Hvala lepo.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izneću stavove naše poslaničke grupe o pitanju o setu zakona i to poreskih zakona.
Danas vodimo raspravu o veoma značajnim zakonima koji utiču na našu ekonomsku situaciju u zemlji, a kao što smo čuli od gospodina ministra da nije baš ružičasto stanje što se tiče ekonomije naše zemlje. Ako gledamo da ovi zakoni utiču na prihodnu stranu budžeta, od najnižeg do najvišeg nivoa, ovde mislim na lokalne samouprave pa na Vojvodinu, pa na budžet Republike Srbije.
Siguran sam da je trebalo doneti neke nepopularne mere da bi ekonomska situacija, da bi se poboljšala, ali kod ovih promena vidimo da će se neke poreske stope smanjiti, a neke dažbine i neki doprinosi će se povećati. Ako gledamo realno ono što gubimo na prihodnoj strani, što se tiče poreza na dohodak građana ili poreza na zarade, sa povećavanjem doprinosa onih 2%, skoro da je u ravnoteži, ali mislim da će PIO Fond dobiti više para nego što je do sada dobijao oko 25 milijardi dinara. Ovako bi se budžet Republike opteretio sa davanjem ovih para, što se tiče penzijskog fonda.
Sa ovim potezom, mislim da smo dobili vremena o rešavanju socijalnih problema, naročito što se tiče penzionera. Prethodni dan sam čitao u novinama da je gospodin ministar dao izjavu da ove promene, što se tiče poreskih zakona neće uticati na građane, na obične građane Srbije, ne oduzimaju se pare od građana, ali će uticati na preduzetnike ili na lokalne samouprave.
Ako ovu izjavu gledamo, to je izjava, gledajući sa jedne strane ili iz jednog ugla, ali ako pogledamo malo drugačije, nije baš tako da je istina. O tome ću posle detaljnije da pričam.
Sada bih prešao na zakone pojedinačno i rekao nekoliko reči.
Prva je promena Zakona o akcizama. Kada sam pročitao ove promene, odmah sam se setio, kada odem kod mojih prijatelja u Mađarsku ili Nemačku, stalno me pitaju kakvi su ovdašnji ljudi, a ja stalno pričam da smo mi takav narod da se svuda nalazimo, da možemo bilo gde i u bilo kom režimu da živimo, mi ćemo da preživimo. Mi smo takav narod da možemo da pronađemo rupu u zakonu. Dakle, da ostvarimo takve prihode što nije pokriveno zakonom.
Ovde se govori, u ovom zakonu o rupi što su biodizel i biogas. Znači, naši snalažljivi preduzetnici su pronašli rupu i ovako su zaradili više desetina miliona dinara, možda evra.
Sa ovim zakonom ćemo zapušiti ovu rupu i mislim da je to pozitivno, samo da ne utiče na džepove krajnjih korisnika, a ovde mislim na građane Srbije.
Što se tiče poreza na dobit preduzeća, kao što smo videli, stopa poreza ostaje ista, neke povlastice su donete, a mislim da je pozitivno, da imaju preduzetnici povlastice, ako ulažu u osnovna sredstva u razvoj nove tehnologije itd.
Što se tiče sfere kulture, obrazovanja, zdravstva, socijale, ako preduzetnici daju svoja sponzorstva, onda imaju pravo na povlasticu, sada ne 3,5% da se odbije od njihovog rashoda, nego 5% od ukupnih prihoda se odbija kao povlastica. Mislim da je to pozitivno.
Isto je pozitivno da kod otvaranja novih preduzeća, da imaju povlastice i oni mali preduzetnici koji, da tako kažem, smanjuju nezaposlenost, tako što će angažovati ne 200 radnika, nego 100. Mislim da je to u neku ruku pozitivna stvar.
Što se tiče Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kada sam pročitao, odmah sam ustanovio da, rekao sebi da, ja sam za svaki takav zakon, jesam za njega ako je dobar, ako se vreme prijave poreske obaveze i uplate poreza smanjuje i sama procedura se pojednostavljuje.
Kada naši obični građani čuju reč "administracija", i ako se to poveže sa rečju "birokratija", a to dalje znače redovi, gubljenje vremena, mislim da u našoj eri računara treba iskoristiti nove tehnologije računara.
Postavlja se pitanje da li su naši građani i radnici koji rade u poreskim upravama, da li su osposobljeni da to odrade redovno i da li imaju određenu IT opremu i IT sistem.
Znači postavlja se pitanje koliko para treba uložiti za usavršavanje ovih sistema, za obuku radnika i naravno, oni treba da imaju računare, određeno znanje, koji prijavljuju svoje poreze.
Imao sam u mom životu, dok sam radio u banci, novi IT sistem smo uveli i za to je trebalo određeno vreme da se i sami građani i sami radnici, da prelaze sa jednog sistema na drugi sistem i mislim da bi trebalo ovde u ovom zakonu odrediti bar jedan prelazni rok.
Još jednom bih istakao da pozitivno i objektivno i optimistički gledano je ovo što se tiče računarske pismenosti naše zemlje, jer zato je pozitivno i optimističko, jer mislimo da ćemo ovaj problem na neki način da prevaziđemo i da rešimo, ali ako gledamo neke zemlje kao što je Amerika gde je računarska pismenost na većem nivou od naše zemlje, a kod njih nije još uvedena isključiva prijava poreza elektronskim putem.
Ako gledamo sa ovim optimizmom, siguran sam da ćemo biti jedna od svetskih velesila IT sistema i tehnologije.
Što se tiče poreza na imovinu, treba istaći da su ovi porezi stopostotni prihodi budžeta lokalnih samouprava, odmah možemo naznačiti da ovde poreske stope nisu menjane, da ostaju iste, samo sa ovim zakonom ili predlogom zakona, lepeza osnovice se menja ili daje se više mogućnosti da se oporezuju one stvari koje nisu do sada tako rađene.
Svi znamo da ove godine 31. decembra ističe tzv. naknada za građevinsko zemljište, što je jedan deo, manji deo prihoda lokalnih samouprava i sa ovim zakonom kao što sam čitao, preuzimale bi se mere da bi ovaj ponor prihoda, da bi potkrepili to. Ako realno gledamo situaciju, teško ćemo moći da odradimo, ne mi nego gradonačelnici ili predsednici opština. Kao što smo čuli od gospodina ministra, da ovaj deo poreza će povećati prema tome pošto smo do sada naplaćivali po nekoj osnovici.
Što se tiče knjigovodstva, knjigovodstvena vrednost je uzeta u obzir, ali od sada će se uzeti tržišna vrednost, znači realna vrednost svih građevinskih zemljišta gde su oni objekti, ili nad kojima su ovi objekti.
Ovde u ovom zakonu se izuzima ona povlastica od 10 ari. Znači, od primene ovog zakona svako građevinsko zemljište, svaki kvadrat građevinskog zemljišta će biti oporezivan.
Za one koji nisu do sada ili neće voditi poslovne knjige, lokalne samouprave će odrediti jednu prosečnu cenu kvadrature i ovde je uvedeno da u ovu cenu se neće uzeti amortizacija objekata koji su na ovom zemljištu.
Kao što znamo, lokalne samouprave moraju ili imaju obavezu da do 30. novembra da odrede zone u svakoj opštini, u kojoj zoni koja će biti osnovica za obračun ovih poreza.
Ovde je još bitno istaći da sa ovim zakonom se menjaju, u nekom smislu reči, položaj javnih preduzeća, jer ovde je sada uvedeno da poresko oslobođenje od nepokretnosti u javnoj svojini se ukida. Znači, ona javna preduzeća koja imaju ovakvo zemljište od sada, koji su u sistemu konsolidovanog računa trezora ili opštine, oni moraju da plaćaju od sad porez na ovu imovinu.
Mislim da je pozitivno da su izuzete one ili ona zemljišta koja se vraćaju nazad sa komasacijom i naravno, ovde se još misli i na zakup građevinskog zemljišta koji je u javnoj svojini i naravno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.
Kao što sam rekao da su ovi porezi stopostotni prihodi lokalnih samouprava, ovako je sa ovim proširenjem lepeza što se tiče osnovice prihoda, prebačena je lopta kod naših lidera na manjim nivoima vlasti, znači, nepopularne mere će oni morati da donose. Oni će držati ili će morati izaći na kraj sa građanima i objasniti zašto će indirektnim putem povećavati uplate poreza, što se tiče poreza na imovinu.
Što se tiče poreza na dohodak građana i ujedno Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, ovde svi znamo da su poreske stope smanjene sa 12 na 10%. Obično kada se donesu poreski zakoni, stalno se povećavaju porezi ili poreske stope, ali ovde kod ovog primera sad imamo smanjenje od 2% što se tiče stope, ali to je u stvari 20%, ako gledamo u dinarima.
Ovde se još uvodi povećanje neoporezivanog iznosa od 8.776 dinara na 11.000 mesečno, onda imamo još uvođenje tzv. "lične zarade" preduzetnika, jer od sada se porez plaća na stvarno ostvareni prihod od samostalne delatnosti.
Ovde bi izdvojio ono što je gospodin ministar rekao da se kod paušalaca povećava dozvoljena vrednost prometa na tri do šest miliona dinara. Mislim da je to pozitivno i lično mislim da ne bi trebalo staviti obućara i advokata u istu kategoriju.
Kao što sam rekao da kod socijalnog osiguranja povećana je stopa sa 22 na 24% i ovako će PIO fond dobiti 25 milijardi dinara, bar po procenama. To znači da iz budžeta transferna sredstva možemo da smanjimo i to je neka pozitivna stvar, ali problem je u tome da tako ispada da podsticaj privrede se prebacuje na leđa lokalnih samouprava. Ovde ću istaći, kao što smo i do sada istakli, AP Vojvodinu. Zašto sam naveo Vojvodinu? Znate da od prihoda što stvaraju prihodi AP Vojvodine, mislim da je 18% prihoda od zarada, od ostalih.
Ovde još mogu navesti da Zakon o budžetskom sistemu, ono što smo prošle godine prihvatili, i rekli smo da je osnovica za tih 7% smanjena, a gospodin ministar nam je objašnjavao da to nije tako, jer ćemo dobiti više para, nažalost mi smo tada glasali protiv i nažalost tako ispada da ćemo imati, da smo govorili istinu jer ova osnovica se sa ovim zakonom smanjuje u neku ruku.
U to vreme, mislim da je bilo reči o tom principu a nije bilo u visini sredstava . Ovde u ovom parlamentu je neko slikovitije objašnjavao sa dve čaše vode, da je jedna puna a druga je polupuna i nije svejedno odakle se računa tih 7%. Znači, teret će nositi lokalne samouprave, Vojvodina i nažalost budžet republike.
Ako dobro znate, a sigurno dobro znate da u 2011. godini ste vi imali jednu dobru kampanju što se tiče baš poreza na lični dohodak zarada. Tada ste imali jednu kampanju da će lokali dobiti od tih poreza 80%, znači vraćaju se opštinama.
Pred izbore je ovo bila jako dobra kampanja, a kako su dobile opštine, oko 25, možda nije tačno, ali oko 25 milijardi dinara, što je trebalo da oni ulažu u infrastrukturalna ulaganja i onda su manje dobili sredstava iz republičkog budžeta.
Sa ovim potezom, od tih 25 milijardi dinara, uzeto je 20 milijardi. Znači, tada smo govorili, tada ste govorili o nekoj decentralizaciji, ali sa ovim potezom vraćamo se na centralizaciju celog ovog sistema.
Još jednom bih istakao da ste izjavili da teret ovih poreskih zakona neće osetiti građani, ali ako realno gledamo, ako će povećati u neku ruku lepezu osnovice za plaćanje poreza na imovinu, a pored toga javna preduzeća…
(Predsednik: Vreme, molim vas.)
Sad ću da završim.
Ako gledam opštinu Senta, odakle ja dolazim, ova opština će da gubi 61 milion dinara. Pošto znate da smo u Senti u koaliciji, ja bih vam preporučio da dođete kod nas i da objasnite građanima Sente zašto neće biti ulaganja i infrastrukturnih ulaganja.
Na primer, od ovih 60 miliona dinara, godišnje bi mogli da izbušimo jedan termalni bunar, za jedan mandat četiri bunara, sa tih četiri bunara bi mogli da grejemo celu opštinu Senta.
(Predsednik: Molim vas, gospodine Pek, 21 minut.)
Hvala vam.