Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Zoltan Peka. Izvolite.

Hvala lepo.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izneću stavove naše poslaničke grupe o pitanju o setu zakona i to poreskih zakona.
Danas vodimo raspravu o veoma značajnim zakonima koji utiču na našu ekonomsku situaciju u zemlji, a kao što smo čuli od gospodina ministra da nije baš ružičasto stanje što se tiče ekonomije naše zemlje. Ako gledamo da ovi zakoni utiču na prihodnu stranu budžeta, od najnižeg do najvišeg nivoa, ovde mislim na lokalne samouprave pa na Vojvodinu, pa na budžet Republike Srbije.
Siguran sam da je trebalo doneti neke nepopularne mere da bi ekonomska situacija, da bi se poboljšala, ali kod ovih promena vidimo da će se neke poreske stope smanjiti, a neke dažbine i neki doprinosi će se povećati. Ako gledamo realno ono što gubimo na prihodnoj strani, što se tiče poreza na dohodak građana ili poreza na zarade, sa povećavanjem doprinosa onih 2%, skoro da je u ravnoteži, ali mislim da će PIO Fond dobiti više para nego što je do sada dobijao oko 25 milijardi dinara. Ovako bi se budžet Republike opteretio sa davanjem ovih para, što se tiče penzijskog fonda.
Sa ovim potezom, mislim da smo dobili vremena o rešavanju socijalnih problema, naročito što se tiče penzionera. Prethodni dan sam čitao u novinama da je gospodin ministar dao izjavu da ove promene, što se tiče poreskih zakona neće uticati na građane, na obične građane Srbije, ne oduzimaju se pare od građana, ali će uticati na preduzetnike ili na lokalne samouprave.
Ako ovu izjavu gledamo, to je izjava, gledajući sa jedne strane ili iz jednog ugla, ali ako pogledamo malo drugačije, nije baš tako da je istina. O tome ću posle detaljnije da pričam.
Sada bih prešao na zakone pojedinačno i rekao nekoliko reči.
Prva je promena Zakona o akcizama. Kada sam pročitao ove promene, odmah sam se setio, kada odem kod mojih prijatelja u Mađarsku ili Nemačku, stalno me pitaju kakvi su ovdašnji ljudi, a ja stalno pričam da smo mi takav narod da se svuda nalazimo, da možemo bilo gde i u bilo kom režimu da živimo, mi ćemo da preživimo. Mi smo takav narod da možemo da pronađemo rupu u zakonu. Dakle, da ostvarimo takve prihode što nije pokriveno zakonom.
Ovde se govori, u ovom zakonu o rupi što su biodizel i biogas. Znači, naši snalažljivi preduzetnici su pronašli rupu i ovako su zaradili više desetina miliona dinara, možda evra.
Sa ovim zakonom ćemo zapušiti ovu rupu i mislim da je to pozitivno, samo da ne utiče na džepove krajnjih korisnika, a ovde mislim na građane Srbije.
Što se tiče poreza na dobit preduzeća, kao što smo videli, stopa poreza ostaje ista, neke povlastice su donete, a mislim da je pozitivno, da imaju preduzetnici povlastice, ako ulažu u osnovna sredstva u razvoj nove tehnologije itd.
Što se tiče sfere kulture, obrazovanja, zdravstva, socijale, ako preduzetnici daju svoja sponzorstva, onda imaju pravo na povlasticu, sada ne 3,5% da se odbije od njihovog rashoda, nego 5% od ukupnih prihoda se odbija kao povlastica. Mislim da je to pozitivno.
Isto je pozitivno da kod otvaranja novih preduzeća, da imaju povlastice i oni mali preduzetnici koji, da tako kažem, smanjuju nezaposlenost, tako što će angažovati ne 200 radnika, nego 100. Mislim da je to u neku ruku pozitivna stvar.
Što se tiče Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kada sam pročitao, odmah sam ustanovio da, rekao sebi da, ja sam za svaki takav zakon, jesam za njega ako je dobar, ako se vreme prijave poreske obaveze i uplate poreza smanjuje i sama procedura se pojednostavljuje.
Kada naši obični građani čuju reč "administracija", i ako se to poveže sa rečju "birokratija", a to dalje znače redovi, gubljenje vremena, mislim da u našoj eri računara treba iskoristiti nove tehnologije računara.
Postavlja se pitanje da li su naši građani i radnici koji rade u poreskim upravama, da li su osposobljeni da to odrade redovno i da li imaju određenu IT opremu i IT sistem.
Znači postavlja se pitanje koliko para treba uložiti za usavršavanje ovih sistema, za obuku radnika i naravno, oni treba da imaju računare, određeno znanje, koji prijavljuju svoje poreze.
Imao sam u mom životu, dok sam radio u banci, novi IT sistem smo uveli i za to je trebalo određeno vreme da se i sami građani i sami radnici, da prelaze sa jednog sistema na drugi sistem i mislim da bi trebalo ovde u ovom zakonu odrediti bar jedan prelazni rok.
Još jednom bih istakao da pozitivno i objektivno i optimistički gledano je ovo što se tiče računarske pismenosti naše zemlje, jer zato je pozitivno i optimističko, jer mislimo da ćemo ovaj problem na neki način da prevaziđemo i da rešimo, ali ako gledamo neke zemlje kao što je Amerika gde je računarska pismenost na većem nivou od naše zemlje, a kod njih nije još uvedena isključiva prijava poreza elektronskim putem.
Ako gledamo sa ovim optimizmom, siguran sam da ćemo biti jedna od svetskih velesila IT sistema i tehnologije.
Što se tiče poreza na imovinu, treba istaći da su ovi porezi stopostotni prihodi budžeta lokalnih samouprava, odmah možemo naznačiti da ovde poreske stope nisu menjane, da ostaju iste, samo sa ovim zakonom ili predlogom zakona, lepeza osnovice se menja ili daje se više mogućnosti da se oporezuju one stvari koje nisu do sada tako rađene.
Svi znamo da ove godine 31. decembra ističe tzv. naknada za građevinsko zemljište, što je jedan deo, manji deo prihoda lokalnih samouprava i sa ovim zakonom kao što sam čitao, preuzimale bi se mere da bi ovaj ponor prihoda, da bi potkrepili to. Ako realno gledamo situaciju, teško ćemo moći da odradimo, ne mi nego gradonačelnici ili predsednici opština. Kao što smo čuli od gospodina ministra, da ovaj deo poreza će povećati prema tome pošto smo do sada naplaćivali po nekoj osnovici.
Što se tiče knjigovodstva, knjigovodstvena vrednost je uzeta u obzir, ali od sada će se uzeti tržišna vrednost, znači realna vrednost svih građevinskih zemljišta gde su oni objekti, ili nad kojima su ovi objekti.
Ovde u ovom zakonu se izuzima ona povlastica od 10 ari. Znači, od primene ovog zakona svako građevinsko zemljište, svaki kvadrat građevinskog zemljišta će biti oporezivan.
Za one koji nisu do sada ili neće voditi poslovne knjige, lokalne samouprave će odrediti jednu prosečnu cenu kvadrature i ovde je uvedeno da u ovu cenu se neće uzeti amortizacija objekata koji su na ovom zemljištu.
Kao što znamo, lokalne samouprave moraju ili imaju obavezu da do 30. novembra da odrede zone u svakoj opštini, u kojoj zoni koja će biti osnovica za obračun ovih poreza.
Ovde je još bitno istaći da sa ovim zakonom se menjaju, u nekom smislu reči, položaj javnih preduzeća, jer ovde je sada uvedeno da poresko oslobođenje od nepokretnosti u javnoj svojini se ukida. Znači, ona javna preduzeća koja imaju ovakvo zemljište od sada, koji su u sistemu konsolidovanog računa trezora ili opštine, oni moraju da plaćaju od sad porez na ovu imovinu.
Mislim da je pozitivno da su izuzete one ili ona zemljišta koja se vraćaju nazad sa komasacijom i naravno, ovde se još misli i na zakup građevinskog zemljišta koji je u javnoj svojini i naravno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.
Kao što sam rekao da su ovi porezi stopostotni prihodi lokalnih samouprava, ovako je sa ovim proširenjem lepeza što se tiče osnovice prihoda, prebačena je lopta kod naših lidera na manjim nivoima vlasti, znači, nepopularne mere će oni morati da donose. Oni će držati ili će morati izaći na kraj sa građanima i objasniti zašto će indirektnim putem povećavati uplate poreza, što se tiče poreza na imovinu.
Što se tiče poreza na dohodak građana i ujedno Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, ovde svi znamo da su poreske stope smanjene sa 12 na 10%. Obično kada se donesu poreski zakoni, stalno se povećavaju porezi ili poreske stope, ali ovde kod ovog primera sad imamo smanjenje od 2% što se tiče stope, ali to je u stvari 20%, ako gledamo u dinarima.
Ovde se još uvodi povećanje neoporezivanog iznosa od 8.776 dinara na 11.000 mesečno, onda imamo još uvođenje tzv. "lične zarade" preduzetnika, jer od sada se porez plaća na stvarno ostvareni prihod od samostalne delatnosti.
Ovde bi izdvojio ono što je gospodin ministar rekao da se kod paušalaca povećava dozvoljena vrednost prometa na tri do šest miliona dinara. Mislim da je to pozitivno i lično mislim da ne bi trebalo staviti obućara i advokata u istu kategoriju.
Kao što sam rekao da kod socijalnog osiguranja povećana je stopa sa 22 na 24% i ovako će PIO fond dobiti 25 milijardi dinara, bar po procenama. To znači da iz budžeta transferna sredstva možemo da smanjimo i to je neka pozitivna stvar, ali problem je u tome da tako ispada da podsticaj privrede se prebacuje na leđa lokalnih samouprava. Ovde ću istaći, kao što smo i do sada istakli, AP Vojvodinu. Zašto sam naveo Vojvodinu? Znate da od prihoda što stvaraju prihodi AP Vojvodine, mislim da je 18% prihoda od zarada, od ostalih.
Ovde još mogu navesti da Zakon o budžetskom sistemu, ono što smo prošle godine prihvatili, i rekli smo da je osnovica za tih 7% smanjena, a gospodin ministar nam je objašnjavao da to nije tako, jer ćemo dobiti više para, nažalost mi smo tada glasali protiv i nažalost tako ispada da ćemo imati, da smo govorili istinu jer ova osnovica se sa ovim zakonom smanjuje u neku ruku.
U to vreme, mislim da je bilo reči o tom principu a nije bilo u visini sredstava . Ovde u ovom parlamentu je neko slikovitije objašnjavao sa dve čaše vode, da je jedna puna a druga je polupuna i nije svejedno odakle se računa tih 7%. Znači, teret će nositi lokalne samouprave, Vojvodina i nažalost budžet republike.
Ako dobro znate, a sigurno dobro znate da u 2011. godini ste vi imali jednu dobru kampanju što se tiče baš poreza na lični dohodak zarada. Tada ste imali jednu kampanju da će lokali dobiti od tih poreza 80%, znači vraćaju se opštinama.
Pred izbore je ovo bila jako dobra kampanja, a kako su dobile opštine, oko 25, možda nije tačno, ali oko 25 milijardi dinara, što je trebalo da oni ulažu u infrastrukturalna ulaganja i onda su manje dobili sredstava iz republičkog budžeta.
Sa ovim potezom, od tih 25 milijardi dinara, uzeto je 20 milijardi. Znači, tada smo govorili, tada ste govorili o nekoj decentralizaciji, ali sa ovim potezom vraćamo se na centralizaciju celog ovog sistema.
Još jednom bih istakao da ste izjavili da teret ovih poreskih zakona neće osetiti građani, ali ako realno gledamo, ako će povećati u neku ruku lepezu osnovice za plaćanje poreza na imovinu, a pored toga javna preduzeća…
(Predsednik: Vreme, molim vas.)
Sad ću da završim.
Ako gledam opštinu Senta, odakle ja dolazim, ova opština će da gubi 61 milion dinara. Pošto znate da smo u Senti u koaliciji, ja bih vam preporučio da dođete kod nas i da objasnite građanima Sente zašto neće biti ulaganja i infrastrukturnih ulaganja.
Na primer, od ovih 60 miliona dinara, godišnje bi mogli da izbušimo jedan termalni bunar, za jedan mandat četiri bunara, sa tih četiri bunara bi mogli da grejemo celu opštinu Senta.
(Predsednik: Molim vas, gospodine Pek, 21 minut.)
Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege i  koleginice, poslanički klub SPO pokušaće da bude potpuno objektivan u sagledavanju novih mera Ministarstva za finansije i u tom pogledu konsultovali smo i profesore Kovačevića, prof. Stamenkovića, pokušavajući da damo i sebi odgovore zbog čega bi trebalo ili ne bi trebalo podržati ovaj zakon.
Ovde postoje mnoge stvari koje stvaraju nedoumicu. Prvo, od političkog zalaganja ministra, koji je predložene mere danas u parlamentu našao za shodno da brani, jer još 2011. godine poslanički klub SPO i tada poslanici SPO su tada glasali za Zakon o fiskalnoj decentralizaciji, obećano je od tadašnjeg G17 plus, koji kasnije prerastao u URS, da će se sve učiniti kako bi lokalne samouprave doživele onaj stepen autonomije da mogu iz svojih lokalnih budžeta da finansiraju svoje aktivnosti. Međutim, ovim merama, ovakvom fiskalnom politikom upravo ono za šta smo se zalagali i što smo glasali 2011. godine, poništava se.
Naša obaveza je veća tim pre što smo kao politička stranka još 2007. godine, na glavnom odboru doneli Deklaraciju o decentralizaciji vlasti u Srbiji, što smo se dosledno sve ove godine zalagali, čak i podržali predlog URS ili inicijativu za decentralizaciju vlasti u Srbiji, da branimo upravo svoje političke stavove i svoja programska opredeljenja. Sad, tu se govori da više neće biti takse na građevinsko zemljište, ali će biti poreza na imovinu, pa kroz kompenzaciju, za koju ministar smatra da neće oštetiti građane Srbije, pokušaće da se budžet Srbije dopuni dovoljno kako bismo mogli kao država da funkcionišemo u narednom periodu.
Mislim da ne treba dozvoljavati lokalnim samoupravama da same odlučuju o tome koliki će biti porez na imovinu, jer onda opet ostavljamo mogućnost nejednakog oporezivanja od shvatanja lokalne samouprave koliki taj porez bi trebalo da bude, pa ćemo se naći u situaciji kao sa firmarinama, gde su pojedine lokalne samouprave i po 20 puta podigle takse na firmarine.
Na ovo je ukazao i Fiskalni savet, jer on kaže - ukazujemo na mogućnost nastanka produbljivanja horizontalnih neravnoteža između lokalnih samouprava različitog stepena razvijenosti i veličine.
Mislim da bi tu trebalo posebno obratiti pažnju na taj deo, jer smo se zalagali u nekom prethodnom periodu da se Srbija ravnomerno razvija, da Srbija bude decentralizovana, a lokalne samouprave da imaju najveći stepen ekonomske autonomije.
Naplaćivanje poreza na imovinu nekako me podseća na još jedan od zakona ili uredbi Vlade, ne mogu se setiti tačno, kada je odlučeno da svaki vlasnik automobila preko dve hiljade kubika mora plaćati dodatni porez. Tada smo uvideli da je to najviše pogodilo siromašne, da je najviše pogodilo vlasnike, recimo, samostalnih zanatskih radnji ili samostalnih trgovinskih radnji koji su imali vozila za prevoz robe, a da se to nije mnogo odnosilo na bogate.
Pitam ministra zbog čega, recimo, u ovom zakonu ne postoji gradska renta ili, kao što postoji u svim svetskim metropolama, da se porezi plaćaju na kubaturu, a ne na kvadrat?
Bojim se da plaćanje rente na kvadraturu najviše pogoduje ljudima koji imaju velike trgovinske centre ili zgrade, a znamo ko su ti ljudi. Upravo ću svoje dalje izlaganje bazirati na tome, jer potrebno je, recimo, kao u Londonu, oporezovati prostor jednog tržnog centra ili zgrade, a ne kvadraturu, odnosno broj metara kvadratnih na kojima se te zgrade nalaze.
Upravo to vodi ka ponovnom pitanju, koje sam postavio i u utorak – da li ministar smatra da je moguće u budućnosti oporezovati najbogatije, njihov kapital i imovinu, a sve u svrsi borbe protiv kriminala i korupcije?
Govorili smo o tome da će SPO podržavati sve ono što je dobro. To podržavamo jer ne može agilnost i odlučnost jednog čoveka biti usamljena, već bi trebalo i da gospodin ministar finansija sve one ljude koji su, koristeći rupe u zakonu u prethodnom periodu, koristeći političke veze, obogatili se enormno oporezovati na drugi način i uvesti prave namete za sve njih koji ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine.
Podržavam i to što je potpredsednik Vlade rekao da će uskoro, do 15. juna, u parlament stići zakon o poreklu imovine, za koji se SPO zalagao u prethodnom periodu.
Dakle, porez na imovinu i kapital bogatih trebalo bi da bude osnova budućeg ekonomskog oporavka Srbije u smislu da se stvori baza kako bi se budžet punio u narednom periodu.
Evo, ja sam već petu godinu poslanik. Nijedne godine se nije desilo da nismo imali rebalans budžeta.
Ministre, ako u vašem izlaganju kažete da ste mislili da su ove mere dovoljne, ove fiskalne mere promena fiskalnih propisa, ali da vas je Fiskalni savet dobronamerno upozoravao da će biti potrebno izvršiti rebalans budžeta, onda mi se čini da sami priznajete da ste pogrešili, da niste dobro procenili i da su možda ove mere bile i nepotrebne, jer je sve ovo moglo da se reši i rebalansom budžeta.
Ne smatram da ste vi jedini odgovorni. Još jednom ponavljam, za ovih poslednjih pet godina bukvalno svake godine smo učestvovali u glasanju za rebalans budžeta, ali smatram da bi u celoj toj kampanji, koju vodite za ekonomski oporavak Srbije, trebalo da budete obazriviji i da više razmišljate o tome da svaki set poreskih zakona, sve ono što ste donosili u prethodnom periodu, išao je više na štetu građana Srbije, nego u njihovu korist.
Ostaviću još vremena, da bih mogao da se javim na kraju ove sednice, s tim što ću reći da će poslanički klub SPO – DHSS podržati amandmana predsednika Skupštine Nebojše Stefanovića i da će podržati sve one amandmane koji će učiniti ove zakone boljim, ali da jednostavno ne možemo podržati predložene izmene zakona u celini iz razloga što smatramo da nisu korisne da u ovom momentu budu donošene da je moglo i na drugi način da se preduzmu mere kako bi se budžet efikasnije punio. Hvala vam puno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, prilike u javnim finansijama su toliko teške i komplikovane da to nije samo stvar Vlade, koja je, naravno, najodgovornija, i gospodina Dinkića, koji je ministar finansija.
Zbog toga što se to tiče svakog građanina koji živi u našoj zemlji, izražavam neslaganje sa pristupom i sa načinom kako je ovaj paket poreskih zakona došao u parlament.
Mislim da svako u Srbiji treba da ima mogućnost i pravo da ima potpuno uvid u stvari šta se dešava zbog toga što će naprosto posledice pogoditi svaku porodicu.
Mi imamo i to je juče Fiskalni savet javno izneo, vrlo veliki problem. Ako sam dobro razumeo, 55 milijardi dinara će biti manji prihodi u odnosu na ono što je projektovano budžetom koji je Parlament usvojio. Još oko 20 milijardi dinara će manje ući u budžet.
Sa druge strane jedna dobra stvar, inflacija je manja nego što je planirana, ali to ima loše reperkusije na javne finansije. Oko 5 milijardi dinara je stvar povećanja sivog ili crnog tržišta i smanjena naplata.
Ono što je suština ovog Predloga poreskih zakona jeste da u stvari, 20 milijardi dinara bude uzeto iz projektovanih prihoda gradova i opština u Srbiji, prihoda koji su kao takvi stavljeni u budžete lokalnih samouprava na kraju 2012. godine za ovu 2013. godinu. Toliko inače iznosi, kao posledica smanjenja poreza na zarade sa 12% na 10%.
S druge strane, povećanjem doprinosa, penzijsko osiguranje kako u Predlogu zakona stoji trebalo bi da u Fond penzijskog osiguranja kao izvorni prihod uđe novih 25 do 27 milijardi dinara. Dakle, prosta je tu računica. U suštini će ovo povećanje u Fondu za penzijsko osiguranje najvećim delom pasti na teret lokalnih samouprava i to je Zajedno za Srbiju ne prihvatljivo.
Ne prihvatljivo, jer to predstavlja smanjenje kapaciteta lokalnih samouprava, samouprave uopšte. Imajući u vidu kako smo se sreli sa ovim paketom poreskih zakona mi ćemo glasati protiv ovog zakona o porezu na zarade, kao i Zakona o izmeni stope doprinosa na penzijsko osiguranje.
Ne sumnjivo je da je vrlo ozbiljna i velika tema da se otvori pitanje poreza na imovinu koji je izvorni prihod gradova i opština u Srbiji. Baš zbog toga mislim da je ovaj korak trebalo preduzeti tako što je na jedan dobar način i sa dovoljno vremena trebalo razmotriti šta se dešava, svaku tvrdnju i to da gradovi i opštine ne troše novac na adekvatan način. Da vidimo gde ga ne troše na adekvatan način? Da li imaju više zaposlenih u administracijama? Da li imaju neefikasna javna preduzeća? O čemu se radi? To je pitanje lokalnih samouprava. Duboko verujemo da nije moguće ništa temeljno promeniti u Srbiji ukoliko milioni ljudi nemaju potpuno jasnu sliku o tome šta se događa i ukoliko ne odlučuju.
Na žalost sada nismo imali svi zajedno priliku da se suočimo sa onim što predstavlja bitne stvari u javnim finansijima. Gradovi i opštine da bi zadržali svoje budžete će morati da povećaju poreze na imovinu. Potpuna je istina da to ne moraju da učine i zakon im daje mogućnost da uopšte ne naplaćuju porez na imovinu. Vrlo je važno da znamo koliko će opštinskih i gradskih budžeta ući u neodrživo stanje kada budu izgubili ovih, kada se sa 12 spusti na 10%, 16% očekivanih prihoda od poreza na imovinu, koliko bi trebalo da dobiju? Šta to znači za sve ono čime se bave gradovi i opštine? To neću da licitiram, pošto građani manje ili više znaju i razvoj sela i obdaništa, socijalna zaštita, ali isto tako, naravno, infrastrukturni radovi.
Bitno je da na jedan dobar način diskutujemo o svemu što se tiče našeg svakodnevnog života. Uvek je u politici moguće naći lake odgovore tako što budu optuženi ovi ili oni, ali to ništa u životu ne može da promeni, na žalost. Kada se to sve uprosti, najveći minus od ovih 55 milijardi smanjenih prihoda, u stvari manji prihod od PDV od onoga što je očekivano, što u životu znači da su građani manje trošili u prodavnicama. Smanjen je promet u maloprodaji pa je i manje plaćeno PDV. Po ovoj ideji, da bi ostali održivi budžeti gradova i opština isti ti građani će morati da plate porez na imovinu veći nego što su do sada plaćali na kuće, na zemljište, na ono što čini njihove okućnice. To je stvar o kojoj će svaki gradonačelnik i svaka gradska skupština morati da donese odluku.
Mislim da bi bilo fer da smo to znali svi zajedno i kada je paket ovih zakona ušao u skupštinu u ponedeljak. Znam da su u stalnoj konferenciji gradova i opština, predsednici opština i gradonačelnici sa vama gospodine ministre, o tome diskutovali, ali to nije bila tema u javnosti. Dobro danas je tema i važno je da ljudi u Srbiji imaju jasnu predstavu da zbog toga što smo svi zajedno manje trošili u proteklim mesecima će se verovatno u najvećem broju gradova i opština suočiti sa činjenicom da moraju da plate više zbog toga što su vlasnici kuća i okućnica. Dvadeset milijardi dinara. Svako može da izračuna šta to znači za njegov kućni budžet.
Da li je to opravdano ili neopravdano? Zbog toga mislim da je trebalo da razgovaramo o tome. To je važno pitanje. Mislim da je to jedan veliki resurs. Porez na imovinu je veliki resurs. To otvara i druga pitanja. Otvara pitanja zašto mi ne uspevamo da podignemo deo BDP tamo gde manje ili više ne zavisimo ili znatno manje zavisimo od spoljašnjih faktora, već imamo manje ili više stvari u svojim rukama. Govorim pre svega o proizvodnji hrane. Deset i po milijardi evra prošle godine smo zaradili u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Potencijal Srbije nije kako je to juče u štampi bilo 50 milijardi evra, već 100 milijardi evra u proizvodnji hrane. To su tri sadašnja BDP, od svega, uključujući "Fijat", "Železaru" koja ponovo radi i IT tehnologije i sve usluge koje pružimo. Prost primer, kao što manje više svi znaju, živim u Šapcu. Ima jedan brdoviti deo prema Krupnju koji se zove Pocerina. U ovom trenutku tamo 600 hektara pod jagodama. Pre deset godina bilo je 100 hektara. Ova razlika se desila zato što je grad zajedno sa proizvođačima našao način kako da izvuče vodu koja se nalazi na dosta ozbiljnoj dubini i to navodnjavanje je dovelo do ovog velikog povećanja proizvodnje.
Za jedan hektar jagoda je potrebno da se uloži 10 hiljada evra, ili 12. to je maksimalan iznos koji se daje za podsticaj stranih ulaganja ili ulaganja uopšte. Zarada u poslednjih deset godina po jednom hektaru jagode je prosečno između 10 i 15 hiljada evra. Na 600 hektara manje ili više hiljadu porodica se bavi produkcijom ovog voća. Kada podelite 10 hiljada evra na 12 meseci to je ozbiljna zarada za jednu porodicu od 700 ili 800 evra. Nemaju nikakvog problema da posle tri godine vrate 10 hiljada evra koje bi dobili na ime nekog podsticaja, pošto je jagoda trogodišnja biljka. Ovo je samo paradigma.
Kao što možete da zaključite, ovih šest stotina hektara puta desetak miliona evra je najmanje šest miliona evra čiste zarade, mada je i više i to tako što se sve proda na kvantaškim pijacama od Moskve do Brisela. Da se proda trgovinskim lancima u pakovanjima od po pola kilograma, ta zarada se udvostručuje ili utrostručuje. Tu ću završiti.
Dakle, potencijal je 100 milijardi evra u hrani. Četiri milijarde evra svake godine izgubimo biomase zbog toga što ne održavamo šume kako treba i ne upotrebljavamo ostatke od poljoprivredne proizvodnje kao energente, četiri milijarde evra svake godine.
Da ne bude zabune, u prošloj Vladi preduzete su mere i u pogledu stvaranja preduslova za povećanje obima hrane i u pogledu stvaranja uslova za temeljnu, ekonomski isplativu i ekološki održivu eksploataciju šuma i sakupljanje ostataka od poljoprivredne proizvodnje koji mogu da se koriste kao energent. Inače je prilično opasno ovde kada idete po Sremu posle žetve ili berbe kukuruza, možete i da stradate ukoliko naiđete na zapaljene ostatke od poljoprivredne proizvodnje. Sagorevaju i ovako i onako. Bilo bi bolje da pravimo struju od toga.
Zbog toga je prošla Vlada angažovala dve stotine nezaposlenih šumara i 1600, ako se dobro sećam, nezaposlenih agronoma i imali bismo već sad značajne iskorake da te stvari idu kako je tada donete odluka.
Dakle, pitanje je ovde koliko snažno idemo u navodnjavanje, jer je to suštinski preduslov da se poveća hrana. Imamo mogućnost da pod navodnjavanjem bude milion i 100 hiljada hektara. Prošle godine su naručeni projekti za dve stotine hiljada hektara. Mislim da ste, gospodine ministre, za neke od tih površina potpisali u Ujedninjenim Arapskim Emiratima ugovor da bi bili realizovani.
Ponoviću, suštinska zamerka je u tome što nismo otvorili ovu raspravu, da prosto svaka porodica u Srbiji zna šta će biti posledice ovih zakona i zbog čega je do toga došlo. Zakon o poreskom postupku, poslanička grupa ZZS smatra da je intencija zakona dobra i da je dobro da se porez po odbitku u formalnom i u suštinskom smislu na nov način artikuliše. To će biti dobro za sve koji su obveznici i smanjenje troškova za ubiranje ovog poreza je vrlo važno. To je stvar koju ćemo podržati.
Imamo primedbe na nekoliko odredaba. Zbog toga smo stavili amandmane, pre svega u pogledu dostavljanja. Ne znam kako će da izgleda ukoliko dostava bude uredna kad prođe 15 dana pošto bude predata pošti, to mislim da je protivustavno, ali o tome ćemo diskutovati kada bude rasprava u pojedinostima.
Imamo nedoumice šta je ideja sa stvaranjem uslova da budu različite zarade za službenike poreske administracije u zavisnosti od mesta u kojem službuju i rade, ali to ćemo takođe debatovati kada za to dođe vreme.
Takođe, smatramo da su u dobrom pravcu postavljene izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, iako Fiskalni savet ima značajne primedbe. Mi mislimo da je dobro da se osnaže prilike i podsticaji koje zakon daje za finansiranje zdravstvenih, obrazovnih, humanitarnih, sportskih i drugih aktivnosti.
Iskreno mislim da bi bilo dobro da smo suzili čak, a mislim da imamo priliku ovde amandmanima da oko toga nešto uradimo, mislim da je zaista loše za nas kao društvo sve zajedno da, pre svega, mladi ljudi i deca koji ne mogu da obave operacije koje su neophodne ovde u zemlji, već moraju da idu u inostranstvo. Na televizijama i novinama pokušavaju da obezbede taj novac. Bilo bi dobro da se ovde napravi jedno usredsređenje za takvu vrstu aktivnosti, da se motivišu svi oni koji su obveznici poreza na dobit pravnih lica, da za te svrhe dok ne budemo pronašli sistemsko rešenje izdvajaju novac. Smatram da je to pitanje solidarnosti i da je dobro da podstičemo da se taj problem reši na ovakav način, dok ne budemo našli način kako da razrešimo sve ono što je veliki problem u celokupnom sistemu zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite.
Takođe, i podsticaji za ulaganja u razvoj novih proizvoda i tehnologija su za nas potpuno prihvatljivi. Mi ćemo glasati za ove stvari. I Zakon o akcizama je potpuno adekvatan. Crno tržište, nisam siguran da je samo pet milijardi. Moguće je da je i više od onoga što je Fiskalni savet procenio, ali svakako mislim da će ovaj Zakon o akcizama rešiti jedan deo problema, kao što je prošle godine bilo problema sa lož uljem, sada je sa bio-gorivom i ta stvar mora da se razreši. Za to ćemo podržati ovaj zakon.
Danas ili sutra, evo pred nama je rebalans budžeta. O svemu onome što dotiče svaku porodicu, svaka porodica mora da ima priliku da dobije puno obaveštenje. Za to se zalažemo kao za najvažniju stvar u našem javnom životu, ne samo u politici. Smatramo da nema stabilne države, niti preduslova za stabilnu ekonomiju dok ljudi nemaju predstavu o svemu što je važno. Biće povećano opterećenje građana. Ljudi će morati da plaćaju više nego što su plaćali do sada. Bolje bi bilo da smo potrošili tri nedelje ili mesec dana da o tome diskutujemo.
Debata ovde u parlamentu je finale onoga što predstavlja zaključke o tome šta bi trebalo činiti. Uvek ćemo imati mogućnost da sučeljavamo svoja mišljenja, ali je važno da ljudi znaju šta ih čeka. Zbog toga, još jednom kažem, nećemo podržati ova dva prva zakona. Nije pravično da državne uštede krenu prvo tako što se uskraćuje novac gradovima i opštinama, pa se onda otvara pitanje kako dalje da se pronađu pare koje moraju da budu predmet uštede, što ćemo ovde debatovati kada uđe Predlog zakona o rebalansu.
Srbija vapi za samoupravom, za uključivanjem građana u odlučivanju, za otvaranjem prostora ljudima da znaju šta se dešava sa njihovim novcem. Siguran sam da Srbija ima znatno veći poreski kapacitet, ali ljudima novac ne može biti uziman prirodnim putem, niti možemo pridobiti građane za ozbiljne reforme ukoliko ih ne upoznamo sa svim što je za njih važno.
Zato apelujem, pozivam, a mi kao poslanička grupa to i tražimo, da otvorimo sve ono što je bitno i što je važno, da bismo ljudima mogli da stavimo do znanja šta nas čeka u jednom velikom i zajedničkom poslu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi predstavnici Vlade, gospodine ministre, kao što ste i sami napomenuli, potpuno se slažemo da diskusiju po ovim pitanjima treba sa političkog, demagoškog prebaciti na ekonomski i to uvek podržavamo, ali baš iz tog razloga smo mislili da je trebalo da se ostavi malo više vremena da bi makar stručni savetu unutar stranaka ili neki pojedinci koji se siguran sam u svakoj stranci dobro razumeju u problematiku dali svoje mišljenje.
Rokovi koje smo imali, nisu dovoljni da bi se na pravi način sagledala ova problematika. Ukratko ćemo se osvrnuti na predloženi set zakona koji je pred nama.
Što se tiče generalne situacije u javnim finansijama, kao što svi znamo, ona je izuzetno složena i svi makroekonomski pokazatelji apsolutno nisu na našoj strani. Problemi su, prvo i pre svega, strukturne prirode i tiču se visokog nivoa javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod, koji je negde oko 19 milijardi sada. Naravno, tim odnosom se s vremena na vreme manipuliše zbog kursnih razlika, ali ne bih sada o tome.
Nivo deficita je, sada vidimo, malo viši nego što se inicijalno planiralo, a imamo više penzionera nego zaposlenih i potpuno razumemo potrebu da se reformiše penzioni sistem, gde ste ovde i dali neke predloge, s tim što mislimo da oni definitivno neće biti dovoljni da bi se taj problem na pravi način rešio.
Imamo trgovinski deficit, koji je prošle godine bio oko šest milijardi. Platno-bilansna pozicija takođe. Da nemamo dijasporu koju imamo i doznake, mislim da bi bili u još većem problemu. Nivo rasta je nepostojeći, ili negde oko 1%. Znači, da će nam trebati 50 godina da se vratimo na nivo, recimo, industrijske proizvodnje iz 1989. godine.
U javnim finansijama je takođe prisutno to da se država zadužuje, odnosno javna preduzeća, po stopama gde se bankama ne isplati da finansiraju bilo šta drugo osim države, jer kamate koje ona plaća čine svaki drugi projekat potpuno neisplativim za finansijski sektor.
O uzrocima ovih problema verovatno možemo da se i složimo, ali o načinu na koji bi oni trebalo da se reše, mislim da ćemo neke razlike i neslaganja imati. Korelacija postoji između faktora koje tretiraju ovi zakoni, čije ste izmene vi predložili, ali korelacija i uzročnost su dve različite stvari. Tako da, uzroci problema koji su prevashodno na rashodnoj strani u ovom domenu a ne u prihodnoj, mislim da treba da budu predmet razgovora, iako izmene zakona, koje predlažete, uglavnom tretiraju prihodnu stranu budžeta.
Prevashodno bih se sada osvrnuo na porez na imovinu. Mislim da je on ključan u ovom setu zakona, iz razloga što tretira prihode lokalnih samouprava i vrši zahvatanja u delu gde ona ne bi trebalo da se prave, s obzirom da veliki broj opština ima dosta problema u finansiranju, prevashodno investicionih aktivnosti. Ovaj nivo sredstava, koji se sada izbija iz budžeta lokalnih samouprava, upravo će umanjiti investicione delatnosti u tim opštinama, što mislimo da definitivno nije dobro.
Konkretno, u mojoj lokalnoj samoupravi to znači oko dva miliona evra, odnosno asfaltiranje nekoliko putnih pravaca, nekoliko kanalizacionih sistema vodovoda u selima koja to nemaju, jer 80% sredstava opština obično odlazi na finansiranje tekućih rashoda.
Nakon Zakona, iz 2011. godine, o finansiranju lokalne samouprave, mislim da se sada trend preokrenuo, prvo ukidanjem parafiskalnih nameta, pa sada i ovim zakonskim predlozima i da se opštine svode na nekakve kancelarije republičke vlasti. Vrlo brzo ćemo doći u situaciju da bi lokalne samouprave manje-više mogle da se ukinu u velikom broju slučajeva, što stvarno ne mislim da bi trebalo da bude tekovina savremene demokratije, jer slobodni gradovi su postojali i u srednjem veku i ne vidim kako to nije moguće da bude i 2013. godine u Srbiji.
Ono što je takođe problem sa Zakonom o porezu na imovinu je to što se ovde kažnjavaju uspešni gradovi sa velikim brojem zaposlenih, jer se smanjuje mogućnost da se nadomesti manjak u budžetu koji će nastati usled promene Zakona o porezu na dohodak građana. Beograd i Novi Sad gde su cene nekretnina izuzetno velike, moći će sa 0,2% i 0,4% da nadoknade manjak u budžetu, ali sam siguran da opštine gde je kvadrat stambenog prostora 200 evra to neće moći da učine. Nisam siguran da će te kompenzacije koje su predviđene da će se desiti, odnosno povećanjem Zakona o porezu na imovinu i smanjenjem poreza na dohodak građana, odnosno daće izuzetno negativne efekte po budžet svake lokalne samouprave, naročito manjih, kojih u Srbiji ima najviše.
Ono što je takođe problem je što se ovaj zakon donosi na pola godine. Javne nabavke su već sprovedene u opštinama i budžeti su isplanirani. Sami ste doneli zakon koji vrlo ograničava mogućnost prolongiranja plaćanja prema dobavljačima. Sada će se, manje-više, lokalne samouprave imati problem što neće moći da ispoštuju rokove koji su sami zadali, zato što će se desiti da imaju manjak prihoda u lokalnom budžetu, što će takođe stvoriti velike probleme.
Sve u svemu, ono što bi činilo nekakvu predvidivost, a strani investitori, koliko znamo, izuzetno su zainteresovani da elementarno mogu da planiraju ne samo političke nego i ekonomske prilike. Ukoliko postoji, recimo, dogovor sa nekom lokalnom samoupravom da se izvrše određene investicije u neku industrijsku zonu, pa sada te investicije ne mogu da se izvedu, mislim da će biti nekoliko loših primera u Srbiji gde će se nekolicina stranih investicija smanjiti iz razloga što lokal neće moći da ostvari ono što je obećao.
Kao što sam rekao, umesto da se koncentrišemo na prihodnu stranu budžeta, ono što bi trebalo da analiziramo je upravo rashodna strana, a onda ćemo doći i do JAT, Srbijagasa, Železnica, EPS, a da ne pričam o republičkoj administraciji, zato su rashodi koji koštaju naš budžet i suverene garancije i zaduživanja i neracionalnosti od skoro milijardu evra gubitaka. Upravo su tu mogućnosti da se nađu dodatna sredstva, odnosno da se ne zahvataju iz sredstava lokalnih samouprava kojima su ta sredstva možda potrebnija. Jer, kada odete van Beograda, shvatite da postoje mnogo gradova i sela gde ne postoje elementarni uslovi za život, gde putevi gotovo da ne postoje, a o infrastrukturnoj mreži, kanalizaciji i vodovodu da ne pričam.
Što se tiče ostalih zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, tu smo predložili nekoliko stvari u amandmanima. Ono što je takođe interesantno je da svuda u svetu kamate koje građani plaćaju na kredite su odbitna stavka u porezu na dohodak građana. To je svetska praksa koja mislim da postoji u svim savremenim poreskim sistemima. Ne vidim razlog zbog čega to i kod nas ne bi mogla da bude mogućnost, pošto pravna lica imaju mogućnost da odbiju kamate jer im ulaze u bilans uspeha kao trošak, ne vidimo razlog zbog čega to ne bi mogli da učine i građani, da im se makar do 50% iznosa osnovice poreza na dohodak prizna plaćena kamata i da bude osnovica za taj iznos umanjena. To je nešto što svuda postoji i ne znam zašto ne može u Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao što znate i sami, situacija u penzionom sistemu je izuzetno alarmantna. Imamo više penzionera nego zaposlenih. Takođe, kada bi se izbili zaposleni u javnom sektoru i određene neracionalnosti u preduzećima koja tek treba da se privatizuju, mislim da bi ti odnosi bili daleko lošiji. U svakom slučaju, nije problem što ima puno penzionera, ali je izuzetan problem što ima manje zaposlenosti. Sa ovim nivoom nezaposlenosti, mislim da je penzioni sistem definitivno pred kolapsom.
Ne znam kako aktuelna Vlada misli da se izbori sa tim problemom, ali znam da i mnogo razvijenije zemlje od nas imaju taj problem, pogotovo zbog negativne demografske strukture i prilično sam siguran da će vrlo brzo uslediti, možda i od međunarodnih organizacija, tipa MMF i Svetske banke, apeli da se u ovom sektoru nešto radikalnije i drastičnije preduzme, jer ovo što se sada radi možda reši nešto na kratak rok, ali dugoročno ostaje problem.
Što se tiče poreza i doprinosa, oni su i dalje na vrlo visokom nivou i sa kim god pričate u Srbiji od stranih investitora izuzetno su nezadovoljni sa činjenicom da su zahvatanja u odnosu na neto dohodak izuzetno visoka. Ukoliko bi se ona smanjila po nama proširila bi se baza poreskih obveznika jer veliki broj ljudi u Srbiji radi na minimalcu, odnosno ne prijavljuju se stvarne zarade, a dobar deo zarada se isplaćuje na crno. Ne znam da li je neko radio preciznu analizu šta bi se dobilo kada bi se ozbiljnije smanjili ti izdaci, ali sam siguran da bi došli na nivo poreskih prihoda možda i veći nego što su to danas jer bi se konačno prijavile stvarne zarade zaposlenih a ne minimalci, što bi omogućilo ljudima da postanu u jednom trenutku i kreditno sposobni, što sada nisu.
Poreske stope u Srbiji nisu regresivne, odnosno što više zarađujete, manja je poreska stopa. Obično su u svetu progresivne. Ovim setom zakona se to u nekoj meri malo menja, ali daleko od toga da je dovoljno, jer mislim da savremena praksa u domenu poreske politike da porez treba da se poveća, odnosno poreska stopa da bude viša što se više zarađuje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tu se slažemo da su predložene izmene dobre, da treba da se pređe na elektronsko poslovanje, odnosno prijavljivanje poreza i do sada je Poreska uprava daleko od toga da je sposobna da izvršava zadatke na način na koji bi to trebalo da radi poreska uprava u normalnoj zemlji. Kod nas je Poreska uprava kao crna kutija. Malo šta se zna. Oni su i tužilac i sudija i kada pričate sa preduzetnicima, mislim da ćete čuti dosta loših stvari o tome kako ih tretira Poreska uprava, tako da bilo koji nivo modernizacije u ovom aspektu i sektoru javne uprave je vrlo dobrodošao i to ćemo podržati.
U svakom slučaju, ono što bi trebalo da bude krajnji cilj vaših napora da u ovom segmentu donesete neke promene je da građani Srbije konačno znaju šta je razlika između poreza i harača, pošto kao poreski obveznici imate određena prava i obaveze, da plaćate porez u državi koja će vam omogućiti da dobijete škole, bolnice, puteve, infrastrukturu itd. Stanje poreskog obveznika je nešto što je u normalnim zemljama stvar čime se građani ponose. Za sredstva koja državi plaćaju žele da dobiju određene usluge. Kada plaćate harač, plaćate ga samo zato što neko može da dođe i da vam zapali kuću i odnese sve što posedujete. U Srbiji i dalje postoji velika zabuna oko ta dva termina, jer i dalje građani doživljavaju porez na način na koji je to bio porez u srednjem veku, ali iz potpuno opravdanih razloga zato što realno ne vide gde se troše ta sredstva koja se slivaju u republički budžet jer se njima plaća svašta na vrlo netransparentan način, od aviona za haške optuženike, žirafe, Miladina Kovačevića itd. Ko god iole brine o tome da li treba da plaća porez, veliki broj građana verovatno ima znak pitanja kada to treba da učini.
Sve u svemu, kao što sam rekao, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ćemo podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit ćemo podržati. Mislimo da su predlozi dobri. Za prva tri, što se nas tiče to su uglavnom kozmetičke promene i ne donose ništa novo osim manjka prihoda za lokalne samouprave. Lokalne samouprave su u izuzetno teškom stanju i o pokrajini ne želim ni da pričam. Što se tiče Lige socijaldemokrata Vojvodine, glasaćemo protiv. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvaženi predsedniče, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da o diskusiji o setu poreskih zakona, koju danas imamo na dnevnom redu, ne možemo govoriti ako ne govorimo uopšte o kompletnom ekonomskom kontekstu u našoj zemlji. Kolege koje su govorile pre mene, a i sam ministar je govorio i dao nam je osnovne činjenice i informacije o potrebi za što skorijim rebalansom budžeta, o tome da budžet nije napunjen kako je projektovano, pogotovo kada su u pitanju PDV i akcize. Želeo bih da unesem i jednu malu dozu optimizma za konkretnu projekciju ekonomskih kretanja u narednoj godini, ali i u narednom periodu i na šta sama Vlada RS i parlament treba da se usmere kako bi reforme mogli da izvedemo na kvalitetan i dobar način po našu zemlju i našu ekonomiju.
Prvenstveno bih izneo neke podatke koji su pozitivni, a to je da imamo jedan veliki porast izvoza, koji je dao izvoz drumskih vozila, porast od 168 miliona evra, što je 50,8% ukupnog povećanja, električne mašine i aparati, uređaji 29%, mineralne vode i otpaci metala 26%, razni gotovi proizvodi 18%, proizvodi od metala 18%, telekomunikacioni aparati i uređaji 14, što predstavlja jednu dobru bazu da uz jednu politiku privlačenja dodatnih stranih direktnih investicija, ali i ono što je MMF kao preporuke dao u okviru njihove posete koja se desila prethodnih 20-ak dana, a to je da moramo dinamičnije da sprovodimo regulatorne reforme, da moramo dinamičnije da sprovedemo reforme javnog sektora i javnih preduzeća, pogotovo u okviru postupka i procesa korporatizacije javnih preduzeća i naravno ono što nam je preko potrebno, reforme tržišta rada.
Što se tiče samog seta poreskih zakona koje imamo na dnevnom redu, ono što je dobro i što ćemo u svakom slučaju kao SDPS podržati je to da se radi i uvodi finansijska disciplina, da se jača stabilnost PIO fonda i da se jača poreski moral ne samo kod građana nego i kod onih koji pune budžet i stvaraju dodatnu vrednost, a to su pogotovo mali i srednji preduzetnici. Smatram da je ovo samo faza u procesu stvaranja jednog kvalitetnog ambijenta za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća. Ono što je za SDPS jako važno je da se intenzivno radi na jednoj preraspodeli opterećenja koje imaju građani Republike Srbije i u okviru toga ćemo kao stranka sa našim strateškim partnerima iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, ali i drugih sindikata, dati predloge i sugestije i za ovaj set zakona, ali i za zakone koji će se donositi u narednom periodu kako bi radno intenzivne grane industrije, kako bi oni koji najmanje zarađuju mogli da budu manje opterećeni, kako bi ta preduzeća koja zapošljavaju takve radnike mogla da budu rasterećenija.
U svakom slučaju, podržavamo da ta preraspodela, kada su u pitanju opterećenja, ide na račun imovine u odnosu na rasterećenje, kada su u pitanju opterećenja na rad. Ono što bih ja dao kao jednu sugestiju i apel, ne samo Ministarstvu finansija i privrede, nego i svim drugim ministarstvima, je da ovakvi zakoni, koji se tiču suštinski socijalno-ekonomske politike ove zemlje, koji su od krucijalnog značaja za razvoj ekonomije, da moraju obavezno, kako je to praksa u EU i u svim razvijenim evropskim zemljama, da idu na diskusiju na socijalno-ekonomski savet, jer kao što svi znamo, i u okviru EU ni jedan ovakav zakon ne može da dođe u javnu raspravu i dođe u raspravu na parlament ako ne ode evropsko socijalno-ekonomski komitet i ako ga ne odobre "Biznis Jurop" i ako ga ne odobri Evropska konfederacija sindikata. Molim i apelujem da se i predstavnici radnika, dakle, sindikati i predstavnici poslodavaca još intenzivnije uključe u proces donošenja ovakvih zakona.
Što se tiče poreza na dohodak građana, kolege pre mene su dovoljno govorile o tome. Imaćemo pojačanje stabilnosti PIO fonda kroz povećanje doprinosa sa 22 na 24%, smanjenje poreza na zarade sa 12 na 10%. Naravno, na taj način će lokalne samouprave izgubiti prihode, ali u svakom slučaju u tom nekom domenu će ostati nekih 10 milijardi dinara koji će pokriti i ona opterećenja i rashode koji će imati kroz ukidanje onih tzv. parafiskalnih ili kvazifiskalnih nameta i naknada.
Ono što će biti predlog i za šta će se SDPS zalagati u narednom periodu i okviru ovog seta zakona koji imamo danas, ali u svakom slučaju novih zakona i izmena koji se budu donosili, to je da ćemo ići sa konkretnim predlogom i konstuktivnim predlogom za potpuno rasterećenje minimalne zarade. Naravno, ne na populistički način da mi to samo predložimo, naravno da moramo da nađemo taj novac i da ga kompenzujemo ako oslobađamo minimalnu zaradu na nekoj drugoj strani.
Gde je ta druga strana? Ta druga strana se nalazi u onom broju ljudi koji primaju više od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji, to je negde više od preko 300.000 dinara, gde ako jasno matematički izračunate, trenutna stopa oporezivanja zarada koje čine više od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji je 48,3%. Mi podržavamo, u svakom slučaju, ovo smanjenje opterećenja na minimalne zarade, koje je sa 59,3% smanjeno na 58,9%, za prosečne zarade smanjen je taj procenat na 0,2% i na zarade od 100 i više hiljada 0,01%. Ali, mi moramo da radimo na jednom rešenju gde ćemo maksimalno rasteretiti i preduzetnike i velika preduzeća i radno-intenzivne sektore industrije, tako što ćemo uraditi i napraviti rešenje da se minimalne zarade potpuno stave van opterećenja za poreze. U svakom slučaju i ovo je pomak, i ovo smatramo kao jedan proces koji je pozitivan i koji će pomoći radno-intenzivnim industrijama i preduzetnicima da bolje i kvalitetnije prevaziđu probleme u kojima se nalaze.
Jedna od najvažnijih izmena predstavlja i značajno administrativno unapređenje, smanjivanja administrativnih troškova, sprovođenje poreskih obaveza kroz samo oporezivanje na prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige i na kapitalne dobitke. Smatramo da ovo jeste nastavak i u svakom slučaju podržavamo sve ono što podrazumeva giljotinu propisa, a ta giljotina propisa odnosi se na deo koji smanjuje i količinu obrazaca koji se podnose, a njih je do sada bilo 35 za prijavljivanje poreza po odbitku i prijavljivanje elektronskim putem, tako da ćemo na taj način uvesti veću disciplinu, smanjiće se adminstrativni troškovi za 1,5 milijardu dinara i, u svakom slučaju, na ovaj način mislimo da idemo ka tom nekom stvaranju ambijenta, kada je administracija i birokratija u pitanju, koji je povoljan i koji je privlačan, kako za domaće, tako i za strane investitore.
Kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, potpuno podržavamo eliminaciju distorzija i nepravilnosti usled različitog poreskog tretmana, definisanja nerealnih poreskih osnovica za oporezivanje imovine i, u svakom slučaju, realistično vrednovanje poreskih olakšica, naročito pravnih lica i poljoprivrednog zemljišta. Na taj način će se izvršiti jedna realnija, jedan bolja lokacija resursa i motivisaće se građani da onu imovinu koju imaju stave u korist stvaranja dodatne vrednosti, a ne da ta imovina stoji, da ne donosi nikakav novac, nikakva sredstva i da, na kraju krajeva, država ne ubire nikakav porez i nikakve tantijeme od takve imovine. U svakom slučaju, u okviru strategije razvoja ekonomije Vlade Republike Srbije imamo, i nadam se da ćemo dinamično raditi na tom projektu, stvaranje jednog preduzetničkog društva, društva gde ćemo uposliti sve kapacitete, kako ljudske, tako i finansijske i prirodne, a ne stvaranju i vraćanju na period od pre nekoliko godina, gde smo imali jedno službeničko društvo i gde su pogotovo mladi ljudi bili okrenuti isključivo javnom sektoru, a ne onom sektoru koji je najpotrebniji našoj zemlji, koji u svakom slučaju razvija ekonomiju svake države, a to je privatni sektor i privatna inicijativa.
Kada su u pitanju preduzetnici, SDPS, kao što je svima poznato, je orijentisana i uvek će podržati zakonska rešenja koja se tiču podsticaja mikro, malim i srednjim preduzetnicima. Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o socijalnom osiguranju, podržavamo predlog da oni privrednici koji vrše samostalnu delatnost, da se uvede plaćanje poreza na zaradu, dakle, na lični dohodak i da se to odvoji od kapitalne dobiti. Na taj način, kako su projekcije i napravljene, smanjiće se opterećenje preduzetnika za jednu trećinu.
Ovakvim setom zakona, ovakvim rešenjima koja na prvi pogled izgledaju, kao što su neke kolege rekle, kao kozmetičke promene, mislim da nisu. Mislim da naša zemlja mora da se razvija iz dana u dan. Mislim da treba da nam bude bolje iz dana u dan. Ako budemo donosili ovakve zakone i ovakva rešenja, biće dovoljno da nam bude bolje bar po malo svaki dan, da bi dostigli jedan nivo ekonomskog razvoja, da bi povećali BDP, da povećamo priliv stranih i direktnih investicija, kako bi mogli da izvršavamo svoje obaveze, kako bi mogli da smanjimo na jedan kvalitetan način i ekonomski održiv i fiskalni deficit i javni dug. U svakom slučaju to su neka rešenja koja će postupno, nadam se, dati neke realne i dobre rezultate.
U svakom slučaju, ovaj set zakona se odnosi na sektor malih preduzetnika, na podsticaj, nadam se, i novom zapošljavanju, na stvaranje jednog kvalitetnog ambijenta kojim ćemo učiniti da Srbija postane jedna bolja destinacija za investicije, koja će, u svakom slučaju, uraditi i definisati stav SDPS, da se najveći problem naše zemlje reši, a to je problem o kojem je upravo ministar pričao, to je problem nezaposlenosti. On nije i ne možemo ga gledati kao problem i kroz metodologiju Međunarodne organizacije rada i definisati ga kao 22, 23, 25%. Svesni smo toga da u nekim opštinama, u nekim delovima naše zemlje nezaposlenost ide i do 70 i 80%.
Zato sam ja umereni optimista i zato želim da dam podstrek i podsticaj i Vladi i ovom parlamentu, da imamo više "Fijata" i više "Kuper tajersa" i više "Falkija" i više "Gučija", jer samo na taj način, ne samo uz administrativno definisanje i poboljšanje fiskalne regulative i stvaranje jednog povoljnog ambijenta, naša zemlja može da se razvija i da razreši najveći problem naše zemlje, a to je problem nezaposlenosti.
Socijaldemokratska partija Srbije, zajedno sa svojim partnerima iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i drugih sindikata koji to podržavaju, u danu za glasanje će podržati ovaj set zakona, naravno, uz ove predloge i sugestije koje će i moja koleginica Slavica Savić u daljoj raspravi definisati, kako bi zakonski predlozi bili što bolji u interesu građana i u interesu države. Zahvaljujem se.