Uz svo uvažavanje druže generale, ne znam kako možemo da raspravljamo o amandmanu bez polemike. To mi nije jasno iako znam da se slažete samnom da je 1945. godina donela slobodu u ovu zemlju.
Ono što je činjenica, moram da kažem, slažem se i sa izlaganjem moje prethodnice u pokušaju da ovu stvar objasnimo na nepolitički, ekonomski način i da objasnimo kroz prizmu života i gospodin ministar to zna. Ima mesta u Vojvodini koja u velikoj meri su zavisila ili zavise od saobraćaja koji se sprovodi putem šinobusa na tim prugama. Te pruge su rasturene, šinobusi su retki i možete brže peške stići nego šinobusom. Železnica nema sredstva da to održava zato što se pare troše na druge stvari i to tako traje decenijama.
Ovo je stvar koja se tiče života ljudi koji su navikli i imaju potrebu i lakše im je da žive ako imaju takav železnički saobraćaj na prugama koje definitivno nisu ni od ekonomskog interesa za železnicu, ni za državu Srbiju od strateškog ili političkog ili ekonomskog interesa. Ali, te pruge znače za te sela i znače za te ljude koji tamo žive zato što treba da dođu ili do nekog posla ili do nekog centra ili do lekara ili do škole. Ima ih stotine u Vojvodine. O tome se radi i te pruge su donete u državu Srbiju. Dajte da ostavimo mogućnost.
Ako dobro pamtim i gospodin ministar je rekao juče da to po njemu nije problem, pa ako nije problem hajde da ovo lepo potvrdimo i da nastavimo dalje bez politike, bez politiziranja, bez velikih reči i sećanja na mladosti, radne akcije i sletove i ostale stvari. To je nepotrebno. Mislim da je ovo stvar toga da li je neko spreman iz Beograda da da pare za te šinobuse da ih ljudi koriste ili nije. Ako nije, dajte ako neko može u budućnosti, ne mora sada. Ostavite tu mogućnost. Ostavite, nebitno ko je na vlasti i gde. Ostavite mogućnost da se konzumira mogućnost ako postoji. Ako ne postoji čemu pričamo? Šta smo utvrdili? Železnica nema para, država nema para, opština nema para, niko nema para. Pa kaže – šta će nam onda. Ponavljam, hajde da ukinemo opštine kada nema para. Hajde da ukinemo sve živo. Šta će nam bilo šta? Imamo Vladu Srbije i Skupštinu i gotovo. To je potpuno besmisleno.
Pustite velike reči, neće niko da nas svađa, nema rampi, granica, to sve znamo, piše u Ustavu, piše u zakonima, dajte ljudi da vidimo dali ovo može. Ako može, siguran sam, evo ministar je tu. Gospodine ministre, potvrdite opravdanost ovog amandmana, s obzirom da ste se juče složili u principu.
(Milutin Mrkonjić, s mesta: Rekao sam da ću da razmislim.)

Ako ste razmislili od juče do danas bilo bi zgodno da nam to kažete da bi izbegli dalje ove rasprave, jer vidim, osećam tu centripetalnu silu od strane vladajućih stranaka da vuku na močvarni teren svojih istorijskih, političkih zabluda. Pa da ne uđemo u taj mulj bez veze, dajte da kažemo da li može ili ne. Hvala.

Gospodine Zorane Babiću, po kom osnovu?
(Zoran Babić, s mesta: Po amandmanu.)
Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim sa konstatacijom da novca nema. Ima novca. Ima novca i  u železnici, ali onda kada se posluje domaćinski, kada se posluje dobro, kada se posluje odgovorno. Tako je i JPŽ Srbije koje je sinonim za gubitaša višedecenijskog, kada je došlo u prave ruke i na pravi način, samo kroz gorivo za drumska vozila u tri meseca u prvom kvartalu ove godine uštedela 10 miliona dinara, kroz troškove za fiksne telefone dva miliona dinara, kroz dnevnice u zemlji 21 milion dinara, uštede električne energije za vuču 30 miliona dinara, obaveze smanjene za 100 miliona dinara, dug za dizel gorivo smanjen sa 360 miliona na 160, za 200 miliona dinara. Znači, novca ima.

Gospodine Babiću, molim vas vratite se na amandman.

Ono što hoću da kažem, uz onu poznatu konstataciju da istina ume da zaboli, autonomija je Ustavom zagarantovana kategorija. Srpska napredna stranka poštuje autonomiju AP Vojvodine.
Na svakom koraku i na svaki način to pokazujemo. Zato ću iskoristiti i reči predsednika Skupštine AP Vojvodine, gospodina Pastora, koji je ovde u ovoj sali pomenuo i rekao koliko je zakonskih predloga u 2000. godine ušlo u ovu Narodnu skupštinu od strane AP Vojvodine, a koliko, jedva nekih dva ili tri zakonska predloga su imale skupštinsku raspravu, za razliku od ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, gde je sve što je došlo iz AP doživelo svoju skupštinsku raspravu.
Ono protiv čega se borimo, ono zbog čega je skupljeno dve stotine hiljada potpisa, dve stotine hiljada ljudi u Vojvodini želi promene, želi drugačiju Vladu i drugačiju vlast u Vojvodini, zato što za svako pominjanje i za svake istražne radnje u Razvojnoj banci Vojvodine, u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, za svaka nenamenska trošenja sredstava iz rezervi Vojvodine u izborne svrhe, se pominje, se naznačava nekim secesionizmom.
Ne smemo da dozvolimo da dozvolimo da za svake istražne radnje i ono što treba sistem da radi, ne politika, sistem što treba da radi, politika kaže – hajde bolje da se odvojimo nego da neko dođe i da kaže šta smo i kako smo radili. Protiv toga se borimo. Borimo se da se ispoštuje volja građana ma gde oni živeli, a ta volja u Vojvodini kaže – ne žele više režim, ne žele više Vladu Bojana Pajtića, ne žele više ovako kako se do sada radilo u Vojvodini.

Molim poslanike da se drže dnevnog reda.
Trenutno je na dnevnom redu amandman na član 9. Molim vas da se toga pridržavate.
Od sada ću ko god počne da diskutuje na drugu temu, prekinuću ga.
Izvolite, gospodine ministre.

Hajde da završimo amandman na član 9.
Sada mi je objasnio pomoćnik da možemo do sutra uveče još da razgovaramo o tome. Preuzimam obavezu da sve ono što ste rekli stavim u jedan koš i da donesem konačnu odluku.
Podsećam, ova Vlada Republike Srbije, pa i prethodna, nisu nikada razmišljale ovako politički o tome da se Vojvodina cepa. I danas smo pet vozova od 10 koje smo dobili iz ruskog kredita dali Vojvodini. Dva su u subotičkom čvoru, jedan je u Rumi, jedan je na relaciji Pančevo – Vršac itd. Dakle, Vlada Republike Srbije u ovom mandatu tako razmišlja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospodine predsedavajući, želim da govorim o amandmanima na član 9.
Gospodine ministre, imate na stolu tri verzije skoro istog amandmana. Zahvaljujem vam što ste rekli da tu još ima mogućnosti do sutra uveče. Mi smo spremni da razgovaramo. Niko tu o pregovorima nije govorio. Znači, mi smo spremni da razgovaramo, a verujem da su i ostale kolege koje su podnele sličan amandman iz LDP i LSV.
Mi želimo da unapredimo železnički saobraćaj na teritoriji Republike Srbije. Veoma mi je drago što imamo podršku i DS. To moram da kažem i da se javno zahvalim. Želim da podsetim da smo mi pre godinu i po dana predlagali veoma slične amandmane, ali smo od tadašnje Vlade slušali priče o tome da je apsolutno nedopustivo da na svakih 10 minuta bude u potpunosti drugačiji železnički sistem. Naravno, nije se radilo o tome tada, ne radi se ni sada. Zbog toga se nadam da još uvek ima mogućnosti da neki od ovih amandmana bude usvojen ili neka kombinacija ovih amandmana.
Bilo je reči o šinobusima. I pre godinu i po dana sam govorio o "Srebrnim strelama". Znaju ljudi u Vojvodini da su to šinobusi. Znaju ljudi u Vojvodini da su mnogi od tih šinobusa, koji su i dan danas na prugama po Vojvodini, proizvedeni za Olimpijadu u Berlinu. Verujem da znate, gospodine ministre, kada je bila Olimpijada u Berlinu. Bilo je to dosta davne 1936. godine, a te "Srebrne strele" i dan danas se obraćaju na prugama Republike Srbije, sticanjem okolnosti u Vojvodini, ali i na prugama jedinstvene železničke infrastrukture Republike Srbije.
Za kraj, želim da malo pomognem gospodinu ministru i da odgovorim na neke optužbe u vezi toga da tražimo nešto što je apsolutno nepoznato u Evropi i što je apsolutno nezamislivo. Radi se o tome ko mogu da budu upravljači nad železničkom infrastrukturom u raznim državama Evrope.
Evo, u Austriji svi mogući oblici svojine su dozvoljeni, govorim za železničku infrastrukturu. U Nemačkoj je DB Netze AG organizovan na regionalnom principu sa sedam regiona. U Italiji posluje više železničkih preduzeća koja vrše prevoz putnika i robe. Restrukturiranje državne železnice izvršeno je 2000. godine, a pojava drugih operatera je počela već 2001. godine. Upravljač železničkom infrastrukturom je kompanija Rete Ferroviaria Italiana koja je organizovana na regionalnom principu ukupno 20 regiona, saglasno administrativnoj organizaciji. U Češkoj nacionalni deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane. U Francuskoj je decentralizacija izvršena po regionalnom principu. Svaki region, a ukupno ih ima 21, ima svog regionalnog direktora. Železničko preduzeće u Francuskoj sarađuje sa lokalnim vlastima.
U Mađarskoj regionalna infrastruktura je namenjena za javni prevoz u regionima, a koristi se uglavnom za prevoz putnika i data je na upravljanje lokalnim vlastima. To je samo nekoliko primera iz uporedne prakse. Molim vas, gospodine ministre, da ove stvarno dobronamerne amandmane razmotrite. Ne donosi se Zakon o železnici svake godine. Ovaj zakon će važiti verujem 10, 20 godina. Stvarno vas molim da nađemo neko rešenje da zakon bude što kvalitetniji i u interesu svih građana Srbije. Hvala.