Reč ima narodni poslanik Slavoljub Vlajković.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege iz ministarstva, drage kolege i koleginice, saobraćaj nema granice i ovaj zakon je izuzetno važan. Veoma je značajan nacionalni program železničke infrastrukture kojim će uraditi strategija izgradnje i rekonstrukcija, modernizacija i održavanje železničke infrastrukture.
Osvrnuo bih se i na ciljeve koji se postižu donošenjem zakona o železnici, kao što su veća bezbednost železničkog saobraćaja, davanje ovlašćenja Direkciji za železnice za donošenje propisa, kao i donošenje podzakonskih akata koji se donose na osnovu važećih zakona o železnici. Predlogom ovog zakona se precizira, osavremenjuje i ispravlja mnogo određenih odredbi čime se postiže olakšana i efikasnija primena tog zakona. Na ovaj način se štite interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, kao i svih upravljačkih struktura, železničkih prevoznika i korisnika mreže puteva.
Najvažniji problem koji predlog zakona treba da reši je nepostojanje određenih ovlašćenja Direkcije za železnice za donošenje predzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja. Donošenjem ovog zakona bi došlo do poboljšanja efikasnosti železničkog saobraćaja kao integracije srpskih železnica u železnički sistem EU.
Sada bih došao na ono zašto sam ovde ustao, a to je rešavanje niškog železničkog čvora, odnosno izmeštanja trase železničke pruge iz gradskog jezgra. Rešili bi se dugogodišnji problemi grada u smislu bržeg i efikasnijeg funkcionisanja saobraćaja, kao i smanjivanje konfliktnih tačaka koje u velikoj meri izazivaju prisustvo železničkog saobraćaja u samom gradskom jezgru koje je nastalo prirodnim priraštajem stanovništva i širenjem grada.
Niški čvor je najstarija tačka na Koridoru 10. Stručnjaci moraju da se dogovore o realizaciji tog projekta. Ono što je železnica predvidela i što njoj verovatno najviše odgovara je da ostane postojeća pruga koja prolazi kroz centar grada i izgradnja severnog dela železničke pruge koju bi koristila za transportni saobraćaj. To je za železnicu verovatno najjednostavnije i najbrže rešenje a mislim da to i nije dobro rešenje za grad Niš.
Poznavajući vas kao projektanta, kao izvođača, čoveka koji je 30 godina prisutan u železnici i koji učestvuje u svim ovim projektima, zajedno smo nekada i otvarali pojedine radove kada je u pitanju železnički čvor, lično bih vas zamolio za vaše angažovanje i nalaženje najboljeg mogućeg rešenja. Da li je to rešenje za godinu dana, za dve ili tri godine, nebitno je, jer verovatno za našu budućnost je možda nekad i 10 godina malo. Zamolio bih vas da kroz to idejno rešenje nađete najbolje moguće rešenje. Jedno od rešenja je kao što je svuda u svetu da železnica ide obično ili ispod zemlje ili iznad zemlje, pa da pokušate i sa jednim takvim mogućim rešenjem kroz idejni projekat. Znam da sve to košta, ali na kraju krajeva novac je nebitan u odnosu na bezbednost građana Niša. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo iz ministarstva, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je ova vladajuća većina apsolutno usaglasila temu o kojoj raspravljamo sa načinom na koji radite. Baš kao i naši vozovi juče ste kasnili sa početkom rada. Pre podne 20 minuta, posle podne 37 minuta, danas smo sa radom po tački dnevnog reda počeli tek posle sat i po i to je ogledalo i Vlade i države i železnice.
Žao mi je što danas raspravljamo o zakonu o železnici bez da se iko, ponavljam iko iz vladajuće većine osvrnuo na nedavnu saobraćajnu nesreću u Beogradu kada je povređeno 22 građana. Kada se niko od rukovodećih kadrova "Železnice" nije setio da izađe na mesto nesreće, što biste vi uopšte imali potrebu da o tome govorite? Sada vas pitam onako čovečanski, što bio rekao Radovan III – koji su motivi pobude ljudi iz "Železnica" da ne izađu na mesto nesreće? Koji su ih motivi poveli? Da li se smatra da ti ljudski životi nisu važni, nisu vredni, da ne treba niko da izađe? Bio je državni praznik pa oni ne rade za državne praznike kada se desi nesreća nego tek posle 10 dana. Trebaju li ti povređeni da sede u tunelu dok se oni sete da dođu da ih vide, ili ste možda spojili praznike, s tim što izgleda praznike spajate kako radite, od Božića do Uskrsa, a ne Uskrs – 1. maj.
Moram da vas pitam, možda su vam svi otputovali na Bali ili Mauricijus, do tamo ne saobraćaju vozovi, ili su vaši kadrovi takvi da sa tim kupljenim diplomama da ih i ne interesuje mnogo sudbina putnika već ih interesuje samo da dobiju određene privilegije, kupe još koju diplomu i još koji ispit i uvećaju svoju biografiju za nove podatke.
Malo je neobično da u državi u kojoj se vozovi lupaju kao uskršnja jaja tek posle sedam dana saznajemo detalje o toj železničkoj nesreći. To je najbolja slika zbog čega smo vas mi kritikovali da je u stvari departizacija javnih preduzeća bila samo mrtvo slovo na papiru i da su vam rukovodioci javnih preduzeća nestručni, nesposobni, neodgovorni da upravljaju velikim sistemima koje im je država Srbija poverila.
(Vučeta Tošković, sa mesta: A vi ste imali?)
Mi smo uvek imali dovoljno ljudskosti da kada se nešto desi dođemo da vidimo kako su ljudi i da pitamo, bilo da je reč o poplavi, bilo da je reč o saobraćajnoj nesreći, železničkoj nesreći, da dođemo i da pitamo ljude kako ste. Videćemo ko je kriv.
Uvek smo imali to osećanje saosećanja sa ljudima koji su nastradali u nekoj nesreći. Tu je razlika između vas i nas. Vi vidite samo sebe, svoj novčanik, svoju fotelju i svoju poziciju, a mi vidimo celovit sistem kojim upravljamo. Kada tu razliku budete naučili, onda možete da slavite Dan Evrope.
Opet da vam kažem, problem je kod vas što mi ovaj zakon ne podržavamo iz jednog jedinog razloga. Nemamo poverenja da će takvi rukovodioci znati da ga sprovedu, da će znati da odrede prioritete gde će da ide novac od Ruskog kredita za modernizaciju železnice.
Evo, vi što dobacujte, pitam sada – šta ćete da modernizujete? Šta ćete da radite? Prugu Loznica-Valjevo ili prugu Beograd-Bar ili ćete da radite prugu Beograd-Stalać?
Moram da vas podsetim da moja skepsa i sumnja u vaše upravljanje železnicom dolazi zbog razloga da je u državi Srbiji tokom 90-ih godina postojao savezni porez na železnicu. Bio sam privatni preduzetnik i pamtim jako dobro. Dva posto na promet usluga, a tri posto na promet roba tokom 90-ih godina. Šta je problem tog poreza? Nije to što smo ga mi redovno plaćali i izmirivali,nego što nije završio tamo gde je trebao da završi, jer samo 26% javnih finansija Republike Srbije je završilo u budžetu Republike Srbije, a ostalo na specijalnim računima od Kipra pa na dalje. Sada mi treba da vam verujemo da ćete vi da modernizujete železnicu sa takvom praksom, takvim iskustvom i takvom biografijom. Ne možete da dobijete naše povere-nje. Možda nečije možete, nas tim vozovima da vozate ne možete. Lepo sam se proveo vozeći se nekada brzim prugama Srbije, koje su se pretvorile u brze skele Srbije.
Kad smo već kod tih plovnih puteva, mislim da je red da malo progovorimo o još nekim tačkama dnevnog reda. Svi zanemarujemo da ovde ima i tačka šest i tačka sedam. Neću ulaziti u vaše intelektualne motive, porive i pobude zbog čega ste ove dve tačke spojili, ali ću vam pročitati kako glasi tačka šest i kako glasi tačka sedam. Tačka šest kaže – Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjih plovidbi, a tačka sedam kaže – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Sada vas pitam – kakve veze imaju železnica i pomorski transport i kakve veze ima železnica sa Strazburškom konvencijom o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi?
Dozvolite i meni da budem kreativan, kao i vi kad ste ovu tačku spojili, pa da kažem da to znači da ćemo umesto železničke pruge Stalać-Solun imati plovni put koji najavljuje ministar Bačević Stalać-Grdelica-Leskovac-Vranje-Dragobudže i u okviru tog plovnog puta mi ćemo sada sa Kiprom da regulišemo plovni pomorski saobraćaj između najveće kiparske luke Limasol na Kipru i mesta Dragobudže kod Vranja. Ja mislim da je to na Dan Evrope fenomenalno spojena tačka dnevnog reda.
Jedino me samo brine da li ćemo zaista da ukinemo železničku stanicu u Stalaću, pa da pravimo lučku kapetaniju i ko će da peva na otvaranju? Ja apsolutno znam ko će da peva. Nije taj ko mislite. Pevaće grupa Haustor koji imaju hit – Moj je grad večeras dobio luku. Stalać će da bude primorski grad, evo, vidim, samo što nije cvetao limun u Stalaću i snimaće se lepe serije – Stalać na pjenu od mora i Leskovac na pjenu od mora i Vranje na pjenu od mora i tamo će umesto vranjske autobuske stanice da bude izgrađena luka, pa utovar, pa istovar, pa će od Đurine pumpe, ko je ovde iz Vranja, znate li gde je Đurina pumpa, od Đurine pumpe do autobuske stanice Kej pa, ako dovoljno dugo šetate, moći ćete i da odšetate iz ove depresivne zemlje. Ali, kad Stalać postane
primorski grad, da li ćete da ukinete prugu ili nećete? Tako to bude kad kupite diplomu tek sa 50 godina, a sa 55 pročitate lektiru koja se čita u osnovnoj školi, Žil Vern – Put kroz središte zemlje, pa me ne čudi da niste probali i do Kine da pravite pomorski put.
Gospodine Mrkonjiću, da pitam vas, ko će od četiri ministra infrastrukture da bude zadužen za taj genijalni projekat tog plovnog puta od Beograda preko Stalaća do Grdelice, Vranja i na jug do Soluna? Vi, Verica Kalanović, Velimir Ilić ili gospodin Bačević? Ja mislim da ćete vi međusobno da se pobijete ko će taj plovni put da otvori. Ima da zvekeću makaze "sve u 16", da se secka ona crvena traka.
Lično sumnjam u takve grandiozne projekte. Šta je bilo sa Studijom izvodljivosti? Neko je bio otišao u Kinu, koliko se sećam. Jutros su bila poslanička pitanja. Šta su rekli Kinezi? Hoće li da prave plovni put ili neće? U trenutku kada kanal Rajna-Majna ima strahovite ekonomske gubitke, vi ćete mene da ubedite da je to dobro za Srbiju?
Mi smo Studiju izvodljivosti uradili do Leskovca. Postoje jaki razlozi da se taj put do Leskovca uradi i da se promeni hidrološka mapa Srbije, da se popravi kvalitet života, da se urade i hidroelektrane, ali kako ćete od Leskovca do Vranja, do Dragobudža? Tamo nema gde da stanu i reka i plovni put i pruga i auto-put. Mnogo je to tesno. Ja mislim da ta utopijska zamisao kojoj ste vi skloni da biste kupili glasove ima da se rasprši kao mehur od sapunice. Jer, kod vas je sve mehur od sapunice. Samo se duva, što više, da bude što šareniji i što veći. Kad prsne, onda svi kažu – znate, nije to naše. Zato i imate četiri ministra infrastrukture.
Zašto ste izbegavali da pričate o ovoj tački dnevnog reda? Važno je da Srbija potpisuje međunarodne sporazuma, to su naše obaveze. Mi hoćemo u Evropu i želimo da idemo u Evropu, ali, moram vas da pitam, gospodine Mrkonjiću. Imam ovde "Blic" jučerašnji. Jel vi čitate "Blic"? Ovde kaže na jednoj strani u "Blicu" – Stranci našli alternativni put Koridoru 10. i kaže da će da se radi Kalafat most koji će preko Dunava povezivati Rumuniju i Bugarsku i da će se otvoriti 20. maja. Taj naslov znači da će Srbija imati gubitak od nekoliko desetina miliona evra vezano za drumski saobraćaj kroz Srbiju. Ne samo kroz putarine, te kamiondžije po zakonu moraju posle četiri sata da odmaraju, pa stanu na benzinsku pumpu i nešto kupe, pojedu, itd. Ti gubici će biti mnogo veći nego što su ti tranzitni gubici potrošnje goriva i eventualnog plaćanja putarine. Pri tome, taj put jeste duži za 100 km ali je jeftiniji za 100 evra.
Ko će nadomestiti taj gubitak u budžetu? Hoće li Zakon o javnim nabavkama? Vi rekoste da će kroz Zakon o javnim nabavkama da se uštedi ne znam koliko milijardi evra. Kad ste toliko uštedeli, zašto se onda Srbija ovako rekordno zadužuje? Ja mislim da za to nema razloga.
A opet, vratiću se na ovu temu oko železnica, ima i nekoliko dobrih stvari, gospodine Mrkonjiću, u ovom zakonu. Prvo, konačno će da se definiše šta je to taj železnički pojas železničkog zemljišta, gde može da se gradi uz železničku prugu a gde ne može. Ne mora više oni ljudi u Stopanji, ja mislim da vi odete ponekad na pečenje u Stopanju, ne mora više da strahuju da će da im poruše one kuće koje su uz železničku prugu. Cela Stopanja počiva na zemljištu koje je železničko i ljudi nikada nisu bili načisto da li će da im ruše te kuće u kojima žive preko 20, 30 godina. Dobro je da se uvede ovaj inspektor i da konačno probamo da definišemo ko vodi računa o tom železničkom zemljištu. Znate li koliko ima kilometara pruga koji su totalno napušteni i još uvek se to vodi kao železničko zemljište? Presecaju fabričke hale, presecaju određene opštine, mrtvi koloseci, mrtve pruge. Jedna od tih mrtvih pruga, nažalost, koja preseca zemljište je pruga Stalać-Požega i ja tu voz nisam video ni za našeg mandata, ni za prethodnog mandata, ni za ovog sada mandata.
Retko kad prođe neki voz. Dobro je što postoji voz koji saobraća na liniji Zvečan-Kraljevo-Zvečan i što ide, što saobraća. Ali, znate šta, volimo i mi iz Vrnjačke Banje, Kruševca i Trstenika da se provezemo vozom ponekad, ili ćete možda i nama da napravite plovni put do Vrnjačke banje. To je turističko mesto, pa će lepo tu kanalče da bude, pa pedoline, sandoline, gondole, parobrodi, mesto parne lokomotive – parobrod. To je najveće dostignuće 21. veka ove vlade. Produžite makar do Čačka, da mogu da odem do Veljinog bazena, on ima beše onu sandolinu u bazenu, pa da proveslamo kroz kanal zajedno. Kajak ima u bazenu, koliko se ja sećam. Zbog toga i Čačak nema vodu, dok se napuni bazen, nema za sve.
Opet vas pitam na kraju. Ovaj zakon vam je neozbiljan. Nije neozbiljan zbog ovog mog izlaganja, jer moram da budem ovakav kada vidim temu, da spajate železnički i plovni put i Ugovor o pomorskom saobraćaju između Kipra i Srbije. Kad se bude otvarala pomorska linija, trajekt linija Drago Budže – Limasol, molim vas mene da pozovete, da me uverite da je to moguće, da pare više ne nestaju na Kipar avionom, nego, parobrodom.
Evo, vidim da ste one stručnjake iz "Beobanke" ponovo aktivirali, oni to najbolje znaju kako se radi. Nego, mislim da taj parobrod neće imati pojas za spasavanje ove Vlade i da to neće biti pojas za spasavanje ove posrnule Vlade.
Ne valjaju ovakvi zakoni, nije dobro za vas što ih predlažete. Dobro je da Srbija ide ka Evropi. Mi smo ovaj zakon takođe pripremali da ga stavimo u skupštinsku proceduru, ali smo ipak imali kadrove koji su taj zakon mogli da sprovode. Nažalost, vi to nemate. Vaši kadrovi su nedorasli izazovima. To je pokazala železnička nesreća u Beogradu, 22 povređenih, niko ih nije obišao ni u bolnici, ni na mesto nesreće. To u Nemačkoj, Švajcarskoj, u Rusiji, u Japanu, momentalno iziskuje ostavku nekog od odgovornih ljudi. Morate imate saosećanje sa žrtvama nesreće. To je osnovni princip. Niste u politici zbog ličnog dobra, već opšteg dobra, opšteg interesa, brige o svim resursima, a pre svega o ljudima, a potom o materijalnim resursima ove zemlje. Ako se tako budete ponašali, to neće biti dobro.
Na kraju mogu samo da vam kažem – ko vas je posejao, taj će vas i požnjeti, ali će vas narodni mlin samleti u prah zaborava ako se ovako budete ponašali. Hvala.

Ministar Mrkonjić, izvolite.

Ne bih komentarisao diskusiju gospodina Milivojevića koja je bila neozbiljna, neodgovorna, tendenciozna, pomalo šarmantna za kafanu, ali ne za Skupštinu, da nije bilo prve teme koju je nametnuo i u kojoj je rekao sve ono što nije istina.
Dakle, prvi put jedan događaj na železnici, od kako sam ja ministar, za pet godina je odrađen na najbolji mogući način po zakonu. Lično sam rukovodio ekipom ljudi koji su vodili posao. Naravno, gospodine Milivojeviću ne odgovara što nije moglo da bude insinuacija i laži njihovih medija, ali to neće biti nikada više i to je suština. Na licu mesta su do juče, kada je dat izveštaj, bili svi potrebni ljudi i stručnjaci, neka proveri to, može proveriti u SUP. O svim ljudima je vođeno računa, železnica je bila maksimalno angažovana na tom planu, inspektori iz mog ministarstva i pomoćnici i svi moji saradnici bili su celo vreme u toku. Znači, samo nismo dozvolili da idu dezinformacije koje odgovaraju u ovom trenutku, recimo, gospodine Milivojeviću, u javnost i to ne valja.
Sad, ako mi dozvoli predsednik, idem na šarmantni deo diskusije.
Gospodine Milivojeviću, vi ste i meni juče držali predavanje, ali sam u vreme bivše vlade, pre šest meseci, bio vaš najbolji ministar, što sada tako brzo, ja imam 80 godina, menjate mišljenja? Što ne kažete – jeste, možda nas je Dačić prevario pa je prešao u drugu stranu ili Mrka, sad volim i dalje Mrku, ali nije moj. Što to ne kažete? To od vas očekujem, kao od ozbiljnog čoveka sa kojim sam šetao po Kruševcu i po Stopanjama, otvarali rundele, i dalje radimo te puteve i onaj put koji nismo završili, i taj radimo, do kuće nije bitno koga, jer to je bila moja obaveza. Samo tu ste me razočarali. Znate me kao čoveka i nije fer da se tako ponašate prema meni. Hvala.

Replika, narodni poslanik Srđan Milivojević.

U vezi ovog prvog ozbiljnog dela, gospodine Mrkonjiću, samo mi kažite ime i prezime direktora železnice koji je izašao na mesto nesreće.
(Milutin Mrkonjić: Vladimir Radović. )
Hvala lepo, ja ga nisam video, čuo u medijima.
Ja čitam "Informer".
(Predsednik: Izvinite, samo sekund, gospodine Milivojeviću. Molim vas da ne ometate govornika dok ne završi.)
Ja čitam "Informer", dva u jednom, može da se pročita i za potpalu je dobar.
Opet vas pitam, gospodine Mrkonjiću, nisam video generalnog direktora železnice, nisam video rukovodioce iz vrha železnice na mestu nesreće. Što se tiče ovog drugog dela, ne smatram ja da ste vi loše radili u prošloj vladi, ne smatram ja da vi i sada možda loše radite, ali šta vama vredi da budete Mesi u Borcu iz Bivolja ne vredi vam ništa, vi ste u moravskoj ligi i možete da igrate kako hoćete, rukama i nogama i glavom, ne vredi, to vam je limit. Ligu šampiona nikad nećete videti. To ste mogli samo sa nama. Niti sam ja ljut na vas, niti sam ljubomoran, niti vam zavidim. Naprotiv, samo vam želim da završite sve što smo počeli. Džaba, kažem vam, može Borac iz Bivolja da kupi Mesija ako ima pare, ali Ligu šampiona videti neće.

Narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, za razliku od nekih prethodnih govornika ću govoriti o tački dnevnog reda, a to je zakon o železnici.
Železnica u Srbiji ima veliki razvojni i investicioni potencijal, 3.808 kilometara pruge, od čega je samo 283 kilometara dvokolosečne pruge, nepuna jedna trećina ili 1.279 kilometara je samo elektrificirano.
Međutim, kada sam govorio o velikom razvojnom i investicionom potencijalu, prvenstveno sam mislio na železnički deo Koridora 10. Železnički deo koridora 10 čini jednu trećinu Koridora 10, jer on jednom trećinom prolazi teritorijom Republike Srbije ili negde oko 767 kilometara. Dvokolosečna elektrificirana pruga je samo od Beograda od granice sa Hrvatskom. Iako je železnički deo Koridora 10 bliži i kraći put između Evrope i Bliskog i Srednjeg istoka, nažalost, samo 8% teretnog saobraćaja ide Koridorom 10, jer ne možemo da obezbedimo kvalitet naših pruga, ne može da obezbedi i brzinu i kvalitet i sigurnost i zbog toga nam taj Koridor 11 uzima mnogo prihoda koji su nama kao državi neophodni.
Procena je da negde 4,7 milijardi evra je neophodno da bi se uradio železnički deo Koridora 10 i u tome vidim šansu za našu građevinu, za našu metalsku industriju, da uzmu učešća u radu na jednom kvalitetnom železničkom delu Koridora 10.
Ono što je dobro i što podržavam, to je podela koju ovaj zakon definiše na upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i na obavljanje prevoza u železničkom saobraćaju. Vi znate, gospodine ministre, da smo nas dvojica inženjerski debatovali u ovom parlamentu. Nisam se slagao kada su neki krediti uzimani za završetak železničkog dela Koridora 10, a onda se tim kreditima nažalost kupovale lokomotive. Ne mogu da prihvatim politiku kupovine crepova, a nismo imali temelje. To ovaj zakon menja i zbog toga ćemo, ja lično i poslanička grupa SNS, u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje.
Međutim, ono što je malo ko govorio oko ovog predloga zakona, a tiče se i kadrova SNS, tiče se funkcionisanja javnog preduzeća "Železnica Srbije", mi nismo neodgovorni ljudi, ne govorimo paušalno, ne govorimo ni o kakvim mlinovima, ni o kakvim trambolinama, ne želim da dajem dalju ocenu, ali ono što je činjenica je sledeće. Srpska napredna stranka je preuzela odgovornost rukovođenja "Železnicama Srbije" krajem decembra 2012. godine. Prošao je prvi kvartal 2013. godine. Podaci koje sam ja dobio ovde mi zaista daju motiv da budem optimista da će i "Železnica Srbije" i ovaj zakon koji ste, gospodine ministre, predložili dobiti jedan zaista povoljan tok.
Naime, što se tiče putničkog saobraćaja, za prvih tri meseca u prvom kvartalu 2013. godine preveženo je 4,2 miliona putnika ili 16% više nego u istom periodu prošle godine. Realizacija reda vožnje 96%, saobraćalo je 28.277 vozova. Nijedan voz nije otkazan zbog defekta lokomotive, a prošle godine 121 voz je otkazan zbog defekta lokomotive. Niti je operativnim putem, telegramima ijedan voz otkazan. Prošle godine je 2.592 voza na taj način otkazano. Zbog zatvora koloseka ove godine otkazano je deset vozova, a prošle godine 331 voz. Zbog nedostatka vagona ove godine u prvih sto dana otkazano je tri voza, a prošle godine 25. Zbog nedostatka elektro-motornih garnitura svega pet vozova, a prošle godine u istom periodu 109 vozova. Nije otkazan nijedan voz iz sistema BG voza, a prošle godine je otkazano 188 vozova.
Nerealna je cena, gospodine ministre, vozova iz sistema BG voza i tu mislim i ne treba razmišljati o povećanju cene, ali treba razmišljati o ugovoru koji je potpisan sa gradom Beogradom i većim subvencijama koje grad Beograd tom sistemu treba da odvaja.
Zakašnjenja vozova su smanjena za 56% u putničkom saobraćaju. Prihod od putničkog saobraćaja 394.500.000 dinara ili 13,5 miliona dinara više nego prošle godine u istom periodu. Gospodo, ovo su činjenice. Ovo je egzaktno, ovo nije deskriptivno, navijački, nije opisno.
U unutrašnjem saobraćaju je preveženo 1.300.000 putnika, odnosno 44% više nego prošle godine, a 39% više od plana. Povećana je naplata voznih karata kod konduktera za 50%. Pokrenuta je akcija kontrole karata prilikom ulaska u vozove i nije ovo nikakav bus voz ili bus plus, jer se sve radilo u okviru Železnica Srbije", korišćeni su kapaciteti i ljudi koji su već zaposleni u "Železnicama Srbije", ali na jedan mnogo mudriji način i zbog toga je skoro 15% povećana ukupna naplata voznih karata.
Što se tiče teretnog saobraćaja, preveženo je 635 miliona neto tonskih kilometara, utovar povećan za oko 48.000 tona ili za 5,4%, obrt kola smanjen za 44%, što znači da je mnogo veća iskorišćenost vagona. Broj stranih kola na našim prugama prosečno je dnevno smanjen za oko 65% ili sa 1.705 na 599, a njihovo prosečno zadržavanje smanjeno je za gotovo 2,5 puta sa šest na dva i po dana. Po tom osnovu troškovi su smanjeni za 54% i na računu i u budžetu "Železnica Srbije" je ušteda ostvarena samo po tom osnovu od 1.650.000 evra.
Nije otpremljeno svega 55 teretnih vozova, za razliku od prošle godine kada nije opremljeno 1.238. Ove godine zbog nedostatka dizel lokomotiva nije opremljeno 49, a zbog nedostatka elektro lokomotiva samo jedan voz, dok prošle godine zbog nedostataka vučnih vozila nije otpremljeno čak 1.197 vozova.
Potrošnja goriva za dizel lokomotive smanjena je za tri meseca za 650 tona i na taj način je napravljena direktna ušteda od 54 miliona dinara. Ugrađene su sonde za praćenje potrošnje goriva u lokomotivama za svaki slučaj. Ne upirem prstom ni u koga, ali na ovaj način za samo tri meseca 54 miliona dinara, a posle ću vam na kraju u
finansijskim efektiva tog zakona reći zbog čega smo morali sve to i da uradimo.
Što se tiče međunarodnih aktivnosti, intenzivirano je osnivanje "Kargo 10" sa Hrvatskom i Slovenijom, pokrenut je teretni saobraćaj preko "Pireja" sa grčkom o makedonskom železnicom, dnevno prolazi deset do 15 vozova, pokrenut je teretni saobraćaj sa Lukom Ploče.
Uštede koje su ostvarene za ovih sto dana ili u prvom kvartalu 2013. godine. Gorivo za drumska vozila, a podsetiću vas da smo zatekli u "Železnicama Srbije" čak 430 drumskih vozila koja su korišćena po različitim osnovama, odmah je 126 vozila oduzeto zbog nenamenskog trošenja i parkirano da ne bi pravili dodatne troškove. Na taj način samo kroz gorivo za drumska vozila izvršena je ušteda od deset miliona dinara.
U trenutku preuzimanja javnog preduzeća "Železnica Srbije" dug zatečen za telefone je 38 miliona dinara. Troškovi za fiksne telefone su smanjeni za dva miliona dinara, dnevnice u zemlji za 21 milion dinara, prekovremeni rad nenamenski za osam miliona dinara, uštede električne energije za vuču 30 miliona dinara i procena je da sto miliona dinara leži u uštedama električne energije za vuču, s time što smo ušli u pregovore sa EPS da se prevozom uglja kompenzuju ti troškovi.
Sve je ovo, gospodo, doprinelo da se obaveze najvećih gubitaša, decenijskog najvećeg gubitaša u Srbiji za samo tri meseca smanje za sto miliona dinara. Dug za dizel gorivo je smanjen za 200 miliona dinara. Zatečeni dug "Železnica Srbije" je bio 357 miliona dinara sa danom 31.12.2012. godine. Dana 8.04.2013. godine je taj dug 160 miliona dinara. To su sredstva, to je potencijal koji ima "Železnica Srbije", ali sa jednim domaćinskim, sa jednim dobrim poslovanje, sa jednim poslovanjem dobrog domaćina, odgovornim poslovanjem. To su kadrovi SNS.
Naplata naših potraživanja. Potraživanja "Železnica Srbije" je povećana za 13%. Dug prema inostranim železnicama smanjen je za milion evra. Poreskoj upravi plaćeno je 202 miliona dinara. Smanjen je dug prema zavisnim preduzećima za iznos od 115 miliona dinara. Omogućeno je da povežu radni staž i da ti ljudi dobiju zdravstveno osiguranje i zdravstvene knjižice. Mnogo toga, mnogo toga, ali želim da ostavim kolegama iz poslaničke grupe SNS da i oni govore o ovom zakonu.
Mnogo je pokazatelja na koji način se ophodimo i prema saobraćaju u Srbiji i prema vašem ministarstvu, gospodine Mrkonjiću, i prema železnicama i prema svim preduzećima, prema svim ministarstvima. Tamo gde je SNS sa svojim partnerima preuzela odgovornost vođenja to se radi na ovaj način. Čestitam ljudima iz "Železnica Srbije", jer oni mi daju nadu da ovakvim poslovanjem ima šanse za Srbiju, ima šanse da preživimo, ima šanse da napravimo jednu bolju Srbiju.