Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao pripadnik i član SDPS, u ime stranke, u ime našeg poslaničkog kluba koristim priliku da čestitam svim građanima Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, što je u skladu sa našim programom i našim vrednostima koje imamo u našem programu, u našim ciljevima i naravno u našim srcima.
Što se tiče Predloga zakona o železnicama, prvenstveno želim da istaknem da do sada zakon koji smo imali iz 2005. godine nije bio usaglašen sa vremenom u kojem živimo, sa novim dešavanjima u svetskoj ekonomiji, globalnoj privredi, političkim dešavanjima, tako da smatram da ovaj novi predlog sadrži novine i, ono što je najbitnije, usaglašen je sa zakonima i zakonskom regulativom EU, ali ne samo EU, nego i razvijenih zemalja sveta.
Možda ćemo i kroz amandmanske predloge i određene dopune da predložimo nešto što se pokazalo kao ispravno i što se kvalitativno dobro pokazalo u drugim zemljama, recimo kao što je Hrvatska, kao što je Savezna Republika Nemačka.
Ono što je nama falilo, o tome je govorio i kolega Branislav Lazarević iz Ujedinjenih regiona juče, to je kvalitetan menadžment, poboljšanje efikasnosti, maksimalne mogućnosti za povećanje kapaciteta u okviru modernizacije restrukturiranja. Hrvatska je napravila u okviru holdinga za železnicu posebno preduzeće koje se isključivo bavi menadžmentom, koje se isključivo bavi upravljačkim procesom i upravljanjem efikasnosti i efektivnosti železnica Hrvatske. Savezna Republika Nemačka čak ima, u okviru železnica savetodavno telo koje je sastavljeno od po devet parlamentaraca iz oba doma parlamenta Savezne Republike Nemačke, koji upravo kao stručnjaci, ali i kao kontrolni organ nadziru sve one koji upravljaju ovakvim veoma važnim nacionalnim resursom, koji naravno ima sigurno ključni značaj za razvoj i upravljanje celokupne nacionalne ekonomije svake države pa i naravno Republike Srbije.
Ono što je kvalitativno dobro je što konačno Vlada mora da donese i nadležno ministarstvo, nacionalni plan, mora da donese strategiju za modernizaciju i restrukturiranje. Iskreno se nadam i mogu da kažem da sam optimista da će ljudi u ministarstvu, da će ljudi u železnicama Srbije imati dovoljno kapaciteta u znanju, u poznavanju novih tehnologije i primene dobre prakse razvijenih država da tu strategiju implementiraju obzirom da prethodne strategije, ima ih 113, koje su donošene, izglasavane u našem parlamentu u većini slučajeva nisu implementirane i mislim da je to najveći deo posla, tako da ćemo budno nadzirati i kao partija i kao poslanici implementaciju strategije i ono što će se dešavati u železnicama u narednom periodu.
Svi smo svesni činjenice u kakvom je stanju naša železnica, ali ovim zakonom mislim da dobijamo jednu mogućnost da ne privučemo samo kvalitetne i dobre kredite, kao što smo to i realizovali sa državom Kuvajt. Radi se o kreditu od 25 miliona evra pod veoma dobrim uslovima od njihovog razvojnog fonda, ne da realizujemo samo kredite, nego da privučemo investicije stranih ulagača u našu železnicu. Podsetiću da Kuvajt, pored tog razvojnog fonda, koji se bavi isključivo kreditiranjem drugih država i drugih kompanija u drugim zemljama ima jedan poseban fond koji se upravo bavi isključivo investicija u infrastrukturu, kako u svojoj zemlji, tako i širom sveta. Tako da mislim da će ovaj zakon u mnogome pomoći da privučemo i strane investicije i da naravno na taj način našu železnicu konkurentnijom i kvalitetnijom.
Neću mnogo govoriti o tome da će ovaj zakon stvoriti preduslove za tržišnu utakmicu, za razvoj konkurencije, što je naravno svakoj tržišnoj privredi i svakoj normalnoj državi u 21. veku treba da bude prioritet. To je u interesu zemlje, to je u interesu naših građana, a naravno u interesu Železnica Srbije kao akcionarskog društva i preduzeća koji treba da bude, naravno tržišno orijentisan i u skladu sa novim uslovima koji se dešavaju na tržištu i uslovima koji se dešavaju na polju železničkog saobraćaja.
Naravno, veoma je važno napomenuti da usaglašenost sa evropskim direktivama i evropskim zakonima čini naš put, kada su u pitanju Železnice Srbije, u evrointegracije EU, čini ga bržim. Zašto to govorim? Zato što nam je jako važno da iskoristimo mogućnost da povučemo sredstva iz evropskih fondova. Svima nam je sigurno u ovom parlamentu poznato da postoji Fond koji se zove transevropske mreže, koji ulaže, koji investira sredstva u ceo aspekt saobraćaja, ali najviše je fokusiran na železnički saobraćaj. To će biti jedna posebna mogućnost da za modernizaciju naše železnice, za poboljšanje njene efikasnosti i njene konkurentnosti na regionalnom, ali naravno i na evropskom tržištu možemo da dobijemo kvalitetna sredstva i da razvijamo železnicu koja će zasigurno biti, iskreno se nadam, okosnica razvoja celokupne naše ekonomije. To je u interesu ne samo partije koje su predložile ovaj zakon, to je u interesu svih građana Srbije i naše zemlje, imajući u vidu da je prioritet Vlade Republike Srbije ekonomski razvoj, ekonomske reforme, smatram da će ovo samo biti deo jednog sistemskog rešenja koji će učiniti da reforme što brže i dinamičnije privedemo kraju i da naravno doživimo ekonomski, industrijski i svaki drugi rast, što naravno ne možemo učiniti bez razvoja i moderne infrastrukture. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Molim vas prijavite se. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, budući da u ovoj diskusiji je mnogo toga rečeno o Zakonu o železnicama, ukratko ću rezimirati neka svoja zapažanja.
Naime, donošenjem zakona stvara se mogućnost poboljšanja efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Apelovala bih da u članu 9. ovog zakona uđe pruga Niš-Kuršumlija, koja je sada ugašena, budući da je jug vrlo specifičan po mnogo čemu, da bi ovaj pravac povezivao, tj. povezuje tri opštine na jugu Srbije, Niš-Prokuplje-Koršumliju i nadalje prema Kosovu i Metohiji. Znači, ova linija je veoma atraktivna iz mnogih razloga za prevoz putnika i robe i veoma bi značila za stanovnike juga Srbije.
Što se tiče dalje ovog zakona za grad Niš je veoma važno da u nacionalni plan koji će Vlada Srbije doneti, Skupština Srbije verifikovati odmah posle usvajanja novog zakona o železnici je da uđe izgradnja, rekonstrukcija i modernizacija niškog železničkog čvora u šta naravno ulazi i izgradnja zaobilaznice i izmeštanje teretnog saobraćaja iz centralnog gradskog jezgra. To se odnosi na period od pet godina i iskreno se nadam da će taj vremenski period biti sasvim dovoljan da se završi pomenuta rekonstrukcija i izgradnja niškog železničkog čvora.
U delu obrazloženja zakona o železnici navodi se da je tokom izrade zakona formirano više radnih podgrupa, od najznačajnijih predstavnika gde se kao predstavnici javlja i preduzeće za izgradnju železničkog čvora "Beograd doo". Niš bi smatra kao i Beograd morao da ima preduzeće za izgradnju železničkog čvora Niš koji će na stručan i profesionalno utemeljen način zastupati interese grada Niša, pratiti i sprovoditi investicije u železničku infrastrukturu na teritoriji grada Niša i niškog regiona, jer takve investiciji predstavljaju investicije od velikog značaja kako za naš grad Niš, tako i za Republiku Srbiju.
U atmosferi opšte prihvaćenog mišljenja da se rešenje pojedinih problema grada Niša nalazi u izgradnji železničke obilaznice bez jasnog određivanja prema postojećim delovima železničke mreže koji će ostati na području samog grada, zaključuje se da obilaznica jeste rešenje za trenutne probleme i da će ona postati generator mnogih drugih pitanja.
U svetu pređašnje rečenog preduzeće koje bi se formiralo vodilo bi brigu i o drugim pitanjima koja će se javiti po primeni novog zakona, a odnosi se na zakonsku novinu da Železnice Srbije nisu više monopolisti u železničkom prevozu i da železnički prevoznik može biti svako pravno lice koje zadovolji određene kriterijume koje verifikuje direkcija za saobraćaj član 9. zakona. Kapacitet infrastrukture koji će se davati na korišćenje mora biti sagledan od strane nadležnih, a regulativa spada u opis posla dirkecije. Zato je i važno da se formira direkcija i za niški železnički čvor. Hvala na pažnji.

Hvala
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova diskusija se polako bliži kraju. Dozvolite mi da polaka sumiram diskusije do sada.
Rekao bih da i nema tako velike razlike između poslanika kada je u pitanju ocena stanja na železnici. Mislim da smo generalno svi nezadovoljni onim što se dešavalo u proteklim decenijama.
Ne bih ponavljao, kao moje prethodne kolege, šta sve tu nije dobro. Mnogo toga je stvar nekih objektivnih dešavanja u decenijama iza nas, pre svega političkih, pa i raspada naše države, stanje u našoj privredi koje je bitno uticalo na železnicu, neuspele tranzicije. Znači, mnogo toga ima kao objektivnih razloga za ovakvo stanje.
Ima tu, naravno, i mnogo subjektivnih razloga i o tome dosta su govorile moje kolege, ali isto tako mislim da je zajednički stav svih poslanika, pa i svih poslaničkih grupa da je neophodno ove rizike koji su sve ozbiljniji kada je u pitanju rad i opstanak železnice što pre sanirati i što pre stvoriti novu perspektivu za železnice u nekom narednom periodu.
Samim konceptom koji je usvojilo pre svega ministarstvo, pa i Vlada, mislim da je većina poslanika zadovoljna činjenicom da dolazi do podeljenog na upravljače infrastrukturom i na operatere.
Svi smo generalno zadovoljni. Jako je malo poslanika koji su se protivili tom konceptu i to je nesumnjivo put ka efikasnijoj železnici, ka efikasnijem trošenju sredstava, koja uglavnom stižu iz budžeta Republike Srbije.
Činjenica je i to da ima jako puno nepoverenja kada je u pitanju transparentnost trošenja tih sredstava. Dosta mojih kolega je izrazilo jedan strah i u implementaciju ovog zakona i to je ono što ostaje i na ministarstvu i na novom rukovodstvu "Železnice", da ubedi javnost, da ubedi i nas narodne poslanike da idemo u pravom pravcu i da sredstvo koja su planirana za železnicu, a koja uopšte nisu mala, u nekom narednom periodu znače jedan boljitak za ovaj sistem koji je, kao što rekoh, od izuzetnog značaja za privredu Srbije i uopšte za transport u Srbiji.
Rekao bih da moramo podhitno da tu internu konkurenciju, internu efikasnost unapredimo. U tome prepoznajem pre svega kvalitet ovog zakona.
Ne mislim da je ovaj zakon nešto što znači definitivno restrukturiranje železnice. Pre bih rekao da je on jedan iskorak u odnosu na onaj zakon iz 2005. godine, ali da su izazovi koji se stavljaju pred železnice jako ozbiljne i jako velike i da ćemo bez sumnje imati izmene i dopune ovog zakona. Može biti neki novi zakon u narednom periodu, pre svega u trenutku kada će "Železnice Srbije" morati da budu uklopljene u jedan širi evropski koncept, kada će morati u potpunosti da se integrišu u evropske železnice, a svi se nadamo da taj dan nije tako daleko.
Od samih aktera koji implementiraju ovaj zakon zavisiće koliko će on biti uspešan. Sam zakon ima i par instituta koji su bez sumnje za pohvalu. Odnosi se na kombinovani transport. To je jedan od savremenijih načina transporta. Verujem da ćemo u nekom narednom periodu imati i razradu tog sistema. Činjenica je da je to jedan ekološki orjentisan transport, nešto što je danas zahtev vremena u kome živimo.
Postoji ozbiljan napredak kada je u pitanju Direkcija za železnicu. Mi iz SNS se iskreno nadamo da će praćenje tržišta koje potpada pod nadležnost Direkcije za železnicu i uslova konkurencije biti na jednom odgovarajućem nivou i da ćemo u što skorije vreme doći u situaciju da imamo više operatera na prugama. Tek onog trenutka kada imamo trase voza koje pokrivaju više operatera moći ćemo da kažemo da je ovaj zakon zaživeo i da je dao neke ozbiljnije rezultate.
Donekle se slažem i sa mojim kolegama iz opozicije, da nam je ovaj zakon koji prati bezbednost saobraćaja zaista falio u ovom setu, s obzirom da je ovo sistemski zakon. On je jako bitan i za same građane i za same učesnike u železničkom saobraćaju. Imali smo dosta problema u prethodnim godinama.
Iskreno se nadam da bar definisanje o održavanju putnih prevoza, taj deo koji prati ovaj zakon, može donekle da pomogne i da otkloni sve one nedostatke i mane koje smo imali u prethodnom periodu, a da ćemo jako brzo imati i Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji će, verujem, po obećanju ministra i Ministarstva, biti kompatibilan sa ovim zakonom.
Integracija naših železnica u sistem EU, u sistem susednih zemalja sasvim sigurno kao prioritet je dobro opredeljenje ovom zakonu.
U narednih pet do šest godina treba u železnicu uložiti negde oko 2-2,5 miliona samo u ovoj i narednoj godini. Pominje se neka cifra od milion i 400. Pardon, kada sam spomenuo 2,5 miliona, mislio sam na 2,5 milijarde evra, s obzirom da su potrebe za održavanje infrastrukture jako velike i da "Železnice Srbije" planiraju jako ozbiljne investicije i kada su u pitanju vozovi i kada su u pitanju kompozicije, kada su u pitanju vagoni i da za ostvarenje tih investicija i da bi te investicije bile efikasnije sasvim sigurno je bio potreban ovaj zakon.
Na nama kao narodnim poslanicima da propratimo efekte ovog zakona, a na vama, gospodo iz Ministarstva, gospodo iz Direkcije za železnicu, je da ovaj zakon, za koji sam ubeđen da će podržati velika većina poslanika, implementirate što bolje za dobrobiti građana, za dobrobit i zaposlenih u železnici i za dobrobit srpske privrede. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvažene kolege poslanici, gospodine ministre, prethodnim Zakonom o železnici, koji je donet 2005. godine, pokazao se u praksi vrlo malo primenljiv, što je dovelo do brojnih loših posledica, pre svega do izostajanja bilo kakvih zdravih investicija u ovu oblast, ali i nemogućnosti restrukturiranja celog sistema.
Stari zakon o železnici je tipičan primer da je politika hiperaktivnog donošenja zakona, koju je praktikovala prethodna vlada, bila u suštini sasvim pogrešna, makar se ti zakoni formalno zvali i evropskim.
Hvalisanjem brojem donetih zakona koji su u većini slučajeva ostajali mrtvo slovo na papiru, odnosno usvajanjem zakona za koje se već unapred znalo da su neprimenljivi ili da ne pružaju zadovoljavajući pravni okvir, da se reše suštinski problemi u oblastima koje reguliše nas je dovelo da danas raspravljamo o predlogu novog sasvim drugačijeg zakona o železnici.
Novi zakon o železnici ima za cilj usklađivanje domaćeg sa zakonodavstvom EU kako bi se "Železnice Srbije" mogle uključiti u sistem železničkog prevoza, odnosno kako bi se mogli primenjivati standardi koji za ovu oblast važe u zemljama EU, bilo da se radi o rentabilnosti, o ekonomičnosti, o efikasnosti, o konkurentnosti ili šta god drugo.
Ono što je najvažnije, najvažniji predlog koji nudi ovaj zakon je to što će on izložiti "Železnicu Srbije" tržišnim mehanizmima na račun prirodnog monopola koji uvek ima država kao osnivač upravljača železničkom infrastrukturom. Zato će SNS glasati za ovaj zakon i zdušno podržati njegovu primenu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući generale, poštovani gospodine ministre Mrkonjiću, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona rešava tri bitne stvari.
Prvo, on je korak napred u odnosu na dosadašnji zakon. To su potvrdili juče i gospoda narodni poslanici iz opozicije izjavama svojim.
Drugo, pridoneće ukupnom boljitku naše železnice u smislu onom o kojem je jedino govorio gospodin Zoran Babić i načeo gospodin Mrkonjić, unutrašnjom organizacijom i odnosu prema radu.
Treće, omogućiće novom rukovodstvu "Železnice Srbije" da ubrza ukupan razvoj naših železnica, zajedno sa Vladom Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, važeći Zakon o železnici je Narodna skupština Republike Srbije donela već, tako da kažem, poodavno, 2005. godine, dakle, pre sedam godina. Tada su tim zakonom postavljena tri osnovna cilja, koja su trebala biti realizovana, kako ova prethodna Vlada, tako i Vlada pre nje.
Ta tri cilja su tada bila postavljena sledeća – prvi, poboljšanje rada železničkog sistema, drugi, integrisanje železničkog sistema u tržište transportnih usluga i treće, integracija srpskih železnica u železnički sistem EU. Dame i gospodo narodni poslanici, ni jedan od ova tri postavljena cilja nije realizovan. Zato u sedmogodišnjoj praksi primene Zakona o železnici, uvidelo se da je neophodno pristupiti donošenju upravo ovog zakona sa ciljem da se bolje obavljaju poslovi u oblasti železničkog saobraćaja.
Dakle, u tom periodu od sedam godina, uočeni su osnovni nedostaci tog zakona, a oni se odnose na dve osnovne stvari. Prvo, usklađenost, takozvanim novim paketima direktiva EU, što nije učinjeno i drugo, proširenje delokruga direkcije "Železnice" o kojoj je govorio gospodin Mrkonjić u cilju primene zakona, jer direkcija nije imala mogućnost donošenja podzakonskih akata na osnovu Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Poštovani narodni poslanici, ovim Predlogom zakona o železnici uvodi se nacionalni program železničke infrastrukture o kojima je juče i danas ovde bilo reči, kojeg će na predlog ove Vlade doneti ova Narodna skupština. Taj program predstavlja planski akt od nacionalnog značaja za državu Srbiju u oblasti železnica i to je krupni iskorak napred.
Međutim, upozoravam da ni najbolji zakon "Železnica Srbije" sam od sebe neće rešiti ogromne i nagomilane probleme "Železnice Srbije" onako kako je i gospodin Zoran Babić govorio. Za tako važnu firmu, za državu Srbiju, da tako kažemo, koja je od ključnog značaja za državu Srbiju, bitno je kako je rukovodstvo te firme i kakvi su stručni kadrovi, i to ne samo za "Železnicu Srbije", nego i za svako preduzeće. Napominjem u jednoj rečenici da su Japan izgradili kadrovi, mislim da sam sa tim mnogo rekao.
Dozvolite da dopunim, da tako kažem, Zorana Babića, da dam neke podatke, nisu sa ulice, niti žute štampe, nego državni revizor ih je objavio, ja verujem gospodo narodni poslanici da ste vi pročitali taj izveštaj. Bivše rukovodstvo, višeg režima, nije bilo na visini postavljenog zadatka. ponašalo se, kako reče i gospodin Mrkonjić, ne domaćinski, rasipnički, korumpirano i pomalo, izvinite, kriminalno. Tako da je ono suodgovorno što se "Železnica Srbije" nalaze na najnižoj tački u svojoj istoriji. Verovali ili ne, ali to je tačno.
Ilustrovaću rasipničko ponašanje bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", bivšeg režima sa 13 podataka, vrlo kratko, u nekoliko minuta, koji će frapirati vas gospodo narodni poslanici i građane Srbije. Svi podaci su uzeti od državnog organa što znači da su zaista istiniti.
Prvo, bivše rukovodstvo "Železnica Srbije", verovali ili ne, ali je istina, potrošilo je 700 hiljada evra za gorivo i održavanje automobila, 103 službena vozila. Neki su njihovi šoferi, kaže državni revizor, stavljali taksi tablice na svoja vozila i taksirali, a neki su koristili automobile za ljude koji nemaju nikakve veze sa "Železnicama Srbije".
Poštovani građani i poštovani narodni poslanici to su sredstva iz džepova građana Srbije. To su kadrovi o kojima su naši opozicioni prethodnici govorili.
Drugo, zbog nemara i neodgovornosti bivšeg rukovodstva, "Železnica Srbije" je potrošila dva miliona evra za kazne jer nisu realizovali dva kredita, opet iz džepova građana Srbije. Verovali ili ne, samo jedan od bivših direktora "Železnica Srbije" potrošio je u restoranu preduzeća 10 miliona dinara za godinu dana, opet iz džepova građana Srbije.
Četvrto, mesečni račun, ovde mesečni, za fiksnu telefoniju iznosio je četiri miliona dinara, uprkos tome što postoji sistem da se unutar preduzeća besplatno telefonira, opet iz džepova građana Srbije.
Troškovi reprezentacije iznosili su za jednu godinu 106 miliona dinara, plus 20 miliona dinara u sopstvenim prostorijama, opet iz džepova građana Srbije.
Generalni bivši direktor "Železnica Srbije", samo za ručkove u inostranstvu potrošio je 300 hiljada za jednu godinu, opet iz džepova građana Srbije.
Na sajamske i druge manifestacije, za jednu godinu utrošeno je 26 miliona dinara, opet, normalno, iz džepova vaših, poštovani građani.
Osmo, poslovni ručkovi koštali su za jednu godinu, verovali ili ne 46,6 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. To su radili kadrovi o kojima naši opozicioni poslanici govore.
Ugostiteljske usluge i drugi poslovi, koštali su devet miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije.
Pokloni za jednu godinu, verovali ili ne, 24 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. evo gde su narodna sredstva.
Bivši predstavnici Sindikata "Železnice Srbije", potrošili su na ime dnevnica i službenih putovanja za jednu godinu, verovali ili ne, 34,2 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije, gospodo narodni poslanici.
Za finansiranje odmora na moru, banjsko lečenje, za jednu godinu potrošili su 22 miliona dinara i to 1,7 miliona za korišćenje usluga hotela "Železničar" u Vrnjačkoj Banji.