Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Imajući u vidu da je danas četvrtak, pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Još jednom bih vas molio, ako je moguće, da ne kasnite sa početkom zasedanja, jer se na taj način ne ide u Evropu, a ujedno bi građanima Srbije čestitao Dan Evrope i Dan pobede.
Kada je u pitanju poslaničko pitanje, nastavio bih ono što je juče DS započela, a to je pitanje Vladi kako misli da reši tešku ekonomsku situaciju u zemlji? Tražili smo posebnu sednicu na tu temu.
Moje pitanje Vladi, pošto ovo pitanje ne može da čeka ni dana, jeste šta će učiniti da hitno zaustavi ozbiljan svakodnevni rast nezaposlenosti? Šta će učiniti da obustavi pad standarda građana i šta uopšte Vlada planira od ekonomskih i socijalnih mera kako bi omogućila preživljavanje građana u ovoj situaciji, kada se Vlada do sada uopšte nije bavila ekonomijom i ono što se bavila bolje da se nije bavila, kao što se to ovih dana bavi ministar Dinkić?
Druga stvar se dotiče ove teme, a to je činjenica na koji se način poslednjih dana i poslednjih meseci, otkad je ova Vlada u svom mandatu, troše budžetska sredstva. Imali ste prilike da ovih dana, i po tome Srbija postaje zemlja čuda, gledate da jedno javno preduzeće finansira…
Molim vas, kolege, ako je moguće da završim sa poslaničkim pitanjem.
Molim vas da mi ovo ne oduzimate od vremena.
Dakle, šta će Vlada učiniti da spreči netransparentno trošenje sredstava građana Srbije? Javno preduzeće "Informatika" iz Novog Sada, koje ubira prihode od komunalnih usluga, platilo je tri miliona dinara za štampanje CD jednog pevača. S druge strane, vidimo da neke lokalne samouprave, gde je na vlasti SNS, SPS itd, organizuju dolazak na koncert Ane Bekute u Beograd itd, itd.
Pitao bih Vladu ko finansira bilborde koji su ovih dana širom Srbije okačeni, postavljeni i na kojima piše: "Pijte mleko", a sa likom Suzane Mančić, Cece itd? Ko plaća te ličnosti? Ko plaća bilborde? Koja je namena? Da li je to finansiralo Ministarstvo za poljoprivredu, Ministarstvo za zdravlje, Ministarstvo za kulturu? Molimo da dobijemo odgovor pošto nema potpisnika. Zbunjeni su građani. Ne znam koliko aflatoksina ima u tom mleku, ne piše ni to, ali je to ozbiljno pitanje jer je izvoz mleka prepolovljen.
S druge strane, postavio bih pitanje prvom potpredsedniku Vlade, Vučiću. On je ovih dana bio u Hrvatskoj, u poseti Hrvatskoj. Desilo se prvi put da jedan predstavnik države Srbije ode u Republiku Hrvatsku, a da ne razgovara sa predstavnicima srpskog naroda. Ne samo sa saborskim zastupnicima, on nije razgovarao ni sa episkopom zagrebačkim, nije razgovarao ni sa episkopom dalmatinskim. Podsećam da ga je posetio u predizbornoj kampanji za prethodne izbore pre godinu dana. Nije razgovarao ni sa jednim građaninom srpske nacionalnosti u Hrvatskoj.
Molim vas, gospodo iz SNS, znam da pominjanje Vučića kod vas izaziva uznemirenje, uzbuđenje, ali dopustite mi da postavim pitanje gospodinu Vučiću zbog čega nije razgovarao sa Srbima iz Hrvatske da njih pita šta su njihovi problemi? Da li je bio važniji ručak ili doručak na Maksimiru ili šetnja Zagrebom od razgovora sa Srbima u Hrvatskoj? To govori o neiskrenosti politike prvog potpredsednika Vlade, a verovatno potencijalnog kandidata za predsednika. Molim odgovor na pitanje zašto nije razgovarao sa Srbima? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, postavio bih pitanje Ministarstvu prosvete i nauke.
Naime, 26. aprila Ministarstvo prosvete je objavilo konkurs za upis učenika u srednje škole za narednu školsku 2013/2014. godinu. Prema nekim kriterijumima i parametrima koje je Ministarstvo uzelo u svoju analizu, u razmatranje, opredeljeno je da se na području Školske uprave Niš za narednu školsku godinu smanji broj odeljenja u srednjim školama, odnosno u prvim razredima srednjih škola. Od četiri niške gimnazije predviđeno je smanjenje za po jedno odeljenje u tri gimnazije. Od 22 stručne škole takođe je predviđeno smanjenje po jedno odeljenje.
Stoji činjenica da je školske 2012/2013. godine upisano 635 đaka manje u odnosu na prethodnu školsku 2011/2012. godinu. To je posledica nedostatka dece, smanjenja nataliteta, a sve to generalno je posledica i reflektovanje jedne velike socijalno-ekonomske krize koja poslednjih par decenija vlada i koja je naročito vidljiva na prostoru južne i jugoistočne Srbije.
Pitanje za Ministarstvo prosvete glasi – da li je moguće da se Ministarstvo prosvete zauzme i izmeni kriterijume i umesto smanjenja broja odeljenja u niškim srednjim školama, odnosno, ne samo niškim, nego na području Školske uprave Niš koja zahvata Toplički okrug, Pirotski pored Nišavskog i još neke druge, da se umesto smanjenja broja odeljenja ide na varijantu smanjenja broja učenika u tim odeljenjima i da se sa sadašnjih 30 ili 32 učenika prosečno po jednom odeljenju umanji za četiri do pet učenika i na konto tih umanjenih broja učenika u odeljenju ostavi mogućnost da se zadrži postojeći nivo odeljenja u prvim razredima srednjih škola?
Na taj način bi smo postigli i dvostruki efekat. Naime, nastava koja bi se odvijala u odeljenjima od 25 ili 26 učenika sigurno bi bila kvalitetnija u odnosu na odeljenja koja broje 30 do 32 učenika. Sa druge strane, ne možemo nikako zanemariti problem koji će se pojaviti prilikom broja smanjenja odeljenja u smislu tehnoloških viškova nastavnog osoblja koji će se tu javiti. Šta raditi sa tim ljudima?
Prosvetni radnici prilikom odabira svog poziva naime nisu imali u vidu da će u nekom trenutku, u ovoj državi postojati nedostatak dece, da će demografska situacija biti toliko negativna da će se to direktno odraziti na njihov posao. U redu je ako je neko profesije inženjerskog profila, mašinski inženjer, građevinski inženjer, taj već ima mogućnosti da nađe posao u privredi. Ali, šta uraditi sa istoričarima, geografima i sličnim profilima, biolozima, koji osim u toj profesiji bukvalno nemaju kuda gde da odu na drugu stranu i da traže neko drugo uhlebljenje.
Hoću da apelujem na Ministarstvo prosvete da ne može linearno da posmatra problem nedostatka dece i da se pitanje smanjenja broja odeljenja primenjuje linearno u celoj Srbiji, a nisam toliko siguran ni da se linearno primenjuje u celoj Srbiji. Naime, priznajem da nemam dovoljno podataka koji su vezani za područje Vojvodine i područje grada Beograda. Plašim se da se možda na redukciju išlo samo na centralni deo Srbije, ali pitanje koje bih postavio Ministarstvu prosvete je – da li je moguće da se prilikom korekcije ovog postojećeg konkursa uzme u obzir i ide na kriterijum smanjenja broja učenika u odeljenju, umesto na smanjenje broja odeljenja uz argumente koje sam prethodno naveo i obrazložio? Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, tražim obrazloženje od predsednika Skupštine koji danas nije prisutan. To što retko prisustvuje sednicama takođe govori o njegovom odnosu prema parlamentu, a ono što je još važnije, smatram da se kao predsednik Skupštine, pre svega, ne ponaša onako kako bi trebalo, kao najodgovorniji, kao onaj ko bi trebao najviše da vodi računa o kredibilitetu parlamenta. Nasuprot tome, on se ovde ponaša kao potpredsednik SNS.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da među nama ne bi trebalo da ima tajni što se tiče funkcionisanja parlamenta i finansiranja parlamenta. Naravno, da bi svi mi kao i svi ljudi koji žive i rade u ovoj zemlji trebalo da znamo sve o parlamentu, a naročito o tokovima javnog novca.
Sad mi objasnite, tražim od predsednika Skupštine da mi objasni, po kojoj to tajnoj metodi, svemirskoj, megametodi sam ja i to u vreme praznika, kada ne rade skupštine, kada ne može da se demantuje proglašena za najskupljeg poslanika u ovom parlamentu? Ako uzmete u obzir da sam poslanica koja ovde nema ni najviše staža, niti poslanica koja ima neku funkciju u ovom parlamentu, onda ćete videti koliko je ta laž gnusna i koliko je sve iskorišćeno da se zapravo linčuje opozicija, a pre svega LDP. Pošto sada nemate argument da nas napadate kako smo ekstremisti, kako smo izdajnici, onda ste našli način kako da nas diskreditujete lažnim, friziranim podacima kako smo mi iz LDP najbahatiji i najskuplji poslanici.
Mislim da je pravo svakog građanina da zna sve o zaradama, najpre ja nikako ne mogu imati veću zaradu od samog predsednika Skupštine, pa ni od potpredsednika. To je vrlo jasno. Što se tiče troškova, oni takođe moraju biti transparentni, mislim na troškove narodnih poslanika.
Dakle, tvrdim da nisam naplaćivala naknadu za putne troškove iako nisam iz Beograda, iako ne posedujem stan u Beogradu. Da nisam na službena putovanja u inostranstvu za prethodnih 10 godina potrošila niti jedan jedini dinar, što me svrstava u red najrentabilnijih poslanika i što me i po plati i po troškovima svrstava u drugu polovinu liste kao i mog kolegu Hajdarevića koji je takođe, dakle, u svim udarnim vestima za vreme praznika bila je ta lažna, frizirana vest da sam ja zapravo najskuplji poslanik.
Kako da se ispravi greška? Ako je jedan dan bila vest da sam ja najskuplji poslanik, ako je drugi dan, tek popodne, državna agencija TANJUG to demantovala i objavila kako ja nisam najskuplji poslanik, mislim da je ostalo otvoreno pitanje da vidimo i da je potrebno da javnost zna ko su ti poslanici koji najviše koštaju i po platama i po troškovima.
Zato tražim od predsednika Skupštine, od sekretara za koga verujem da on nije njegov lični sekretar, nego sekretar čitave skupštine, da se objave od najveće do najmanje zarade u ovom parlamentu, a isto tako i troškovi. Troškovi, kao što znate mogu da budu po tri osnova, a to su naknada za zakupninu ili naknada za putne troškove. Te opcije mogu koristiti oni koji su van Beograda i koji nisu dobili stan, na primer kao što su 1999. godine dobili vicepremijer i predsednik države, iako sam takođe bila predsednica Skupštine i imala sam značajne i odgovorne uloge u ovoj zemlji. Od urušavanja parlamenta niko neće imati koristi, svi ćemo imati štetu.
Dan kada su te lažni, frizirani podaci objavljeni je bio dan kada je LDP predao listu u Zemunu. Da ironija bude veća to je bio Dan slobode medija. Onda, zamislite u kakvoj zemlji živimo kad se mogu do te mere frizirati i lažirati podaci i da se narodni poslanici koji su opozicija, pre svega LDP, označe kao najbahatiji, a zapravo su ubedljivo najrentabilniji i najpošteniji poslanici kada se sagledaju svi troškovi koje smo do sada napravili.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospođo predsedavajuća, prvo bih svim građanima Srbije i Evropljanima čestitao Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope i istakao da je Srbija jedna od retkih zemalja koja je imala dva velika antifašistička pokreta. Prvi je predvodio general Dragoljub Draža Mihajlović, koji je prvi gerilac u porobljenoj Evropi i drugi je bio Partizanski pokret.
Međutim, Srbija se i dalje licemerno odnosi prema svom prvom antifašisti jer iako je zakonski izjednačen, u potpunosti su izjednačena oba pokreta, nijedan pripadnik Ravnogorskog pokreta još nije dobio penziju od Republike Srbije, što nije slučaj u Sloveniji. Slovenci su se više odužili ravnogorcima nego Srbija i nadam se da će Srbija u budućem periodu tu svoju veliku sramotu ispraviti.
Ono što je moje pitanje, pitanje za ministarku zdravlja tiče se aktuelne teme. Naime, 2006. godine je Ministarstvo zdravlja imenovalo radnu grupu sa zadatkom da izradi nacionalni program i nacionalnu strategiju za borbu protiv ranog otkrivanja kancera. Evropska unija kao humanitarnu pomoć svojih poreskih obveznika, srpskom zdravstvu je isporučila 6,6 miliona evra za skrining program za rano otkrivanje kancera koji je najsigurniji način u borbi protiv ove opasne bolesti. Program je usvojen 2008. godine, od tada je u nekoj meri smanjena smrtnost jer smo ipak u pogledu mortaliteta nažalost na neslavnom prvom mestu u Evropi. Godine 2009. Evropska unija je dala novac. Bilo je potrebno nabaviti samo mikroskope, opremu za detektovanje raka i obučiti one koji će raditi na njima.
Ministarka zdravlja je krajem prošle godine na sastanku skupštinskog Odbora za zdravstvo izjavila da će Srbija doći u opasnost možda da vrati Japanu negde oko tridesetak mamografa koji su ranije dobijani iz donacija, zbog toga što nije obučila osoblje da rukuje njima.
Projekat koji je usvojen 2008. godine, bez obzira što Evropska komisija uvek u svojim izveštajima naglašava da je Srbija leglo korupcije u zdravstvu, projekat je ipak u nekoj meri zaživeo. Osnovana je Nacionalna kancelarija za skrining pri Institutu za javno zdravlje i obučeno je oko 400 lekara i tehničara. Kroz tendere za nabavku opreme nabavljeno je 15 analognih i šest digitalnih aparata za mamografiju, 28 radnih stanica, 18 video sistema itd, itd. Međutim, po broju raka grlića materice Srbija je i dalje prva u Evropi, jer na 100 hiljada žena imamo 27 žena koje su obolele i godišnje umru 452 žene a preživljavanje je u direktnoj vezi sa vremenom u kome se otkriva postojanje grlića materice. Primera radi, Slovenija, koja nam je često uzor u svom ponašanju, je samo za godinu dana više primenila skrining program nego mi za nekoliko godina.
Ono što je zabrinjavajuće, to je da kasni nabavka laboratorijske opreme i mikroskopa za detektovanje raka, tako da Srbija može izgubiti još godinu dana dok se ne nabavi ta oprema, dok se ne instalira, dok se ne obuči osoblje.
Moje konkretno pitanje ministarki zdravlja – šta će ona kao ministar zdravlja konkretno preduzeti da se izgubljeno vreme nadoknadi i da se u borbi za zdravlje našeg stanovništva Srbija i dalje ne nalazi na neslavnim prvim mestima? Dosta je vremena prošlo, mnogi su tenderi bili neuspešni, mnogi direktni pregovori sa dobavljačima opreme su propali, a mi smo i dalje na neslavnom prvom mestu. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Milica Vojić Marković ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, lekari upozoravaju da se na teritoriji Srbije drastično povećao broj obolelih od svih vrsta karcinoma i leukemije. Primera radi, 2001. godine je u Srbiji otkriveno 30.744 novoobolelih od karcinoma, a samo 2010. godine, znači, 10 godina posle toga bilo je 37.412 novoobolelih građana. Broj obolelih građana od leukemije i svih vrsta karcinoma povećan je za 10 godina preko 110%, a broj onih koji umru od ovih oboljenja povećan je za 180%.
Ovi podaci se sve češće dovode u vezu sa NATO agresijom i sa bombardovanjem osiromašenim uranijumom na teritoriji Srbije. Naravno, protivnici ove teze kažu – Srbija nije bombardovana na celoj teritoriji osiromašenim uranijumom. Ali, gospodo moja draga, zagađenje ne poznaje granice. Putem vode, naročito podzemnih voda, putem vazduha, zagađen je ceo Balkan osiromašenim uranijumom, ne samo Srbija. To možete da pratite upoređujući podatke obolelih u zemljama na Balkanu.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ne vidi vezu između epidemije karcinoma u Srbiji i, sa druge strane, osiromašenog uranijuma. Sasvim je to na mestu, zato što su njoj sada prijatelji ti koji su nas bombardovali osiromašenim uranijumom i sa njima u Vladi koja to zajedno sa njom radi, radi sve na tome da odvoji definitivno Kosovo sa onima koji su i započeli ovo odvajanje. Ona, što je vrlo sramotno, kaže da su sami građani krivi jer su neodgovorni u odnosu na svoje zdravlje, jer imaju loše zdravstvene navike i sami su krivi za oboljenja. Neće biti baš da su građani krivi zato što nemaju zdravstvene kartone i zdravstvene knjižice, što se loše hrane, što ne mogu da odu na more, što su pod stresom od gubljenja posla i sličnih stvari.
To što nije uočila vezu između osiromašenog uranijuma i karcinoma naša ministarka, uočili su italijanski lekari. Kao što znate, upravo je jedna grupa italijanskih vojnika koja je posle bombardovanja bila na Kosovu, a nakon toga se razbolela od karcinoma, tužila svoju vladu i dobila presudu na italijanskom sudu zbog toga što vlada nije dala sve činjenice, iako je znala da je tamo zaista problematično stanje što se tiče trovanja osiromašenim uranijumom.
Kao što vidite, i neki naši lekari, a ja zaista ovom prilikom moram da kažem da se divim lekarskoj etici koja hoće da pošteno govori o stvarima, recimo, predsednik Društva za borbu protiv raka, prof. Slobodan Čikarić, uporno tvrdi da postoji direktna veza između epidemije karcinoma, s jedne strane, i dejstva osiromašenog uranijuma, sa druge strane. To isto 1999. godine govori radiolog prof. Kovačević, upozoravajući da ćemo doći u ovo stanje za 10 do 15 godina. Došli smo u ovo stanje, ali o njemu i dalje ne govorimo otvoreno.
Srbija je zbog svega toga osnovala Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost. Ta agencija je imala posao da prati radioaktivnost na teritoriji Srbije. Ona je imala aktivnosti praćenja vazduha, površinskih voda, padavina, pijaćih voda, zemljišta, dva puta godišnje je kontrolisala rečne sedimente, korita, kontrolisala namirnice svih vrsta, i biljnog i životinjskog porekla, stočnu hranu. Takođe, monitoring je obuhvatio i praćenje prisustva osiromašenog uranijuma zaostalog posle NATO agresije. Ovo je prošlih godina upravo rađeno na teritoriji opština Preševo, Bujanovac i Vranje, koje jesu najviše postradale i na njih je direktno bačen uranijum, u vodama, u biljkama i u zemljištima. Dakle, posao te agencije je bio izuzetno važan.
U martu 2012. godine Agencija je prestala da radi. Dulić je više nije plaćao. Na kraju, ova vlada je ukidanjem fonda praktično zatvorila posao koji je radila Agencija. Moje pitanje je sledeće – zbog čega građani Srbije nemaju pravo da znaju kakvo je pravo stanje što se tiče radioaktivnosti u našoj zemlji i kada i kako će, pod kojim uslovima, ova agencija ponovo početi da radi? Da podsetim da Srbija ima međunarodnu obavezu da razmenjuje podatke u ovoj oblasti. Razmena podataka ne dolazi u obzir na usmenom nivou direktorke, mora da postoji pisani materijal. Zbog toga je moje pitanje jako važno.