Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Samo ću kratko.
Tužioca Radisavljevića je postavio Tužilački savet. Dakle, ne postavlja ga ni jedna stranka, ni jedan potpredsednik i tu ste malo zaobišli istinu. Sa druge strane, mi smo ukazivali na ono što sam vam zahvalan što ste i vi videli grešku kod vašeg šefa poslaničke grupe, jer to upravo potvrđuje to, nažalost, pravilo današnje Srbije u kojoj živimo, gde političari i mediji pod njihovom kontrolom osuđuju ljude, iznose neistine, upropašćavaju živote i kada se to završi nikom ništa. O tome se radi.
Danas je ovde na par mesta izrečena najstrašnija moguća laž, izrečene su mnoge neistine i izrečene su stvari tipa - ima svi da budu pohapšeni. Ako sam vas sada dobro razumeo, vi se slažete da to treba da rade ljudi u tužilaštvu i policiji. Ako je to tako, onda mislim da tu nemamo nikakav problem. Poreklo imovine i provera porekla je stvar za koju se zalaže DS, uvek smo se zalagali, zalažemo se i sada i čini ćemo to i u buduće. To takođe znači da, kao što je red, prvo budu provereni najviši nosioci državnih funkcija. Tu će onda biti zanimljivih stvari, ne u smislu kako ste kupili stan, ne vi lično, ne govorim o vama, nego razni drugi činioci vlasti, a kako žive svaki dan, to je u teškoj disproporciji.
Inače, ljudi koje prozivate ovde ceo dan su pošteno radom stekli i imaju dokaze za to i plaćaju porez svojoj državi, za razliku od mnogih drugih koji plaćaju poreze negde drugde. Tu je razlika u kojoj se mi očigledno ne možemo spojiti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po povredi Poslovnika.

Pozivam se na član 27. i od člana 103. do 107. Imajući u vidu da danas ulazimo u 12 sat raspravljanja na sednici na kojoj smo trebali i te kako kvalitetnije i efikasnije da radimo po dnevnom redu, očigledno je da se od tog dnevnog reda odstupalo sporadično gotovo ceo dan i očigledno je da niko ne može biti aboliran za povredu Poslovnika po tom osnovu, imajući u vidu da se od tačke dnevnog reda znatno odustajalo.
Obzirom na broj prijavljenih, postavlja se pitanje do kada ćemo da radimo večeras? Apel je na sve poslanike da se vratimo ili na dnevni red i da dovedemo do kraja ono zbog čega smo inače dužni da radimo, ili da vi, predsedavajuća, odredite prekid sednice u 22,00 časa, kako bi mogli da nastavimo sutradan što kvalitetnije da radimo, jer ovo postaje iscrpljujuće. To je jedan apel za sve poslanike i molba da se u daljem raspravljanju zaista vežemo za ono zbog čega smo ovde danas, a to je rasprava o zakonima koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, spremala sam potpuno drugačiju diskusiju, ali moram da kažem da me je današnja rasprava, posebno u poslednjih sat i nešto vremena, inspirisala da shvatim da bi se teško moglo reći da mi raspravljamo o ovim poreskim zakonima kao o setu reformskih zakona, već bi oni mogli da se nazovu – zakoni kako srušiti Dragana Đilasa. Tim pre što smo upravo pre neke minut čuli od ministra Dinkića da će on baš za inat Draganu Đilasu da ukine tu amortizaciju ili stanove, da vidi šta će on da radi.
Gde vam je gospođa Milica Bisić, gospodine Dinkiću? Da vam nije slučajno ona u međuvremenu, upravo u kontaktu sa poreskom upravom, javila da su ovi podaci, za koje vi dva sata tvrdite da su lažni i netačni, a vezani za obračun poreza na imovinu, negde tačni? Kao što ceo dan slušam – ko je kriv – Dragan Đilas. Aman, ljudi, taj Dragan Đilas može da ode sa mesta gradonačelnika, možete i da ga smenite, ali hoće li to popuniti beogradsku kasu? Kako da je popuni?
Tri milijarde su otišle iz te kase zahvaljujući tome što su ukinute takse, nameti parafiskalni, hvali se ministar Dinkić. Tačno je, gospodine Dinkiću, ukinute su takse i za obućare i stolare i za frizere i za pekare, ali su ukinute i nadoknade za splavove na Savi i Dunavu, nadoknade koje je naplaćivao grad Beograd. Ta zabavna mesta sa pevanjem, pucanjem i ubijanjem, ali to je turizam, a sve je za turizam. Milijarde za gondole i žičare, tri milijarde taksi. Milijardu i po, sad sam saznala, možda nije tačno, ali to je od poreza na zakupnine. Vi ste rekli sedam, a neki kažu devet milijardi od ukidanja ovog dela poreza na plate koji pripada lokalnoj samoupravi. Primenom zakona o promenama zakona vezanih za nadoknadu za građevinsko zemljište još nekoliko milijardi, odnosno devet milijardi.
Od čega će se puniti budžetska kasa? Šta ste ostavili Đilasu, ali i svim drugim gradonačelnicima? Da uvodi porez na imovinu, na okućnice, na bašte, na kućice za ptice, a za splavove nema. Odmah da vam kažem, nije tačno što ste rekli da ovi zakoni neće pogoditi građane, da će pogoditi lokalne funkcionere, a naročito Đilasa. Neće Đilasu ni dlaka sa glave faliti, ali pogodiće neke druge. Pogodiće trudnice, porodilje, roditelje, đake, penzionere, vozače, pešake, šetače, sportiste, kulturnjake i vas će pogoditi. Neće više biti para za veštačku oplodnju. Neće više biti para za bebi pakete za novorođenu decu. Neće biti para za besplatne udžbenike za đake. Neće biti para, ne vidim kolege iz PUPS, za penzionere sa najmanjim primanjima. Neće biti para za nova dečja igrališta. Neće biti para za sportske objekte, a o kulturi neću ni da govorim. Od ovih para, koje su obezbeđene zakonima od pre dve godine, grad je finansirao ove potrebe.
Rekao je ministar Dinkić – neka štedi lokalna samouprava, neka racionalizuje svoje troškove. Ovi troškovi nisu propisani zakonima i nisu, kao što bi on rekao, neophodni, ali su i te koliko olakšali život građanima Beograda, i to onim najugroženijim kategorijama. Sa ovakvim smanjenjima dosta je bilo. Šta je bilo, bilo je, vratiti se neće. Ove kategorije koje sam nabrojala ostaju bez tih projekata, i to u polovni godine.
Pomenuh i ove moje kulturnjake. Oni su posebno ugroženi, i to posebno ustanove čiji su osnivači lokalne samouprave. Nije baš ni na republičkom nivou, ali da sada ne obrazlažem, samo ću reći sledeće, pošto i republički budžet za kulturu nije bog zna šta. Nekako se uvek para nađe. Nema za otkup knjiga, ali ima, gospodo, 340, a možda i 360 miliona za Milanski edikt, iz neke tekuće, iz neke budžetske rezerve iz Ministarstva finansija. Sada da vas pitam – da li lokalne samouprave treba da se ponašaju racionalno, odgovorno, da štede, da ne plaćaju sve što nije neophodno, što nisu zakonske obaveze, a odakle se plaća onih 250 raskošnih, unikatnih kostima za operu "Aida" i ona velelepna građevina amfiteatar u Viminacijumu? Ko odlučuje o tome šta je neophodno, šta su prioriteti, šta je važno i gde treba da se štedi?
Znate šta, sve ovo podseća na jednu pozorišnu predstavu, i to naročito iz ovog pravca postmoderne, ima mnogo improvizacije, mnogo eksperimenata, mnogo mešanja žanrova, ali u toj predstavi, takođe sam htela da kažem našim kolegama iz SNS, pojavljuju se neki isti glumci koji su u prethodnim predstavama, odnosno u prethodnim mandatima i prethodnim vladama bili prisutni. Promenili su pozorišne kostime, promenili su maske, ali su isti ljudi. Zato vam kažem, ono što se nama dešava zaista liči na pozorišnu predstavu i na promenu žanra. Počelo je kao "Vodvilj". "Vodvilj" je bio kad smo usvajali budžet. To je bilo zabavno, to su bila velika očekivanja, to je bio vatromet želja. Nije završen prvi čin, ušli smo u tragediju, u antičku dramu i ne znam kako ćemo završiti. Hvala vam.

Reč ima ministar Dinkić.

Da ne bi dramili, odnosno da ne bi govorili opet nekim emotivnim rečnikom, a ne jezikom činjenica, postavio bih sledeća pitanja koja demantuju zapravo ono o čemu ste govorili.
Prosto je pitanje – kako se danas finansiraju kulturnjaci, dok ovi zakoni još nisu ni usvojeni. Kad kažete kulturnjaci, mislite verovatno na Atelje 201, na Beogradsko dramsko pozorište, na Terazije, na muzeje, na galerije.
Drugo, kako se danas finansiraju obdaništa? Kako se danas finansiraju sve aktivnosti koje ste pomenuli? Da li ima novca za to? Ima. Moje pitanje je sledeće – da li se isplaćuju penzije najsiromašnijim penzionerima? Isplaćuju se. Znate li kakav je rezultat u prva četiri meseca u finansijama Grada Beograda? Prihodi 26,5 milijardi dinara, rashodi 22,8 milijardi. Suficit 3.760.000. Šta hoću da vam kažem? Hoću da kažem da sve to što Grad Beograd danas finansira, moći će da finansira i sutra, jer uz ovo finansiranje svih tih potrebnih stvari, on ima još višak na računima.
Koliko Grad Beograd danas drži novca u bankama, na računima? Da li se budžetska sredstva koriste da bi se poboljšao standard vaspitačicama, da bi se finansirali programi pozorišta, ili se oročava u bankama da neko zarađuje na kamatama? Koliku kamatu dobija i u kojim bankama drži sredstva? Očekujem od vas odgovor, jer ovaj višak sasvim sigurno ne stoji.
Banke imaju trenutno na računima 17 milijardi dinara lokalnih samouprava. Ne kažem da ne treba višak sredstava da se drži u bankama, ali hajde da budemo realni. Neće Beogradu, ako mu bude manjkalo para, manjkati zato što se usvajaju ovi zakoni, zato što se snižava porez na zarade, zato što su ukinuti parafiskalni nameti, zato što su ukinute firmarine obućarima, frizerima i svima ostalima i splavovima, naravno, nego zato što Grad Beograd nema ljude koji su sposobni da ga razvijaju. Nema ljude koji su sposobni da stave u funkciju neiskorišćeno gradsko građevinsko zemljište, da puno placeva stoji prazno.
Pitajte se zašto nije u Višnjici izgrađen tržni centar "Plaza", a jeste izgrađen u Kragujevcu. Isti investitori su u pitanju. Pitajte se. Vi to sigurno ne znate. To ne zameram vama. Pitajte se zašto stoji ovaj hotel "Jugoslavija"? Šta su sve tražili investitorima da bi ih pustili da grade i da ga renoviraju, da ga stave u funkciju? Nisu dovoljno ponudili. Da li je to izgovor?
Ljudi, suština je, Grad Beograd ima problem upravljanja. Ima problem upravljanja iz prostog razloga što se svi kapitalni projekti finansiraju uz garancije Republike i kineski most Zemun- Borča i podržavali smo sve druge projekte, a sve ono što treba Grad Beograd da uradi, zapravo očekivao je da mu padne sa neba. Dok je to nebo bio Boris Tadić, Dragan Đilas je mogao da se prikazuje kao veliki spasilac Beograda. Sad kada se to ogolilo i kada ste ostali vi koji ste iz nekog razloga i dalje sa njim, to je sada više nego jasno najzaduženiji grad sa 60% duga u odnosu na tekuće godišnje prihode.
Govorim u relativnom smislu, ne u apsolutnim iznosima. Ne pričam ja ovde. Jasno je da je Beograd najveći, naš glavni grad i treba da ima apsolutno najveći dug, ali u relativnom smislu ima najveći iznos duga. Najveći, ubedljivo ima Beograd.
Šta samo hoću da vam kažem? Činjenica je i to su rekli i poslanici danas, da situacija nije laka, ali je nemoguće da teret snosi samo republička administracija. Moraju teret da snose i opštinske administracije. Zašto? Zato što živimo u istoj zemlji. Ne može na jednom mestu da bude loše, a ne drugom da bude loše, to je nemoguće.
Izlaz iz ove situacije, da se primeri trošenje i u Republici i u gradovim, količini novca koja je realno na raspolaganju. Da se odustane od nekih stvari koje nisu neophodne i da se racionalnije troši, da se smanje subvencije komunalnim preduzećima, da se reformišu, da se prestane sa prijemom ljudi u administraciju jer od toga građani nemaju korist ako se administracije stalno povećavaju, nego samo raste demokratija.
Naravno, da učinimo sve da se olakša investitorima da dođu do građevinskih dozvola, da mogu više ljudi da zaposle pa da onda najveći deo od poreza na zarade od novo zaposlenih ostane upravo u opštinama i u Republici. To je fiskalna decentralizacija. Prenos novca, ali prenos obaveza. Sam prenos novca bez prenosa odgovornosti nije fiskalna decentralizacija. Novac u smislu relativnom koliko ostaje, ostaje i dalje u lokalnim samoupravama.
Postavljam pitanje u situaciji kada je znatno više novca do današnjeg dana bilo u lokalnim samoupravama, zašto, evo vi se bavite kulturom, ja moram da kažem da cenim ono što ste radili u toj oblasti dok ste bili zaduženi za to u administraciji Nenada Bogdanovića. Ali, pitam – da li su zadovoljni ljudi u Ateljeu 212? Da li su zadovoljni u bilo kom beogradskom pozorištu? Ako jesu pre promene ovih zakona, onda ste vi u pravu. Bojim se da nisu. Lako je tražiti izgovor u nekim promenama zakona.
Ponavljam još jednom da bi bilo svima jasno, nije namera Ministarstva finansija, ni Milice Bisić koja je otišla jer žena evo ovde sedi ceo dan, ne kažem vama, neki su došli u podne, žena je presedela od jutros od deset sati, ja sam je pustio da ide kući. Niste nam dali te računice, ali naša namera ni u jednom trenutku nije bila ni da za jedan dinar mi podižemo porez na imovinu građanima. Ideja je bila da se zbog ukidanja naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta poveća porez na imovinu pravnim licima od sledeće godine, kao kompenzacija. Jedna stvar, neće plaćati da plaćaju drugu i to je rasprava koja se vodi već godinu dana u stalnoj Konferencija gradova i opština i to je predlog samih lokalnih samouprava.
Činjenica da smo skinuli iz našeg predloga zakona amortizaciju. To je jedna jedina promena za fizička lica. Ne želim da dovodi do zabune i da se sutra neko izgovara da ne zna povećava stopu, menja zumiranje svojim odlukama i da kaže – to je uradila republička Vlada. Nećemo to da menjamo, to je jedan jedini razlog da imajući u vidu da ne postoji u svim gradovima jednaka odgovornost za građane, da su neki spremni da marketing stave ispred interesa građana, što su pokazali više puta i da ne bi bilo kakve dileme, nećemo taći ni jedno jedino slovo u sadašnjem Zakonu na imovinu koji se odnosi na porez na imovinu kod fizičkih lica. Ponavljam još jednom, predložićemo Odboru za finansije i privredu da vrati nazad u zakon i amortizaciju kako ne bi došlo do zloupotreba od strane nekih gradonačelnika koji bi to u cilju političke borbe pokušali da iskoriste u neke političke svrhe jer to zaista bi bilo neprimereno i to nećemo dozvoliti. Hvala.

Gorica Mojović, replika. Izvolite.

Gospodine Dinkiću i ostale kolege, nije li vam palo danas napamet u svim ovim diskusijama koje su se odnosile na lik i delo Dragana Đilasa da ste na izvestan način uvredili građane Beograda one koji su glasali za njega i to u velikom broju. Da ste ih proglasili neznalicama, da ste ih proglasili budalama, da nisu znali koga biraju. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Dinkiću, danas ste u nekoliko navrata rekli da vi u republičkoj kasi imate koliko mi se čini nekih 140 milijardi dinara, a sada kritikujete zato što treba da imate da isplatite plate, penzije itd. Sad kritikujete Grad Beograd i kažete ima suficit, zašto ima, rekoste milijardu i po. Nisam već pet godina u Beogradu, ne mogu momentalno da dam podatke, pa valjda i Dragan Đilas ima nekome da isplaćuje plate i u komunalnim službama i kulturnim ustanovama i u vrtićima.
Moram da kažem, ozbiljno ste mi se zamerili tako strašnom zamenom teza. Znači, niko nije rekao da se u Beogradu neće isplaćivati penzije. Na kraju krajeva ne isplaćuje ih gradska kasa. Da se u Beogradu neće isplaćivati dečija zaštita, a onda plate isplaćuje grad i otplaćivaće ih redovno. Navela sam sve one programe i vrlo precizno, pet hiljada za penzionere mimo tih minimalnih penzija koje, evo sada, možda zahvaljujući ovim merama budete i mogli da im isplatite. Govorila sam o projektima za trudnice, za porodilje, za bebe, za decu, za đake, za udžbenike, sve programe koji su finansirani izvan onoga što je zakonska obaveza grada Beograda, pri tom, sa velikim transferom sredstava u obrnutom smeru iz grada, odnosno lokalne samouprave na republički nivo, dovodi se u pitanje opstanak, ne samo Beograda, verujte mi, i Crne Trave. To što smo videli one tabele, pa kao Crna Trava – nominalno najmanje, Beograd je najveći pa će najviše i para da izgubi, da ostane bez najvećeg dela para. Ali, i kad neko mali, kao što je Crna Trava, od tog malo što ima u budžetu oduzmete malo, to je za njega previše.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, platiće sve lokalne samouprave.
Još nešto da vam kažem. Mislim da je bilo danas dosta licitiranja sa zaduženjima Beograda. Ja stvarno više ne znam šta se sve spominjalo. Mislim da je gospodin Babić prvo rekao – 450, onda je Arsić, citirajući svog kolegu, rekao - 960, itd. Stvarno, jednom za svagda – Beograd je zadužen oko 400 miliona evra.
(Predsednik: Gospođo Mojović, treći minut.)
Izvinjavam se. Koliko je zadužen Kragujevac?