Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, upravo ova zadnja replika koja je trajala nekoliko minuta pokazuje da mi danas najmanje govorimo o sporazumu koji je parafiran u Briselu. Upravo ove krilatice oko Trepče ili nepoznavanje situacije koja je trajala unazad 20, 30, pa i 40 godina, ko je tu krilaticu forsirao i ko je govorio, daje nam za pravo da pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji budu zabrinuti za svoju budućnost i za svoj opstanak na prostoru Kosova i Metohije.
Ništa vam novo neću reći ako kažem da je pred nama jedan izuzetno težak period, kako za državu, tako pre svega za Srbe na prostoru Kosova i Metohije jer i danas smo mogli čuti i pesimističke i optimističke izjave, ali, verujte mi, poštovani narodni poslanici, da nama treba, Srbima na Kosovu pre svega, istina. Kada kažem istina, pre svega, šta je pre svega u Briselu dogovoreno? Iz ovog sporazuma koji je ovde pred nama, narodnim poslanicima, ne može se, nažalost, videti prava istina. Iz tog razloga, danas ću, zarad istine, zarad budućnosti i opstanka Srba na Kosovu i Metohiji, ovde morati da budem potpuno otvoren i da kažem kako Srbi na Kosovu i Metohiji, a kako lično ja, a verujem i svi vi, narodni poslanici, gledate na ovaj sporazum. Moramo da budemo iskreni pre svega prema sebi, a i prema građanima, da javnosti saopštimo da, nažalost, ovim sporazumom država Srbija nestaje sa prostora Kosova i Metohije.
Moramo takođe reći da po prvi put na jednom delu teritoriji Kosova i Metohije će zaživeti institucije države Srbije. Mi nigde ovde ne možemo da vidimo u ovom sporazumu kako će izgledati naše školstvo u budućnosti, kako će izgledati zdravstvo, kako će izgledati lokalne samouprave itd. Ali, ono što nažalost, što je istina, mi moramo da pogledamo u oči svemu tome da budemo hrabri i da sasvim jasno i decidno kažemo da će u narednom vremenskom periodu sve diplome u školama koje se budu izdavane nositi zaglavlje republika Kosovo. Da će nam zdravstveni sistem biti u sistemu tzv. države Kosovo. Da ćemo lokalne samouprave izbore održavati po zakonima države Kosovo i nigde ne možemo ovde videti i zato postavljam pitanje, ali znam unapred odgovor - da li će se lokalni izbori na teritoriji na severu Kosova i Metohije odigravati po Ahtisarijevom planu?
Poštovani poslanici, poštovani građani, reći ću vam da pre svega sever Kosovske Mitrovice gde imamo, gde se Ahtisarijevim planom oduzeta neka sela i mesta, pre svega Suvi Dol, Vitomirić i druga sela. Da li će ona biti obuhvaćena u toj novoj opštini severna Kosovska Mitrovica? To sve stvara dilemu kod tih ljudi i zato insistiram na istini i samo istini, kako god ona bila teška, kako god ona bila bolna, ali građani na Kosovu i Metohiji zaslužuju da im se kaže ta istina.
Mislim da u poslednjih dana se stvorila nekakva fama da kosovski Srbi žele da na neki način uspore dalji razvoj Srbije. Verujte mi da to nije istina. Mogu slobodno da vam kažem u ime kosovski Srba da Srbi bez jake države Srbije, bez razvijene države Srbije ne vide svoj opstanak, ne vide svoju budućnost, ne samo na prostoru Kosova i Metohije nego u čitavoj Srbiji. Iz tog razloga i ovo nezadovoljstvo i ovi protesti nisu usmereni na bilo koga ovde u centralnoj Srbiji.
Znate, ako živite duži niz godina u neizvesnosti, u strahu, kad očekujete svaki dan sve težim i težim onda treba razumeti donekle i te proteste i tu frustraciju i možda donekle neku retoriku sa kojom se lično ne slažem. Zato verujem, da ćemo pre svega uspeti da nađemo zajednički jezik sa našom Vladom, sa našom državom, jer mi smo svesni, bez podrške naše države, bez podrške naše Vlade, šta god ja mislio o toj Vladi, nama nema budućnosti.
Šta god bilo sa Kosovom i Metohijom ja znam da će veliki broj Srba ostati na tim prostorima. Lično ću ostati, šta god da bude. Zato vas molim da na bilo koji način i u svojim diskusijama i svojim ophođenjem ne podstičemo na neki razdor, da ljudi pomisle da je država Srbija digla ruke od svega toga i da više neće voditi računa o Srbima na Kosovu i Metohiji.
Zato je obaveza ove Vlade pre svega da potpuno jasno i decidno saopšti da li će dalje finansirati institucije ma u kojem sistemu bile, da li će finansirati zdravstvo, prosvetu, socijalu, lokalne samouprave, da li će preneti ovlašćenja na zajednicu opština što se tiče javnih preduzeća. Vi imate javna preduzeća EPS, imate PTT, vidim da se PTT nigde ne pominje u ovim sporazumima u ovim dogovorima. Na koji način i šta se podrazumeva pod transparentnim finansiranjem? Da li će novac ići preko budžeta vlade Kosova pa će dalje cenzurisati prema Srbima?
Moramo biti otvoreniji i reći pravu istinu da bi Srbi znali na čemu su. Da bi Srbi znali šta im valja činiti. Takođe moramo govoriti više šta raditi sa ljudima koji rade u upravi prihoda. Šta radimo sa ljudima koji su radili u inspekcijama? Da li ti ljudi ostaju bez posla? Moramo, ponavljam i do kraja izlaganja ću stalno govoriti da moramo reći istinu, ma kakva ta istina bila. Jer, neko će posle svega ovoga, možda napustiti Kosovo. Verujem da niko neće napustiti šta bude sa Kosovom. Ali, je obaveza ove Vlade, ove države da nastavi da i dalje pomaže pre svega opstanak i bezbednost Srba na prostoru Kosova i Metohije.
Spadam u možda one ljude koji će se kritički odnositi prema ovom sporazumu tj. principima koji regulišu normalizaciju odnosa. Nemojmo da se mi mnogo zamajavamo, da mnogo budemo optimistički, pre svega oko te zajednice opština. Gospodine predsedniče, ta zajednica opština je ovde kako je napisano u ovom sporazumu, verujte već postoji na prostoru Kosova i Metohije, te su u tu asocijaciju uključene albanske opštine. Imaju predsednika, imaju potpredsednika, imaju savet, znači, prosto, ne vidim ni jednu veću nadležnost u svemu ovome nego što imaju te albanske opštine, južno od reke Ibar.
Iz tog razloga ne treba gajiti neku veliku iluziju da ćemo sa zajednicom opština imati mnogo veće ingerencije, da će ta zajednica opština imati mnogo veće nadležnosti, da će ta zajednica opština uticati direktno na neke procese u samoj Prištini. Ne vidim potrebu, ne vidim razlog da lokalne samouprave prenose svoja ovlašćenja na tu zajednicu opština. Što bi prenosili ovlašćenja sa lokalnih samouprava na tu zajednicu? Valjda se treba izboriti za neka veća ovlašćenja ili nadležnosti koje ne postoje u tim opštinama, a da budu u korist Srba na prostoru, pre svega severa Kosova i Metohije, a svakako i južno.
Mnogo se ovde govorilo oko policije. Mi imamo dole jednu realnost, jedno stanje koje je i sada funkcionisalo što se tiče kosovsko policijske službe. Mi sada imamo da su Srbi na severu Kosova i Metohije 99% u KPS. Mi sada imamo četiri komandira policijskih stanica. Jeste novost regionalni komandir koji će biti zadužen za sever Kosova, ali kada imate u vidu činjenicu da tog komandira imenuje ministar MUP onda i to na neki način stvara zebnju. Neću svakako reći da će taj komandir policije biti Tačijev ili pod komandom i da će raditi protiv interesa kosovskih Srba, ali moramo otvoreno reći da nažalost sve ingerencije države Srbije koje je imala, da potpisivanjem ovog sporazuma prestaju pre svega na severu Kosova i Metohije.
Sasvim na kraju želim pre svega da se zahvalim i mojoj stranci koja mi je omogućila da glasam pre svega protiv ovog sporazuma, a drugo da imam i svoje mišljenje uvažavajući pre svega interese i Srba na severu Kosova i Metohije, u kojoj se situaciji nalaze. Glasaću protiv ovog sporazuma u nadi da ćemo naći zajednički jezik sa Vladom Republike Srbije, sa našom državom i da ćemo napokon početi normalno da živimo i da stavimo tačku na sve te nesporazume koji su nekoliko godina unazad postojali između kosovskih Srba i Vlade Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi predsedniče Vlade Republike Srbije i ministri u Vladi, dame i gospodo narodni poslanici, dragi prijatelji, o predmetnom izveštaju govoriću kao i najveći broj narodnih poslanika iz perspektive njegove treće glave, još uže, Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Naravno, sav taj sporazum nije slika svih detalja koji se tiču organizacije stanja na severu Kosova i Metohije u perspektivi, jer se on i zove Sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa.
Nedvosmisleno je jasno da ovaj sporazum poštuje usvojenu Rezoluciju u ovom Domu, sve njene četiri tačke, što je iz izveštaja očigledno, kao i onu prvu i osnovnu što je najvažnije akcentovati, da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije nije priznata ovim sporazumom.
Naravno, ono što se u izveštaju takođe posebno akcentuje, jeste činjenica da je primena sporazuma ono što predstavlja najveću odgovornost i najznačajniju obavezu koja nas neposredno očekuje.
Posebno, i završiću taj uvodni deo, napomenom akcentujem da se pred Narodnom skupštinom Republike Srbije ne nalazi sporazum, čime se upravo potvrđuje teza o pridržavanju prve tačke Rezolucije, jer bi Narodna skupština u sporazumima eventualno mogla odlučivati.
Kada je reč o ratifikaciji međunarodnih ugovora, ovde je naprosto jedan izveštaj Vlade Republike Srbije o sporazumu koji je već usvojen na sednici Vlade i mislim da je izuzetno važno da se pokaže snažna podrška toj politici i tom sporazumu među neposredno izabranim predstavnicima građana u Narodnoj skupštini iz razloga koji su, podsetiću, za nas iz URS najpreciznije apostrofirani u uvodnom izlaganju gospodina Ilića, šefa poslaničke grupe, pre svega jer je to sporazum koji otvara istorijski period pomirenja dva balkanska naroda i zato što, citiraću "Postajemo svesni da su omraze i srbofobija i albanofobija nanele ogromne štete i jednom i drugom narodu, a da su jedini istinski profiteri oni koji su imali koristi od takvih sukoba, kriminalizovani, kvazinacionalistički slojevi".
Međutim, kako je iz razloga o kojima se može diskutovati značajno povećana temperatura rasprave nad ovim izveštajem, dragoceno je što su nas, bar za mene kao pravoslavca i predstavnici SPC, pozvali da u najširem duhovnom kontekstu promislimo o svom odnosu prema ovom izveštaju i sporazumu. Mislim da je dragoceno da malo produbljenije o svom razlogu podrške govorim otvoreno.
Ja sam zapravo stav već izneo i neki su ga verovatno videli na internet adresi [email protected], koja je zapravo zvanični portal Kancelarije "Zajedno za Šumadiju" URS i bio je predmet razmene i komentara na mrežama. Izričito sam ovaj sporazum okvalifikovao kao podvig Vlade Republike Srbije. Zbog čega tako krupna reč? Zato što mi se čini da je najvažnije u osiromašenoj, dezorijentisanoj, duhovno malaksaloj Srbiji, pre svega probuditi nadu. Najvažniji zadatak politike jeste uspostavljanje perspektive.
Ovim sporazumom mi zapravo stojimo na pragu jednog čina, čiji su dosezi znatno veći, značenje znatno dublje nego što su paragrafi jednog postignutog sporazuma ili tehničke formulacije izveštaja o celom procesu. O tom činu bih želeo da govorim, ne toliko o onome što u samom sporazumu piše, već o jednom širem kontekstu u kojem se on ima čitati, o onome što u kazanom nije iskazano, a zapravo predstavlja suštinu i razlog dramatičnosti u polemici i u raspravama nad ovim sporazumom.
Naravno da se to tiče emocija. Ne verujem da ikoga ovde ima da skriva činjenicu uzbuđenja pred ovom odlukom. Ne mislim, međutim, da se ovde sporazumom emocije potiskuju zarad nekakve gole, trivijalne stvarnosti, to naprosto nije adekvatno tumačenje zato što i nema stvarnosti pre bilo kakvih emocija i stvarnost nije nimalo trivijalna niti je ljudskom čulu neposredno dostupna. Čovek nema čulo za stvarnost, o tome se i radi što se stvarnost kreira u našem razumevanju posredovano ukupno kulturom, znanjima, interesima i blizancem interesa, a to su emocije.
Baš kao što i sveti spisi kažu "jer onde gde je srce vaše, onde je i blago vaše". Interesi i emocije su pokretači i naše viđenje stvarnosti uveliko odatle potiče. Zašto su tako dramatično različita viđenja stvarnosti? Tu bih se pozvao na onu, svima nam dobro znanu iz udžbenika, o art iluziji belog peščanika na tamnoj pozadini, u koju ako se malo bolje zagledamo otkrivamo zapravo belu pozadinu na kojoj se dva tamna profila susreću u poljubac. Da li vidite ljubavnike koji streme poljupcu ili peščanik, zavisi od mnogo čega. Obe su slike moguće, prisutne.
Činjenica je sa kojom se moramo suočiti upravo danas na ovoj adresi, da smo predugo bili opterećeni tumačenjima koji zapravo pripadaju kulturi mita. Celo nasleđe sukoba, omraze, konflikta i konfrontacija zasnivano je na mitološkoj percepciji stvarnosti. Nemojmo ni mit potcenjivati. Savremeni čovek, savremene civilizacije, makar u nekom sublimiranom obliku, jeste podložan delovanju mita i otuda uzbuđenje i emocije svakoga kod nas, bez obzira koju poziciju zastupao u odnosu na ovu temu.
Sama činjenica da je naša kultura donosila političke odluke u XX veku dominantno inspirisana i naknadno opravdavana argumentima sa tog stabla civilizacije, mitološke providence, zaista govori o problemima napredovanja našeg društva i činjenice da imamo jednu primitivnu kulturu, izvornu, naivnu, kako je draže, da ne bi bilo ko osetio da je povređen time, ali je naprosto nedopustivo ulaziti u stvarnost u HHI veku sa mitološkim projekcijama i predstavama o njoj.
Stvarnost je, kao što piše Pavle Jovanović svojevremeno u Politici "nevidljiva, ali stvarna kao buldožer" i sa pogrešnom idejom o njoj, možete doživeti samo da vam pri tom susretu pukne kičma.
Moramo imati očigledno adekvatnije odražavanje, razumevanje i pronicanje stvarnosti.
Nemam ništa protiv mita u guslarskom nasleđu, epskom predanju i u desetercu. To je potpuno nesporno značajan deo naše kulture, književnosti, nacionalnog identiteta, ali je ogromno velik problem ako otud motivisana svest gradi političke predstave i donosi političke odluke, jer nije epsko predanje samo slobodarsko, samo narodno, nego je i hajdučko. Političke konsekvence hajdukovanja su veoma opasne, jer suprotnost građanske svesti onda dovode u poziciju jataka. Znate, jatakovanje je savezništvo sa hajducima samo iz spoljne perspektive. U unutrašnjem odnosu jatak je taoc.
Srpsko građansko društvo se mora iz te mitsko-hajdučke koncepcije osvrnutosti ka prošlosti i zaveta svaki svoje da okaje stare, da se okrene ideji budućnosti i generacijama koje dolaze. To je ono za šta ovaj sporazum nudi u svojim pretpostavkama potencijal.
Srbija ima užasno tešku ekonomsku situaciju, ali bezidejnost, bezperspektivnost, nedostatak nade mnogo teže opterećuju građane, nego što je finansijsko stanje i ekonomska situacija i da im odgovorna vlast kaže – nenadajte se ničemu u svom životu, ali se napregnite za izgradnju dogledne, organizovane budućnosti da bi za vašu decu i generacije koje dolaze društvo u Srbiji bilo lakše.
Ovakav sporazum obnavlja nadu, uverenje da Srbija ima budućnost. Njegovim usvajanjem konačno ulazimo u prvi razred građanskog demokratskog društva, da učimo s razumevanjem i u politici pesmu našeg pesnika da se domovina brani lepotom, da otadžbina nije onaj hajduk, onaj tiranin, čudovište i monstrum koje traži od vas da se odreknete sebe i da poginete za nju, nego da je otadžbina ona jedina među zemljama sveta koja od vas traži da budete lepi zbog sebe, da budete dobri i vedri zbog sebe, da budete uspešni i bogati zbog sebe, a država će u otadžbini naći načina da vaš individualni uspeh prisajedini ukupnoj količini zajedničkog dobra i naći načina da vašu sebičnost upregne u kočije opšteg interesa. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić.

Dame i gospodo, 19. april 2013. godine ostaće kao dan, da tako kažem, srpske predaje ili prodaje KiM. On nas vraća na jedan period 100 godina unazad naše kosovske stvarnosti. Vraća nas na 1911. godinu, jer 19. aprila 2013. godine sve što miriše na institucije srpske države je proterano i prognano sa KiM u svakom smislu, od prosvete, policije, zdravstva i svih drugih funkcija.
Postavlja se pitanje zašto se sve to napravilo, uradilo i odradilo? Neko će da kaže da će biti transparentnog finansiranja. Da vas podsetim, i za vreme turske carevine je ondašnja Kraljevina Srbija plaćala više od 700 škola, a finansiranje je išlo preko Carigrada, koje je onda davalo plate srpskim učiteljima.
Ono što takođe mora da se kaže jeste koji je razlog za ovakvu predaju institucija srpske države. Pre svega, mislim da leži u obavezama koje sadašnji čelnici SNS, a ondašnji predstavnici SRS imaju prilikom razbijanja sopstvene stranke i samog dolaska na vlast.
Normalna je stvar da se kaže sledeće – mi to nismo predali zbog obaveza koje smo imali prema onima koji su nam pomogli da dođemo na vlast i da razbijemo SNS, nego to činimo eto zbog boljeg života i ulaska u EU. U samu EU i sami znate da novaca i para nema. Pare su na istoku, nisu na zapadu.
Vidimo da se u Bugarskoj spaljuju zbog gladi. Već je četvoro lica izgubilo život. Kada smo potpisali taj famozni sporazum moram da vam kažem da nam je španska štampa čestitala, da smo izgradili put za "Titanik". Da je ovo tačno oko ovih obaveza svedoče i izjave bivšeg kancelara za KiM gospodina Vulina, koji kaže otprilike sledeće – nama je Ketrin Ešton rekla da ako ne potpišemo ovaj sporazum da ćemo ostati i ja, a bogami i vi bez funkcije. Šta se desilo? Naši predstavnici su zadržali svoje funkcije, samo je nestalo srpske države na KiM. Da je to tačno govori i činjenica da nam ovaj sporazum dele negde na Vidovdan 2013. godine. Tada smo imali poraz u Kosovskom boju, predaju predsednika Srbije Slobodana Miloševića i sada treba na Vidovdan da se odreknemo države Srbije.
Ono što takođe može da se kaže jeste da veliki broj zemalja upravo najavljuje da će priznati KiM. Da je sporazum dobar i da nije na našu štetu, nego na albansku korist sigurno je da i Slovačka i Rumunija ne bi priznale KiM.
Na žalost, ono što smo takođe imali u Briselu da vidimo jeste da naš predsednik Vlade nije bio dovoljno kredibilan upravo zbog raznih natpisa i veza sa problematičnim odnosima sa narko klanom Darka Šarića, odakle je čini mi se najveći deo dopisa išao od njegovim koalicionih partnera pre svega u samoj Vladi.
Čuli smo takođe da je tamo bilo dosta teško, da su morali na sve da pristanu. Čak je sporazum morao da bude potpisan, jer nije bilo higijenskih uslova, s obzirom da je prvi potpredsednik Vlade morao da bude na drvenoj stolici. Prodali smo institucije srpske države, zaboga, jer prvi potpredsednik Vlade je morao da sedi na drvenoj stolici.
S obzirom na samo vreme, moram da vam kažem još jednu činjenicu, da ćemo ostati u izolaciji. Mi nismo potpisali Ahtisarijev plan i, čini mi se da je to bilo 2008. godine, nikakve izolacije za Srbiju do dana današnjeg nije bilo.
Da ne bih više gubio vreme, poštujem ono što i predsednik i potpredsednik Vlade čine, recimo, za svoju decu koja hoće da žive u EU, ja to pozdravljam, ali nemaju prava da guraju decu kosovskih Srba u tzv. "žutu kuću" kod Hašima Tačija.

Narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što u Skupštini čujem neke reči za koje mogu da kažem da su najmanje nečuvene i to iz političke stranke koja je na najgrublji mogući način poništila Ustav SRJ, isti onaj Ustav na kome se zakleo Vojislav Koštunica trajao je samo godinu dana i na neustavan način doneta ustavna povelja o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore.
Iz te iste stranke dok je predsednik te stranke bio premijer u Vladi Republike Srbije, Crna Gora je proglasila nezavisnost. Dok je taj isti premijer iz te iste stranke bio predsednik Vlade Republike Srbije, Kosovo je proglasilo nezavisnost. I sada, posle svega ovoga oni pričaju kako je neko prodao Kosovo, o tome govorite. Šta ste radili dok ste bili na vlasti? Što to niste sprečili? Vi ste se bavili tada Haškim tribunalom. Zbog čega? Pa, zbog EU. Ni zbog čega drugog. Što ste potpisali CEFT-u? Zbog EU. Nemojte sada nama, ono zbog čega je vaša stranka dovela Srbiju da se sada nalazi u ovakvoj teškoj situaciji to nama prebacujete.
Ovo što se sada dešava je spašavanje od rezultata do koga nas je vaša stranka i politika dovela. Još nešto. Kada je u pitanju patriotizam najviše me nervira patriotizam i jako ljuti koji je unosan biznis i ništa više.

Hvala.
Slobodan Samardžić, repliku u ime DSS.

Pošto smo sada čuli jednu seriju optužbi za DSS i njenu prošlost od 2000. godine na ovamo, zaista moram da demantujem to što je rečeno, zato što je rečeno gotovo u afektu i bez imalo rezona.
Naime, prvo Ustav SRJ je bio neodrživ u ono vreme iz prostog razloga što ga crnogorska vlast nije poštovala. Trebalo je naći rešenje, ono je nađeno u Beogradskom sporazumu i kasnije ustavnoj povelji.
Drugo, Kosovo jeste proglasilo nezavisnost, 17. februara 2008. godine kada smo mi bili na vlasti sa drugim strankama, ali problem nezavisnosti Kosova nije vezan za vlast tih stranaka i za Vladu tadašnju, već za volju Albanaca da se odvoje i pomoću Amerikanaca da im u tome učine. Ne znam da li vi znate da su Amerika i NATO bombardovali Beograd i Srbiju celu, SRJ, 1999. godine, zbog toga. Oni su se izdvojili zato što su imali jakog saveznika koji je silom i nasiljem kršeći međunarodno pravo njima omogućio da jednostrano proglase nezavisnost. To morate da pročitate u nekim knjigama da biste uopšte o tome govorili. Nije tome doprinela Vlada nego je Vlada bila nemoćna da to spreči i to svi znamo. To ne znači da Vlada treba sada sa tom Amerikom koja je pomogla Kosovo da pravi sporazum preko EU da preda Kosovo. To su dve različite stvari. Ako vam nameće okupacijom rešenje vi to ne možete da sprečite, ali možete da ne priznate ili ako imate takvo stanje ali ga sami priznajete. To su dve kvalitativno različite stvari i tu ste pobrkali stvari.
Vama se sada čini da za ceo istorijat odnosa Srba i Albanaca, Srbije i njene Pokrajine Kosovo da su krive vlade u kojima je predsednik bio Koštunica. To je najžalosnija zamena teza i sa zdravim razumom nema nikakve veze.

Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić, replika.