Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo iz ministarstva, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je ova vladajuća većina apsolutno usaglasila temu o kojoj raspravljamo sa načinom na koji radite. Baš kao i naši vozovi juče ste kasnili sa početkom rada. Pre podne 20 minuta, posle podne 37 minuta, danas smo sa radom po tački dnevnog reda počeli tek posle sat i po i to je ogledalo i Vlade i države i železnice.
Žao mi je što danas raspravljamo o zakonu o železnici bez da se iko, ponavljam iko iz vladajuće većine osvrnuo na nedavnu saobraćajnu nesreću u Beogradu kada je povređeno 22 građana. Kada se niko od rukovodećih kadrova "Železnice" nije setio da izađe na mesto nesreće, što biste vi uopšte imali potrebu da o tome govorite? Sada vas pitam onako čovečanski, što bio rekao Radovan III – koji su motivi pobude ljudi iz "Železnica" da ne izađu na mesto nesreće? Koji su ih motivi poveli? Da li se smatra da ti ljudski životi nisu važni, nisu vredni, da ne treba niko da izađe? Bio je državni praznik pa oni ne rade za državne praznike kada se desi nesreća nego tek posle 10 dana. Trebaju li ti povređeni da sede u tunelu dok se oni sete da dođu da ih vide, ili ste možda spojili praznike, s tim što izgleda praznike spajate kako radite, od Božića do Uskrsa, a ne Uskrs – 1. maj.
Moram da vas pitam, možda su vam svi otputovali na Bali ili Mauricijus, do tamo ne saobraćaju vozovi, ili su vaši kadrovi takvi da sa tim kupljenim diplomama da ih i ne interesuje mnogo sudbina putnika već ih interesuje samo da dobiju određene privilegije, kupe još koju diplomu i još koji ispit i uvećaju svoju biografiju za nove podatke.
Malo je neobično da u državi u kojoj se vozovi lupaju kao uskršnja jaja tek posle sedam dana saznajemo detalje o toj železničkoj nesreći. To je najbolja slika zbog čega smo vas mi kritikovali da je u stvari departizacija javnih preduzeća bila samo mrtvo slovo na papiru i da su vam rukovodioci javnih preduzeća nestručni, nesposobni, neodgovorni da upravljaju velikim sistemima koje im je država Srbija poverila.
(Vučeta Tošković, sa mesta: A vi ste imali?)
Mi smo uvek imali dovoljno ljudskosti da kada se nešto desi dođemo da vidimo kako su ljudi i da pitamo, bilo da je reč o poplavi, bilo da je reč o saobraćajnoj nesreći, železničkoj nesreći, da dođemo i da pitamo ljude kako ste. Videćemo ko je kriv.
Uvek smo imali to osećanje saosećanja sa ljudima koji su nastradali u nekoj nesreći. Tu je razlika između vas i nas. Vi vidite samo sebe, svoj novčanik, svoju fotelju i svoju poziciju, a mi vidimo celovit sistem kojim upravljamo. Kada tu razliku budete naučili, onda možete da slavite Dan Evrope.
Opet da vam kažem, problem je kod vas što mi ovaj zakon ne podržavamo iz jednog jedinog razloga. Nemamo poverenja da će takvi rukovodioci znati da ga sprovedu, da će znati da odrede prioritete gde će da ide novac od Ruskog kredita za modernizaciju železnice.
Evo, vi što dobacujte, pitam sada – šta ćete da modernizujete? Šta ćete da radite? Prugu Loznica-Valjevo ili prugu Beograd-Bar ili ćete da radite prugu Beograd-Stalać?
Moram da vas podsetim da moja skepsa i sumnja u vaše upravljanje železnicom dolazi zbog razloga da je u državi Srbiji tokom 90-ih godina postojao savezni porez na železnicu. Bio sam privatni preduzetnik i pamtim jako dobro. Dva posto na promet usluga, a tri posto na promet roba tokom 90-ih godina. Šta je problem tog poreza? Nije to što smo ga mi redovno plaćali i izmirivali,nego što nije završio tamo gde je trebao da završi, jer samo 26% javnih finansija Republike Srbije je završilo u budžetu Republike Srbije, a ostalo na specijalnim računima od Kipra pa na dalje. Sada mi treba da vam verujemo da ćete vi da modernizujete železnicu sa takvom praksom, takvim iskustvom i takvom biografijom. Ne možete da dobijete naše povere-nje. Možda nečije možete, nas tim vozovima da vozate ne možete. Lepo sam se proveo vozeći se nekada brzim prugama Srbije, koje su se pretvorile u brze skele Srbije.
Kad smo već kod tih plovnih puteva, mislim da je red da malo progovorimo o još nekim tačkama dnevnog reda. Svi zanemarujemo da ovde ima i tačka šest i tačka sedam. Neću ulaziti u vaše intelektualne motive, porive i pobude zbog čega ste ove dve tačke spojili, ali ću vam pročitati kako glasi tačka šest i kako glasi tačka sedam. Tačka šest kaže – Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjih plovidbi, a tačka sedam kaže – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Sada vas pitam – kakve veze imaju železnica i pomorski transport i kakve veze ima železnica sa Strazburškom konvencijom o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi?
Dozvolite i meni da budem kreativan, kao i vi kad ste ovu tačku spojili, pa da kažem da to znači da ćemo umesto železničke pruge Stalać-Solun imati plovni put koji najavljuje ministar Bačević Stalać-Grdelica-Leskovac-Vranje-Dragobudže i u okviru tog plovnog puta mi ćemo sada sa Kiprom da regulišemo plovni pomorski saobraćaj između najveće kiparske luke Limasol na Kipru i mesta Dragobudže kod Vranja. Ja mislim da je to na Dan Evrope fenomenalno spojena tačka dnevnog reda.
Jedino me samo brine da li ćemo zaista da ukinemo železničku stanicu u Stalaću, pa da pravimo lučku kapetaniju i ko će da peva na otvaranju? Ja apsolutno znam ko će da peva. Nije taj ko mislite. Pevaće grupa Haustor koji imaju hit – Moj je grad večeras dobio luku. Stalać će da bude primorski grad, evo, vidim, samo što nije cvetao limun u Stalaću i snimaće se lepe serije – Stalać na pjenu od mora i Leskovac na pjenu od mora i Vranje na pjenu od mora i tamo će umesto vranjske autobuske stanice da bude izgrađena luka, pa utovar, pa istovar, pa će od Đurine pumpe, ko je ovde iz Vranja, znate li gde je Đurina pumpa, od Đurine pumpe do autobuske stanice Kej pa, ako dovoljno dugo šetate, moći ćete i da odšetate iz ove depresivne zemlje. Ali, kad Stalać postane
primorski grad, da li ćete da ukinete prugu ili nećete? Tako to bude kad kupite diplomu tek sa 50 godina, a sa 55 pročitate lektiru koja se čita u osnovnoj školi, Žil Vern – Put kroz središte zemlje, pa me ne čudi da niste probali i do Kine da pravite pomorski put.
Gospodine Mrkonjiću, da pitam vas, ko će od četiri ministra infrastrukture da bude zadužen za taj genijalni projekat tog plovnog puta od Beograda preko Stalaća do Grdelice, Vranja i na jug do Soluna? Vi, Verica Kalanović, Velimir Ilić ili gospodin Bačević? Ja mislim da ćete vi međusobno da se pobijete ko će taj plovni put da otvori. Ima da zvekeću makaze "sve u 16", da se secka ona crvena traka.
Lično sumnjam u takve grandiozne projekte. Šta je bilo sa Studijom izvodljivosti? Neko je bio otišao u Kinu, koliko se sećam. Jutros su bila poslanička pitanja. Šta su rekli Kinezi? Hoće li da prave plovni put ili neće? U trenutku kada kanal Rajna-Majna ima strahovite ekonomske gubitke, vi ćete mene da ubedite da je to dobro za Srbiju?
Mi smo Studiju izvodljivosti uradili do Leskovca. Postoje jaki razlozi da se taj put do Leskovca uradi i da se promeni hidrološka mapa Srbije, da se popravi kvalitet života, da se urade i hidroelektrane, ali kako ćete od Leskovca do Vranja, do Dragobudža? Tamo nema gde da stanu i reka i plovni put i pruga i auto-put. Mnogo je to tesno. Ja mislim da ta utopijska zamisao kojoj ste vi skloni da biste kupili glasove ima da se rasprši kao mehur od sapunice. Jer, kod vas je sve mehur od sapunice. Samo se duva, što više, da bude što šareniji i što veći. Kad prsne, onda svi kažu – znate, nije to naše. Zato i imate četiri ministra infrastrukture.
Zašto ste izbegavali da pričate o ovoj tački dnevnog reda? Važno je da Srbija potpisuje međunarodne sporazuma, to su naše obaveze. Mi hoćemo u Evropu i želimo da idemo u Evropu, ali, moram vas da pitam, gospodine Mrkonjiću. Imam ovde "Blic" jučerašnji. Jel vi čitate "Blic"? Ovde kaže na jednoj strani u "Blicu" – Stranci našli alternativni put Koridoru 10. i kaže da će da se radi Kalafat most koji će preko Dunava povezivati Rumuniju i Bugarsku i da će se otvoriti 20. maja. Taj naslov znači da će Srbija imati gubitak od nekoliko desetina miliona evra vezano za drumski saobraćaj kroz Srbiju. Ne samo kroz putarine, te kamiondžije po zakonu moraju posle četiri sata da odmaraju, pa stanu na benzinsku pumpu i nešto kupe, pojedu, itd. Ti gubici će biti mnogo veći nego što su ti tranzitni gubici potrošnje goriva i eventualnog plaćanja putarine. Pri tome, taj put jeste duži za 100 km ali je jeftiniji za 100 evra.
Ko će nadomestiti taj gubitak u budžetu? Hoće li Zakon o javnim nabavkama? Vi rekoste da će kroz Zakon o javnim nabavkama da se uštedi ne znam koliko milijardi evra. Kad ste toliko uštedeli, zašto se onda Srbija ovako rekordno zadužuje? Ja mislim da za to nema razloga.
A opet, vratiću se na ovu temu oko železnica, ima i nekoliko dobrih stvari, gospodine Mrkonjiću, u ovom zakonu. Prvo, konačno će da se definiše šta je to taj železnički pojas železničkog zemljišta, gde može da se gradi uz železničku prugu a gde ne može. Ne mora više oni ljudi u Stopanji, ja mislim da vi odete ponekad na pečenje u Stopanju, ne mora više da strahuju da će da im poruše one kuće koje su uz železničku prugu. Cela Stopanja počiva na zemljištu koje je železničko i ljudi nikada nisu bili načisto da li će da im ruše te kuće u kojima žive preko 20, 30 godina. Dobro je da se uvede ovaj inspektor i da konačno probamo da definišemo ko vodi računa o tom železničkom zemljištu. Znate li koliko ima kilometara pruga koji su totalno napušteni i još uvek se to vodi kao železničko zemljište? Presecaju fabričke hale, presecaju određene opštine, mrtvi koloseci, mrtve pruge. Jedna od tih mrtvih pruga, nažalost, koja preseca zemljište je pruga Stalać-Požega i ja tu voz nisam video ni za našeg mandata, ni za prethodnog mandata, ni za ovog sada mandata.
Retko kad prođe neki voz. Dobro je što postoji voz koji saobraća na liniji Zvečan-Kraljevo-Zvečan i što ide, što saobraća. Ali, znate šta, volimo i mi iz Vrnjačke Banje, Kruševca i Trstenika da se provezemo vozom ponekad, ili ćete možda i nama da napravite plovni put do Vrnjačke banje. To je turističko mesto, pa će lepo tu kanalče da bude, pa pedoline, sandoline, gondole, parobrodi, mesto parne lokomotive – parobrod. To je najveće dostignuće 21. veka ove vlade. Produžite makar do Čačka, da mogu da odem do Veljinog bazena, on ima beše onu sandolinu u bazenu, pa da proveslamo kroz kanal zajedno. Kajak ima u bazenu, koliko se ja sećam. Zbog toga i Čačak nema vodu, dok se napuni bazen, nema za sve.
Opet vas pitam na kraju. Ovaj zakon vam je neozbiljan. Nije neozbiljan zbog ovog mog izlaganja, jer moram da budem ovakav kada vidim temu, da spajate železnički i plovni put i Ugovor o pomorskom saobraćaju između Kipra i Srbije. Kad se bude otvarala pomorska linija, trajekt linija Drago Budže – Limasol, molim vas mene da pozovete, da me uverite da je to moguće, da pare više ne nestaju na Kipar avionom, nego, parobrodom.
Evo, vidim da ste one stručnjake iz "Beobanke" ponovo aktivirali, oni to najbolje znaju kako se radi. Nego, mislim da taj parobrod neće imati pojas za spasavanje ove Vlade i da to neće biti pojas za spasavanje ove posrnule Vlade.
Ne valjaju ovakvi zakoni, nije dobro za vas što ih predlažete. Dobro je da Srbija ide ka Evropi. Mi smo ovaj zakon takođe pripremali da ga stavimo u skupštinsku proceduru, ali smo ipak imali kadrove koji su taj zakon mogli da sprovode. Nažalost, vi to nemate. Vaši kadrovi su nedorasli izazovima. To je pokazala železnička nesreća u Beogradu, 22 povređenih, niko ih nije obišao ni u bolnici, ni na mesto nesreće. To u Nemačkoj, Švajcarskoj, u Rusiji, u Japanu, momentalno iziskuje ostavku nekog od odgovornih ljudi. Morate imate saosećanje sa žrtvama nesreće. To je osnovni princip. Niste u politici zbog ličnog dobra, već opšteg dobra, opšteg interesa, brige o svim resursima, a pre svega o ljudima, a potom o materijalnim resursima ove zemlje. Ako se tako budete ponašali, to neće biti dobro.
Na kraju mogu samo da vam kažem – ko vas je posejao, taj će vas i požnjeti, ali će vas narodni mlin samleti u prah zaborava ako se ovako budete ponašali. Hvala.
