Narodni poslanik Zoran Radovanović.

Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, tu se slažemo. Postoje stvari gde definitivno može. Jer, da bi neko otvorio ordinaciju interne medicine treba mu jedan krevet, beli mantil, sestra, šalter i on može da radi takav pregled. Tu ste u pravu.
Znači može, kao što treba i za neke druge grane, ali moramo u svakoj diskusiji odvojiti ono što je definitivno zavisno od sistema, ono što je ljudski faktor. Vi znate u ginekologiji, ja sam imao problem, ne ja nego svi, da je izvršenje kod nas u Nišu bilo 8,7% ambulantnih pregleda na šest meseci. Jedan deo je išao u dom zdravlja u primarnu medicinu, drugi je išao preko privatnika.
Može se to dovesti u red, ali treba pomoć i države da uhapsi nekog i treba pomoć korektnih kolega i pacijenata da ukažu gde je greška. Zato kažem, slažemo se oko dela gde koruptivno jeste jedno, ali, aparatura je aparatura. Malo pre je rekao kolega da je popravka jednog aparata za zračnu terapiju osam ili devet miliona dinara. To su tri ultrazvuka. Izvinjavam se, dva rade, jedan u Nišu ne radi, osam miliona je popravka i stoji godinu dana. Zato postoji treća i četvrta smena, rade do 12 sati noću, ne može brže. A u pravu ste i vi, kolega Mijatoviću. Hvala.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Gordić.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Sanda Rašković Ivić i Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Žarko Korać, Radmila Gerov i Miljenko Dereta.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Sanda Rašković Ivić i Miloš Aligrudić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 36. amandman je na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, podneo Odbor za zdravlje i porodicu.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima dr Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, biću relativno kratak.
Moja želja je bila da ovim amandmanom ukažem na mogućnost da poboljšamo ovaj zakon i da imamo još jedno skupštinsko telo koje bi bilo nezavisno, neutralno. Imalo bi svoj budžet i bilo bi skroz nezavisno od rada lokalnih samouprava.
Mislim da zakon ima više nego dobrih članova i mogu da kažem da više od 80% predloga ovog zakona je u redu. Zakon koji tretira naša ljudska prava, prava pacijenata, se sada na jednom mestu nalazi i mislim da jeste dobar, ali sumnjam već u startu na njegovu funkcionalnost i na njegovu primenljivost, kao što su bili i mnogi do sada doneti zakoni, pa nismo uspeli da ih sprovedemo.
Prva moja zamerka je bila - savetnik za prava pacijenata. To sam i na Odboru za zdravlje i porodicu rekao. Nema šta mene neko da savetuje. Mene savetuju roditelji. Savetovali su me baka i deka, a ako sam bolestan, meni treba zaštita.
Znači, građanima Srbije ne treba neko da ih savetuje. Treba neko da ih štiti, da ih zaštiti. Sam taj pojam – ej, ja ću da te savetujem, nema šta da me savetuješ, daj zaštiti moja prava. Moja prava su ugrožena, prava mog deteta koje je pretrpelo lošu lekarsku neku grešku pretrpelo na svom telu, ili je loše lečeno, ili ima neki ožiljak, opekotinu od operacije i sad neko treba da me savetuje da to nije dobro. Pa ja znam da to nije dobro, hoću da me zaštiti i da ostvarim svoja prava.
Taj pojam zaštitnika nije ovde zaživeo. Dobio sam i obrazloženje zašto. I na samom Odboru sam dobio to obrazloženje. Lično smatram da je mnogo bilo bolje da savetnik ne bude, nego da nešto bude jače. Kako bi građanima to bilo jasnije, da je to neka osoba koja stvarno štiti njihova prava.
Ono u šta sumnjam je da će lokalne samouprave, ne svakako Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, ili Subotice i Vranja, ali neke lokalne samouprave manje, tipa Preševa, Bujanovca, Crne Trave, Trgovišta, da ne navodim sad ove sredine, imati kapacitet da nađu takvog pravnika koji će smeti da se suprotstavi svom predsedniku opštine, da kaže – slušaj, ovaj moj Milorad je stvarno povređen u tom domu zdravlja i zahtevam da njegova prava budu zaštićena. Onda će mu taj predsednik opštine reći – ma, da li si normalan, naš budžet je mali, pusti to, zataškaj taj slučaj. Mislim da će isto da se dešava kao i kod zaštitnika prava pacijenata, koji su radili u domovima zdravlja, u kliničkim centrima, gde ni jedan slučaj nije bio do kraja izguran u korist tog građanina čija su prava bila oštećena.
Smatramo sam da je mnogo bolje da imamo još jedno neutralno, nezavisno telo koje bi Skupština Srbije izglasala, gde bi imao svoj budžet, gde ne bi zavisio od nekog lokalnog moćnika i kako bi mogao da stvarno na delu štiti prava pacijenata.
To je jedna moja zamerka koju sam pokušao ovim amandmanom da ukažem. Neću puno da, s obzirom da je nekoliko narednih amandmana slično, govorim na ovu temu.
Dobio sam informaciju, sada je to i zvanično, da nisu moji amandmani prihvaćeni. Nakon srede, kada bude izglasan ovaj zakon, svakako ću da podnesem predlog izmene Zakona o zaštiti prava pacijenata i to će verovatno da stoji u nekoj fijoci, kao što je i predlog zakona koji sam uradio u ime poslaničke grupe DS od 18. septembra prošle godine stajao, ali u redu.
Smatram da će vreme pokazati funkcionalnost ovog predloga i vašeg predloga. Svakako da je vaš predlog mnogo bolji nego što je postojeći, da pri kliničkim centrima imate pravnika koji štiti ta prava pacijenata. Mislim da je ovo malo bolje, ali da neće biti funkcionalno i da ćemo se opet suočiti sa jednim neprimenljivim zakonom i da ćemo imati problem, kao što sada imamo problem sa nekim drugim zakonima koje ne možemo da sprovedemo.
Ne bih više o ovoj temi. Samo bih još jedanput potvrdio ovo što je rekao i predsednik Skupštine, isto je u vezi prava pacijenata. Ovo praktično, po meni, nije politika, ovo je borba za život.
Za sredu sam zakazao sednicu Odbora za zdravlje i porodicu gde ćemo, u dogovoru sa predsednikom Skupštine, izglasati inicijativu Odbora za zdravlje i porodicu prema Skupštini Srbije, prema predsedniku Skupštine Srbije, da se formira radna grupa sa ciljem da rešimo problem lečenja dece u inostranstvu i da nam se više u budućnosti ne dese situacije da gledamo roditelje dece koji mole i prose za živote svoje dece. Bukvalno u puno slučajeva su morali da vode tu svoju bolesnu decu, da ih pokazuju drugim građanima kako su oni bolesni. To su slike koje su uznemirile, pretpostavljam, sve vas, slike koje su uznemirile građane Srbije.
Ono što je jako bitno, mali broj roditelja ima kapacitet i moć da dođe do medija. Pitanje je koliko je još malih Tijana izgubilo svoj život, koliko tih roditelja nije moglo iz tih malih sredina da dođe do nekih većih centara da bi ukazalo na te probleme, tako da ovde moramo stvarno da budemo jedinstveni. Ovo je jače od bilo koje politike. Ovo stvarno treba da bude jedinstvena politika ovog parlamenta i da ovaj problem u narednim mesecima rešimo. Hvala vam puno.

Reč ima gospođa Slavica Đukić-Dejanović. Izvolite.  

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je već jedna suštinska razlika u načinu kako mi, predlagači, mislimo da treba da izgleda ovaj zakon i kako predsednik Odbora za zdravlje i porodicu razmišlja o tome.
Mislimo da zdravstvena zaštita mora biti dostupna i efikasna. Mislim da 70% do 80 % građana treba da se informiše o svim svojim pravima tamo gde živi. Jedinice lokalne samouprave su i osnivači primarne zdravstvene zaštite, domova zdravlja i, u skladu sa svim ovim činjenicama, smatramo da pravnik koji ima najmanje tri godine iskustva, koji će proći edukaciju iz domena zakonodavstva vezanog za pravnu medicinu, treba zapravo da bude medijator.
Nije ideja samo da štiti prava i uočava nepravilnosti, zajedno sa pacijentom koji dođe kod njega, nego je ideja i da nauči pacijenta, građanina šta su sve njegova prava na svim nivoima, i u domu zdravlja, i u bolnici, ako treba u tercernom nivou.
Zbog toga smatramo da je Zaštitnik građana, koji je do sada bio u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi, koga je plaćao direktor, odnosno zdravstvena ustanova, bio u izvesnom sukobu interesa. Ako treba da štiti prava pacijenata, a plaća ga RFZO, dakle, zdravstvo, on nije u stanju da sigurno bude krajnje objektivan i da štit na najbolji način pacijenta. Zbog toga, prvo, mislimo da je to izmeštanje u jedinicu lokalne samouprave, dakle, u skupštinu grada, odnosno u skupštinu opštine izuzetno značajno.
Mislim da su, naravno, po svom obrazovanju najkompetentniji pravnici koji imaju najmanje tri godine radnog iskustva i koji će proći tu edukaciju i mislimo da zapravo treba zaštitnik, a Zaštitnik građana je sugerirao da se on ne zove zaštitnik, nego da bude savetnik prava pacijenata, da bude najviše medijator, manje neko ko će eventualno pokretati postupke za sankcije. Zašto? Zato što razne inspekcije, i sanitarna i zdravstvena, i dalje funkcioniše, zato što postoji i zdravstveni savet na nivou najvećeg broja jedinica lokalne samouprave, a pravo je svih da ga formiraju i zbog toga što na ovaj način postižemo da, s jedne strane, neko ko je neutralan, a obrazovan, dobro poznaje zdravstveni sistem, može na najkvalitetniji, na najvalidniji način biti zaista zaštitnik prava pacijenata.

Hvala.
Narodni poslanik dr Dušan Milisavljević, replika. Izvolite.

Poštovana ministarka, niste me ubedili. Opet ste ponovili ono što sam smatrao da nije dobro u ovom zakonu.
Rekli ste da nije bilo logično da pravnik koji radi u kliničkom centru, čiji je osnivač, znači, gde prima platu, da će štititi prava pacijenta i zato ste predlogom vašeg zakona stavili tog zaštitnika prava pacijenta na nivou lokalne zajednice.
Pa, ko je osnivač doma zdravlja u lokalnoj samoupravi? Lokalna samouprava. Iz tog budžeta ona praktično prima platu.
Tu je ta osnova mog problema, da smatram da taj zakon neće biti funkcionalan samo zbog toga, jer on nije neutralan. On zavisi od budžeta lokalne samouprave. Znači, taj savetnik prava pacijenta na lokalu zavisi od plate koju prima od gradonačelnika ili predsednika opštine u tom mestu. To vam je isto kao kada prima platu od direktora kliničkog centra. Mislim da je vaša namera bila dobra.
Ovo vam je zadnja varijanta. Nemate kome više da se on žali. On tu završava. Moj predlog je predvideo da imate i na Republici i na lokalu da, ako nije zadovoljan savetnikom prava pacijenta na lokalu, može da se drugostepeno žali republičkom savetniku, tj. zaštitniku prava pacijenta.
Slažem se da su suštinske prirode te neke moje i vaše primedbe. Svakako da vi imate većinu i vi ćete izglasati vaš predlog zakona. Ostavljam vremenu da kaže šta je funkcionalno. Lično stavljam sumnju da će to biti na takav način kao što vi kažete funkcionalno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.

Hvala lepo.
Gospođo ministar, apsolutno mislim to što ste rekli, da je potpuno u redu. Amandman koji je gospodin Mijatović podneo je dobro što ga niste prihvatili. Taj savetnik za zaštitu pacijentovih prava je dobra inicijativa i dobro je da postoji i imaće svoju ulogu u svakom slučaju, na način kako je zacrtano u ovom zakonu. Stoji da, ono što sam vam i na Odboru rekao, da smatram da vi pored ovoga savetnika formirate i savet za zdravlje pri lokalnoj samoupravi, u koje ulazi udruženje građana iz reda pacijenata, zdravstvenih ustanova, sa teritorije jedinice lokalne samouprave, nadležne filijale Republičkog fonda za zdravlje i zdravstveno osiguranje.
Mislim da je to dupliranje funkcije i da je taj savet nepotreban, mislim da opterećuje budžet lokalne samouprave, a kao dupla funkcija koju ima sa savetnikom i prepliće se, znači njihove se funkcije prepliću, mislim da je to bilo nepotrebno formirati. Vi ćete verovatno dati objašnjenje zašto je to potrebno, ali lično mislim da nije, našao sam i sagovornike u tom svom mišljenju, odnosno istomišljenike, no, verovatno da će tako i biti.
Vas bih gospodine predsedniče zamolio za dve rečenice u vezi onoga, malo samo da izađem iz ovog konteksta, onoga u sredu koje će biti organizovano sa Odborom za zdravlje, za pomoć malim pacijentima, koji treba da se leče van Srbije. Želim samo da Srbija zna za jedan podatak, koji smo dobili od direktorke Lekarske komore, da na računu Lekarske komore trenutno ima pet miliona evra neiskorišćenih sredstava skupljenih od članarine lekara. Taj novac će biti i može da bude potrošen za luksuz Lekarske komore, a može da bude u ovom slučaju iskorišćen za lečenje tih pacijenata, koji moraju da se leče van.
Mislim da niko od lekara ne bi imao ništa protiv da se upravo taj novac koji mi plaćamo svakog meseca iskoristi za jedno lečenje. Ogromna su sredstva pet miliona evra, neiskorišćenih sredstava, podatak koji je na Odboru za zdravlje dala direktorka Lekarske komore Srbije. Hvala lepo.