Doktor Dejan Đurđević.
Samo se javite još jednom, molim vas, gospodine Đurđeviću.
Morate se javiti još jednom, samo da bih vam dao reč. Izvolite.

Zahvalio bih se poslaničkim grupama koje podržavaju Predlog zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata. Hteo bih samo da se osvrnem na nekoliko pitanja.
Što se tiče ovih primedbi vezano za upotrebu termina - ustavnim amandmanima i akt o promeni Ustava. Akt o promeni Ustava je jedan opisan naziv, a ustavi su se uvek menjali ustavnim amandmanima, tako da ne vidim u toj terminologiji da bi se nešto suštinski promenilo.
Samo bih podsetio na još jedan momenat. Ovaj zakon iz 1991. godine, koji je dan danas na snazi, koristi termin "ustavni amandmani". On je revidiran posle 2006. godine, kada je donet važeći Ustav. Znači, da je to toliko smetalo, verovatno bi neko 2006. godine, ko je predlagao promene tog zakona, intervenisao.
Što se tiče ovih termina - stupanja zakona na snagu i početak primene zakona, to je jedno pitanje o kome se može voditi široka akademska diskusija. Sada bih više govorio kao profesor prava nego kao direktor zakonodavstva.
Lično se slažem sa onime što su govorili moja uvažena koleginica Milica Radović i kolega Srđan Miković. Stupanje zakona na snagu se definiše kao momenat kada zakon počinje da se primenjuje. Međutim, u našoj praksi je veoma dugo ukorenjeno da te dve stvari u zakonima razdvajamo. Na primer, čak 1982. godine je donet Zakon o vanparničnom postupku Srbije koji i dan danas važi. On pravi tu distinkciju. Kaže – zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", tada Socijalističke Republike Srbije, počinje da se primenjuje, pa je odredio neki rok od 1. januara 1983. godine.
Tumačenja pravnika su po tom pitanju različita. Neki se pozivaju na član 196. Ustava koji kaže – zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja. Negde to vide kao imperativnu zapovest da mora u zakonu da stoji da on stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Onda, ukoliko želi da taj zakon počne kasnije da se primenjuje da bi se pravni poredak pripremio na novi zakon, onda on terminološki razdvaja i kaže – počinje da se primenjuje od nekog kasnijeg momenta.
Međutim, ova ustavna odredba ne daje osnov da se to tako tumači. Postoji jedna druga škola mišljenja koja smatra da kada je za implementaciju nekog zakona potrebno donositi određene podzakonske akte, uredbe, pravilnike itd, da je onda ta distinkcija stupanja zakona na snagu i početak primene neophodna, sa čime se lično ne slažem, pa se tumači da kad zakon stupi na snagu da onda Vlada i drugi subjekti dobijaju ovlašćenja da donose podzakonske akte koji su potrebni za implementaciju zakona, a onda će u neko kasnijem momentu sve to početi da se primenjuje.
Taj problem je jako star u našem pravnom poretku moje neko istraživanje me je dovelo čak do 1982. godine. Mislim da je Narodna skupština najpozvanija da kroz metodološka pravila tu stvar definitivno preseče. To podržavam, da ne treba razdvajati stupanje zakona na snagu i početak primene. To sam demonstrirao radeći na ovom zakonu, ali da bi se to ujednačilo, potrebno je onda promeniti opšta metodološka pravila za pisanje propisa.
Što se tiče vaše primedbe vezane za član 29, to je isto veoma diskutabilno i zahteva jedno odmeravanje različitih interesa. Kako sada stoji situacija sa "Službenim glasnikom"? Ono što svi koji su dolazili u kontakt sa tim javnim preduzećem mogu da vam kažu je sledeće. Sekretar Narodne skupštine i moja malenkost kao direktora Sekretarijata za zakonodavstvo i generalni Sekretarijat predsedništva – mi pošaljemo akte na objavljivanje i to nikada nismo plaćali. Znači, nikada oni nama nisu ispostavili fakturu i rekli – sada za objavljivanje ovog zakona, uredbe, opšteg podzakonskog akta, platite nam toliko. Nikada se ova država nije pitala odakle se to finansira? Oni to finansiraju, jednim delom, iz pretplate, a jednim delom iz obavljanja svojih privrednih aktivnosti. Oni objavljuju razne oglase za zapošljavanje, oglase za javne nabavke, objavljuju pravnu literaturu itd.
Pretplata se dramatično smanjila onog trenutka kada su se pojavile elektronske baze podataka. Broj pretplatnika "Službenog glasnika" je dramatično opao. Nakon pomena Zakona o javnim nabavkama, prihodi od objavljivanja oglasa za javne nabavke tog javnog preduzeća su smanjeni za 90%. Sada se postavlja pitanje – iz čega će oni finansirati objavljivanje propisa koje mi pošaljemo? Mi to preduzeće moramo čuvati i ne možemo propise objavljivati u dnevnim novinama. Zato je ovaj zakon i uveo finansiranje iz budžeta.
Pazite, tu sad postoji jedno pitanje balansa. Da li mi možemo sve ono što to preduzeće radi, učiniti potpuno besplatnim svim korisnicima, ili ne možemo? Negde sam spreman, na osnovu razgovora koje sam imao sa rukovodiocima "Službenog glasnika", da podržim taj vaš amandman vezan za to da se sudska praksa učini besplatno dostupnim sudovima, tužilaštvima, Republičkom pravobranilaštvu, pravosudnoj akademiji. Koliko mi je poznato, dobio sam najave da će nadležni Skupštinski odbor u tom delu pripremiti odgovarajući amandman.
Što se tiče ovog ostalog, mislim da bi sve preko toga dovelo Javno preduzeće "Službeni glasnik" u tešku finansijsku situaciju, da ne bi mogli da nabave sredstva da objavljuju te propise.
Što se tiče stupanja na snagu ovog zakona, predviđeno je da on stupi na snagu 1. juna. Zakon je blagovremeno poslat u Skupštinu. Nije se insistiralo na hitnom postupku. Ukoliko Skupština može do 23. maja, to bi bio neki zadnji momenat, da izglasa ovaj zakon, onda se držimo ustavnih i zakonskih rokova. On bi mogao da bude u "Službenom glasniku" objavljen 24. maja i osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku" bi on stupio na snagu. Ukoliko Narodna skupština proceni da to tog trenutka, 23. maja, ovaj zakon ne bi mogao da bude izglasan onda bi Odbor Narodne skupštine morao da ide sa nekim amandmanom na poslednji član ovog zakona i da tu reč 1. jun zameni nekim kasnijim terminom – 10. ili 15. jun. Zahvaljujem se.

Replika, narodni poslanik Srđan Miković.

Samo u pogledu do neke rasprave u vezi pristupa bazi koja sadrži sudsku praksu, jer ukoliko amandman odbora bude usledio, hteo bih odmah da iznesem razmišljanje da bi, opet, i vi s druge strane bili pripremljeni za izjašnjenje u tom smislu.
Postoji još jedan broj institucija, nezavisnih regulatornih tela i onoga što praktično postoji ne samo u Ustavu nego i u zakonima, gde smo svi zainteresovani da oni budu maksimalno obavešteni o tome, znači i sudskoj praksi. U tom smislu treba još jedno porazmisliti do sednice Odbora za pravosuđe koje će, verovatno, razmatrati mogućnost amandmana, da li pored sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva i Pravosudne akademije, postoji još neka institucija.
Druga stvar. Imamo te koje štite interese. Mislim na pravobranioce kod lokalnih samouprava. U tom smislu, ako oni štite interese lokalnih samouprava, to je država u malom. Da li i to treba na neki način omogućiti, pristup njima?
Jesam za to ako je sada nemoguće da dostupnost tih baza bude široko regulisana, da se u nekom narednom periodu porazmisli o tome da izvori finansiranja, održavanja te baze podataka budu na drugi način regulisana.
Postoji mogućnost bilo budžetskog nameta ili bilo koga, a onda iz budžeta praktično isfinansirati opšte korisnu stvar, gde postoji mogućnost kontrole kvaliteta te baze, jer svaka druga baza ne podleže ispitivanju kontrole i ne podrazumeva saglasnost Vlade kod stanovnika, a ovde podrazumeva.

Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala.       
Poštovani predsedniče, gospodine Đurđeviću, kolege poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji su predložili kolege poslanici iz poslaničke grupe SPO i DHSS, smatram da su iste izmene dobre. Potrebne su radi poboljšanja sadašnjeg ZKP. Doprinose nastavku borbe protiv korupcije i kriminala. Poslanička grupa SNS će podržati ove izmene.
Što se tiče Predloga zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, ovim predlogom zakona u mnogome se doprinosi većoj informisanosti pravnih i fizičkih lica, kao i uvođenje savremenijeg načina objavljivanja propisa.
Pored toga što ovaj predlog zakona bliže uređuje delatnost izdavanja "Službenog glasnika" kao delatnost od opšteg interesa, uređena su pitanja objavljivanja akata u "Službenom glasniku", odnosno utvrđeno je koji akti moraju biti objavljeni i koji imaju obavezu objavljivanja, kao i akti koji ne podležu obavezi objavljivanja.
Takođe, predviđeno je da se obavezno objavljuju presude Evropskog suda za ljudska prava i potvrđeni međunarodni sporazumi.
Glavom III uređeno je i pitanje načina objavljivanja zakona i drugih propisa i akata. Glavom IV je bliže uređena forma izdavanja i uređivanja "Službenog glasnika".
Bitna novina koju ovaj predlog zakona donosi jeste utvrđivanje elektronskog oblika Republičkog "Službenog glasnika", koji će u štampanom obliku biti zvanično izdanje.
Ovakvim zakonskim rešenjem ide se u korak sa vremenom, posebno imajući u vidu informacione tehnologije i brži način komunikacije. Na ovaj način takođe se smanjuju troškovi nabavke i distribucije "Službenog glasnika" i povećava se produktivnost rada državnih organa, pravnih i fizičkih lica.
Smatram da je važno napomenuti da sve članice EU imaju on-lajn izdanje svog Službenog glasnika, tako da je ovo novina koja doprinosi da se ide u korak sa zemljama članicama EU.
Nadalje, uspostavljanje pravno-informacionog sistema Republike Srbije kao svojevrsne novine, koja je bliže uređena Glavom V Predloga zakona, koji će predstavljati jedinstvenu zbirku podataka i korišćenje iste u jednom delu bez plaćanja naknade za sve korisnike Interneta je izuzetno rešenje. Naime, na ovaj način određeni podaci će postati dostupniji i transparentniji svima kojima je potrebno da imaju uvid u iste.
Zbog navedenog, odnosno uvođenje elektronskog "Službenog glasnika" i besplatnog pristupa Zbirki propisa, doći će do pada prihoda po osnovu pretplate od koje je finansirano JP "Službeni glasnik", te iz tog razloga predviđeno je i delimično finansiranje, odnosno obezbeđivanje potrebnih sredstava u budžetu Republike Srbije.
Obzirom na pad prodaje od prihoda, potrebno je delimično finansiranje iz budžeta republike, pa se ovako predloženo rešenje smatra celishodno, posebno ako se ima u vidu da se ovakvo rešenje primenjuje u 11 zemalja EU sa delimičnim finansiranjem iz budžeta.
U Predlogu zakona je predviđen način određivanja iznosa sredstava koji se obezbeđuju u budžetu. Vlada je u svom obrazloženju ovog predloga zakona navela koliki iznos bi u budžetu Republike Srbije trebao da bude izdvojen za 2014. godinu.
Smatram da će rešenje iz ovog predloga zakona pozitivno uticati na rad državnih organa, kako pravnih tako i fizičkih lica, jer će im "Službeni glasnik" biti pristupačniji, propisi transparentniji, a sam rad mnogo produktivniji.
Ovaj predlog zakona je još jedan u nizu predloga zakona koji pokazuje da nadležno ministarstvo radi na najbolji mogući način. Nadam se da će i ovaj predlog zakona, kao i mnogi do sada koje je predložilo Ministarstvo pravde, biti izglasano u Danu za glasanje ako ne jednoglasno, onda velikom većinom.
Imajući u vidu rešenje koje predviđa predlog zakona koji je pred nama, poslanička grupa SNS će isti podržati i pozivam vas da u Danu za glasanje date podršku nastavku reforme koju predvodi nadležno ministarstvo. Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da pred sobom imamo zakon koji su do sad sve poslaničke grupe prihvatile jednoglasno, što ponajbolje govori o kvalitetu zakona, s jedne strane. S druge strane, čini mi se da govori o tome da je bilo preko potrebno da se ovaj zakon donese možda i ranije, da možda nismo prepoznali trenutak i potrebe građana i privrede u prethodnim godinama i da smo sasvim sigurno i građane i privredu stavljali u situaciju da imaju nepotrebne troškove, da plaćaju često i nepotrebne kazne zbog nepoznavanja zakona, zbog haosa koji je postojao u nekim elektronskim bazama podataka, zbog njihove neažurnosti, da su građani imali povećane troškove jer su morali da unajmljuju treća lica koja su im pomagala prilikom sastavljanja raznoraznih podnesaka koje su upućivali raznim institucijama i da je dolazilo do velikog broja grešaka u komunikaciji sa institucijama između građana i same privrede.
Mislim da je za same građane jako važno da shvate da ovaj novi zakon u mnogome olakšava njihov svakodnevni život, da će faktički na jednom mestu imati mogućnost da pronađu sve akte i to akte najrelevantnijih institucija u zemlji. Ako dozvolite, pročitao bih ih da bi građani znali šta mogu da očekuju od ovog zakona. To su akti Narodne skupštine, Vlade, predsednika Republike, ministarstava, Ustavnog suda, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužioca, javnih tužilaštava, Narodne banke Srbije, pa i Evropskog suda za ljudska prava. Dakle, kompletna zakonska procedura. Svi oni prateći akti koji budu pratili te zakone nalaziće se ubuduće i u štampanom i u elektronskom izdanju "Službenog glasnika".
Smatram da je poseban kvalitet, s čime se slažem potpuno s mojim kolegama koji su već govorili, elektronsko izdanje koje ubuduće stvarno treba bitno da olakša pristup svim zakonskim aktima koje evo i ova Skupština svakodnevno donosi.
Dakle, elektronsko izdanje ide u smeru modernizacije kompletne državne uprave, za šta se zalažu, rekao bih, sve poslaničke grupe, racionalizaciji te državne uprave, efikasnijeg rada državne uprave, što nam je preko potrebno, pa čini mi se i ekonomičniji rad institucija.
Mislim da u ovom smislu treba pohvaliti "Službeni glasnik" što je jedna od prvih institucija koja počinje sa reorganizacijom i sa reformama institucija. Nadam se da će i ostale institucije ići ovim primerom "Službenog glasnika", i da ćemo ubuduće imati mnogo više ovakvih instituta koji olakšavaju pristup, koji olakšavaju svakodnevni život građana, koji znače transparentnije institucije, koji znače demokratizaciju institucija, rekao bih, a posebno mislim da i uslove poslovanja privrede znatno olakšavaju jer imamo veliki broj preduzetničkih radnji, odnosno preduzetnika tačnije, koji često nisu u potpunosti informisani o najnovijim zakonskim aktima i često dolaze u situaciju da zbog toga prave nepotrebne greške i imaju prevelike troškove u svom poslovanju.
Reforma javnog sektora sasvim sigurno je pred nama i biće jako ozbiljna. Ovo je samo jedan mali delić kompletne te reforme, jedan mali kamičak, ali na dobrom putu, s obzirom da ima podršku svih poslaničkih grupa i značiće mnogo u narednom periodu, verujem, i drugim institucijama koje će moći da se ugledaju na ovaj primer.
Mislim da su rešenja koja se odnose na finansiranje iz budžeta u ovom trenutku jako dobra. Razumem razlike u mišljenjima kada je u pitanju plaćanje sudskih taksi i potrebu da se i u tom delu što veći broj korisnika oslobodi tih obaveza.
Dozvolite, u ovom trenutku da bismo videli kako će zakon da zaživi i kako će "Službeni glasnik" ubuduće moći da se finansira, čini mi se da je ovaj dopunski izvor finansiranja jako potreban ako shvatimo koje probleme imamo u budžetu. Isto tako moramo da budemo svesni da svi mi moramo da budemo mnogo racionalniji u trošenju sredstava i da će budžet, s obzirom na fiskalnu konsolidaciju, i ubuduće imati dosta problema, pa treba omogućiti što je moguće veće dopunske prihode "Službenom glasniku" da bi mogao da opstane, da bi mogao da se sačuva, jer je to institucija sasvim sigurno od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Dakle, jedna pohvala za "Službeni glasnik", pohvala za Vladu. Mislim da na ovaj način se ide u susret problemima koji su nagomilani u prethodnom periodu, da se na ovaj način ne beži od problema.
U Danu za glasanje imaćete podršku SNS, podršku da nastavite sa institucionalnim reformama, reformama koje su preko potrebne Srbiji u ovom trenutku. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Dobar dan poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani direktore, Zakon o krivičnom postupku je zreo za temeljnu promenu. Ušli smo u jedan manir prethodne Vlade, a to je da na svakih par meseci ili na svakih mesec dana ili u svakom redovnom zasedanju imamo bar jednu, a uglavnom je bilo više promena ZKP. To se svodilo po potrebi ili jednog krivičnog postupka ili nekog zaštićenog svedoka ili neko ko je trebao da bude zaštićeni svedok, sve dok nismo menjali zakon, prilagođavali smo kako bi se sve to uskladilo sa tada potrebama aktuelne vlasti.
Ono što kao stranka očekujemo, što smo i tada i sada uvek zagovarali je to da moramo kao država da napravimo jedan zakon o krivičnom postupku koji bi bio u skladu sa realnošću, sa potrebama države i koji bi na određeni način usmerio krivični postupak koji se vodi i uskladio ga sa tim tendencijama koje postoje i koje su dobre i doprinose cilju krivičnog postupka, a to je ustanovljenje istine i pravične presude i zadovoljenje pravde, što je krajnji cilj.
Stručna javnost već duže vremena upozorava na činjenicu da istina u krivičnom postupku više nije moguća, da nije tema, već se sve svodi na skupovima na kojima učestvuje stručna javnost, profesori iz instituta, sa fakulteta, sudije iz sudova, advokati, gde se kaže istina više nije tema postupka, već samo verovatnoća. Po zakonu o verovatnoći se donosi presuda. Da li je 60, 70, 90% pa i neke same sudije kažu da oni presuđuju kada je verovatnoća za nešto 80 ili 85%, što je po nama loše i što može da dovede do toga da presude budu nepravične, budu netačne i da dođemo u situaciju da u nekim slučajevima budu osuđeni oni koji nisu neko delo učinili ili budu strožije ili blaže osuđeni oni koji su neko delo počinili, a za to se ne zna ili se zna pa iz nekih razloga po slobodnom utisku sudije nije došlo do pravične i pravedne osude i samim tim zadovoljenja celokupnog pravnog sistema i žrtvi koje su posledice tog postupka.
Smatramo da je Srbiji neophodna celokupna izmena ZKP, da Srbija donese ili novi Zakonik ili da uđe u temeljne izmene ovog postojećeg Zakonika. Zakon o krivičnom postupku ovakav kakav je sa puno izmena i ako se nastavi ovim tempom izmena više ni sami predlagači zakona neće znati koja je aktuelna verzija ovog zakona. Oni će znati ako se dobro pomuče da ga pronađu, ali u suštini sudska praksa o kojoj ovde dosta govorimo ne može da se formira ukoliko stalno menjamo ZKP. Sudska praksa kao jedan od izvora prava, a to su nas učili na pravnom fakultetu u prvoj godini prava, ne može da postoji ukoliko stalno menjamo zakone i ukoliko ne postoji izvesnost trajanja jednog propisa koji mi donesemo iz zakona. Da li je to ZKP, da li su to zakoni koji određuju kazne ili definišu druge stvari, ne samo u ZKP, već u svim drugim stvarima, ali jedna izvesnost mora da postoji.
Zato apelujemo i tražimo da se pristupi temeljnim izmenama ZKP, pogotovo što radne grupe koje je formiralo prethodno ministarstvo, ministarstvo pre njega i ovo sadašnje ministarstvo već imaju gotove tekstove koje su radili i profesori sa pravnog fakulteta, i sudije i advokati iz svoje prakse. Samo treba da se donese odluka i da se temeljno pristupi izmenama ZKP, za šta se mi zalažemo. Na ovaj način i ovakvim pristupom, sitnim izmenama Zakonika svakih dva tri meseca ne doprinosimo pravnoj sigurnosti i ne doprinosimo istini i zadovoljenju pravde koja je cilj krivičnog postupka. Mi ćemo kao stranka podržati izmene predloga ovog zakona koje su predložili poslanici DHSS.
Drugi deo ove tačke je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata. Važan zakon iako nije posebno atraktivan za raspravu, ali to je zakon koji je važan i predstavlja poslednju kariku u procesu donošenja akata i zakona. Predviđa stupanje na snagu zakona.
Složio bih se sa vama i sa kolegom Mikovićem da je potrebno uvesti jedan termin, a to je stupanje na snagu. Primena i stupanje na snagu mogu da dovedu u zabunu i da odlože stupanje na snagu nekog zakona time što će primena da se odloži. Imamo puno zakona koji još uvek nisu primenjeni. Zakon o notarima čija primena se odlaže, zatim se ide u izmene i to je jedan od zakona koji je bitan za izgradnju pravnog sistema uopšte državne uprave, jer oni preuzimaju jednu nadležnost iz sudstva i državne uprave. Ovde govorimo o potrebi da se zakoni kada stupaju na snagu primenjuju.
Ono što je jako važno jeste saradnja između samog "Službenog glasnika" kao javnog preduzeća koje je dobilo da vrši ovaj važan segment u samoj državnoj upravi, u celom sistemu države, Vlade, Skupštine i ostalih službi i organa koji objavljuju svoje zakone. U tom smislu značaj sekretarijata je bitan, ali to je već ovde pomenuto, sekretarijat je sam dužan da vodi računa o objavljivanju zakona, potkrade se, voleo bih da je to greška ili omaška u prevodu, pošto u Srbiji ustavni amandmani ne postoje, postojali su do 1974. godine i kada su menjali Ustav ustavnim amandmanima, sada u modernoj srpskoj praksi ustavni amandmani ne postoje. Ustav ne poznaje ustavne amandmane kao način promene Ustava. Nađite bilo gde u Ustavu da se Ustav menja ustavnim amandmanima. Ustav poznaje postupak za promenu Ustava. Naravno da može da se menja ceo Ustav na inicijativu, postoji način kako se to menja, ali ustavni amandmani su nešto što je anglosaksonska praksa gde možemo da vidimo ako pratimo pravne serije koje se snimaju u Holivudu, ali u našoj praksi ustavni amandmani još uvek ne postoje. Treba izbeći termin ustavnih amandmana.
Nadamo se da vi kao direktor sekretarijata vodite računa i o tome i da je ovo samo jedna greška koja se omakla, a opravdanje da ako je postojala greška u prethodnom zakonu pa nije izmenjena 2006. godine, ne znači da sada treba da ponovite istu grešku. Ako smo jednom propustili priliku da je promenimo, treba sada iskoristiti priliku i promeniti ovaj član.
Predložili smo amandman kojim se briše – ustavni amandmani i dodaje se - akt o promeni Ustava, što je više usklađeno sa Ustavom i nadam se da ćete imati sluha da jedan takav amandman usvojite.
Druga stvar, u pravu postoji pretpostavka poznavanja propisa. Građani i svi koji su predmet prava imaju obavezu da poznaju propise, da li su oni krivični ili u svakom drugom obliku. Samim tim smatramo da podaci koji budu, dokumenti, sudska praksa, zakoni na pravno-informacionom sistemu budu besplatno dostupni svim građanima.
Ako Ustav pretpostavlja da svi mi znamo propise i da je to način, vi kada potpadnete pod neki krivični postupak ili prekršajni postupak ili pod bilo koji postupak koji država pokrene protiv vas, postoji pretpostavka da vi taj propis znate. Da bi svaki građanin mogao da zna neki propis, ako već ima sankciju za neko određeno ponašanje, država treba da obezbedi da građanin može s tim propisom besplatno da se upozna i to svi građani jednako, da ne budu advokati ili Pravosudna akademija u prednosti na nekim običnim građanima koji isto potpadaju pod te propise kao svi ostali.
Mi kao stranka imamo amandman za to. Treba obezbediti, naravno, da sama država naknadi, ako postoji neki trošak za "Službeni glasnik", da država to nadoknadi. Isto tako smatramo da "Službeni glasnik", njegova prevashodna uloga treba da bude da se bavi objavljivanjem ovih dokumenta, da to bude što ažurnije i bolje i da bude u skladu sa vremenom. Do sada nam je "Službeni glasnik" gubio klijente zato što su ga svi pretekli u tom neformalnom objavljivanju, AIKOM i svi ostali sajtovi i baze podataka koje su postojale. "Službeni glasnik" je pretpostavka tačnosti određenog akta i on mora da bude apsolutno dostupan svima.
Ono što je moja primedba, to je da bi Skupština trebala da ima u nadzornom odboru svog člana, pored Vlade i sekretarijata, da i skupština koja donosi zakone ima svog člana, upravo zbog te redakcije, zbog izmena koje se ovde dešavaju u pravom trenutku. Bilo je raznih slučajeva gde odbor i Vlada donesu neke amandmane, nešto se usvoji, koji nisu potpuno u skladu. To je naš predlog.
Ovaj zakon je poboljšanje u odnosu na prethodne zakone. Mi ćemo, u zavisnosti od toga koji amandmani budu prihvaćeni, u danu za glasanje odlučiti da li ćemo ga podržati. Hvala.