Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani poslanici i poslanice, ovaj set predloga poreskih zakona nije prošao proceduru razmatranja na socijalno-ekonomskom savetu Srbije, zbog čega su Savez samostalnih sindikata Srbije i drugi sindikati nezadovoljni. U nadležnosti Saveta je razmatranje nacrta zakona i predloga i drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca i o njima bi trebalo da daje mišljenje i zaključke. Iz tog razloga sugerišem da se ubuduće tako nešto ne događa.
Osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Analizom opterećenja zarada porezima i doprinosima prema važećem zakonskom rešenju, prema predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, bez izmene stope doprinosa za PIO i sa izmenom stope doprinosa za PIO, može se zaključiti da je izmena Zakona vezana za porez, doprinose i pojedine kategorije zarada postignuto blago rasterećenje.
Po važećem Zakonu opterećenje minimalne zarade prosečne zarade i neto zarade od npr. sto hiljada dinara iznosi 59,3%, 63,9 i 66,4%. Predloženim izmenama opterećenje bi iznosilo 58,9% odnosno 63,7% odnosno 66,3%. Dakle, kod minimalne zarade rasterećenje je 0,4%, kod prosečne 0,2%. Zarade od 100 hiljada dinara 0,1%. Opterećenje zarade blago raste sve do petostrukog iznosa prosečne zarade kada počinje strmo da pada.
Na 100 dinara minimalne zarade koju zaposleni nosi kući izdvaja se 58,90 dinara poreza i doprinosa ukupno. Kod zarade koja je sedam puta veća od prosečne na 100 dinara izdvaja se svega 48,30 dinara poreza i doprinosa.
Ako bi neoporezivi deo zarade umesto 11.000 bio 20.010, opterećenje kod minimalne zarade iznosilo bi 51,4, a kod prosečne zarade 60,3%, na ime poreza i doprinosa što bi dalo uštedu od 8,9 i 3,6 kod prosečne zarade.
Dakle, kod visokih zarada trebalo bi uvesti progresivan poreski model, a minimalnu zaradu u celosti osloboditi opterećenja, jer poreski model mora podsticati zapošljavanje u realnoj privredi i svesti sivu ekonomiju na minimum.
Siva ekonomija je 30% BDP trenutno i potrebno je smanjenje i podsticaj za novo zapošljavanje koje su podsticajne mere kada je u pitanju opterećenje na rad.
Što se tiče prihoda PIO fonda, oni bi se povećali za oko 26 do 27 milijardi godišnje, te bi se učešće transfera iz budžeta Republike smanjilo. Transfer iz budžeta sredinom devedesetih godina bio je 14%, a recimo 2011. godine, 2012. godine oko 47%. Ali nije dovoljno smanjiti transfer iz budžeta samo na ovaj način, neophodno je da se deficitarno stanje fonda promeni kroz njegovo restrukturiranje primenom kratkoročnih i dugoročnih mera.
Uz nekoliko dobrih elaborata stručnjaka iz ove oblasti, radna grupa Upravnog odbora Fonda uputila je pismo sa namerama koje je usvojio i Upravni odbor Fonda sa predlogom mera koje bi doprinele poboljšanju strukture finansiranja Fonda PIO, prenos obaveze finansiranja zdravstvene zaštite penzionera na budžet Republike, prenos obaveze finansiranja naknada za tuđu negu i pomoć, telesno oštećenje i naknada iz invalidskog osiguranja u sistem socijalne zaštite, ne uključivati obavezu države u finansiranju penzija po posebnim propisima i razliku do najniže penzije u transfere Republike. Isključiti iz dotacija, to su transferi Ministarstva finansija, nedostajuća sredstva za finansiranje isplate prava osiguranika poljoprivrednika i vojnih osiguranika i iskazati ih kao transfer resornog ministarstva, odnosno Ministarstva rada i socijalne politike.
Ostvarivati prihode od imovine fonda koju poseduje u vlasništvu, tako i potencijalne imovine koju je fond stvarao decenijama, ali iz više razloga ne gazduje njome niti ostvaruje prihode.
Oktobra 2011. godine, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o javnoj svojini sa predloženim amandmanom, kojim se propisuje da na stvari organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno fonda, isključivo pravo svojine ima fond, te to pruža nadu da je restrukturiranje fonda moguće, a time i rasterećenje budžeta Republike Srbije. Socijal-demokratska partija Srbije podržaće ove zakone u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, nema ministra, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi set poreskih zakona koji između ostalog imaju za cilj da smanje budžetski deficit, koji za prethodna četiri meseca iznosi čak 78 milijardi, što je dosta veliki iznos s obzirom na činjenicu da je planirani deficit za celu godinu 120 milijardi.
Normalno je i logično što Vlada želi da smanji taj deficit, mi je u tome podržavamo, ali ne možemo da podržimo način na koji to radi. Po ko zna koji put, ponovo će se platiti oni koji su najslabiji, oni koji imaju najmanje novca. U ovom slučaju, to su pre svega većina građana Srbije, zatim određeni preduzetnici i lokalne samouprave.
Reći ću vam da smanjenje poreza na zarade sa 12 na 10% će recimo pogoditi moj Kruševac za nekih 300 miliona. To znači da grad Kruševac neće moći da realizuje zacrtane projekte, mnogi građani će ostati bez asfaltnog puta, neki bez vode, neko bez ovog, neko bez onog.
Vi možete reći da to može da se nadoknadi porezom na imovinu, ali ja vam odgovorno tvrdim da to ne može da se nadoknadi, tih 300 miliona ne može da se nadoknadi iz poreza na imovinu iz prostog razloga što građani jednostavno nemaju novca. Oni bi možda i želeli da plate taj porez, jer će od tog poreza biti finansirani njihovi projekti, ali jednostavno novca nema. Vi sada imate primer da u Kruševcu ljudi štrajkuju glađu jer ne mogu da se prehrane, ne mogu da prehrane svoje porodice, a sada novi namet poreza na imovinu.
Dakle, ovo ne može da bude dobro i mi vam predlažemo da ove zakone skinete sa dnevnog reda. Takođe vam poslanička grupa ZZS predlaže način na koji možda možete smanjiti budžetski deficit, a da ne ugrozite građane Republike Srbije. Pre svega, veliki prostor imate u smanjenju rashoda i u uštedama, to samo zavisi od političke volje, političke hrabrosti pre svega. Ako imate političke hrabrosti, mislim da tu možete doći do dobrog izvora sredstava.
Finansijska disciplina je na vrlo niskom nivou. Dakle, brža, bolja i efikasnija naplata poreza može da takođe smanji deficit i to je druga mera koju je moguće sprovesti. Ja sam u poslednja dva meseca puno putovao Srbijom osnivajući stranku ZZS i tada sam video da postoji jednakost u jednom delu između Beograda i ostalih gradova Srbije. Jednakost se ogleda u tome što većina ugostiteljskih objekata i u Beogradu, ali u Srbiji ne izdaje fiskalne račune. Dakle, apsolutno na štetu države, više hrabrosti, uđite u kontrolu i doći ćete do novca.
Ono što ostavlja najviše prostora i gde takođe treba puno hrabrosti da se uradi, to je suzbijanje sive ekonomije. Nikada u Srbiji siva ekonomija nije bila na većem nivou nego što je to danas. Dakle, u svakom gradu, na svakoj pijaci možete nabaviti, kako bi narod rekao "od igle do lokomotive". Dakle, roba široke potrošnje, sve se može naći na pijacama, što znači da su granice Republike Srbije postale jako porozne.
Dakle, uvozi se bez carina, bez poreza ogromna roba i to naravno ima direktan uticaj na budžet Republike Srbije, jer ponavljam, ne plaćaju se ni porezi, ne plaćaju se carine. S druge strane, na ovaj način ubijate i one koji plaćaju poreze, a to su mali privrednici koji bi želeli da pomognu, koji bi želeli da plaćaju i koji plaćaju, ali jednostavno više nemaju prometa, neki ne plaćaju, a neki odjavljuju svoje radnje.
Dakle, suzbijanje sive ekonomije je vaš prioritetni interes i nadam se daćete imati snage i hrabrosti da to uradite. Nema ministra Dinkića, ali ja ću reći, pošto se on zalaže za centralizaciju da imam utisak da se ovim setom zakona vrši fiskalna centralizacija. Kada se vrši fiskalna centralizacija, nema govora o drugim oblicima decentralizacije i zbog toga će za ZZS u danu za glasanje glasati protiv Zakona o porezu na dohodak građana, odnosno njegovim izmenama i protiv izmena Zakona o porezu na imovinu. Može još puno da se priča, ali naša grupa ima malo vremena, pa ću ostaviti nešto da kaže i gospođa Sanja Čeković.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić. Izvolite.

Hvala.
Evo, ja sam hteo da predložim da sačekamo ministra, ali dobro je što je došao. Mislim da je važno to što imamo da kažemo i mislim da se danas vodila rasprava o jednom delu vrlo ozbiljno i konstruktivno, ali da je onda prosto to izletelo zbog očigledno pojačanih političkih tenzija.
Prvo, hoću da dam jednu političku konstataciju i mislim da je to u ovom trenutku jako važno, prosto zbog načina na koji se ova rasprava vodi i na koju je ušla u parlament. Mi ovo ne doživljavamo kao predloge ili kao osnovnu odgovornost ministra Dinkića, odnosno predsednika jedne stranke vladajuće koalicije.
Za nas je, tako ću govoriti u ovoj raspravi, ovo zakon Dačića, Vučića i Dinkića i bilo kakav pokušaj da se izbegne odgovornost za, po našem mišljenju, apsolutno loše posledice, koje će nastupiti donošenjem ovog zakona. Prosto, mi ćemo, nadam se i ostale poslaničke grupe iz opozicije učiniti sve da to sprečimo.
Da krenemo sa jednom drugom političkom konstatacijom za koju mislim da je takođe važna, a to je da možemo da se složimo i sa Ministarstvom finansija, sa njihovim izveštajem od pre desetak dana, sa preporukama ili mišljenjem ili analizom fiskalnog saveta, sa mišljenjem većine opozicionih poslanika, ali ono što je problem, to je što očigledno mi vidimo različite načine da se na to trenutno stanje da odgovor. Dakle, ja ću pokušati da ilustrujem kako mi vidimo ove izmene zakona i siguran sam da one neće biti puno drugačije, kao i mnogim političkim problemima.
Prvo, mislim da su ove mere nedovoljne i to je apsolutno prva konstatacija.
Drugo, one su donesene, koliko god ste vi to spremali ranije, 1. aprila. To ste spomenuli kao datum od kada su objavljene. One su urađene na brzinu i one će dati samo kratkoročne rezultate.
Ono što ste vi obećali ili rekli, da ne govorim u tim terminima, da ovo treba da prati jedan drugi deo reformi, a koji se tiče ušteda koje Vlada treba da napravi, mi to pred sobom nemamo. Sada možemo da govorimo samo o tome na bazi nekih vaših predloga ili onoga što vi govorite, ali, prosto, to ne postoji.
Razlog više da sumnjamo u to, to je što je ministarstvo, ako se ne varam, objavilo da se, prvo, neće ići na izmenu budžeta, nego da će se te uštede omogućiti promenama samog Ministarstva finansija, koje će dati nekakve kvote u ministarstvima, da bi se kasnije, na insistiranje, pre svega, Fiskalnog saveta, ipak promenila odluka i da će se ići na rebalans budžeta. To je moguće, ali tako naravno i mora da bude.
Ono što je važno iz te žurbe, iz te hitnosti kako ste ušli u Skupštinu, mislim da je to najveći pokazatelj koliko je situacija, ne mogu da kažem ni katastrofalna, ni ovakva, ni onakva, ali goruća i očigledno za Ministarstvo finansija iznenađujuća. Stvarno ne mogu da se složim sa tim.
Mi smo ovde imali raspravu i o povećanju poreza na dodatu vrednost, ako se ne varam, u septembru ili oktobru prošle godine. Smatrali smo te mere nužnim, ne mogu reći opravdanim. Tada smo tražili od vas da povećanje PDV prati smanjenje poreza na zarade, ako se sećate, zato što je to prosto normalno. Nije to nikakva genijalna stvar. Prosto, tako je ta mera, između ostalog, i zamišljena. U zemljama gde se sprovodila tako je ona i sprovođena, jer je to na neki način trebalo da obezbedi da ne porastu cene.
Danas Ministarstvo finansija dolazi ili Vlada Srbije i kaže da je iznenađena padom prometa u trgovini. Meni nije jasno kako možete da budete iznenađeni?
Podsetiću vas da su u ovoj sali povećane akcize na duvan van redovnih ili planiranih povećanja akciza na duvan. Ne mogu sada ni da se setim kada je to bilo, ali da kažemo novembar. Tada smo u raspravi govorili da će to dovesti do pojave sivog tržišta. Tada je to bio jedan od argumenata, da se ne radi van planiranog, odnosno ukupnog regionalnog povećanja cena cigareta. Tada smo, između ostalog, i optuženi da lobiramo za duvanske proizvođače. Pa nije to tako.
Ako su u Makedoniji duvan ili cigarete određene marke jeftinije, naravno da će ljudi donositi te jeftinije cigarete i prodavati u svom okruženju. Ti ljudi nisu kriminalci. Oni prosto nemaju novca. Za njih su te razlike značajne.
Znači, proces rasta akciza na duvan do tog rasta nekog kakav postoji u EU, on mora biti sinhronizovan sa zemljama u okruženju, zato što tu ne govorimo o velikom organizovanom švercu cigareta, nego govorimo o ljudima koji žive u graničnom području, koji sigurno jedan deo mogu da dovedu. Danas se to isto dešava sa rezanim duvanom. To nije iznenađenje. Prosto, tu je razlika.
Ako se oko svega ovog slažemo, baš na ovom mestu bih voleo da ukažem koja je ključna razlika pogleda na rešenje aktuelne situacije na nas i Vlade Republike Srbije. Dakle, po našem mišljenju, vi ne možete uzimati koliko mislite da možete od ljudi iz Srbije. Prosto, taj resurs je ograničen. Ljudi u Srbiji nemaju para, umorni su. U ovoj zemlji je kriza 23. godine. Novca više nema.
Naravno da porez na imovinu ne diže vrednost poreza možda u ovoj meri u kojoj ste rekli, ali novi obračun ukida amortizacija. Porez na ljude koji žive u starim stanovima će biti veći od 1. januara. On će biti značajno veći. U tim starim stanovima ne žive Miškovići, već žive neki građani od kojih većina ili proporcionalno nema posao i ako ga ima, ta plata je mala.
Ako je penzioner i živi u nekom stanu već 50 godina, ako ukinete amortizaciju koja je snižavala porez, pa kako će ti ljudi platiti taj porez? Kako? Na kakav način će se dvoje penzionera od 80 godina, koji žive negde na donjem Dorćolu, u zgradi staroj 50 godina, koji su plaćali 3.000 dinara, a sada treba da plate 15.000-18.000 dinara? Kako? Odakle im? Verujte, oni neće plaćati.
Nemojte reći da nisu u dovoljnoj meri ostvareni prihodi u periodu koji nastupa. Mi vam danas kažemo – neće biti ostvareni prihodu. Tu se ne radi o kriminalcima. Radi se o ljudima koji novca nemaju.
I vi i Fiskalni savet, tu dozvolite da se ne složimo sa Fiskalnim savetom, ste nazvali ovo smanjenje poreza na zarade rasterećenjem u privredi. To, prosto, zvuči paradoksalno zato što na prosečnu bruto platu iz marta, koja je iznosila 57.628 dinara, kada izračunate neoporezovani deo zarade, kada dodate 2% za PIO koji se uvodi i oduzmete 2% za porez na zarade, ušteda je 46 dinara po radniku. To zaista ne možemo zvati poreskim rasterećenjem privrede. Ako firma ima 10 ili 20 zaposlenih, pošto ste govorili o preduzetnicima, o malim i srednjim preduzećima, koliko je to? To je 800 dinara mesečno. Pa, neće niko ni propasti, ni uspeti za tih 800 dinara. Tu promene nema nikakve. Radi se očigledno o strukturnoj promeni u prihodima koje Ministarstvo želi da uradi i to, sa našeg stanovišta, možda nije problematično.
Naravno da porezi na imovinu u ovoj zemlji su potcenjeni, ali oni nisu potcenjeni zato što neko neće da naplati, nego zato što je ova zemlja siromašna i jadna. Nije ona jadna zbog prošle vlade, nego je jadna zbog devedesetih godina. Pogledajte i nemojte to prećutkivati. Ova zemlja je propala između 1990. i 2000. godine. Od 2000. godine do danas ona ide napred, možda lošije ili sporije, ali nemojte zamenjivati teze.
U tim stanovima, od kojih se sada očekuje da se nešto dobije, ne žive ljudi koji imaju novca da to plate. Oni plaćaju sve uspešne i neuspešne reforme u ovoj zemlji 23. godinu za redom. Oslanjati se na njih prosto nije fer. Ako vam smetaju bogataši, napravite tako da bogataši plaćaju. To, prosto, ne može biti kao tepih rasprostreto i čekati da se nešto desi, između ostalog, i zato što tako nešto nije racionalno očekivati.
Kao što smo rekli, ne dižite PDV, ne dižite tako akcize. Ljudi će prestati da kupuju. Ne želim nikoga da branim, ali vi ste danas rekli – ne može svako da bude preduzetnik. Jel tako? Nije svako za preduzetnika? Znate šta, pa nije svako ni za ministra, ni za funkcionera. Ova vlada pokazuje svakim danom da svako može da bude i ministar i funkcioner.
Ako želite da samo onaj ko je talentovan preduzetnik da samo on obavlja preduzetničku funkciju, onda krenite od vaše Vlade i od javnih preduzeća. To je duga tačka našeg neslaganja.
Zajedno smo usvojili Zakon o javnim preduzećima. U ovoj zemlji ih ima 716. To je naša najveća zamerka ovoj vladi. Vaša Vlada je obećala da će doći do reforme tog sektora.
U čemu se te reforme ogledaju? Dali ste jedno mesto u Skupštini u komisijama za izbor direktora javnih preduzeća. Koga ste izabrali na tom mestu? Šefa Kabineta Aleksandra Vučića. Taj je čovek izabran ovde u Skupštini Srbije kao neko ko treba da kontroliše Vladu. Ne poznajem čoveka i ne znam ko je, ali prosto nije normalno da u ovoj zemlji nije postojao ni jedan drugi ekonomista koji može da na neki način kontroliše Vladu u ime opozicije. Nikakve kontrole nema. Sve što se dešava je nastavak istog sistema kakav u ovoj zemlji postoji već dvadesetak godina – vlast se gleda kao plen, svaka moguća reforma se izbegava.
Ono što je danas problem to je što iako smo sve prodali u privatizaciji, taj novac nismo iskoristili da sprovedemo strukturne reforme. Ako smo se posle toga zadužili, pa ni taj novac nismo iskoristili za strukturne reforme. E pa nema ga ni u porezu na imovinu, verujte, ali ono što je razlika, to je da danas te strukturne reforme moraju da se sprovedu.
Ako tražite konsenzus sa predstavnicima opozicije oko toga, prvo dajte ciljeve i čemu mi kao zemlja težimo. Slažem se da to ne treba da bude mesto političkog prepucavanja, ali samo ako svi želimo slobodno tržište pravno uređeno na način kako su uređene zemlje EU. Ako ne želimo to, nema konsenzusa, konsenzus nije moguć.
Dakle, kao prvi korak u tome ne mogu se zakoni podnositi, na primer, u utorak uveče, da bi bili na dnevnom redu u sredu. To nije evropski. Rekli ste da je pitanje poreza na imovinu pitanje za lokalne gradonačelnike ili lokalne samouprave koji treba da štede ili ne. Da ne ulazimo uopšte u vrednost tog poreza i da li su te procene tačne ili ne. Vreme će to pokazati.
Očigledno je to Ministarstvo finansija zamislilo kao nekakav supstitut lokalnim samoupravama, kada izgube prihod od poreza na zarade. Znači, sigurno se tu radi o nekakvoj vrednosti. To je, između ostalog, i u obrazloženju zakona tako predstavljeno.
Moje pitanje je sledeće – kako je moguće da Zakon o porezu na zarade stupa na snagu odmah, a Zakon o porezu na imovinu 1. januara sledeće godine? Ko će pokriti rupu od sedam meseci? Znači, opštine će prestati da imaju prihode prekosutra, kada mi ovaj zakon usvojimo, a neke nove koje su zamenjene kao nekakav supstitut tom gubitku, toj rupi, mogu da ostvare tek 1. januara 2014. godine, i to u zavisnosti od toga da li hoće ili neće. Šta je sa svim projektima u Srbiji koje su lokalne samouprave započele? Kako možete da nekome date budžet u januaru jedan a da mu 1. juna kažete da više tog novca nema? U isto vreme, vezano sa ograničenjem u roku plaćanja, to podržavamo, ali kako će se iz toga izaći bez nekog novog haosa? Ja prosto mislim da to nije moguće. Ne vidim racionalno rešenje. Tu nije važno kolika je razlika, neka je i 100 dinara, ta će razlika postojati od sledeće nedelje.
Da li se u ovom parlamentu o tome priča? Šta me briga da li je Đilas ili nije. I vi naprednjaci, dosta o tome više. Vi ste vlast godinu dana. Obrazloženje da je DS nešto loše radila više nije opravdanje za vas. Kritikujte, šta me briga, ali, nemojte to koristiti. Ako je neko ubio čoveka, to ne daje nekom drugom pravo da dalje ubija. Ako smo se svi složili da je loše i u prošlom sazivu zajednički nastupali oko toga da bez javne rasprave ne treba zakoni da se usvajaju, šta se to desilo da ste danas vi to promenili? Koja je to promena? To što ste sada vi a ne oni? Nama je isto. Baš me briga i za Vučića i za Đilasa.
Poslednje pitanje – ako Srbija nije 30 godina, kako vidimo, kupila avione, da li mora baš danas da ih kupi? Koliko god da koštaju, to me ne zanima, neke druge stvari me u životu čine srećnim i zadovoljnim, ali, kako je moguće da smo baš danas odlučili, u ovoj finansijskoj situaciji, da nam treba nekih 10 MIG-ova, H-800, itd, a svi ovde danas pričaju kako nemamo novca. Kako je moguće? Ako ih 30 godina nismo kupili, valjda je to zato što nisu jeftini. Sumnjam da je postojao neki ministar odbrane koji nije hteo da ima nove avione. Valjda je svaki hteo da ih ima. Koja je to razlika u odnosu na danas i kolika je cena? Koliko je to u odnosu na ovih 46 dinara rasterećenja u privredi po zaposlenom?
Mi očekujemo te odgovore, a zapravo ih znamo. Znamo i šta se plaća kupovinom tih aviona. I to je politička cena. Ali, sve dok se političke greške plaćaju novcem građana Srbije, nikakvog rezultata neće biti. Hvala.

Hvala.
Ministar Dinkić ima reč.

Samo da razjasnimo, vezano oko poreza na imovinu. Molim vas da malo pažljivije pročitate obrazloženje. U obrazloženju jasno kaže da se uvode ove promene u porezu na imovinu radi kompenzacije za ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, a ne ove promene u stopi poreza na plate. Dakle, tako piše i to jeste bila namera.
Po Zakonu o planiranju i izgradnji, prestaje naplata naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od 1. januara i zato stupa na snagu i ova promena kod poreza na imovinu od 1. januara. Dakle, da to bude razjašnjeno. Na ovaj način pravna lica više neće plaćati ovu naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, ali će zato plaćati porez na imovinu na fer tržišnu vrednost. Dakle, plaćaće više porez na imovinu nego što ga plaćaju danas, jer ga danas plaćaju knjigovodstveno, ali zato neće plaćati ovu naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta.
Što se tiče ukidanja amortizacije, to je bilo izričito na predlog Fiskalnog saveta jer smo mi prvu verziju zakona koju smo i objavili na sajtu pre mesec dana imali bez te odredbe. Zašto? Zato što se ide na novi način obračuna poreza na imovinu. Naime, sve lokalne samouprave su dužne da do 30. novembra ove godine objave prosečne tržišne cene u određenom delu, zoni grada i onda se pretpostavlja da ta tržišna cena prosečna obuhvata u sebi i amortizaciju. Prosto, ako je nivo prometa bio na jednom nivou on pretpostavlja da se stare zgrade promeću po nižoj ceni, nove zgrade po višoj ceni.
Dodatno, lokalna samouprava može da interveniše i da sistemom koeficijenata iskoriguje ukoliko se negde desi problem u slučaju da pored neke stare zgrade je neka nova zgrada, pa onda prosečna tržišna cena može da odstupa, ali sistemom koeficijenata to je moguće iskorigovati.
Dakle, suštinski porez na imovinu nije menjan da bi se lokalnim samoupravama kompezirao gubitak od poreza na plate. Ideja je da se ono što lokalne samouprave izgube od poreza na plate, da to uštede, zbog fiskalne konsolidacije. Isto kao što će republika uštedeti. Ne, ako je to bila ideja, malopre jednog poslanika, koji je rekao - porašće 600% porez na imovinu da bi nadoknadili sve ono što gube od poreza na plate, pa su izračunali da im treba toliko da to stave. Ne nije to bila ideja. Ideja je da se to ne potroši. Da se uštedi.
Rekli ste da su mere rađene na brzinu. Nije tačno iz sledećeg razloga. Evo tu je Milica Bisić koja je vodila taj tim i rađeno je od nove godine. Dakle, nekoliko meseci. Šta jeste tačno? Želeli smo da uradimo baš ovo što ste predlagali u raspravi, odnosno da idemo samo na snižavanje stope poreza na zarade i povećanja neoporezivog dela plate, međutim kada smo videli u prva četiri meseca podatke o manjim prilivima u budžet, odlučili smo da izmenimo i Zakon o doprinosima i da povećamo stopu doprinosa za 2%. To je istina i nema razloga da je krijemo.
Moja ideja je bila da više rasteretim privredu od ovih četiri milijardi dinara. Nije moguće u ovim uslovima. Morali smo da idemo na kompenzaciju da bi smanjili rashode PIO Fondu do kraja ove godine za nekih 12 milijardi dinara. Zato ide po hitnoj proceduri kako bi stupila na snagu ta odredba od 1. juna, jer svaki mesec nosi dve milijarde dinara uštede republičkom budžetu na ime toga.
Da li će morati lokalne samouprave da rade rebalans? Moraće. Moraće da ga radi i republička Vlada. Da li je bilo moguće sve ovo predvideti? Možete reći da jeste, ali činjenica u svim drugim zemljama govori da to nije ni malo jednostavno. Ako pogledate poslednje objavljene procene kretanja BDP, budžetskog deficita, nezaposlenosti, u zemljama EU, to je drastično različito nego procene od pre tri meseca.
Procene se u ovako teškim vremenima nažalost, menjaju jako često. Uopšte nije greh u ovim vremenima teške krize promašiti u proceni. Bitno je reagovati na vreme. Tu je ono što je Fiskalni savet rekao jako važno, da se ono što nije moglo da se predvidi pre osam ili kada je rađen budžet, u septembru ili oktobru kada je usvojen na Vladi, to što se nije moglo predvideti da se sada reaguje i da se ne dozvoli da deficit ode u neke zone kasnije koje bi bile teške da se vraćaju.
Imam pred sobom i poslednji izveštaj Evropske komisije, njihovog odseka za finansije, stope rasta i budžetski deficiti u zemljama EU nemaju nikakve veze sa onim što je objavljeno pre tri meseca. Sve je pogoršano na gore. Rusija ima u zakonu obavezu da rade dva puta godišnje rebalans. Rade jednom na proleće u maju, drugi put na jesen i to im je u zakonu. Pošto su odustali, svake godine su radili rebalans, to su česte kritike, ali oni to imaju kao zakonsku obavezu. Možda je i za Srbiju to dobro. Da često budemo u skupštini, jer nije jednostavno, lako predvideti šta se dešava kada ne zavisi sve od vlade, posebno male zemlje kao što je Srbija.
Moram da vam kažem da su i Fiskalni savet i MMF imali drugačiju prognozu kretanja PDV-a. Kod nekih drugih prihoda su oni ranije smatrali da će biti manje ostvarenje, kao što je porez na dobit ili neporeski prihodi, ali PDV je sve iznenadio i Fiskalni savet i MMF, jer taj pad u prometu u trgovini nije posledica samo standarda stanovništva. Mnogo je dublji od onoga što je problem u kupovnoj moći stanovništva i očito je rezultat sive ekonomije, koju smo sada identifikovali kao jedan od faktora koji je doprineo tom padu. Kad pogledate promet u trgovini, recimo, regularnih ili registrovanih velikih lanaca, on je porastao u prva četiri meseca, što znači da je pao promet u trgovini ili robom široke potrošnje, što je najčešći slučaj, ili je porasla totalno crna trgovina, što je verovatno činjenica, jer su mi rekli i u Subotici i u Pančevu i u drugim gradovima da tamošnji buvljaci nikad nisu bili u većoj aktivnosti i jasno je da ima puno robe koja ulazi i bez carine i bez poreza.
U zemlji imamo šverc. To naravno nije problem opozicije, to je naš problem i odgovornost je naša da to zaustavimo. Rekao sam da ćemo raditi na tome. Samo pokušavam da realno kažem o čemu se radi.
Što se tiče akciza, kod nas su akcize bile niže nego u zemljama u okruženja. Mi smo se sada otprilike izjednačili. Nije to razlog što je porastao šverc rezanog duvana. Dakle, što se tiče cigareta, naplata akciza ide kako treba. Problem jeste što je zbog nižeg standarda jedan deo stanovnika otišao na rezani duvan i što imamo šverc rezanog duvana, što ne kupuju legalni rezani duvan i to neće biti lako ni dalje kontrolisati, s obzirom da je poprilično usitnjena ta organizacija i tu nam je potrebna i pomoć drugih službi da bismo stvari stavili pod kontrolu.
Ono što jeste stvar gde se apsolutno slažem sa vama je da su mere nedovoljne. Niti sam ja rekao da će ovo biti dovoljno. U uvodnom izlaganju sam rekao da je ovo samo deo paketa koje će Vlada usvojiti. Ovaj efekat mera na smanjenje rashoda do kraja godine je 12 milijardi dinara. To je apsolutno nedovoljno da bi mi smanjili budžetski deficit na okvire koji su preporučeni od strane Fiskalnog saveta.
Mi smo predložili da se još dodatnih 20 milijardi dinara smanji na diskrecionim rashodima republičkih ministarstava. Verovatno ćemo morati da idemo još više od toga u rebalansu za koji sam rekao da sam mislio da ga radimo početkom septembra, a nakon ove preporuke Fiskalnog saveta, razgovaraću sa našim partnerima u Vladi da eventualno uradimo u narednih mesec i po dana, jer definitivno smo već pripremili dosta toga i nema razloga da to ne formalizujemo i kroz rebalans, iako smo već krenuli da štedimo na kvotama.
Porez na imovinu kao kompenzacija za ukidanje naknade za gradsko građevinsko zemljište ne obuhvata objekte. To su već rekle i kolege, to je jako važno. Plus, poljoprivrednicima se ukida porez na katastarski prihod. Ovde je pitanje šta lokalne samouprave treba da rade. Činjenica je da je udobnije da stvaraju prihode na osnovu nečega što su zajednički prihodi Republike i lokala, jer tu nema neke velike odgovornosti, niti razmišljanja. Daću još jedan primer. Dao sam primer hotela "Jugoslavija". Prosto je neverovatno da, hajde pričaću o Beogradu, zašto npr. ova lokacija gde je bila bivša fabrika "Beko" ne može da dobije investitora koji treba da gradi hotele i šoping mol, grčka kompanija "Lamda" već pet, šest godina, zašto "Jugoslavija" ne može da dobije investitore? Zašto se tu ne uzme novac?
Ne govorimo mi ovde o nekim staricama iz Starog grada, već pričamo o zemljištu u Starom gradu koje stoji neiskorišćeno. Zašto? Možda će neko vreme buduće dati odgovor zašto se ne izdaju dozvole investitorima. Da li se traži novac? Da li je nešto drugo u pitanju? Vreme će pokazati. Činjenica je da svako može u svom dvorištu i mi u Republici i gradonačelnici u lokalu da uradimo dosta da se stvari poprave, iako je situacija teška u svim zemljama.
Nije lako dovesti investitore. Mi pokušavamo, ne znam, ako nam neko zamera što osim Nemačke, Italije i tradicionalnih zemalja s kojima imamo dobru saradnju u privlačenju investitora se okrećemo ka istoku, uključujući Rusiju, Azerbejdžan, Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Katar, Tursku, mislim da ta zamerka ne bi trebalo da bude na mestu iz razloga što moramo da dovodimo investitore koji danas imaju novca i koji mogu u Srbiji da investiraju da zaposle ljude.
Kamo sreće da imamo više investitora kao što je "Fijat". Govorio sam to više puta. Neko je rekao – samo se na jednoj fabrici sve zasniva. Nije tačno, jer imamo preko 150 kompanija iz oblasti automobilske industrije i 20% ukupnog izvoza ide iz automobilske industrije.
Slažem se i delim vašu zabrinutost da ovo neće biti dovoljno. Međutim, ne treba davati neistinite informacije, ne mislim tu na vas sada, da će ovo ići po leđima građana. Ovde će se videti sposobnost i nas u republičkoj Vladi i onih koji vode lokalne vlasti da li u uslovima krize mogu da se prilagode i da štede na stvarima koje nisu neophodne, a da podstiču stvari koje znače zapošljavanje i investicije.
Svima je lako kada nije kriza. Sada jeste kriza, traje dugo, ko zna koliko će trajati, jer dok nema oporavka u evrozoni, nema šanse da mi bitno napredujemo. U ovakvim uslovima moraju da se prilagode troškovi na niže. Kada krene uzlet, ostaje opštinama 80% od poreza na zarade. Ako se u budućnosti pojača zaposlenost, jasno je da će biti veći prihodi pre svega lokalnih samouprava. U tom smislu, sva pravila fiskalne decentralizacije, za koju sam se zalagao, ostaju, ali je činjenica da one daju rezultat samo ako je dobro celoj državi. Ne može biti dobro lokalu ako je loše republici. Jedna smo zemlja. Kada je kriza, svi moramo da štedimo.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika na izlaganje gospodina Andrića.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je zemlja u jednoj krizi i političkoj i ekonomskoj, najbolja je pozicija narodnog poslanika u opoziciji. Možete da kritikujete šta god hoćete i da kažete – šta nas briga za sukob između SNS i DS, između Vučića i Đilasa, šta mi imamo sa Draganom Đilasom itd. Nije baš tako.
Moj kolega Zoran Babić je rekao da je javni dug Grada Beograda u 2008. godini bio 50 miliona evra, danas je 900 miliona evra ili, da kažem, to je otprilike oko 3%, nešto malo manje od 3% BDP Republike Srbije. Dug je nastao dok je LDP participirala u vlasti u Gradu Beogradu. Kao što je to sadašnji predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, rekao u ovoj sali – svako od nas treba da ponese svoj krst. Tako vi nosite svoj, nemojte da ga bacate.
Kada je ta čuvena priča oko tih aviona, već smo se i toga dotakli, rekoh, najlakše je kritikovati, da li treba da pitam da li nama još neki pilot treba da pogine? Koliko ih je izginulo u poslednjih nekoliko godina, a koje nisu bile ratne? Da li znate za međunarodne ugovore i obaveze koje ima Republika Srbija da bi mogla da ima prelet civilnih aviona? Možemo da biramo hoćemo li da imamo određeni deo avijacije koja će da bude funkcionalna ili da plaćamo da naše nebo štiti neka druga zemlja, a na ivici smo toga da nemamo takvu operativnu avijaciju.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znači, nije bitan samo politički cilj, nego nešto i da se u nekom pravom smislu reči kritikuje, iako je to bez razloga, a gospodin kolega koji je bio ministar i koji mi dobacuje za temu, ovo je replika, pa naučite malo taj Poslovnik.

Narodni poslanik Ivan Andrić, replika.