokruže kompletnu državnost na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Po prvi put Republika Srbija ima bar jedan dokument na koji može da se pozove i koji joj daje pravo da bar kroz simboličan način učestvuje u vršenju vlasti na teritoriji Kosova i Metohije. U poslednjih 13 godina nismo imali nikakve prilike, nikakve šanse i sve se dešavalo mimo nas. Zato ovo jeste početak rešavanja kosovskog problema, a status Kosova može da bude samo jedan u okviru Ustava Republike Srbije i u pravno-političkom sistemu Republike Srbije. To danas nije moguće, ali jedan ovakav sporazum nam daje za pravo da možemo u nekoj budućnosti da se nadamo.
Da je drugačije, što bi oni pregovarali s nama? Moraju da pregovaraju, pokušavaju da naprave državu sa kojom ne znaju šta će, jer još uvek nemaju pun integritet kao država i ovim sporazumom to ne dobijaju, nego se na određen način nešto vraća i pod okrilje Republike Srbije. Ono što je nama takođe važno je da oni to priznaju, hteli ili ne, da priznaju, da imamo ipak pravno pitanje na teritoriji Kosova i Metohije, koje je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Da li mogu da kažem da bude sporazum bolji? U ovom trenutku ne. Da ga je bilo možda pre pet, šest godina, potpuno sam uveren da bi ovaj sporazum bio daleko, daleko bolji nego što ga sada imamo. Da li smo srećni zbog toga? Nismo. Ali to je realnost na terenu i to su činjenice koje niko ne može da ospori i zbog toga će SNS i da podrži Izveštaj Vlade Republike Srbije kada se o tome bude izjašnjavala.

Hvala.
Narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.