Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2 poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
U skladu sa članom 87. stav 1 Poslovnika, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata, a sa radom nastavljamo u 15 časova i 40 minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Slavica Savić.
Da li je tu? (Ne.)
Sledeći prijavljen govornik je narodni poslanik Miodrag Đidić.
Da li je tu? (Ne.)
Sledeći prijavljen govornik je narodni poslanik Slobodan Jeremić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji nastoji se da se poreski postupak učini što efikasnijim, uz istovremene maksimalne uštede, kako na strani poreske uprave kao državnog organa nadležnog za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza i drugih javnih prihoda, tako i na strani poreskih obveznika.
Predloženim izmenama preciziraju se nadležnosti Poreske uprave i utvrđuje se položaj lokalnih poreskih administracija, koje ovaj zakon primenjuju u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole svojih izvornih javnih prihoda, na taj način što se predviđa da u tim postupcima one imaju isti položaj, ovlašćenja i dužnosti koja ima Poreska uprava kada pokreće i vodi postupke u okviru svoje nadležnosti.
Predviđa se obaveza Poreske uprave da u svom poslovanju primenjuje mišljenja i uputstva koja izdaje ministar nadležan za poslove finansija, kako bi se stvorila jednakost primene poreskih propisa.
Kao ključnu novinu ovaj zakon uvodi jedinstvenu poresku prijavu za poreze koji se plaćaju po odbitku, a koji će se podnositi elektronskim putem.
Predviđa se da Poreska uprava testira u periodu od 1. oktobra softverski sistem koji će obveznicima omogućiti da poresku prijavu podnesu u elektronskom obliku i koji će istovremeno vršiti matematičku i logičku ispravnost podnete prijave.
Prijava se smatra podnetom kada Poreska uprava obvezniku dostavi potvrdu o prijemu sa evidencijom, brojem i pozivom na broj koji se upisuje u nalog za prenos novčanih sredstava, koje obveznik dodaje svojoj poslovnoj banci radi plaćanja obaveza po osnovu javnih prihoda. Na taj način znatno se ubrzava postupak utvrđivanja poreza, jer poslovni softver omogućava Poreskoj upravi automatsku kontrolu podnetih poreskih prijava. Obvezniku se pruža mogućnost da neće doći do greške prilikom plaćanje poreske obaveze i kasnijeg vođenja posebnog postupka za povraćaj pogrešno uplaćenog poreza.
Propisuju se obaveze lokalnih poreskih administracija da Poreskoj upravi dostavlja podatke od značaja za utvrđivanje tržišne vrednosti nepokretnosti sa područja njihovih nadležnosti zbog formiranja objedinjenog registra.
Propisuje se i obaveza organizacija nadležnih za registraciju privrednih društava, preduzetnika i drugih pravnih lica da podatke o registraciji tih subjekata dostave Poreskoj upravi u roku od pet dana od dana izvršene registracije.
Propisuje se i obaveza državnog organa nadležnog za vođenje registra prebivališta, da podatke o prebivalištu i boravištu građana dostavlja Poreskoj upravi ili joj omogući pristup bazi podataka.
Ono što se predviđa kao novina jeste obaveza organizacija nadležnih za registraciju privrednih društava, preduzetnika i drugih pravnih lica da odbiju zahtev za brisanje tih subjekata iz registra ukoliko isti nisu priložili uverenje Poreske uprave o izmirenim poreskim obavezama ne starije od pet dana.
Ovakvu odredbu smatramo necelishodnom, jer je praksa pokazala da takve restriktivne odredbe uglavnom ne ispunjavaju svrhu radi kojih bivaju donete. Naime, takva odredba mogla bi dovesti do toga da osnivači privrednih društava, pre svega onih koja spadaju u tzv. društva kapitala, ne pokreću postupke likvidacije, jer ne mogu dobiti uverenje da su izmirili potrebne poreske obaveze, a da istovremeno postoji razlog za likvidaciju. Na taj način dobili bismo mnogo fiktivnih preduzeća i potraživanja države po osnovu javnih prihoda koja postoje samo na papiru i istovremeno se gomilaju, a ne mogu biti naplaćena.
Ne tako davno donet je Zakon o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga, kojim se nastojalo da se upravo tako nešto izbegne i uvede preglednost i realna utemeljenost u sistemu javnih finansija. S toga smo u tom delu intervenisali amandmanom kojim se brišu pomenute odredbe, kao i odredbe kojim se za te radnje predviđaju prekršajne kazne.
Takođe, predložene su i odredbe kojim se menja postojeći postupak i način donošenja poreskih akata. Smatramo da se predlogom da se poreski akti smatraju dostavljenim obvezniku i drugim učesnicima postupka protekom roka od 15 dana od dana predaje istih pošti, posebno ograničava pravo tih lica na ulaganje pravnog leka, odnosno na žalbe, a odgovornost za donošenje akta prebacuje se sa poreskog službenika, koji vodi postupak, na radnike pošte.
Naime, budući da se može dogoditi ta pošta taj akt uopšte ne uruči, a da istovremeno Poreska uprava o tome ne traži nikakvu povratnu informaciju, nastavi sa postupkom, to bi neminovno dovelo do toga da poreski obveznik ili drugi učesnik u postupku propusti rok za žalbu. Time bi se u slučajevima u kojima bi žalba bila osnovana, poreskim obveznicima nanela šteta.
U ovom delu smo predložili amandman kojim se predviđa brisanje navedenih odredbi budući da smatramo da su postojeće odredbe zakona prikladan kompromis između nastojanja da se postupak ubrza iz poštovanja prava i interesa poreskih obveznika. Nizom odredaba zakona se vrši pravno tehničko usaglašavanje istog sa u međuvremenu usvojenim izmenama pojedinih zakona i aktuelnih odluka Ustavnog suda, preciziraju odredbe kojim se uređuje kamata na dospele neplaćene javne prihode, uređuje pravo poreskog obveznika da podnese izmenjenu poresku prijavu i to najviše dva puta, da uređuje tzv. informativna poreska prava.
Takođe se vrše izmene odredbi koje uređuju postupak javne prodaje, oduzetih stvari u postupku prinudne naplate poreza. S obzirom da iskustva pokazuju da su dosadašnja pravila javne prodaje bila neefikasna i proizvodila visoke troškove koji su pak naplaćivani iz vrednosti te imovine, te su na taj način najviše trpeli sami obveznici.
Menjaju se odredbe koje uređuju ovlašćenja Poreske uprave u pogledu oduzimanja stvari u slučaju kontrole lica koje neovlašćeno obavlja dužnost u tom smislu da se sada ovlašćuje Poreska uprava da te stvari ostavi kontrolisanom licu na čuvanje u određenom roku, kako bi se izbegli veliki troškovi transporta i skladištenja tih stvari. Takođe, proširuje se obim akcizne robe koja može biti i predmet zaplene i oduzimanja.
Konačno, odrediće se i tehnički pitanja same Poreske uprave, te se preciziraju odredbe o platama i nagrađivanju poreskih službenika i namesnika. Jednom rečju, predloženim zakonom, odredbama, nastoji se da se u meri u kojoj postojeći uslovi to dozvoljavaju, poreski postupak učini što efikasnijim, a odredbe zakona preciziraju radi lakše i efikasnije njihove primene. Hvala.

Hvala.
Molim narodne poslanike za razumevanje, pošto u vreme kada je počeo rad posle pauze nisu svi šefovi poslaničkih grupa bili u sali, koji još nisu govorili. Molim vas da damo pravo i predstavnicima ostalih političkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Istine radi i drugi poslanici nisu bili u sali zato što je predsedavajući počeo sednicu tri minuta ranije. Sada možete da diskutujete, ali suština je u tome da se mi danas nalazimo ovde, u ovoj sali gde je Vlada Republike Srbije donela set poreskih zakona koje DS neće podržati i za koje zahtevamo da Vlada hitno povuče iz procedure.
Razlozi su brojni. Razlozi su i politički i ekonomski i egzistencijalni i razlozi standarda života građana i opstanka lokalnih samouprava i niza stvari što će poslanici DS na vrlo stručan i efektan način da predstave u svojim izlaganjima nakon ovog izlaganja.
Dakle, nakon objavljivanja pokazatelja za prvi kvartal 2013. godine svima je postalo jasno da Srbija nezadrživo ekonomski posrće, jer je u martu došlo do pada industrijske proizvodnje u odnosu na februar. Broj nezaposlenih je za samo prva dva meseca porastao za 30.000. Još uvek nije realizovana ni jedna investicija nove Vlade. Promet u trgovini na malo u martu je niži za 18%, a plate za 8% u odnosu na prethodnu godinu.
Rupa u budžetu, poštovane kolege, danas je 76 milijardi dinara i duplo je veća nego što je planirano. Javni dug je nova Vlada povećala za četiri milijarde, ili čak 26%, a skupih i neracionalnih projekata je nažalost više nego ikad. Rezultati ne treba da čude, pošto su vođenje ekonomije i sudbine građana u potpunosti Vlada SNS,
SPS i URS prepustila gospodinu Dinkiću i njegovim merama, koje su u prethodnoj deceniji dovele do masovnog gašenja radnih mesta, zatvaranja fabrika i pada životnog standarda građana.
Ministar finansija i privrede je na početku svog petog uzastopnog mandata sproveo poresku reformu za koju je naveo da će stimulisati privredni rast i povećati budžetske prihode, a desilo se, nažalost, upravo suprotno. Privreda je danas, poštovane kolege i građani, pred kolapsom, a budžetski prihodi na svim nivoima su realno niži nego u prethodnoj godini.
Nažalost po građane Srbije i njihovu perspektivu, DS je upozoravala Vladu na sve ovo tokom rasprave u vezi rebalansa budžeta 2012. godine i budžeta za 2013. godinu. Naravno da nas niste poslušali, kao što verujem da nas nećete ni danas poslušati.
Vlada danas najavljuje novu poresku avanturu koja je, takođe, osuđena na propast, jer nije zasnovana na ekonomskim principima, već dnevno-političkim interesima. Kako drugačije tumačiti poruku koja se šalje investitorima kada se na svakih šest meseci menjaju uslovi poslovanja i to na gore? Prvo je povećan PDV i porez na dobit, a sada se povećava i porez na imovinu pravnih lica.
Čovek koji se do juče deklarativno zalagao za decentralizaciju, po drugi put za samo šest meseci u toku jedne budžetske godine, smanjuje zakonom garantovane prihode lokalnim samoupravama i time ih direktno tera na povećanje cena obdaništa, javnog prevoza i komunalnih usluga.
U oktobru prošle godine ste građanima na lokalnom nivou oduzeli 50 miliona evra izvornih prihoda, gospodo iz vlasti. Ovim zakonom ćete im oduzeti dodatnih 200 miliona evra, a naredne godine još 50 miliona evra. To znači da će građani na godišnjem nivou, zbog ovakvog predloga i ovakvih zakona, imati 300 miliona evra manje za svoje predškolske ustanove, javni prevoz, socijalnu pomoć i lokalnu infrastrukturu. To je činjenica.
Nakon bure negativnih reakcija od strane lokalnih samouprava, ministar finansija i cela Vlada SNS, SPS i URS je izjavila da se radi o neodgovornim opštinarima koji loše rade svoj posao. Pri tome javnosti niste rekli da su ti neodgovorni opštinari u Srbiji za prva četiri meseca ostvarili plus od 11 milijardi dinara, od čega opštine i gradovi osam milijardi, a Vojvodina tri milijarde dinara, dok ste vi, gospodo iz vlasti, napravili gubitak od čak 76 milijardi dinara. Sad ih treba kazniti zato što su domaćinski vodili svoje finansije za razliku od Vlade koja je pare razbacivala na gondole, ski-liftove, brodogradnju i tome slično. Vi ćete ih sad lepo kazniti, oduzećete im pare da zapušite rupu koja se zapušiti ne može. Nemate viziju, nemate politiku, nemate način, nemate znanje, nemate stručnost. Imate ruku duboko zavučenu u džep građana.
Poslušajte malo šta vam govore privrednici, gospodo iz vlasti, predstavnici malih i srednjih preduzeća sa kojima smo i mi razgovarali. Verujem da ste i vi razgovarali sa njima, kojih se setite samo pred izbore. Kažu da im je posle svake vaše mere samo teže i teže i traže smenu ministra finansija. Nije ni čudo kada ste za podršku malim i srednjim preduzećima izdvojili samo 100 miliona dinara. Kroz novo rasterećenje privrede, kako ga vi zovete smanjićete troškove za rekordnih 80 dinara mesečno po radniku. Jel to vaš plan kako da Srbija izađe iz krize? Jel to sa ovom podrškom od 50 dinara po preduzetniku i uštedom od 80 dinara po radniku mesečno? To je vaša ekonomska vizija. To je vaš način kako da izvučete privredu i Srbiju iz krize.
Nema u ovom Predlogu poreskih zakona nikakvog rasterećenja privrede. Radi se isključivo o otimanju para građana kako bi se ova rupa popunila. Javne finansije su u tako lošem stanju da država direktno priznaje da nema para za isplatu penzija i zato po hitnom postupku donosi zakone u kojima se građanima uzimaju pare za obdanište, javni prevoz i komunalne usluge, da bi obezbedila isplatu zakonom zagarantovanih penzija. Ovo je nešto vrlo lako što može da se desi ovih dana. Inače već su počele da kasne plate u prosveti, kao što znate i na drugim mestima, u zdravstvu.
Zašto Vlada nije odustala samo od nekih projekata vaše neracionalne, ne stručne vlasti? Ne bi bilo potrebe za otimanjem para od lokalnih samouprava. Neke stvari od kojih ste mogli odustati su npr. budžet za razvoj turizma od 40 miliona evra, dodatno zaduženje za topionicu u Boru od 130 miliona evra, subvencije za "Fijat 500l" od 20 miliona evra, subvencije za brodogradnju od 11 miliona evra, čuvena gondola na Kopaoniku od 10 miliona evra, "Petrohemija" od 40 miliona evra. Mogli ste od toga odustati, ali niste želeli.
Situacija u javnim finansijama je toliko loša da MMF ne želi ni da otpočne pregovore sa srpskom Vladom dok se rekordni gubitak u državnoj kasi ne sanira. Poseban problem predstavlja ogromno povećanje nameta građanima kroz osnovice na porez na imovinu. O tome ćemo detaljno govoriti, ali ono što je činjenica, nažalost, građana Srbije je da je ova vlada uvela porez na okućnicu, jer je ukinula ograničenje od 10 ari. Ovim se u suštini po osnovu starosti objekta i kvaliteta gradnje uvodi novi porez koji se, gle čuda, ciničnim i ironičnim komentarima prepušta lokalnim vlastima, a pre toga ste im oduzeli svake mogućnosti da dođu do izvora prihoda na lokalu. To vam je isto kao kada nekome ukradete pet dinara iz džepa, pa mu date pajser i kažete – uzmi sada ovaj pajser, idi prebi svog komšiju i sigurno možeš dobiti 10 dinara. To je vaša ekonomska politika.
To je zbog istine. Građani moraju da znaju da je ovo vaša pajser ekonomija. Otimate pare od lokala i kažete – izvoli, idi tamo, opljačkaj komšiju, pa ćeš imati više. Koji gradonačelnik u Srbiji će da oporezuje okućnicu? To je vaš suptilni način da se obračunate s ljudima koji vam politički ne odgovaraju, samo što je to u koliziji sa vašom politikom regionalizacije i decentralizacije. Ali, ko još pamti vaša obećanja?
Ono što je sigurno, nejasno je ostalo dokle će vodeće stranke tolerisati ovakvu ekonomsku situaciju i fiskalnu situaciju u Srbiji. Dokle, pitali smo se, ćete puštati ovog čoveka da izlazi pred vas, pred nas, u ime cele Vlade i da prima udarce i kritike potpuno opravdano? Pitali smo se dok niste jednoglasno na Vladi usvojili ovaj set poreskih zakona.
Građani Srbije, znajte, i SNS i SPS i URS su potpuno jedinstveni u ovom do sada nezabeleženom pokušaju otimanja para građanima Srbije. Među njima nema više razlika. Inače se ministar Dinkić godinama žalio kako mu nije dosta da samo kontroliše resor ekonomije i regionalnog razvoja, zapošljavanja, spoljne trgovine, ekonomskih odnosa sa inostranstvom i da bi srpska privreda mogla da napreduje, on mora da kontroliše i sve finansijske tokove u zemlji. To mu je uspelo, gospodo, vašom zaslugom. Svaka čast, čestitam, samo što ćete sada vi iz SNS kad se vratite iz Sočija da odgovarate građanima zašto imaju 300 miliona evra manje na raspolaganju na svom nivou gde biraju ljude koji ih vode, između ostalog, i ljude iz vaše stranke.
Kako ćete to uraditi? Vladate u preko 100 opština u Srbiji. Šta ćete im reći – kriv je Dragan Đilas za ovo, DS? Tu pesmu smo već naučili. Nećete moći, kako kaže jedan novinar, tamo gde svi duvaju u iste diple, muzike nema. Taj vaš raštimovani orkestar mi ćemo da naštimamo. Mi ćemo objasniti građanima šta radite u ovoj zemlji. Vaš strah me oplemenjuje.
Inače, mi smo upozoravali, govorili smo, Fiskalni savet je upozoravao, ali džaba. Ništa od toga se nije desilo. Mi smo upozoravali na činjenicu da stranka koja ima 2% poslanika upravlja svim ekonomskim i finansijskim tokovima. Nikog to nije bilo briga u vlasti. Sva dobronamerna upozorenja su bačena u vodu.
Gospodo iz SNS i SPS imate mogućnost da smenite ministra finansija ili, kako pišu vaše novine, da ga delimično razvlastite. Možda je to nešto novo u našem parlamentarnom političkom sistemu. Čekamo sa velikom radošću nastavak vaše neprekidne sage, vaše sjajne koalicije nestručnosti, suludih projekata i rupe bez dna u nacionalnom budžetu.
Samo da kažem par stvari na šta su ova sredstva mogla da se potroše. To što ste uštedeli svakoj firmi 47 evra godišnje, svaka opština u Srbiji da nije ovakvog poteza vaše vlasti i Vlade, mogla je da izgradi moderno opremljenu školu i obdanište godišnje, svaka opština. Pet hiljada socijalno ugroženih porodica moglo je da dobije stanove za 300 miliona evra. Pomoć od 10.000 dinara mesečno za 20.000 porodilja i 250.000 građana koji imaju preko 70 godina a nemaju druge prihode. Svim osnovcima, srednjoškolcima i studentima u Srbiji nov računar godišnje, da svaki policajac dobije novi "Fijat 500 L" a ne samo ministar. Budžet za kulturu bio bi pet puta veći, ali vas za kulturu nije briga. Budžet za nauku bio bi tri puta veći, ali ni to vas nije briga. Svake godine bismo mogli da kupimo 10 MIG-29. Zamislite vi te sreće i radosti kada odete u Soči po 30 komada, a ne po 10.
Inače, ova vlada prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo u prva dva meseca u ovoj godini je, kao što sam rekao, izgubila 30 hiljada radnih mesta, što znači, dragi građani, 500 ljudi dnevno gubi posao u Srbiji. Prosečna zarada je u martu realno niža za 7,6% u odnosu na isti mesec u prethodnoj godini, dok je za prva tri meseca realno niža za 5,4%, u prometu na malo je potrošeno čak 17,5% manje, u prva tri meseca 12% manje. Ovo je očigledan dokaz da se u Srbiji živi sve lošije i lošije i da ljudi više nemaju šta da kupe i šta da potroše, račune da plate ne mogu, ne mogu ništa da urade u Srbiji.
Vi, umesto da ih rasteretite, na ovaj način pravite ovu do sada zaista nezabeleženu fiskalnu gimnastiku naših ekonomskih eksperimentatora, uvaženi koji sede pred nama i DS stoji ovde i gleda vas, očekujući potpuno pripremljena vaše, inače više puta iznete neistine o tome kako smo mi za sve krivi, samo što mi živimo u realnom svetu sada. Vi usvajate ove stvari za budućnost. Gospodo iz većine, vi ste svi za ovo krivi, ne samo jedan ministar. Od one odluke Vlade, svi ste krivi za to. Neće čak ni taj amandman da vam usvoje za advokate. Da li ste čuli malo pre? I taj amandman što ste videli od nas, ni to neće da usvoje. Ne znam kako mislite da promenite ovu situaciju?
Inače, javni dug je za osam meseci dostigao 19,4 milijarde evra, što znači da je nova Vlada Srbiju zadužila za 4 milijarde evra. To smo više puta ponovili. Ministar Dinkić mislim da je to potvrdio na neki način. Još uvek čekamo onih vaših naprednjačkih 10 milijardi godišnje. Doduše, uspeli ste 100 miliona evra stranih investicija da dovedete, svaka čast. Ne znam koliko je to procentualno u odnosu na najavljeno. Mahom su to investicije ugovorene za vreme Mirka Cvetkovića i Borisa Tadića, ali dobro, nećemo cepidlačiti sada. Inače, mi smo uspeli 2,2 milijarde evra da omogućimo stranih direktnih investicija u poslednjoj godini našeg mandata. Vi ste uspeli 100 miliona. Bez toga, kao što znate, teško da će doći do nekog značajnijeg zapošljavanja.
Svako domaćinstvo u Srbiji ste, gospodo, dodatno zadužili za 1.600 evra. Tri puta ste se brže zaduživali od prethodne Vlade. Te priče da je smanjen javni dug su marketinški trik. Vi se zadužite 4,4 milijarde, a vratite 400 miliona. Super, odlična stvar. Dugujete nekom hiljadu evra, pozajmite od banke za hiljadu petsto i kažete – evo, vratio sam hiljadu evra, a onih petsto nisam dužan, to u stvari ne postoji. To ste vi. Mislim da ne znate neke osnovne stvari, nažalost.
Taj dug koji se vraća je gospodin Dinkić 2004. godine ugovorio. Red je on i da ga vrati. Samo toliko, radi istine. Naše investicije u Srbiji su se svele na nadu da će šeik iz Arapskih Emirata kupiti sve u Srbiji. Nismo bili protiv investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nismo protiv nijedne investicije, ali pošto "Fijat" učestvuje sa čak 20% u celokupnom izvozu Srbije, cela privreda nam faktički zavisi od prodaje jednog modela automobila, pa i za mnogo srećnije zemlje od nas, to je zaista vrlo klimavo.
Sa ovakvim trendovima i ovakvim pokazateljima na koje smo sada ukazali, ne vidim kako ćemo dalje da nastavimo u istoj konstalaciji snaga, sa istim uveravanjima od strane ministra da je sve ok, da je situacija teška, doduše, drago mi je da smo se tu složili, ali da nije katastrofalna, da je situacija loša, ali nismo propali, da je situacija zadužena, ali ne toliko, da situacija ide u ponor, ali ne baš brzo. Građani, opustite se, sve je ok. Imate sjajnog vozača Formule koji vozi samo 60 na sat, a ispred je provalija. Ako dodamo na 200, zaista ćemo stići brže, siguran sam.
Ono što je sigurno je da je nažalost zabeležen pad industrijske proizvodnje od 1,3, i to u najjačoj izvoznoj kategoriji, a to je proizvodnja motornih vozila, jer je ostvaren spoljno-trgovinski deficit od 44 miliona evra u prva tri meseca. Izvoz 360 miliona, a uvoz 404 miliona evra.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda, ovo je tek skandalozno, u prvom kvartalu je niži za čak 46%. Posle mnogo godina opet imamo i deficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima od 36,3 miliona evra. To su, nažalost, tužni pokazatelji ekonomske politike ove vlasti.
Ova vlast nema znanje, nema stručnost, nema viziju, nema hrabrost, nema mogućnost da smanjuje troškove. Ona poručuje - sve ostaje isto, zadužujemo se. Nemamo gde da se zadužimo. Gurnućemo vam ruku dublje u džep, a inače to vidite sa lokalnim vlastima, nema to veze sa nama.
Inače, radi ilustracije, zbog građana, jedan stan u Beogradu, recimo, u Starom gradu će biti na osnovu ovako predloženog poreza povećan za 622%. Poštovani građani, plaćaćete veći porez za 622%. Pa, neka uzme Đilas, pa neka uzme porez, to vi kažete.
Ko će to da uradi? Možda neće Marković Palma, zato što ima donacije iz budžeta. Na koga vi mislite? Mislite da ovo u Srbiji niko ne razume šta radite. Stan od 50 kvadrata će biti skuplji za 622%. Pardon, porez.
Druga stvar. Imamo nekih lokacija u Beogradu gde će porez biti povećan za 868%. Recimo, na Zvezdari će stan biti porez za sedamsto i nešto posto povećan, ako se ovo ostvari. To treba građani da znaju. Oni treba da znaju. Plaćali ste porez 2.000 na stan, ako se ovo usvoji, plaćaćete 36.000 dinara, i to najmanji stan, na najmanji mogući stan.
Dobro, zahvaljujući, ako sam dobro razumeo, ispravite me ako grešim, penzionerki iz Čačka ili Vrnjačke Banje, koja vas je nazvala, niste uveli onaj porez na dodatni stan u kojem se živi, a možda i jeste. Ovde imamo različita tumačenja. Možda se taj penzioner zove Aleksandar Vučić, nisam siguran…
(Predsedavajuća: Vreme.)
U svakom slučaju, mislim da ulazimo u ogroman problem u ovoj zemlji – ekonomski, fiskalni i svaki drugi, koji će moći da se razreši ili vašim odlaskom, gospodine Dinkiću, ili padom ove Vlade, što građani Srbije, mereno ekonomskim kriterijumima, i te kako priželjkuju.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Očekivao sam da je vreme koje ste proveli van Vlade uticalo da postanete objektivni i da govorite istinu. Vi sada govorite više neistina nego ikada.
Kao što ste videli, ovde je opozicija kritikovala zakone, ali su svi redom bili objektivni. Čemu potreba da ne govorite istinu? Čemu potreba da preterujete? Ne da preterujte, nego preterujete neviđeno.
Hajde da idemo redom. Prvo, odakle vama uopšte moralno pravo da kritikujete budžetski deficit kada je Vlada, gde ste vi vodili kompletnu Vladu i Ministarstvo finansija, ostavilo budžetski deficit od 7,75% BDP? Najveći u istoriji.
Završiće se i ova godina. Sabraćemo i videćemo. Neće biti onakva kakva sam predvideo, kakva je Vlada želela da bude, ali će biti bitno manji od onoga što ste nam ostavili.
Da li je fer da vi koji ste napravili to čudo sa ogromnim dugom, znate li koliko ste zadužili zemlju za vreme mandata vaše Vlade? Devet milijardi dolara. Dug je, istine radi, porastao samo milijardu i 400 miliona dolara do sada. Fiskalni savet kaže da će ići dve milijarde do kraja godine, ali je rastao u prethodnim godinama daleko brže. Prošle godine – tri milijarde. Pretprošle – dve milijarde i 600. Pre dve, tri godine – dve milijarde i 300. Sve zajedno je devet milijardi dolara.
Nemate prava da govorite vi o javnom dugu, kada ste suštinski ostavili praznu kasu, bez dinara rezervi, o kojima sada govorim i onda, šta, da li smo trebali da ostavimo da penzioneri ne dobiju penzije. Naravno, da smo morali odmah u septembru, oktobru, novembru da idemo na tržište i da uzmemo novac da potkrpimo deo rupa koje ste ostavili.
Kako vas nije sramota – šesto miliona evra je šteta za građane Srbije, zbog vašeg lošeg rukovođenja i propasti "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine". Znate li šta je 600 miliona evra prevedeno na dinare? To je 70 milijardi dinara.
Ovo nije nervoza, ovo je bes zato što nemate moralnu odgovornost, umesto da se izvinite građanima, da priznate svoj deo odgovornosti. Ja od svog dela odgovornosti nikada neću pobeći. Što se ne ugledate na druge lidere opozicije? Ne očekujem da vi mene gladite i mazite. Budite muško, a ne da govorite izmišljotine.
Dalje. Da li smo pogrešili što smo ukinuli 138 parafiskalnih nameta privredi? Naravno da nismo. To što se Đilas žali što ne može više da naplaćuje takse radnjama, što ne može frizerima da naplaćuje to, što ne može da oporezuje sve živo i mrtvo, to je njegov problem. Ponovo bi ukinuli tih 138 parafiskalnih nameta, jer je nama interes da privreda bude rasterećena.
Šta ste uradili u glavnom gradu, kada govorite o glavnom gradu koji vodite godinama? Najzaduženiji grad u Srbiji je Beograd. Ko je tu kriv? Ko je to vodio? Da li sam to ja vodio? Šezdeset posto od ukupnih prihoda je učešće duga grada Beograda. Koji veliki projekat je Đilas sam ugovorio? Ni jedan jedini. Most na Adi je ugovorio pokojni Nenad Bogdanović i njegova administracija je to ugovorila, a on je samo došao na otvaranje. Neću da ulazim u pitanje troškova za taj most, kolege iz SNS verovatno imaju tu šta da kažu, a verovatno imaju i neki drugi koji će se time baviti.
Druga stvar. Kineski most – da li je možda Đilas to ugovorio? Naravno da nije. Ugovorili smo ga ja i gospođa Kalanović, uz podršku tadašnjeg vašeg predsednika, Borisa Tadića. Tada ste bili odani i Jeremiću i Tadiću, kao što ste i Đilasu na isti način, i to je vaš problem.
Međutim, suština je da ne može grad Beograd da se razvija tako što će imati takse, poreze, namete, komplikovanu birokratiju, korupciju u javnim službama. Zašto hotel "Jugoslavija" stoji u onakvom stanju već 10 godina? Zašto se ne dozvoli da se uradi nešto u gradnji u Beogradu? Gde su veliki kapitalni projekti? Šta je sa gradskim prevozom? Zašto se to ne zapitate? Da li vam možda tu smeta Republička Vlada? Da li tu možda ne možete da uberete neke prihode? Ne možete samo da raširite ruke i da sačekate da vam padaju pare sa neba.
Što se tiče drugih stvari, netačno je da je industrijska proizvodnja manja ove godine. Možda nije dovoljno porasla, ali je 5,2% veća u prvom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine. To sigurno nije dovoljno, ali nije tačno da je manja. Isto tako, nije tačno da se bilo kakve pare troše na gondolu. Ako pratite izveštaje, videćete da se radi o javno-privatnom partnerstvu, koji i vama savetujem kada vodite Beograd. Šta to znači? To znači da privatnik ulaže, a država daje samo zemljište, ne daje pare za to.
Nema nikakvog novca za brodogradnju. Ne znam gde vam je to palo na pamet. To ne postoji. Ne postoji nikakav dinar koji je predviđen da ide za brodogradnju, niti je dat, niti postoji. Samo vas molim da govorite istinu.
Kada pričate da će navodno sada stradati obdaništa, kakva obdaništa, kada grad Beograd troši za subvencionisanje GSP 10 milijardi godišnje, maltene, što je jednaka subvencija za cele "Železnice Srbije" koje su uvek bile decenijama gubitaš. Zašto mora gradski prevoz da bude gubitaš? Deset milijardi, sto miliona evra godišnje ide za to. Zato što neko nema petlju da napravi reformu, a ovamo želi da drži reforme i da drži lekcije o tome kako treba praviti reformu. Za to sam da svako onaj koji nije učestvovao u vlasti treba i mora da kritikuje zato što se sporo sprovode reforme.
Nemate vi prava koji nikakve reforme niste sprovodili u prethodnih pet godina niti u Republici niti u gradu Beogradu koji vodi vaš predsednik partije. U tom smislu je činjenica da je potrebno restrukturirati ne samo republička preduzeća nego bogami i gradska komunalna preduzeća.
Da li smo promenili bilo kakvu proporciju u raspodeli poreza na zarade? Nismo, 80% ostaje gradovima i opštinama a 20% ide Republici. Umesto da terate investitore iz Beograda, gospodin Đilas treba da privuče njih, da stavi u funkciju hotel "Jugoslavija" i da onda naplati udeo koji ide gradu Beogradu od poreza na zarade. Apsolutna je izmišljotina da će porez na imovinu navodno da poraste, ne znam šta ste sve izmislili, 622% ili 800%. Gde to vidite? Koju ste to matematiku uradili? Niti se stopa menja u zakonu. Daje se mogućnost da se naplati veći porez na imovinu pravnim licima kroz procenu fer tržišne vrednosti. Hoćete reći da će 800% biti to što će se oporezivati 10 ari gradskog građevinskog zemljišta koje sada nije oporezovano? Naravno da neće, nego je to izgovor zato što će Đilas pre da naplati taj porez ljudima u Starom Gradu a neće ići na Dedinje da ubere porez tamo gde imaju oni koji su bogati. Srećom, da bi građani znali, ovaj zakon ne stupa na snagu ove godine. Stupa od 1. januara sledeće godine, tako da ćete videti da takav porez neće biti primenjen jer ga Đilas neće ni primenjivati. Neće više biti gradonačelnik Beograda od nove godine.

Zoran Babić, replika na izlaganje gospodina Stefanovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, meni je izlaganje ovlašćenog predstavnika DS izgledalo kao kada uđete u pozorište, zavesa je spuštena, sednete, čujete fantastičnu pesmu, odlična interpretacija, ali hajde da podignemo tu zavesu. Kada podignemo tu zavesu vidimo da je to u stvari plej-bek, da je to pušteno sa nekog kasetofona, čujemo mikrofoniju, šuštanje, krečenje i ništa konkretno.
Hoću da pitam tog interpretatora – gde su te škole, gde su ti vrtići, gde su ti migovi bili do pre godinu dana? Gde su otišli? Zašto nisu u Srbiji? Zašto Srbija posle 12 godina vaše vladavine nije uređena bogata zemlja gde će deca ići u takve uređene vrtiće i u takve škole? Znam da nećete dati odgovor ni meni ni srpskoj javnosti. Reći ću vam ja. Eno su u "Agrobanci", eno su u Razvojnoj banci Vojvodine, eno su u Fondu za razvoj Vojvodine, sagoreni, potrošeni, uništeni, pokradeni. Sada su takvi pevači, takvi koji su brinuli samo o svojim honorarima, samo o sebi koji su brinuli, sada su se zabrinuli o vrtićima i školama i migovima koje će ova država i ova Vlada i da kupi i da napravi.
Gospodo, ne pravi se kuća na provaliji. Mora prvo da se istamponira. Prvo mora ono što ste uništili i što ste odneli kućama, što smo videli kako se procesuira i kako se država bori protiv tih ljudi, da se zatvori pa tek onda kuća da se gradi. Prvo mora da se vrati 11,5 milijardi dinara koje ova Vlada i ovaj budžet moraju da vrate putarima zbog docnji. Železničarima dvanaestu platu za prošlu godinu niste ni predvideli. Za sačuvanje depozita za Razvojnu banku 18 miliona, kao i za "Agrobanku". Šta je sa time? To ćemo da zaboravimo. Tada ćemo da kažemo – vreme, puj pike ne važi se. Nije dovoljna politička cena koju ste platili.

Borislav Stefanović, replika. Izvolite.