Dve replike, jedna ministru, jedan na ovo, kada ste tako dali reč.
Prvo ministru. Govorim o različitim stvarima, samo ovo politički duboko verujem da danas u Srbiji ne može da se stvori država čiji je će glavni alati biti u rukama policije, poreskih inspektora, vojske, čega god.
Da je osnovna uloga Vlade u društvu da pravi atmosferu koja će doneti nešto i uslove da se nešto desi, u tom smislu se slažem da je kada je u pitanju rast i kada imamo novca, da je svima lako, a kada je recesija, nije nikome lako. Baš zbog toga sam i rekao, možda malo nerazumljivo i preuzeću rizik na sebe, ali možete pozvati svakoga na štednju, ali prvo morate vi početi da štedite. Redosled i zašto smo se onoliko bunili u sredu, to je razlog.
Da bi ljudi štedeli, oni moraju da vide od Vlade da štedi. Ne možete prvo doneti plan kako neko drugi da štedi, a reći – donećemo plan kako će Vlada štedeti, a sve one koji neće da štede, te ćemo, kako da kažem, cela rasprava se vodi u smislu kako treba više naplatiti poreza, što nije sporno. Ništa nije sporno – kako treba sprečiti ljude koji su u području, da tako nazovemo sive ekonomije. Ali ne sve. Još jedanput ću ponoviti, nisu svi ljudi kriminalci. Mnogi od njih se snalaze. Snalaze se kako znaju i umeju. Naravno da je to što rade nezakonito i nema nikakve sumnje da država mora u tome da ih sprečava. Ali, prvo dajte plan kako ćete uštedeti 30 milijardi, pa nas onda pozovite, i pozovite od Dragana Đilasa, do Subotice, svakog kako treba lokalne samouprave da štede.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Do sada, to je samo demagogija.
Ako mogu, sada bih hteo repliku gospodinu Arsiću, biću jako kratak.
(Predsedavajuća: Nemamo taj običaj, gospodine Andriću, s obzirom da Poslovnik predviđa da replika najduže može da traje dva minuta.)
Kako da odgovorim u dva minuta? Dobro, pozvaću se na član 107. Poslovnika – pogrešno tumačenje.
(Predsedavajuća: Dobro, pozovite se na povredu Poslovnika.)
Pozvao sam se na povredu Poslovnika, član 107.
(Predsedavajuća: Izvolite, počinje vam vreme. Samo se još jednom pojavite.)
Hvala. Uvek može komplikovanijim putem.
Nemam nameru da polemišem sa vama i da ulazim u to, zato što mislim da to kvari jednu sliku koji je ovaj razgovor, bar u nekim trenucima, činio jako ozbiljnim.
Pre nego što zamerite nama učešće u vlasti sa Đilasom, osvrnite se malo ovako oko sebe. Svi vaši koalicioni partneri su bili i učestvovali u toj vlasti. Svi do jednog, a mnogi i sada učestvuju. Prosto, pre nego što se bacite kamenom na nekoga, prvo pogledajte sebe.
Kada sam rekao, mislim, ne sporim i ne želim to, pošto mislim da je stvarno demagoški da neko želi da ginu nekakvi piloti, to stvarno nije tako, pitao sam samo – da li je baš danas trenutak? Nisam sumnjao ni da je Šutanovac, ni da je Boris Tadić, koji je bio pre njega, i ne sećam se više ko su bili ministri odrane, da su svi oni to isto želeli što želi i gospodin Vučić, ali sigurno ima neki razlog zašto to nije urađeno.
Vi ste sada rekli da je to poslednji trenutak. U redu, možemo to da uvažimo. Nije tako predstavljeno. Stvarno nije tako predstavljeno. U istom danu smo na vestima imali da smo se odlučili da kupimo avione i procenu Fiskalnog saveta o katastrofalnoj i velikoj ekonomskoj situaciji zemlje. To je, u krajnjem slučaju, neukusno da se u istom danu dešava. Stvarno ima nekih stvari koje možemo da preskočimo – od vožnje helikopterom funkcionera i hvaljenja time u "Večernjim novostima" i "Danas". Pročitajte to pre nego što nam se obratite i tražite našu krivicu.
Još jednom vam kažem da vam stvarno ništa ne zameram. Samo mislim da takav način rasprave, u stvari stavlja u drugi plan argumente koji su mnogo važniji. Uostalom, vaša Vlada je došla jutros i pozvala nas na konsenzus.

Hvala.
Gospodine Andriću, jasno vam je da ne treba da vam dajem obrazloženje, pošto ste ovo vreme koristili za repliku.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Poštovani ministre Dinkiću, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o setu poreskih zakona i uvek kada se govori o porezima, naša je obaveza još veća i sa još većom pažnjom i odgovornošću moramo pristupiti razmatranju i obrazlaganju ovih zakona.
Na samom početku želim da istaknem jednu činjenicu koja je u današnjoj raspravi, ali i prethodnih godina, počev tamo negde od 2008. godine, veoma korišćena. Ta činjenica jeste da danas još uvek svetom vlada i hara velika ekonomska kriza.
Ovu činjenicu ne iznosim kao nešto što se zove opravdanje, niti izgovor, već prosto kao jednu dobru osnovu za donošenje zakona, kao što je set poreskih zakona o kojima danas govorimo.
Sama ekonomska kriza, kažu ekonomski analitičari, prevazilazi svoje okvire i postaje u ovom trenutku nešto što se zove promena svetskog ekonomskog poretka. Sve to ukazuje i tera sve evropske zemlje i one zemlje koje su danas mnogo bogatije od naše zemlje, da tragaju za najboljim rešenjima, kako bi našle izlaz iz ove krize. Da li one nalaze najbolji izlaz, nisam siguran. Svakako da sve te zemlje, počev od Španije, Italije, Portugalije, o Grčkoj da i ne govorim, pa čak i najjače ekonomije Evrope kao što su Francuska i Nemačka, danas traže spas u izmenama poreskog sistema.
Teško je danas naći najbolje poresko rešenje kako bi se napunio budžet. Upravo punjenje budžeta svih ovih zemalja o kojima sam govorio, pa i naše zemlje koja je danas jedna, što ne reći, od siromašnijih zemalja u Evropi, veoma teško i svakako da je to posledica smanjene privredne aktivnosti, smanjene zaposlenosti i, naravno, u Srbiji danas imamo takve podatke koje imamo.
Drugu činjenicu koju želim danas da istaknem jeste činjenica, bez želje da hvalim Vladu u kojoj učestvuje i naša stranka URS, jeste da ova Vlada ima hrabrost. Ova Vlada ima hrabrost da se suoči sa istinom i da se suoči sa svim onim teškim ne samo dugogodišnjim nego višedecenijskim problemima koji su godinama gurani pod tepih. Ova Vlada je pogledala problemu Kosova i Metohije u oči. Ova Vlada je pogledala problemu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala u oči, odlučno se suočila i upravo danas imamo jedno gledanje istini u oči što se tiče srpske ekonomije.
Veoma me raduje ovakav pristup i moram da kažem da sam zadovoljan diskusijama koje su danas vođene. Ako izuzmemo neka iskakanja, to su uglavnom bile stručne diskusije, dobronamerne kritike i siguran sam da će ovakve diskusije uroditi plodom i dati jedan dobar rezultat, jedan dobar set poreskih zakona.
Što se tiče samih poreskih zakona, a moram na početku da kažem da nam je veoma bitno da je ovaj set poreskih zakona podržao i Fiskalni savet, u nekoliko rečenica možemo reći da ovaj set poreskih zakona dovodi …
Ako možete, gospođo Kovač, da opomenete kolege.
(Predsedavajuća: Molim vas, samo malo tiše, da možemo da čujemo gospodina Mitrovića.)

Ovaj set poreskih zakona dovodi do mnogo pravednijeg poreskog sistema i ne bih rekao da oporezuje bogate. Danas nam u Srbiji ne treba niko ništa da ima protiv bogatih. Zemlja Srbija treba da neguje bogate ljude, ali one koji u ovom trenutku imaju nešto više novca danas treba oporezovati na način da se taj novac prelije na stranu onih koji su danas siromašniji. Upravo ovaj set zakona danas pruža i nudi tu jednu pravedniju notu, jednu pravedniju crtu.
Druga činjenica i druga značajna stavka samog ovog poreskog seta jeste pomoći rasterećenje privrede, a posebno preduzetnike i mala preduzeća. Siguran sam da ni u ovoj sali i ni u ovoj zemlji nema nikoga ko će biti protiv ovoga. Svima nam je jasno da danas moramo pomoći malim i srednjim preduzećima, moramo pomoći privredi, moramo gde god je to moguće rasteretiti, i ne samo finansijski, ne bih se složio sa onim kolegama koje su želele da minimiziraju to finansijsko rasterećenje, već jednostavno, možemo i ovim poreskim setom pomažemo preduzetnicima i u tom administrativnom smislu, gde ih rasterećujemo nepotrebnih barijera, administrativnih procedura.
Svakako da je ovaj set zakona usaglašen sa preduzetnicima i da su oni dali svoju saglasnost na njega i da je on posledica tih dogovora sa preduzetnicima. Takođe posledica ovog seta zakona jeste stabilnije finansiranje penzionog fonda, veća sigurnost za penzionere, čime će penzioni fond imati više na godišnjem nivou oko 26 milijardi dinara. Svakako da u jednoj veoma teškoj krizi moramo podeliti teret te krize i najpre pomoći one socijalne kategorije koje nisu spremne danas da zarade i da sebi obezbede bar one osnovne uslove za život. Ima li značajnije i veće obaveze nas mlađih da pomognemo onim ljudima koji su gradili ovu zemlju, a koji su danas u nekim godinama kada ne mogu više da rade? Svakako da podržavamo punjenje penzionog fonda i stvaranje veće stabilnosti i sigurnosti tog fonda.
Međutim, danas se dosta u ovom parlamentu govorilo o uskraćivanju finansijskih sredstava lokalnim samoupravama. Tačno je da ovaj set zakona u jednom delu, najpre smanjenjem poreza sa 12 na 10%, što se tiče poreza na zarade, ali i povećanjem neoporezovanog dela sa 8.500 na 11.000, lokalne samouprave će dobiti nešto manje novca nego što je to bilo predviđeno Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava iz 2011. godine. Zarad istine i zarad naših građana koji slušaju ovaj prenos i koji će čitati ove zakone bitno je da kažemo da sam Zakon o finansiranju lokalnih samouprava se ni u jednom članu ne menja i da odredba od 80% poreza od zarada zaposlenih u opštinama i gradovima i dalje ostaje opštinama i gradovima. Naravno, biće smanjeno u onom delu gde ravnomerno Republika, pokrajina i lokalne samouprave moraju da snose teret ove krize.
Bio sam poslanik i u prethodnom mandatu i 2011. godine neki poslanici, moje uvažene kolege koji danas izražavaju visok stepen zabrinutosti za lokalne samouprave su bili protiv donošenja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i krajnje je licemerno što danas izražavaju ogromnu zabrinutost da će nešto biti uskraćeno lokalnim samoupravama, a te 2011. godine su bili protiv tog zakona.
Dolazim iz Zlatiborskog okruga iz Užica i te 2011. godine, sa ponosom mogu da kažem, zajedno sa još 10.000 Užičana smo uspeli da se izborimo da se ovaj zakon usvoji u ovoj Skupštini, naravno sa našim uvaženim kolegama iz drugih tada vladajućih partija. Danas kada govorim sa predstavnicima lokalnih samouprava iz Zlatiborskog okruga, iz drugih opština, imam osećaj da predstavnici tih lokalnih samouprava su svesni i da imaju razumevanje da teret ove krize moramo svi podjednako da podnesemo.
Šta je još bitno reći? Bitno je reći da ovim umanjenjem nisu podjednako obuhvaćene sve opštine i gradovi. Obuhvaćene su više one opštine i gradovi koji su uslovno rečeno bogatije. One manje koje ne zavise od poreza na zarade imaju manje umanjenje. Ne mogu reći da sam srećan zbog toga, ali u ovom delu je zastupljena na neki način ravnopravnost prema opštinama i gradovima koji su manje razvijeni u ovom trenutku.
Šta je još jedna od istina sa kojom mi konačno moramo da se suočimo? Konačno moramo da se suočimo sa istinom da naše lokalne samouprave ne funkcionišu na pravi način i da mi još uvek nismo ni počeli ni dotakli priču oko ozbiljne reforme lokalnih samouprava. Na žalost, neke lokalne samouprave koje su Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava iz 2011. godine dobile značajna sredstva ta sredstva nisu utrošile na najbolji mogući način. Čak nisu uložile ni jedan dinar u investicije ili u nešto što bi privuklo investitore i omogućilo im da zaposle nove ljude.
Navešću jedan konkretan primer, ne da bih kritikovao prethodno rukovodstvo grada iz kog dolazim, Užica. Primer se tiče regionalne deponije "Duboko" u Užicu u koje je do sada uloženo preko 15 miliona evra. U prošloj godini je u tu deponiju zaposleno preko 70 ljudi i danas da bi funkcionisala ta deponija neophodne su subvencije grada Užica, Čačka i ostalih sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga. Ne samo da regionalna deponija ne ostvaruje profit, kao što je to slučaj u celom svetu, već prosto je teret lokalnim samoupravama. Još jednom kažem da ne pričam ovo zbog kritike već veliki broj regionalnih lokalnih preduzeća danas u Srbiji jesu teret budžetima. U tom delu moramo mnogo više uraditi da reformišemo. Siguran sam da danas kada je kriza ta svest i kod nas i kod predstavnika lokalnih samouprava je svakako mnogo veća i konačno se mora krenuti u reformu lokalnih samouprava.
Kada razgovaram sa građanima šta misle o ovom poreskom sistemu, šta o setu poreskih zakona, ni jednog trenutka nisam stekao utisak da u Srbiji žive ljudi koji nisu spremni da plaćaju porez. Ljudi ni jednog trenutka ne spore da se državi mora plaćati porez, ali postoji veliko negodovanje kod ljudi – zašto moraju da plaćaju brljotine, pljačke i sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu u ovoj zemlji i što se konačno našlo pod udarom pravde? Neću sada pominjati ni "Agrobanku" ni Razvojnu banku Vojvodine. Neću pominjati ni pljačku u Ministarstvu poljoprivrede gde je ministar iz jedne političke partije sa špekulantima prodavao veštačko đubrivo, niti ću pominjati ministra iz jedne političke partije koji je uzimao proviziju za polaganje optičkog kabla. Nije mi interes da pominjem gradonačelnika jednog grada u kome je zemljotres zatrpao građane a on ih je u tom trenutku pljačkao. Želim da te negativne pojave pomenem u smislu da taj novac danas nedostaje građanima Srbije.
Slažem sa uvaženim kolegama koje su rekle da tužilaštvo, policija i svi organi moraju da privedu pravdi ljude iz Razvojne banke, pa čak i onog ko je povećao cenu mosta na Adi. Ne znam ko je to, ali je neko povećao. Ljudi, danas nama fali taj novac u budžetu RS i mi danas zato radimo ovo što radimo. Da li je ovo najbolje, da li mi želimo ovo svim srcem? Naravno da ne, ali mi moramo zato što je neko u prethodnom periodu opljačkao Srbiju. Građani Srbije negoduju zašto moraju da plaćaju nečiju pljačku.
Na samom kraju, svesni teške situacija, veoma teške ekonomske krize, svesni da je ovo samo početak, da je ovo samo deo paketa, podržavamo mi iz URS ovaj set zakona. Svesni smo da su pred ovom Vladom mnogi izazovi u narednom periodu. Od ove Vlade očekujemo hrabrost, smelost i suočavanje sa svim onim što je očekuje u narednom periodu. Imaćete našu podršku.
Poruku koju danas jasno želim da uputim sa ove govornice građanima Srbije jeste sledeća – URS ne odustaju od decentralizacije i borbe za lokal. Nastavljamo istom merom. Svesni smo da danas finansijska situacija zahteva ovo od nas što radimo, ali u narednom periodu kroz reformu lokalnih samouprava učinićemo da decentralizacija učini da građani Srbije žive mnogo bolje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, ja sam pravnik, vi ste stručnjak za finansije, zaista nemam nameru da polemišem sa vama o ciframa, o procentima, o milijardama. Vi ste ministar deset godina. Verovatno svaki dan deset sati radite ovaj posao, tako da, ne samo zbog kratkog vremena koje smo imali da se spremimo za ove zakone, siguran sam da poznajete dobro materiju o kojoj danas govorimo. Takođe sam siguran da bi vi verovatno bolje radili posao ministra finansija gospodina Cvetkovića koji je to radio u prethodnoj vladi, ali vi i vaša stranka ste glasali da on to radi, da bude i premijer i da bude ministar finansija. Vi ste nasledili jednu tešku situaciju od prethodnog ministra, a od sebe samog ste nasledili da vodite ekonomiju.
Problem je što se danas mnogo govorilo oko toga da je prethodna vlada zadužila prekomerno državu Srbiju, o tome smo kao poslanička grupa DSS četiri godine govorili u ovom parlamentu, ali problem je u tome što i većinu ove Vlade čine isti ljudi, odnosno iste stranke koje su i u aktuelnoj Vladi.
Mogu da donekle razumem program da se sada zadužujemo da bi se razdužili, ali nije mi jasno ako to radimo kako se javni dug u ovoj zemlji ne smanjuje. Ove zakone sam zaista shvatio kao vašu brigu za sve građane Srbije. Možda će oni dati rezultate o kojima ste vi danas govorili, a možda će njihov uticaj biti potpuno zanemarljiv, odnosno jednak uticaju koji ima vetar na korner zastavicu. Možda će ovaj novac, koji pokušavate da na ovaj način uvedete u budžet Republike Srbije, učiniti da građanima bude bolje, ali ono što je osnovna zamerka DSS jeste - kako se troši upravo taj novac?
Mi smo i onda rekli - prihodi neće biti ostvareni u ovoj visini, kako ste ih predvideli, a sigurno će se sva sredstva potrošiti. Da li narod u državi Srbiji bolje živi, o tome možemo da polemišemo, ali siguran sam da nema nekog velikog napretka. Jedan kolega je rekao pre neki dan – plate su nam afričke, a cene galaktičke, i to je činjenica sa kojom moramo svi da se složimo.
Da li je zaustavljeno nedomaćinsko raspolaganje javnim finansijama? Mnogo se o tome danas govorilo i po nama iz DSS, zaista suština ovih zakonskih izmena i svih narednih koje planirate, koje ste najavili ovde, jeste u trošenju budžetskih para. Da li je normalno da država daje garancije za neka javna preduzeća koja su stravični gubitaši? Da i su smanjene plate u "Srbijagasu"? Šta će biti sa platama u državnoj administraciji i šta će biti sa penzijama? Vaš kolega, potpredsednik Vlade, gospodin Krkobabić je rekao – ako se zamrznu plate, da će to biti genocid za penzionere.
Kada je počela kriza, izašli ste sa predlogom da se ograniče plate direktora, funkcionera. Da li je to sprovedeno u delo, zaista nisam siguran. Nije normalno da direktori javnih preduzeća imaju dva, tri ili četiri puta veću platu od predsednika države. Da li je normalno da EPS isplati 13. platu zaposlenima?
Često govorite da lideri stranaka treba da preuzmu odgovornost, zalažete se za departizaciju, ali na delu to se još uvek nije pokazalo. Mogu da razumem, vi to hoćete, ali koalicioni partneri vam ne dozvoljavaju da to sprovedete u delo. Šta znači kad neka stranka preuzme odgovornost za neko javno preduzeće u ovoj zemlji, recimo, za "Galeniku"? Onda vidimo iz medija da je bilo raznih zloupotreba. Odgovornost nakon toga podrazumeva da sudstvo odradi svoj posao, ali odgovornost podrazumeva da ta stranka više ne može da preuzima odgovornost da vodi javna preduzeća u ovoj zemlji. Da li ta stranka ima direktora u drugim javnim preduzećima? Ima, naravno.
Stranke odgovaraju građanima. Vi ste, gospodine Dinkiću, izjavili da time treba da se bavi policija, Tužilaštvo i sudstvo. Mislim da time treba da se bavi i Vlada Republike Srbije. Da li to znači, ako ste vi deo tima, ako ste vi ministar Vlade, da ne odgovarate i za rad drugih ministara? Ako se, ne daj Bože, upropasti recimo obrazovanje, vi kažete – ne, ja sa tim nemam veze, ja nisam u tome učestvovao, za to je kriv ministar Obradović, koji je trenutno ministar prosvete.
Za razliku od nekih javnih preduzeća, postoje i one firme koje se bore na tržištu, kao što je, recimo, "Telekom", koga je prethodna vlada pokušala da proda u bescenje. Na svu sreću to je sprečeno, pre svega inicijativom DSS.
Zašto monopolisti, kao što je recimo EPS, imaju veće plate od ljudi u državnoj administraciji? U ovoj Skupštini doneli ste Zakon o javnim nabavkama koji je trebalo da omogući veću kontrolu finansijskih sredstava, veće uštede i to je verovatno dobro, ali prvi korak je pokazao da je zdravstvo, pre svega, naišlo na ogromne probleme zbog usvajanja tog zakona.
Govorili smo danas ovde o budžetskoj rezervi. Vi imate diskreciono pravo da raspolažete sredstvima uz budžetske rezerve. Zašto neki gradovi, kao što je recimo Jagodina, imaju besplatan prevoz, a neke druge opštine nemaju? Zašto su samo pojedini gradonačelnici uspešni, kada toliko ljudi, koji rade taj posao čestito, ne mogu da se dokažu na terenu jer nemaju pomoć države, jer nisu iz vaše stranke ili stranke koja je trenutno na vlasti?
Suština i današnje rasprave i ovih zakona i čitave poreske reforme koju ste pokušali da sprovedete od kada ste preuzeli finansije ovoj zemlji, trebalo bi da bude izvlačenje novca iz javnog sektora. Govorilo se danas o poreklu imovine. Ne znam šta se čeka sa tim zakonom, ali mislim da na taj način mogu da se spreče značajne zloupotrebe koje su na delu. Ako Srbija ima svoje tajkune, a ima ih, da se ne lažemo, da li su oni prikazali svoju dobit? Da li su oni platili porez? Jer, meni deluje smešno kada se Agenciji za borbu protiv korupcije prijavi da neko ima polovan automobil, da spava na tetkinom kauču i da li vi zaista verujete u takvu vrstu prijava? Ni ja ne verujem, siguran sam ni vi.
Bojim se da ćete sa ovim paketom poreskih zakona napraviti veliki promašaj koji će platiti svi građani Srbije, kao što se to desilo i sa ekonomskim ambasadorom. Nikada nismo dobili izveštaj, koliki su njihovi učinci, koliko je to koštalo, kakvu su korist građani Srbije imali iz svega toga. To su pare koje su išle iz budžeta. To su pare koje su obezbedili takođe građani Srbije i platili kroz ovaj ili onaj vid poreza. Neko nema, nažalost, u ovoj zemlji za mleko, neko nema za lekove, neko ne može da kupi detetu nove patike, ali nema veze, Srbija ima novca da finansira neke ekonomske ambasadore.
Šta se dogodilo sa značajnim sredstvima koja su se odlila zbog neodgovornosti prethodne Vlade, vezano za reformu pravosuđa? Godinama smo govorili o tome u ovom parlamentu. Da li su napravljene uštede? Nisu. Da li su ljudi vraćeni na posao? Jesu i trebali su da budu vraćeni. Da li ih ima više nego što je bilo pre reforme? Naravno da ih ima. To sve mora da se plati iz budžeta. I ova sredstva koja ubirate na ovaj način iskoristiće se jednim delom za sve to.
Kada pričamo o porezima, mora zaista da se posmatra celovita slika, mora da se razmišlja o svemu, mora da se gleda unapred i mi ovde ne pričamo samo da bi upucali neko vreme koje imamo kao poslanička grupa, da bi se slikali na televiziji, već zaista što ozbiljno posmatramo i razmatramo problematiku koja pred nama. Verujem da svi narodni poslanici koji su danas govorili brinu o građanima Srbije i kako će se trošiti njihova sredstva i kako će ovoj zemlji sutra biti bolje.
Ja ne volim da sanjam. Neki u ovoj Vladi sanjaju o nekom vodnom putu od Beograda do Egeja. Možda je to dobar projekat, ali mislim da je teško sprovodiv u ovom trenutku. Možda je bolje da određena sredstva uložimo u poljoprivredu, uložimo u navodnjavanje zemlje, ne one parcele i one posede koje će kupiti šeik iz Emirata, već da pokrijemo čitavu zemlju i premrežimo je sistemom za navodnjavanje.
Pre neku godinu imali smo trošak zbog suše i štetu procenjenu na dve milijarde evra. To je iznos koji je dovoljan da se uradi sistem za navodnjavanje u čitavoj zemlji.
Pričali smo o Fijatu. U redu, to je jedna fabrika, možda ih ima još nekoliko, ali mi imamo jednu fabriku koja svake godine može da donese ogroman prihod ovoj zemlji, a to jeste poljoprivreda. Jesu povećana ulaganja u poljoprivredu, ali siguran sam da nisu dovoljna. Zaista, ta praksa da od vlade do vlade se menja potpuno koncept i pristup vrlo bitnim problemima, meni to nije jasno.
Za vreme vlade gospodina Koštunice, u kojoj ste vi ocenjeni kao jedan od najboljih ministara, pokrenut je projekat, između ostalog, i o navodnjavanju brane. Mene ne interesuje gondola na Kopaoniku. Mene interesuje brana koja će obezbediti da južna Srbija i Grad Niš imaju vodosnabdevanje, imaju odbranu od poplava, imaju sve ono što je ta brana trebala da pruži tom kraju Srbije, pa je onda u prethodnoj vladi obustavljeno. Vi ste sada doneli odluku, odnosno ova Vlada, da se taj projekat nastavi. Pričamo o brani, ne pričamo o nekim nevažnim stvarima.
Razumem vašu želju da podignete IT sektor u Srbiji, ali da li smo mi baš konkurentni u toj oblasti sa SAD, sa Kinom, sa Indijom i sa nekim drugim državama? Imamo malinu, imamo višnju, imamo ljude koji, kada im je rodna godina, mogu da ostvare ogromne prihode na osnovu toga i država može da naplati porez od njih. Ali, u onim godinama kada oni nemaju mogućnosti da ostvare to, zbog suša, zbog grada, zbog raznih okolnosti na koje ne mogu da utiču, dajte da u tim godinama njima pomognemo i ova sredstva iskoristimo za to.
Zaista bih voleo da čujem, recite mi iskreno, da li je normalno da na ovaj način usvajamo ovakav paket poreskih zakona? Ovo su zakoni zbog kojih jedna vlada ili pada ili dobija narodne izbore. U svakoj državi na svim izborima, pre svega, građani gledaju koliko će ih to koštati u narednom periodu. Mogu da razumem potrebu hitnosti, ali čitajući zakon, neke odredbe ovog zakona, recimo o imovini, stupaju na snagu 1. januara 2014. godine, a neke 2016. godine. Zašto nam niste ostavili, i nama i stručnoj javnosti, malo više vremena da o ovome ozbiljno razgovaramo?
Poslanici DSS jesu opozicioni poslanici, ali su građani ove zemlje koji svaki dan idu na ulicu, idu na pijac, razgovaraju sa svojim komšijama i dele sudbinu svih građana Republike Srbije. Kada ste predstavljali vašu prvu knjigu ovde, to je bio budžet za 2013. godinu, rekao sam da vam želim da budete najbolji ministar u Vladi, da ova vlada ima suficit kao što je bio u Vladi koju je vodio Vojislav Koštunica, ali očigledno da to neće da se ostvari. Neće se ostvariti ni vaša projekcija od 3,5% budžetskog deficita, jer videli smo šta prognozira MMF i kakve su projekcije za Republiku Srbiju. Zašto nemamo hrabrosti da se oslonimo na sebe, da Srbija iskoristi sve svoje potencijale i da na taj način pokušamo da poboljšamo životni standard svih građana?
Mi ćemo se još viđati, verovatno za mesec, mesec i po dana, kada budete došli u ovaj parlament sa predlogom rebalansa budžeta, ali nama će biti jednostavno da govorimo u toj raspravi, samo ćemo pročitati stenograme sa usvajanja budžeta i sa današnje sednice i videćete da ćemo ponovo biti u pravu. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe SPS u vezi predloga ovih šest poreskih zakona izneo je u ime grupe naš kolega Zoran Kasalović, a ja ću dati svoj prilog učešću u raspravi, posmatrajući to na još nekoliko načina.
Primetno je bilo da je moj kolega Kasalović težište stavio na borbu protiv sive ekonomije i kroz to posmatrao predlog ovih poreskih zakona, koliko će doprineti da se ona smanji, jer smatramo da je to veoma važno pitanje, jedan najveći prostor gde mogu da se stvore nova sredstva za budžet.
Kada je u pitanju budžet, ekonomska situacija i finansijska, sami ste, gospodine ministre, najavili narednog četvrtka da o tome detaljnije razgovaramo, a i rebalans budžeta. Želim da kažem samo jednu rečenicu, da ponovim rečenicu sa kojom sam završio izlaganje kada je bio budžet na dnevnom redu. Vlada je pokazala hrabrost, gospodine ministre, da onako projektuje budžet, imajući u vidu stanje u kome se nalazi ova zemlja. Tražio sam da pokaže i odgovornost u sprovođenju budžeta, pozvao da bdi nad njim svaki dan, da prati realizaciju budžeta i da se reaguje odmah.
Šta hoću da kažem? Želim da vas podržim u tome. Zašto? Nije strašno da dođe do toga da se ne ostvaruje budžet onako kao što je zamišljeno. Ništa strašno nije da se pravi rebalans, dva rebalansa. Šta je to toliko strašno? Strašno je ako ne vidimo da to treba, a još strašnije ako vidimo, a ne preduzimamo mere. Zato želim od vas da zatražim i da vas podržim da nastavite na isti način kao što ste praveći ovaj budžet to činili.
Želim da vam dam još jedno upozorenje, koje sam i tada dao, a to je da i dalje posvećujete najveću pažnju privredi, proizvodnji, rasterećivanju, stimulisanju na sve moguće načine. Nema u Srbiji boljitka bez privrede, bez proizvodnje, bez onoga ko pravi novu vrednost, ko pravi pare, ko puni budžet. Kada se to realizuje, onda može sve ostalo da se realizuje. Pozivam vas da nastavite tako da imate taj prioritet, jer bez toga nema novih para, nema boljeg budžeta, nema novog zapošljavanja, a zaposliti jednog čoveka danas je vrhunski prioritet u Srbiji.
Takođe želim da se složim sa koleginicom iz SDPS, gospođom Savić, da u svim tim poslovima koji predstoje insistirate na društvenom konsenzusu, na socijalnom dijalogu sa socijalnim partnerima, jer sve te mere koje se donose, sve strukturne reforme koje su neophodne da se donesu, svi znamo da mora i ekonomska i socijalna reforma, ali isto tako vas upozoravam da morate da znate da nema ni jedne ni druge ako nisu socijalno pravedne. Zato je potrebno usaglašavanje svih tih mera sa socijalnim partnerima.
Kada su u pitanju ovi poreski zakoni, imajući u vidu da su oni nastavak poreske reforme i stvaranje uslova za finansijsku konsolidaciju, želim da se pozovem samo na prvi od tri osnovna cilja. Povećanje horizontalne i vertikalne pravednosti oporezivanja dohotka građana, odnosno načela da pojedinci jednake ekonomske snage treba da snose jednako poresko opterećenje, te da bogatiji pojedinci plaćaju više poreza. Ako je ovo cilj za ove poreske zakone, mi ćemo apsolutno podržati i podržaćemo svaki poreski zakon koji ima ovo za cilj. Naš stav je već puno puta izrečen i ja ću ga ponoviti – treba da daju najviše oni koji imaju najviše, manje oni koji imaju manje, a oni koji nemaju ništa, država njima da da.
Konkretno, kada se radi o ovim zakonima u načelu, daćemo podršku. Zadržaću se na nekoliko pitanja, iako želim da ukažem da, kada bude rasprava u pojedinostima, ima dosta prostora da se sagledaju sva rešenja, da se razjasne ili eventualno neka i promene.
Kada su u pitanju izmene Zakona o porezu na dohodak, dosta je bilo govora o smanjenju stope poreza na zarade sa 12 na 10, povećanje neoporezivog iznosa na 11.000, smanjenje efektivne poreske stope kod minimalne zarade sa 8,6 na 6,4 i mi tu dajemo apsolutnu podršku, ali i očekujemo da i ovo bude samo neko seme, neka klica za dalje povećanje poreske progresije, za dalje pojačanje vertikalne pravičnosti, da se od onih koji imaju više uzme više, a od onih koji imaju minimalno uzme manje.
Takođe, želim da naglasim, paralelno sa tim, povećanje ova 2%, kada su u pitanju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, da je to u stvari na dobitku budžeta, jer jednostavno zato i jeste finansijska konsolidacija, zato što će toliko manje morati da prebaci Fondu PIO. Mi tu nemamo nikakve dileme. Ono što želimo da upozorimo i da kažemo – tačno je, najveći deo sredstava ide na račun lokalnih samouprava. Ja bih umesto međusobnih optuživanja, sa jedne strane lokalne samouprave i sa druge strane republičke vlasti, tražio da tražimo rešenje gde je stvarno napravljena velika razlika u odnosu na postojeće stanje.
Molim vas, Beograd – pitanje sedam milijardi, ako uzmemo još skoro dve milijarde što su porez na izdavanje nepokretnosti prebacuju u porez na kapital, a nije onda vlasti prihoda isti. To su velika sredstva i tražim da se sedne sa Beogradom i da se razgovara. Odmah da se razumemo, baš me briga za Đilasa, ali me je briga za Beograd i za Beograđane. Dakle, dajte da sednemo i kod svake opštine tamo gde može da bude neka šteta.
Ono što želim takođe da podržim, to je razdvajanje ukupnog dohotka po osnovu, na dohodak rada i dohodak kapitala kod malih preduzetnika. Dali ste puno obrazloženja, on se obavezuje da plaća porez na doprinose na ono što je njegova lična zarada, to bira, to je za apsolutnu podršku, kao što je povećanje dozvoljene vrednosti prometa sa tri na šest.
Znam da će tu biti dosta polemike i hoću da budem vrlo jasan. Sužavanje obima delatnosti, kojima se pravo na paušalno oporezivanje može priznati, pa navodi tamo: računovodstvene, knjigovodstvene, revizorske, poreske savete, reklamiranje i istraživanje tržišta, pravne, zdravstvene delatnosti. Dajem punu podršku tome i ne vidim razlog zašto neko ne bi plaćao porez po stvarnom prihodu, što ja da plaćam porez po stvarnom prihodu. Ne traži se ni od koga da plaća porez duplo veći u odnosu na prihod koji ima, nego na stvarni prihod. A na koji to prihod hoćemo da plaćamo? Molim vas, kada to ne bi bilo, onda su vrlo diskutabilna povećanja ova sa tri na šest. Ogroman broj bi se tu proširio, onih koji bi to koristili.
Ono što još vrlo kratko hoću da zadržim još jedno poresko oslobađanje i da vas prosto upozorim. To je oslobađanje do 5.214 dinara za uplatu premija za doprinos zdravstvenog osiguranja i penzijskog osiguranja. Do sada je bilo za dobrovoljno penzijsko osiguranje i ovog puta se uvodi i premija za zdravstveno, ali ostaje ukupna suma 5.120. Jeste stimulativno za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ali je destimulativno za penzijske fondove. Zašto? Zašto smatram da treba tu tragati za još nekim boljim rešenjima? Zato što sami znamo da penzijski sistem nam je veoma napet, u teškoj situaciji i mi treba da stvaramo uslove da se ovaj treći dobrovoljni razvija, podsticali smo ga sa oslobađanjem od poreza i dalje se ljudi još uvek teško opredeljuju za to. Ovog puta kada zajedno učestvuju u tome, iako ni sada ne koriste onih 5.120, mislim da je prosek negde oko 4.400 za sve. Treba jednostavno povesti računa o tome.
Ono što želim da kažem, kada je ovaj zakon u pitanju, a to je, naravno, ne mislim da ćete tako da radite ali tražim od vas mnogo veću, hrabriju, odlučniju borbu za naplatu svih obaveza. Nemojte da ova dva posto što povećavamo doprinosa plaćaju oni koji su i do sada plaćali na račun a ne oni koji nisu plaćali, pa baš ih briga koliko je. U Srbiji je nažalost razvijena kultura neplaćanja, da se ne plati porez, doprinos, plata, struja, televizija, ništa, a mi ćemo tražiti stalno neke načine kako ćemo to da kombinujemo.
Molim vas da sami ste to danas, a imate našu punu podršku, mora da se naplaćuje, mora da se plaća, jer tada ne bi imalo potrebe da penzijski fond ovoliko vuče pare iz budžeta i da ne govorim o svim drugim stvarima. Dakle, mora plata da se isplati, mora doprinos da se plati. U drugim zemljama je to normalno, kod nas postaje normalno da se ne plati. Tu mora da se stavi tačka i da se to zaustavi.
Da bih ostavio kolegama malo vremena, samo još jedno upozorenje kada je u pitanju imovina i porez na dobit. Kada je u pitanju pore na dobit, povećanje koje je uvedeno pred kraj godine, smatram da taj porez nije do kraja iskorišćen. Mislim da tu treba posvetiti veću pažnju, iz prostog razloga, ne radi se tu samo o povećanju prihoda, nego jednostavno o sprovođenju politike baš da daju više oni koji imaju više, a time da oslobodimo manje, slabije, da mogu da uđu u žešću konkurenciju.
Znači, onaj koji ima najviše da da najviše, koji ima manje da da manje, onaj koji nema ništa da mu da država. Mislim da tu ima mnogo više prostora.
Na kraju krajeva smatramo da treba ići ka tome da se povećava porez na kapital, a smanjuje porez na rad. Kada je u pitanju porez na imovinu, jedna jaka, snažna podrška kada je to u pitanju, a to je ispravljanje jedne velike nepravde i nepravičnosti zbog različitog poreskog tretmana na imovinu u vlasništvu fizičkih i pravnih lica. Zašto bi fizička lica plaćala po tržišnoj vrednosti, a pravna ne? Zato tu imate našu podršku.
Inače, kada je u pitanju porez na imovinu kod fizičkih lica, mislim, i to želim da vam kažem i predložim da tu ima prostora za mnogo hrabrije poteze. Neće možda mnogo ukidanje amortizacije koja je do sada bila uticati, ali činjenica da se to posmatra ravno.
Molim vas, da imate više hrabrosti da uđete u oporezivanje imovine po snazi, po vrednosti. Ne znam zašto ste odustali od oporezivanja imovine, one koje imaju kuće, vile, pet, deset, treba da budu oporezivani žestoko. Ne onaj koji ima mali stan, živi u njemu, rodio se u njemu i ništa drugo nema. Mislim da tu ima prostora za mnogo jače, žešće, kako bih rekao napasti, u smislu, opet se vraćam na početak, uzeti od onih koji imaju najviše, manje od onih koji imaju manje, a dati onima koji nemaju ništa. Hvala lepo. Naravno podržaćemo ovo.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, od ovog seta zakona za koji ste čuli, seta poreskih zakona da ih DS neće podržati najviše fokusirati na zakon koji se odnosi na porez na imovinu koji se tiče svih građana Srbije.
Mislim, da slobodno možemo da nazovemo ovaj zakon, zakonom o pljački građana Srbije. Dakle, ovim zakonom, bez obzira što vi prevrđete očima, se pljačkaju građani Srbije i to nije ništa novo. Kroz istoriju je Srbija i paljena i razarana i pljačkana i vi ste samo jedni u niz koji će opljačkati građane ove zemlje. Objasniću i zašto.
Naravno, pljačkaju se svi građani na teritoriji cele Srbije, a najviše se pljačkaju oni gde URS nije prešao cenzus. Dakle, to je Beograd, niste prešli cenzus najviše i porez na imovinu pogađana građane Beograda. Pogađa i građane Novog Sada gde niste prošli cenzus, pogađa i građane Kruševca.
Dakle, vi na jedan perfidan način promenom načina obračuna poreza na imovinu pljačkate građane. To nisu razumeli mnogi u ovoj sali i mnogi u ovoj sali ne mogu to da shvate jer je to sakriveno iza odredaba gde se kao poreska osnovica uzima mnogo veća vrednost nego što se uzimala ranije. Pri tome ukinuli ste amortizaciju. Ne znam da li je to predlog Fiskalnog saveta ili nije. Čiji god da je to predlog, predlog je monstruozan. Dakle, isto vredi stara kuća od 50 i sto godina i stan u staroj kući od 50 i sto godina kao i ovaj nov novcat koji je izgrađen juče, prekjuče ili pre dve, tri godine.
Nema reči o tržišnoj vrednosti, dva puta smo čuli taj odgovor, tržišna vrednost. Vi ćete uzeti za ceo jedan kraj prosek. Prometovali su se novi stanovi po nekih dve hiljade, tri hiljade evra i onda ćete na tu istu osnovicu, razrezati i onome ko živi u kući pored čiji stan ne vredi ni hiljadu i po evra. To možda ima u idealnim delovima vlasništva na stan pa ne može ni da ga proda. Šta vi hoćete da uradite ovim zakonom? Vi hoćete da one koji imaju stanove, koji nemaju gde drugde da žive, koji žive u tim stanovima i nežive sami.
Vi znate, vrlo dobro da mnogo građana Srbije živi, tako što imate tri četiri generacije u stanu. Pa ne žive oni svi u istom stanu zato što neće da plate porez, nego zato što nemaju para da kupe drugi stan.
Isti ti građani Srbije nemaju para da plate struju, nemaju para da plate info stan, a sada im namećete nove poreze. Da li vi ste svesni u kakvoj zemlji živite? Da li vi stvarno mislite da građani mogu pored ovih troškova koje imaju da plate veći porez i za 50%, veći porez i za 100% nego što su plaćali do sada. Očigledno niste, jer projekcije koje su rađene, nije ih radila DS, radila ih je uprava prihoda, govore vrlo precizno o tome da se povećava porez na stan, na Savskom vencu, na 868%. Povećava se na Starom Gradu za 622%, povećava se u Zemun polju za 384%. Jeste li to krenuli u izbornu kampanju u Zemunu tako što će svi plaćati 384% veći porez na stan. Ljudi to nije normalno. To stvarno nije normalno.
Molim vas, da pokušate da usvojite neke amandmane da to ispravimo. Nije normalno da mi dođemo u situaciju, koliki god da je taj porez, da plaćamo osam ili devet puta više. Ne znam kako to ne razumeju naše kolege iz PUPS-a. Pa, kako će penzioneri da plate godišnji porez 60 hiljada dinara na stan. Dakle, projekcija vam je na Novom Beogradu, kod starog Merkatora, u starom stanu, 80 kvadrata, 40 hiljada dinara porez? Na Starom Gradu 80 kvadrata 65 hiljada dinara porez. Na Savskom vencu 104 hiljade dinara porez godišnji.
Ljudi, ko će da da hiljadu evra? Znači, svako mora da odvoji 100 evra mesečno, već od onoga što nema da bi platio porez na imovinu. Vi kažete mi treba da štedimo. Mi jedino da štedimo od hrane da bi platili porez na imovinu. Znači, nije normalno. Imamo rešenje za to.
Ako svi oni amandmani, a čuo sam da ni jedan amandman neće te da prihvatite, ima jedan amandman koji smo podneli danas koji kaže – uredu je da budu povećanja, ali ne više od 10% godišnje. Hajde neka se povećava porez, ali za 10% godišnje, da naredno rešenje za 2014. godinu ne bude veće od 10% nego ono u 2013. godini. Pa da uredimo zemlju, ali da uredimo to postepeno. Nemojte nam davati povećanja 800%. Nije ovo porez protiv Dragana Đilasa, ovo je porez protiv građana Srbije i protiv građana Beograda i nemojte da podmećete tu tezu.
Nije ovo porez protiv bogataša. Da li Mišković plaća tri hiljade evra, ili pet hiljada evra? Njemu je svejedno. Ali, oni koji živi od plate u ovoj zemlji i koji nemaju para za struju i za osnovne potrebe njima je ovo nešto što ne mogu da plate. Ako uvedete poreze koje građani ne mogu da plate, pa nećete ih ni naplatiti.
Zašto unosimo haos? Neće se naplatiti porez ni u Beogradu, ni u većim gradovima gde su cene stanova mnogo veće. Ne možete naterati nikoga na kraju da proda, jer nema ko da kupi. Verujem da vam je ideja da ljudi prodaju pa da se isele u neka druga mesta gde su stanovi jeftiniji. Ko će da kupi te stanove? Tržište je palo.
Druga stvar, bilo je dosta polemika oko okućnica. Naravno, da se ovim zakonom uvodi porez na okućnice. Ljudi, nikada nije bio, od 1945. godine u ovoj zemlji ne postoji porez na svojinu, na zemljište do 10 ari. Bilo je pokušaja ranije, zajedno smo sedeli u ovim klupama i pre nekoliko godina i sprečavali amandmanima da se uvede porez na zemljište do 10 ari. Zašto do 10 ari? Pa, uglavnom su okućnice četiri, pet, šest, sedam ari, dakle, do 10. To je ono što je oko kuće, to vam je dvorište, to vam je bašta. Zašto se sada to oporezuje? Ko se to genijalno setio da treba da se plati porez i na stan u odnosu na kuću i na ovo zemljište do 10 ari?
Ljudi, nije bilo. Pogledajte prethodni zakon. Kažete - nije to je na gradsko-građevinsko zemljište. Pa, nemojte obmanjivati terminima ljude. Stavili ste vrlo lepo i čak precizirali šta znači zemljište, zemljište i gradsko i poljoprivredno i šumsko i drugo. Tako stoji u zakonu. Znači, sve vrste zemljišta se oporezuju, plaća se porez na pravo svojine. Kakav porez, ona naknada što se plaćala na korišćenje, koja je išla kao katastarski prihod? Pa to je nebo i zemlja.
Ljudi moji, svaka kuća u Srbiji koja ima dvorište, pored toga što plaća porez na kuću, koji će biti nekoliko puta viši, mora da plati i porez na to zemljište oko kuće. Pa, će da dođe poreska uprava i proceni – vama vredi zemljište, na tom mestu, toliko i toliko hiljada evra i na to će da primeni progresivne poreze. Jeste li ostavili progresivnu poresku stopu? A, na to možete da odgovorite – što ne smanji lokalna samouprava. Zašto mi ovim zakonom dajemo lokalnoj samoupravi mogućnost da odere građane? Evo, mi smo poslanici, ovde sedimo, hajde to da sprečimo. Ne mora da smanji lokalna samouprava, možemo mi sada da smanjimo progresivnu stopu za građane.
Druga stvar, uvodite porez za pravna lica na svojinu. Zašto tu niste stavili progresivnu stopu? Hajde objasnite zašto Miškovićeve firme i druge firme tajkuna, svi imaju i kuće, stanove, zgrade na firme, zašto oni nemaju progresivnu stopu oporezivanja, a građani imaju? Zašto smo mi građani gori nego firme? Kolega Petronijeviću, uvaženi, kaže - podržavam da firme plaćaju. Podržavam i ja da firme plaćaju. Prošli put sam stavio amandman, pre tri godine, pa je jedna poslanička grupa to nikako nije htela da prihvati.
A, zašto oni plaćaju 0,4%, a građani mogu da plaćaju do 2%? Što su građani gori od firmi? Da li ste razmišljali o tome kada ste ovo otvorili da treba da postoje neke poreske olakšice, poreski krediti? Ne postoji nikakva olakšica za to što živite u tom stanu. Ne postoji olakšica što živite sa jednim, dvoje, troje, četvoro, petoro ili 15 članova domaćinstva. Može te da mi odgovorite – postoji. Da, ali do 20 hiljada dinara. Pa, kada mi razvežete porez od 300 hiljada, neću da platim 300 nego 280 hiljada. Pa, izbacite onda iz tog člana 20 hiljada dinara. Bilo je ranije 40 posto za onog ko živi i 10 posto po članu porodičnog domaćinstva, najviše do 75 posto.
To je nešto što bi omogućilo ljudima da žive, da li vi shvatate da mi imamo pravo po Ustavu da živimo negde i da imamo pravo da živimo u tim stanovima, u kojima živimo 20,30,50 i 100 godina.
Nisu svi kupili nove stanove, pa imaju 200 ili 300 hiljada evra da su mogli da daju pre dve ili tri godine, sada oni plaćaju isti porez kao i ovi što žive 50 godina u tom istom stanu. Nemaju ljudi leba da jedu, a treba da plaćaju porez na imovinu. Ovo ne može da prođe, ali je to važno da shvate i druge poslaničke grupe, jer nije ovo stvar političkog programa DS, URS, ovoga ili onoga. Ovo je stvar svih nas i svih građana Srbije. Nije donet nijedan zakon od 2007. godine, koliko ja sedim ovde koji na ovakav način ugrožava građane Srbije, direktno bije po džepu.
Šta još treba da se uradi? Hajde, omogućite ljudima posao da rade, pa da mogu da rade i zarade, da plate neki porez. Ovako, mislim da nećemo uraditi ništa. Imate amandmane na svaki član, imate različite verzije amandmana, pisali smo različite verzije da vidimo da li bi neku od tih verzija mogli da prihvatite.
Iz onoga što je ministar rekao, vidim da on nije radio projekcije, pa ne znate kako se ovo prelama, prosto ovo je na osnovu projekcija kako se prelama u Beogradu, po različitim opštinama i kako se prelama po većim gradovima Srbije.
Dakle, ovo je katastrofa.
Molim vas, razmislite još jednom i zato smo tražili povlačenje ovih zakona, prosto mislim da nije fer ni prema građanima da u ovakvom jednom političkom trenutku gde se rešavaju mnogo bitnije stvari, u zemlji, vi praktično podmećete jedan zakon koji će uticati na sve nas. Hvala.