Replika, narodni poslanik Srđan Miković.

Samo u pogledu do neke rasprave u vezi pristupa bazi koja sadrži sudsku praksu, jer ukoliko amandman odbora bude usledio, hteo bih odmah da iznesem razmišljanje da bi, opet, i vi s druge strane bili pripremljeni za izjašnjenje u tom smislu.
Postoji još jedan broj institucija, nezavisnih regulatornih tela i onoga što praktično postoji ne samo u Ustavu nego i u zakonima, gde smo svi zainteresovani da oni budu maksimalno obavešteni o tome, znači i sudskoj praksi. U tom smislu treba još jedno porazmisliti do sednice Odbora za pravosuđe koje će, verovatno, razmatrati mogućnost amandmana, da li pored sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva i Pravosudne akademije, postoji još neka institucija.
Druga stvar. Imamo te koje štite interese. Mislim na pravobranioce kod lokalnih samouprava. U tom smislu, ako oni štite interese lokalnih samouprava, to je država u malom. Da li i to treba na neki način omogućiti, pristup njima?
Jesam za to ako je sada nemoguće da dostupnost tih baza bude široko regulisana, da se u nekom narednom periodu porazmisli o tome da izvori finansiranja, održavanja te baze podataka budu na drugi način regulisana.
Postoji mogućnost bilo budžetskog nameta ili bilo koga, a onda iz budžeta praktično isfinansirati opšte korisnu stvar, gde postoji mogućnost kontrole kvaliteta te baze, jer svaka druga baza ne podleže ispitivanju kontrole i ne podrazumeva saglasnost Vlade kod stanovnika, a ovde podrazumeva.

Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala.       
Poštovani predsedniče, gospodine Đurđeviću, kolege poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji su predložili kolege poslanici iz poslaničke grupe SPO i DHSS, smatram da su iste izmene dobre. Potrebne su radi poboljšanja sadašnjeg ZKP. Doprinose nastavku borbe protiv korupcije i kriminala. Poslanička grupa SNS će podržati ove izmene.
Što se tiče Predloga zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, ovim predlogom zakona u mnogome se doprinosi većoj informisanosti pravnih i fizičkih lica, kao i uvođenje savremenijeg načina objavljivanja propisa.
Pored toga što ovaj predlog zakona bliže uređuje delatnost izdavanja "Službenog glasnika" kao delatnost od opšteg interesa, uređena su pitanja objavljivanja akata u "Službenom glasniku", odnosno utvrđeno je koji akti moraju biti objavljeni i koji imaju obavezu objavljivanja, kao i akti koji ne podležu obavezi objavljivanja.
Takođe, predviđeno je da se obavezno objavljuju presude Evropskog suda za ljudska prava i potvrđeni međunarodni sporazumi.
Glavom III uređeno je i pitanje načina objavljivanja zakona i drugih propisa i akata. Glavom IV je bliže uređena forma izdavanja i uređivanja "Službenog glasnika".
Bitna novina koju ovaj predlog zakona donosi jeste utvrđivanje elektronskog oblika Republičkog "Službenog glasnika", koji će u štampanom obliku biti zvanično izdanje.
Ovakvim zakonskim rešenjem ide se u korak sa vremenom, posebno imajući u vidu informacione tehnologije i brži način komunikacije. Na ovaj način takođe se smanjuju troškovi nabavke i distribucije "Službenog glasnika" i povećava se produktivnost rada državnih organa, pravnih i fizičkih lica.
Smatram da je važno napomenuti da sve članice EU imaju on-lajn izdanje svog Službenog glasnika, tako da je ovo novina koja doprinosi da se ide u korak sa zemljama članicama EU.
Nadalje, uspostavljanje pravno-informacionog sistema Republike Srbije kao svojevrsne novine, koja je bliže uređena Glavom V Predloga zakona, koji će predstavljati jedinstvenu zbirku podataka i korišćenje iste u jednom delu bez plaćanja naknade za sve korisnike Interneta je izuzetno rešenje. Naime, na ovaj način određeni podaci će postati dostupniji i transparentniji svima kojima je potrebno da imaju uvid u iste.
Zbog navedenog, odnosno uvođenje elektronskog "Službenog glasnika" i besplatnog pristupa Zbirki propisa, doći će do pada prihoda po osnovu pretplate od koje je finansirano JP "Službeni glasnik", te iz tog razloga predviđeno je i delimično finansiranje, odnosno obezbeđivanje potrebnih sredstava u budžetu Republike Srbije.
Obzirom na pad prodaje od prihoda, potrebno je delimično finansiranje iz budžeta republike, pa se ovako predloženo rešenje smatra celishodno, posebno ako se ima u vidu da se ovakvo rešenje primenjuje u 11 zemalja EU sa delimičnim finansiranjem iz budžeta.
U Predlogu zakona je predviđen način određivanja iznosa sredstava koji se obezbeđuju u budžetu. Vlada je u svom obrazloženju ovog predloga zakona navela koliki iznos bi u budžetu Republike Srbije trebao da bude izdvojen za 2014. godinu.
Smatram da će rešenje iz ovog predloga zakona pozitivno uticati na rad državnih organa, kako pravnih tako i fizičkih lica, jer će im "Službeni glasnik" biti pristupačniji, propisi transparentniji, a sam rad mnogo produktivniji.
Ovaj predlog zakona je još jedan u nizu predloga zakona koji pokazuje da nadležno ministarstvo radi na najbolji mogući način. Nadam se da će i ovaj predlog zakona, kao i mnogi do sada koje je predložilo Ministarstvo pravde, biti izglasano u Danu za glasanje ako ne jednoglasno, onda velikom većinom.
Imajući u vidu rešenje koje predviđa predlog zakona koji je pred nama, poslanička grupa SNS će isti podržati i pozivam vas da u Danu za glasanje date podršku nastavku reforme koju predvodi nadležno ministarstvo. Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da pred sobom imamo zakon koji su do sad sve poslaničke grupe prihvatile jednoglasno, što ponajbolje govori o kvalitetu zakona, s jedne strane. S druge strane, čini mi se da govori o tome da je bilo preko potrebno da se ovaj zakon donese možda i ranije, da možda nismo prepoznali trenutak i potrebe građana i privrede u prethodnim godinama i da smo sasvim sigurno i građane i privredu stavljali u situaciju da imaju nepotrebne troškove, da plaćaju često i nepotrebne kazne zbog nepoznavanja zakona, zbog haosa koji je postojao u nekim elektronskim bazama podataka, zbog njihove neažurnosti, da su građani imali povećane troškove jer su morali da unajmljuju treća lica koja su im pomagala prilikom sastavljanja raznoraznih podnesaka koje su upućivali raznim institucijama i da je dolazilo do velikog broja grešaka u komunikaciji sa institucijama između građana i same privrede.
Mislim da je za same građane jako važno da shvate da ovaj novi zakon u mnogome olakšava njihov svakodnevni život, da će faktički na jednom mestu imati mogućnost da pronađu sve akte i to akte najrelevantnijih institucija u zemlji. Ako dozvolite, pročitao bih ih da bi građani znali šta mogu da očekuju od ovog zakona. To su akti Narodne skupštine, Vlade, predsednika Republike, ministarstava, Ustavnog suda, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužioca, javnih tužilaštava, Narodne banke Srbije, pa i Evropskog suda za ljudska prava. Dakle, kompletna zakonska procedura. Svi oni prateći akti koji budu pratili te zakone nalaziće se ubuduće i u štampanom i u elektronskom izdanju "Službenog glasnika".
Smatram da je poseban kvalitet, s čime se slažem potpuno s mojim kolegama koji su već govorili, elektronsko izdanje koje ubuduće stvarno treba bitno da olakša pristup svim zakonskim aktima koje evo i ova Skupština svakodnevno donosi.
Dakle, elektronsko izdanje ide u smeru modernizacije kompletne državne uprave, za šta se zalažu, rekao bih, sve poslaničke grupe, racionalizaciji te državne uprave, efikasnijeg rada državne uprave, što nam je preko potrebno, pa čini mi se i ekonomičniji rad institucija.
Mislim da u ovom smislu treba pohvaliti "Službeni glasnik" što je jedna od prvih institucija koja počinje sa reorganizacijom i sa reformama institucija. Nadam se da će i ostale institucije ići ovim primerom "Službenog glasnika", i da ćemo ubuduće imati mnogo više ovakvih instituta koji olakšavaju pristup, koji olakšavaju svakodnevni život građana, koji znače transparentnije institucije, koji znače demokratizaciju institucija, rekao bih, a posebno mislim da i uslove poslovanja privrede znatno olakšavaju jer imamo veliki broj preduzetničkih radnji, odnosno preduzetnika tačnije, koji često nisu u potpunosti informisani o najnovijim zakonskim aktima i često dolaze u situaciju da zbog toga prave nepotrebne greške i imaju prevelike troškove u svom poslovanju.
Reforma javnog sektora sasvim sigurno je pred nama i biće jako ozbiljna. Ovo je samo jedan mali delić kompletne te reforme, jedan mali kamičak, ali na dobrom putu, s obzirom da ima podršku svih poslaničkih grupa i značiće mnogo u narednom periodu, verujem, i drugim institucijama koje će moći da se ugledaju na ovaj primer.
Mislim da su rešenja koja se odnose na finansiranje iz budžeta u ovom trenutku jako dobra. Razumem razlike u mišljenjima kada je u pitanju plaćanje sudskih taksi i potrebu da se i u tom delu što veći broj korisnika oslobodi tih obaveza.
Dozvolite, u ovom trenutku da bismo videli kako će zakon da zaživi i kako će "Službeni glasnik" ubuduće moći da se finansira, čini mi se da je ovaj dopunski izvor finansiranja jako potreban ako shvatimo koje probleme imamo u budžetu. Isto tako moramo da budemo svesni da svi mi moramo da budemo mnogo racionalniji u trošenju sredstava i da će budžet, s obzirom na fiskalnu konsolidaciju, i ubuduće imati dosta problema, pa treba omogućiti što je moguće veće dopunske prihode "Službenom glasniku" da bi mogao da opstane, da bi mogao da se sačuva, jer je to institucija sasvim sigurno od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Dakle, jedna pohvala za "Službeni glasnik", pohvala za Vladu. Mislim da na ovaj način se ide u susret problemima koji su nagomilani u prethodnom periodu, da se na ovaj način ne beži od problema.
U Danu za glasanje imaćete podršku SNS, podršku da nastavite sa institucionalnim reformama, reformama koje su preko potrebne Srbiji u ovom trenutku. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Dobar dan poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani direktore, Zakon o krivičnom postupku je zreo za temeljnu promenu. Ušli smo u jedan manir prethodne Vlade, a to je da na svakih par meseci ili na svakih mesec dana ili u svakom redovnom zasedanju imamo bar jednu, a uglavnom je bilo više promena ZKP. To se svodilo po potrebi ili jednog krivičnog postupka ili nekog zaštićenog svedoka ili neko ko je trebao da bude zaštićeni svedok, sve dok nismo menjali zakon, prilagođavali smo kako bi se sve to uskladilo sa tada potrebama aktuelne vlasti.
Ono što kao stranka očekujemo, što smo i tada i sada uvek zagovarali je to da moramo kao država da napravimo jedan zakon o krivičnom postupku koji bi bio u skladu sa realnošću, sa potrebama države i koji bi na određeni način usmerio krivični postupak koji se vodi i uskladio ga sa tim tendencijama koje postoje i koje su dobre i doprinose cilju krivičnog postupka, a to je ustanovljenje istine i pravične presude i zadovoljenje pravde, što je krajnji cilj.
Stručna javnost već duže vremena upozorava na činjenicu da istina u krivičnom postupku više nije moguća, da nije tema, već se sve svodi na skupovima na kojima učestvuje stručna javnost, profesori iz instituta, sa fakulteta, sudije iz sudova, advokati, gde se kaže istina više nije tema postupka, već samo verovatnoća. Po zakonu o verovatnoći se donosi presuda. Da li je 60, 70, 90% pa i neke same sudije kažu da oni presuđuju kada je verovatnoća za nešto 80 ili 85%, što je po nama loše i što može da dovede do toga da presude budu nepravične, budu netačne i da dođemo u situaciju da u nekim slučajevima budu osuđeni oni koji nisu neko delo učinili ili budu strožije ili blaže osuđeni oni koji su neko delo počinili, a za to se ne zna ili se zna pa iz nekih razloga po slobodnom utisku sudije nije došlo do pravične i pravedne osude i samim tim zadovoljenja celokupnog pravnog sistema i žrtvi koje su posledice tog postupka.
Smatramo da je Srbiji neophodna celokupna izmena ZKP, da Srbija donese ili novi Zakonik ili da uđe u temeljne izmene ovog postojećeg Zakonika. Zakon o krivičnom postupku ovakav kakav je sa puno izmena i ako se nastavi ovim tempom izmena više ni sami predlagači zakona neće znati koja je aktuelna verzija ovog zakona. Oni će znati ako se dobro pomuče da ga pronađu, ali u suštini sudska praksa o kojoj ovde dosta govorimo ne može da se formira ukoliko stalno menjamo ZKP. Sudska praksa kao jedan od izvora prava, a to su nas učili na pravnom fakultetu u prvoj godini prava, ne može da postoji ukoliko stalno menjamo zakone i ukoliko ne postoji izvesnost trajanja jednog propisa koji mi donesemo iz zakona. Da li je to ZKP, da li su to zakoni koji određuju kazne ili definišu druge stvari, ne samo u ZKP, već u svim drugim stvarima, ali jedna izvesnost mora da postoji.
Zato apelujemo i tražimo da se pristupi temeljnim izmenama ZKP, pogotovo što radne grupe koje je formiralo prethodno ministarstvo, ministarstvo pre njega i ovo sadašnje ministarstvo već imaju gotove tekstove koje su radili i profesori sa pravnog fakulteta, i sudije i advokati iz svoje prakse. Samo treba da se donese odluka i da se temeljno pristupi izmenama ZKP, za šta se mi zalažemo. Na ovaj način i ovakvim pristupom, sitnim izmenama Zakonika svakih dva tri meseca ne doprinosimo pravnoj sigurnosti i ne doprinosimo istini i zadovoljenju pravde koja je cilj krivičnog postupka. Mi ćemo kao stranka podržati izmene predloga ovog zakona koje su predložili poslanici DHSS.
Drugi deo ove tačke je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata. Važan zakon iako nije posebno atraktivan za raspravu, ali to je zakon koji je važan i predstavlja poslednju kariku u procesu donošenja akata i zakona. Predviđa stupanje na snagu zakona.
Složio bih se sa vama i sa kolegom Mikovićem da je potrebno uvesti jedan termin, a to je stupanje na snagu. Primena i stupanje na snagu mogu da dovedu u zabunu i da odlože stupanje na snagu nekog zakona time što će primena da se odloži. Imamo puno zakona koji još uvek nisu primenjeni. Zakon o notarima čija primena se odlaže, zatim se ide u izmene i to je jedan od zakona koji je bitan za izgradnju pravnog sistema uopšte državne uprave, jer oni preuzimaju jednu nadležnost iz sudstva i državne uprave. Ovde govorimo o potrebi da se zakoni kada stupaju na snagu primenjuju.
Ono što je jako važno jeste saradnja između samog "Službenog glasnika" kao javnog preduzeća koje je dobilo da vrši ovaj važan segment u samoj državnoj upravi, u celom sistemu države, Vlade, Skupštine i ostalih službi i organa koji objavljuju svoje zakone. U tom smislu značaj sekretarijata je bitan, ali to je već ovde pomenuto, sekretarijat je sam dužan da vodi računa o objavljivanju zakona, potkrade se, voleo bih da je to greška ili omaška u prevodu, pošto u Srbiji ustavni amandmani ne postoje, postojali su do 1974. godine i kada su menjali Ustav ustavnim amandmanima, sada u modernoj srpskoj praksi ustavni amandmani ne postoje. Ustav ne poznaje ustavne amandmane kao način promene Ustava. Nađite bilo gde u Ustavu da se Ustav menja ustavnim amandmanima. Ustav poznaje postupak za promenu Ustava. Naravno da može da se menja ceo Ustav na inicijativu, postoji način kako se to menja, ali ustavni amandmani su nešto što je anglosaksonska praksa gde možemo da vidimo ako pratimo pravne serije koje se snimaju u Holivudu, ali u našoj praksi ustavni amandmani još uvek ne postoje. Treba izbeći termin ustavnih amandmana.
Nadamo se da vi kao direktor sekretarijata vodite računa i o tome i da je ovo samo jedna greška koja se omakla, a opravdanje da ako je postojala greška u prethodnom zakonu pa nije izmenjena 2006. godine, ne znači da sada treba da ponovite istu grešku. Ako smo jednom propustili priliku da je promenimo, treba sada iskoristiti priliku i promeniti ovaj član.
Predložili smo amandman kojim se briše – ustavni amandmani i dodaje se - akt o promeni Ustava, što je više usklađeno sa Ustavom i nadam se da ćete imati sluha da jedan takav amandman usvojite.
Druga stvar, u pravu postoji pretpostavka poznavanja propisa. Građani i svi koji su predmet prava imaju obavezu da poznaju propise, da li su oni krivični ili u svakom drugom obliku. Samim tim smatramo da podaci koji budu, dokumenti, sudska praksa, zakoni na pravno-informacionom sistemu budu besplatno dostupni svim građanima.
Ako Ustav pretpostavlja da svi mi znamo propise i da je to način, vi kada potpadnete pod neki krivični postupak ili prekršajni postupak ili pod bilo koji postupak koji država pokrene protiv vas, postoji pretpostavka da vi taj propis znate. Da bi svaki građanin mogao da zna neki propis, ako već ima sankciju za neko određeno ponašanje, država treba da obezbedi da građanin može s tim propisom besplatno da se upozna i to svi građani jednako, da ne budu advokati ili Pravosudna akademija u prednosti na nekim običnim građanima koji isto potpadaju pod te propise kao svi ostali.
Mi kao stranka imamo amandman za to. Treba obezbediti, naravno, da sama država naknadi, ako postoji neki trošak za "Službeni glasnik", da država to nadoknadi. Isto tako smatramo da "Službeni glasnik", njegova prevashodna uloga treba da bude da se bavi objavljivanjem ovih dokumenta, da to bude što ažurnije i bolje i da bude u skladu sa vremenom. Do sada nam je "Službeni glasnik" gubio klijente zato što su ga svi pretekli u tom neformalnom objavljivanju, AIKOM i svi ostali sajtovi i baze podataka koje su postojale. "Službeni glasnik" je pretpostavka tačnosti određenog akta i on mora da bude apsolutno dostupan svima.
Ono što je moja primedba, to je da bi Skupština trebala da ima u nadzornom odboru svog člana, pored Vlade i sekretarijata, da i skupština koja donosi zakone ima svog člana, upravo zbog te redakcije, zbog izmena koje se ovde dešavaju u pravom trenutku. Bilo je raznih slučajeva gde odbor i Vlada donesu neke amandmane, nešto se usvoji, koji nisu potpuno u skladu. To je naš predlog.
Ovaj zakon je poboljšanje u odnosu na prethodne zakone. Mi ćemo, u zavisnosti od toga koji amandmani budu prihvaćeni, u danu za glasanje odlučiti da li ćemo ga podržati. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Dejan Đurđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Što se tiče upotrebe termina "ustavni amandmani", ne stoji da se to ne upotrebljava od 1974. godine. Svestan sam da taj termin mnogima u Srbiji, nama pravnicima, zloslutno zvuči zbog tog svog istorijskog tereta koji je nosio, ali podsetio bih vas da je Ustav Savezne Republike Jugoslavije 2000. godine menjan ustavnim amandmanima. Sada, kada bi se menjao Ustav, ne znam kako bi taj akt o promeni Ustava drugačije naslovili nego ustavni amandman? U teoriji se akt kojim se menja Ustav naziva ustavni amandman.
Principijelno nemam ništa protiv da se ispoštuje ta ustavna formulacija, znači, da se odstupi od ove formulacije koja je u postojećem zakonu i da se ovi amandmani, ustavni amandmani, zamene rečima "akt o promeni Ustava", ali zaista to ne vidim kao neku suštinsku primedbu koja bi mogla da stvori problem u pravnom saobraćaju.
Ne mogu da prihvatim da je to nešto što je napušteno 1974. godine. Znači, 2000. godine Ustav tadašnje Savezne Republike Jugoslavije je menjan aktom koji je imao naslov ustavni amandman. Hvala.