Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u jednu ruku razumem predlagača, a u drugu ne razumem. Dakle, licencu za upravljanje infrastrukturom ne mogu dobiti lica koja su pravosnažno osuđena za teška krivična dela i privredne prestupe. To piše i u predlogu koje je podnelo ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije.
Predlagač amandmana je dodao – i lica protiv kojih se vodi krivični postupak. Ukoliko poštujemo pretpostavku nevinosti, lica protiv kojih se vodi krivični postupak ne moraju biti osuđena. Dakle, ukoliko sprečimo da zahtev za izdavanje licence dobiju lica protiv kojih se vodi bilo kakav krivični postupak, jer predlagač za razliku od Vlade nije razdvojio teška krivična dela i privredne prestupe, već je uopštio i predlaže da se licenca ne može izdati licu protiv koga se vodi bilo kakav krivični postupak. Bilo kakav krivični postupak i osuđen za krivična dela i privredne prestupe je velika razlika. Em je razlika, em lice koje je okrivljeno ne mora biti pravosnažno osuđeno, a često se razne krivične prijave podnose, svedoci smo, iz političkih razloga.
Politički neistomišljenici, pa i konkurencija, ekonomska konkurencija u određenim oblastima, umeju, pa često i znaju, da nameštaju raznorazne krivične postupke, uključujući i krivične postupke koje su podnete na osnovu poreskih prijava. Dakle, jedan drugome umeju, kako to naš narod kaže, znaju da nameste krivičnu prijavu na takav način da se liše konkurencije prilikom konkurisanja za izdavanje licence.
Predlagač amandmana je upravo to predložio, da podnosilac zahteva za izdavanje te licence ne može biti ni lice protiv koga se vodi krivični postupak bez obzira da li će ono kasnije biti pravosnažno osuđeno ili ne. Razumeo bih predlagača da je dodao posle ovoga – i lice protiv koga se vodi krivični postupak za teška krivična dela i privredne prestupe, ukoliko budu pravosnažno osuđeni. Takvu vrstu amandmana bih podržao. Ovako, nažalost, ne mogu, jer se time narušava pravo onoga čija krivica nije sudski pravosnažno dokazana da konkuriše za ovu licencu. Hvala.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 10. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman na član 10. stav 4. proizašao je iz prethodno podnetog mog amandmana, pa je u konsultacijama sa pomoćnikom ministra saobraćaja prihvaćeno da to ide kao amandman resornog odbora. Čudi me da nije u potpunosti prihvaćen.
Naime, vi ste u Predlogu zakona, kada je u pitanju ovaj član, a on se tiče licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom, predvideli da uslov koji se odnosi na stručnost ispunjen je ako podnosilac zahteva ima upravu koja poseduje znanje ili iskustvo neophodno da obezbedi pouzdan način obavljanja, operativnu kontrolu i nadzor nad obavljanjem delatnosti, a koje su navedene u licenci.
Moja primedba, moj amandman je bio, koji je delimično obuhvaćen amandmanom koji je podneo resorni odbor, da uprava koja poseduje znanje i iskustvo mora da ima i osoblje koje je stručno i osposobljeno za organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja. Čudi me da niste prihvatili i ovaj deo amandmana koji se odnosi, jer prema predloženom rešenju bi značilo da licencu može da dobije podnosilac zahteva koji poseduje znanje, a nema iskustvo ili ako poseduje iskustvo, a nema znanje. Ovde bih insistirao da predlagač prihvati i lice koje ima i znanje i iskustvo.
Zašto jedno drugo isključuje? Mislim da ima prostora da se u tom obliku upotpuni ovaj amandman koji je resorni odbor predložio. Znači, zašto nije bilo prostora da se prihvati i znanje i iskustvo, nego ste ultimativno stavili ili znanje ili iskustvo? Mislim da bi jako povoljnije bilo da je prihvaćen moj predlog. Hvala.

Na član 10. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Momir Stojanović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mirna Kosanović i dr Ivan Bauer.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, u narednih sat i po mislio sam da raspravljamo o Statutu Vojvodine, a ne o Zakonu o železnici. Međutim, dobro je da smo se vratili na dnevni red.
Dakle, vidite da je zakon izazvao veliku polemiku kod nas poslanika i kod opšte šire javnosti, a i kod samih železničara koji su rekli, to sam ja rekao u raspravi u načelu, da nisu zadovoljni ovim zakonom i da primenom ovog zakona počinje jedna neravnopravna utakmica, a naročito za našeg operatera. Oni smatraju da ne mogu u ovom trenutku adekvatno da odgovore ovom zakonu. Zapravo, kao što rekoh, počinje jedna neravnopravna utakmica gde će biti pre svega favorizovanih operatera i gde će biti diskriminisanih operatera.
Dakle, apsurd je još veći što naša železnica nema sve dozvole, licence, sertifikate da vrše prevoz robe i putnika na celoj teritoriji Srbije. Međutim, pametne zemlje, kao što smo rekli, su rešile to na jedan pametan način pre nego što je liberalizacija železničkog tržišta postavljena u njihovim zemljama. One su po automatizmu davale i licence i dozvole i sertifikate svojim nacionalnim operaterima, čuvajući na taj način jedan resurs, čuvajući radna mesta. Donošenjem ovog zakona naš operater će morati da podnese zahtev kao i svi ostali koji su zainteresovani kod direkcije za železnicu, da im se dozvoli i licenca i dozvola da mogu da vrše svoju delatnost. Takođe, mnoge zemlje, ozbiljne zemlje su modernizovale svoje operatere, pa su onda uradile liberalizaciju tog svog tržišta.
Kao DSS smo reagovali amandmanski na ovaj zakon. Ukupno smo podneli 21 amandman. Od toga ste četiri prihvatili. Očekivali smo da ćete prihvatiti mnogo više, jer naši amandmani su osnovani, suvisli i u principu smo želeli da pomognemo vama, kao zakonodavcu i zakonopiscu, vezano za ovu delatnost. No, šta je tu je.
Podneli smo amandman na član 14. koji glasi – u članu 14. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Upravljač infrastrukture je, pri obavljanju delatnosti, dužan da se stara o zaštiti stanovništva od buke i strujnih udara u skladu sa zakonom i drugim propisima". Dakle, radi se o zakonskoj odredbi, licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom. Na ovaj način smo hteli da obavežemo upravljača infrastrukture da uradi sve adekvatne poslove kako bi naše kompozicije mogle nesmetano da putuju, kako bi naši putnici bili bezbedni, s obzirom da u većini gradova, maltene u svim gradovima, pruge prolaze kroz gradsko jezgro.
Na taj način se stvaraju određene opasnosti. Pre svega, mislili smo da upravljač železničke infrastrukture pre svega obezbedi kvalitetnu infrastrukturu, vezano za struju, gde se dešavalo u prošlosti da je bilo mnogih strujnih udara, da ne pominjem sad i žrtve koje su stradale zbog nemarnosti u tom trenutku.
Takođe, ono što smo hteli ovim amandmanom je da pomognemo ljudima koji se nalaze u blizini pruge, čiji su stanovi ili kuće pored pruge. Oni faktički ne znaju kad je dan, kad je noć zbog velike buke vozova i samih lokomotiva. To je bila naša namera. Očekivali smo da ćete da prihvatite ovaj naš amandman, jer ne remeti ovaj vaš član zakona.
Iz tog razloga molimo vas da razmislite još jednom da li postoji mogućnost da se prihvati ovaj amandman. Zahvaljujem.

Izvolite gospodine ministre.

Da odgovorim odmah. Dakle, ovo nije prihvaćeno samo zbog toga što je ta materija regulisana zakonom o zaštiti čovekove sredine. Prema tome, on je to tamo definisao i nema nikakvih problema. Sve ovo što vi kažete poštovaće se kroz taj zakon. Mi bi sad ovde duplirali drugi zakon i za to nema potrebe. Inače, apsolutno ste u pravu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Upravo zato što ste pomenuli taj zakon koji ne postoji, gospodine ministre, ne postoji zakon o zaštiti čovekove okoline, nego Zakon o zaštiti prirode, na njega ste verovatno mislili. Jesmo napisali ovakav amandman jer želimo upravo da skrenemo pažnju na jednu vrlo važnu oblast, a to je oblast zaštite životne sredine.
Gospodin Pejčić je u ime zajedničke naše poslaničke grupe zaista fokusirao svoje izlaganje na drugi deo našeg amandmana, gde smo govorili o strujnim udarima, ali mi insistiramo da se zaista vodi računa i da se ozbiljno pristupi zaštiti životne sredine, vi to pominjete u stavu 2, vidim šta vi gledate, ali mi smo fokusirani na neke dve druge činjenice. Ima nekoliko zakona koji regulišu ovu oblast, a iz zaštite životne sredine su recimo Zakon o zaštiti od buke, Zakon o zaštiti prirode i sličnih zakona koji su zaista vrlo povezani sa ovom materijom o kojoj danas govorimo.
Ali sa druge strane, znajući da država, odnosno Vlada izdvaja samo 0,2% budžeta za zaštitu životne sredine, znajući da je ukinut Fond za zaštitu životne sredine, iz kojih bi se finansirali ovi projekti, mi zbog toga i potenciramo ovo što ste vi ovde stavili u stavu 2, uvodeći novi stav 3, gde pominjemo zaštitu životne sredine.
Vrlo je važna oblast. Mi smo se, kao država, opredelili da nam je to treći stub održivog razvoja. Moram da pomenem da ne ulažemo dovoljno sredstava i moram da pomenem da bi ovde, skoro kroz ceo zakon, kao i ovaj zakon koji je sada važeći, zakon iz 2005. godine, pričamo o direktivi 91/440 koja jeste uradila mnogo za železnički saobraćaj, ali je sa druge strane uradila isto tako mnogo na uništavanju životne sredine i to je jedan od problema u primeni te direktive, zbog kojih se u EU u mnogim delovima odustalo od primene ove direktive i ona nije do kraja sprovedena.
Zato insistiramo da vodite računa o tome. Vi, na kraju krajeva, kao i u zakonu iz 2005. godine, zaista dobro razdvajate infrastrukturu na jednoj strani i prevoz na drugoj strani. To je, što se nas tiče, sasvim u redu, ali vas molim da obratite pažnju na zaštitu životne sredine, kao vrlo važan deo razvoja ove zemlje, jer mi govorimo o održivom razvoju i održivi razvoj će biti moguć samo kada poštujemo zakone. Kažete da Zakon o železnici nema direktne veze, ali ima vrlo indirektne veze, čak možda i direktne veze sa zaštitom životne sredine.
Mislim da bi dobro trebalo razmisliti da li ovaj amandman da prihvatite. Hvala.