Narodna poslanica Teodora Vlahović ima reč.

Poštovana potpredsednice, uvažene kolege narodni poslanici, kao što svi već znate prošle nedelje u danu za glasanje sam imala saobraćajnu nesreću ispred zgrade Narodne skupštine. Koristim priliku da se zahvalim svim zaposlenima na obezbeđenju, dežurnoj medicinskoj ekipi i drugim kolegama koje su mi se našle i pružili pomoć i omogućili da bez velikih posledica se iz toga izvučem.
Međutim, ne obraćam se parlamentu zbog toga jer time ne bih opteretila ni svoje kolege, a najmanje javnost. Ono zbog čega se obraćam sa pitanjem Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu zdravlja jeste vezano za događaj od juče. Juče su na kućnu adresu počele da mi stižu razne ponude od raznih društava koja pružaju pomoć pri zastupanju za naplatu štete. Moje pitanje se odnosi – odakle moji podaci, podaci osobe koju ne znam, koja je vozila, kao i određenih svedoka. Podaci o mojim telesnim oštećenjima se nalaze u ovim podacima. Zanima me – kako se u ovim ministarstvima štite podaci o ličnosti?
Možda sam ja javna ličnost kao narodni poslanik i treba da tolerišem da se o mom životu i neke stvari iznose koje nisu primerene ili koje su zaštićene Zakonom o podacima o ličnosti. Pitanje ne postavljam sebe radi. Sebe znam dobro da zaštitim. Postavljam ga zbog drugih građana i zbog drugih pešaka koji stradaju u saobraćajnim nesrećama, koji sigurno u istom broju i na isti način im se obraćaju i čiji podaci od zaposlenih, u čijoj su nadležnosti ova ministarstva, dospevaju u ruke raznih privatnih organizacija koje se bave naplatom nematerijalne štete.
Moje pitanje ministarstvu je na koji način, kojim procedurama se štite podaci o ličnosti koji su dostupni ovim ministarstvima, zdravstvenim ustanovama i dežurnim ekipama koje se nalaze na terenu? Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Marijan Rističević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja pitanja, odnosno zahtevi za dobijanje obaveštenja se odnose pre svega na divljačku privatizaciju, pa ću ih navesti.
Govorim o divljačkim privatizacijama. To je građevinska firma "Kongrap". Govorim o divljačkim privatizacijama ili bolje reći grabizaciji, koja je izvršena za vreme vladavine bivšeg režima, gde je kupac rasprodao svu imovinu građevinskog preduzeća "Kongrap". Pri tom su radnici naravno ostali bez posla. Kada je ispumpao sav kapital, velike površine građevinskog zemljišta, zgrade, objekte ostavio je firmu kao praznu ljušturu, a više stotina radnika je ostalo bez posla, hleba, a što je najgore i bez autoriteta pred svojom decom, pred svojom porodicom i ostaju kao socijalni slučajevi.
Druga takođe privatizacija koja je takođe nečuvena je privatizacija "Zastava 500" iz Surdulice, koja je privatizovana dva puta istom kupcu. Prvo je sa njim raskinut ugovor, pa mu je kasnije firma vraćena. Tu je 130 radnika ostalo bez posla 15. jula 2011. godine, a u radne knjižice kao datum otpuštanja ili je upisan 4.5.2010. godine. Radnici se sude i zato je moje pitanje kao i prvo – šta će nadležni državni organi učiniti, šta će Ministarstvo pravde učiniti, ministarstvo sile, šta će uraditi policija, tužilaštvo da se ovi radnici zaštite? Oni vode spor povodom ovog otpuštanja i povodom ovog retroaktivnog otpuštanja, navođenja datuma godinu dana starijeg od datuma otpuštanja. Šta će nadležni državni organi uraditi da radnici koji vode spor već tri godine dobiju neki rezultat tog spora, odnosno da sud utvrdi da li su oni u pravu ili nisu?
Treće moje obaveštenje je gotovo bespotrebno, a to postavlja SVM po pitanju mehanizacije i kazni koje zemljoradnici plaćaju za priključne mašine, govorim o vučenim, one koje su opasnije po saobraćaj ne moraju da se registruju, ali vučene drljače, tanjirače, prskalice, berači itd. moraju da se registruju. Vozači koji sticajem okolnosti u poljoprivredi rade sa takvim mašinama ukoliko ih policija zaustavi dobiju pet negativnih poena i tri meseca zabranu vožnje. Moje pitanje je – šta će MUP preduzeti da se ta zakonska nepreciznost ispravi i da ove priključne mašine, kao i nošene podležu registraciji jer nigde u svetu i u Evropi to nije slučaj?
Četvrto i poslednje pitanje i obaveštenje se odnosi na izgradnju Fabrike za reciklažu olovnih akumulatora "Mon bat" u Inđiji na regionalnom vodozahvatu. Šta će Vlada RS i nadležni organi preduzeti povodom nečuvene izgradnje Fabrike za reciklažu olova na vodozahvatu i čime će i kojim mehanizmima sprečiti trovanje kome je izloženo 50.000 ljudi u Inđiji? Samo da podsetim da je ta fabrika 2007. godine izgrađena bez građevinske dozvole, da nije imala vodoprivrednu saglasnost, nije imala ekološku saglasnost, nije imala vodoprivredne uslove. Sazidana je bez ikakvih građevinskih dozvola. Ubačene su mašine. Počela je sa radom. Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine je 2008. godine, a tada je njime rukovodio gospodin Dulić, izdalo rešenje kojim se zabranjuje izgradnja fabrike za reciklažu olova, olovnih akumulatora "Mon bat" u Inđiji na regionalnom vodozahvatu Inđija i da se taj objekat ukine.
Međutim, umesto da to učine sekretarijati u pokrajinskoj Vladi, na koje su prešla određena ovlašćena, u međuvremenu je takvu fabriku u potpunosti legalizovala, gotovo na neviđen način, osiono, bez ikakvog pravnog utemeljenja, Fabrika za reciklažu olovnih akumulatora, koja je sagrađena iznad vodo zahvata gde vodu pije 50 hiljada ljudi. Bez obzira na štetnost olova, bez obzira na upozorenje ekoloških organizacija da Inđiji zbog toga preti genocid, pokrajinska Vlada, pokrajinski sekretarijati su to na određeni način legalizovali. Moje pitanje za Vladu Srbije i organe glasi - šta će učiniti da spreče eventualno trovanje u Inđiji? Hvala.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nebojša Stefanović, Katarina Rakić, Saša Dujović, Gordana Čomić, Radojko Obradović i Dušica Morčev.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima druge tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, magistra Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, pozvao da sednici prisustvuju i: Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija i privrede, Milica Bisić, poseban savetnik ministra finansija i privrede, Biljana Todorović i Biljana Mirić Bogdanović, savetnice u Grupi za porez na dobit pravnih lica u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA.
Sačekaćemo samo dva minuta da nam se ministar pridruži, molim vas.
U međuvremenu ću da pročitam koliko je kojoj poslaničkoj grupi ostalo vremena: SNS - ovlašćenom predstavniku četiri minuta, a ukupno vreme je 57 minuta i 30 sekundi; DS - ovlašćenom predstavniku sedam minuta i poslaničkoj grupi 19 minuta; SPS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi 26 minuta; DSS - potrošeno vreme ovlašćenog predstavnika i poslaničkoj grupi 10 minuta i 40 sekundi; URS - ovlašćenom predstavniku seda minuta i 30 sekundi i poslaničkoj grupi 17 minuta i 50 sekundi; LDP - potrošeno vreme ovlašćenog predstavniku i poslaničkoj grupi ostalo šest minuta; PUPS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi 14 minuta i 53 sekundi; SDPS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi 11 minuta i 10 sekundi; NS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi devet minuta i 55 sekundi; JS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi osam minuta i 41 sekund; ZZS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi sedam minuta i 26 sekundi; SVM - ovlašćenom predstavniku 11 minuta i poslaničkoj grupi šest minuta i 12 sekundi; SPO-DHSS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi šest minuta i 12 sekundi; LSV - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi šest minuta i 12 sekundi.
Izvinjavam se, samo ispravak za URS, poslaničkoj grupi nije ostalo 17 minuta i 50 sekundi, nego je ostalo 8 minuta i 40 sekundi.
Prelazimo na raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Borislav Stefanović, profesor dr Janko Veselinovć, Gordana Čomić, Nataša Vučkovć, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović, Srđan Milivojević, Milica Vojić Marković, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić, Miljenko Dereta, Gorica Mojović, Donka Banović, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Vladimir Ilić i Miodrag Nikolić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, profesor dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović i Srđan Milivojević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman sa ispravkom podnela je narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić i Miljenko Dereta.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta.

Hvala, potpredsednice.
Naš predlog da se ono što je povećano sa 2,5 i na 5% zapravo poveća na 10 ima mnogo razloga. Prvi je da u trenutnoj situaciji sa budžetom, koji sve teže može da zadovolji rastuće potrebe u sferi socijalne podrške sve većem broju nezaposlenih, sve većem broju onih koji su ugroženi siromaštvom, treba pomoć sa svih strana. Jedan od mogućih izvora jeste davanje od strane onih koji direktno proizvode nešto, odnosno imaju promet i za deo prometa koji bi uložili u pojedine aktivnosti mogu biti naknadno oslobođeni od poreza.
Razlog zašto smo to predložili jeste da je to oslobađanje od poreza zapravo na dobit koja bi bila minimalna i na minimalan način utiče na sam budžet, a istovremeno može da predstavlja veliki doprinos rešavanju nekih konkretnih problema sa kojima se i na lokalu i generalno susrećemo danas. Na ovaj način zapravo potencijalni poreski obveznik može direktno da usmeri svoja sredstva za određeni cilj, a ne da deo njegovog poreza ode u jedan opšti lonci iz koga će se onda raspoređivati po prioritetima koje određuje neko drugi, a ne onaj koji je te prihode i taj porez obezbedio.
Drugi razlog jeste da je ovo istovremeno i podsticanje onoga za šta se svi zalažu na rečima, a to je društveno odgovorno poslovanje kao jedan princip na osnovu koga bi trebalo obezbediti veću brigu onih koji rade u proizvodnji i onih koji nešto stvaraju u odnosu na okruženje u kome žive.
Još jedan razlog želim da navedem, a to je da, nažalost, u ovom članu zakona, pri nabrajanju svih oblasti u koje se može ulagati, nije poštovano sve ono što je uključeno u Zakonu o udruženjima, fondacijama i zadužbinama. Naime, ova vrsta ulaganja nije dozvoljena za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, evropske integracije, održivi razvoj, ruralni razvoj, zaštitu potrošača i ne znam prosto da li smem da izgovorim – ovim zakonom se ne odobrava ulaganje u borbu protiv korupcije, što mislim da je svojevrstan komentar na sve ovo što nam se događa.
Ono što je dobra strana ovog člana jeste da je uvedena kategorija kinematografske produkcije, jer je na taj način problem kinematografije u Srbiji izveden iz onoga što je bilo obrazloženje Ministarstva kulture – naime, nula za film je bila ideološka procena, a ne ekonomska. Dakle, činjenica da se proizvodnja filmova sada posmatra kao filmska industrija, a ne samo kulturna delatnost jeste jedan pomak koji smatram veoma važnim.
U tom smislu, i ona promena u članu, koja daje zapravo Ministarstvu finansija pravo da odlučuje o tome šta jeste kulturno davanje, a ne više davanje tog prava samom Ministarstvu kulture, čini mi se da može da doprinese jednom drugačijem odnosu prema filmskoj industriji koja zapošljava stotine ljudi koji će zbog nule u budžetu ostati bez posla.
Dakle, molim vas da ovaj član ponovo razmotrite. Razlika od 5% je naizgled velika, ali je zapravo faktički relativno mala, a mogla bi da doprinese na jedan direktan način mnogo boljem položaju, pre svega u sferu socijalne politike.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman sa ispravkom podnela je narodna poslanica Gorica Mojović.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman sa ispravkom
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hvala lepo što je Vlada prihvatila moj amandman. Ali, rekla bih, pošto je to jedan jedini od 63 amandmana koja je podnela poslanička grupa DS nisam sigurna da bi ovaj bio prihvaćen da je neko drugi iz bilo koje druge poslaničke grupe podneo neki sličan amandman, ali pošto je kultura u pitanju nema baš mnogo zainteresovanih.
Žao mi je što se moj amandman dobrim delom je u suprotnosti sa onim što je sada govorio gospodin Miljenko Dereta. Da bih, da kažem na neki način ubedila poslanike da daju podršku ovom amandmanu ja ću ga ipak obrazložiti.
Dakle, članom 5. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, predviđena je mogućnost da se sa 3,5%, procenat koji pravna lica mogu da izdvoje za kulturu, poveća na 5%. Moram da kažem do sada po mom iskustvu, ova olakšica nije dala neke velike efekte kad je kultura u pitanju. Vrlo je mali broj firmi, ja bar znam samo za jednu za sve ove godine od kada ova mera postoji, a postoji već 12 godina, koja je izdvojila sredstva na ovaj način za kulturu, ali dobro, lepo, i to znači nešto.
Međutim, ono što nije dobro, i tu se sad razilazim sa mojim kolegom Miljenkom Deretom, nije dobro to što propise o tome šta se smatra ulaganjem u kulturu donosi ministar finansija, a ne ministar kulture. Tako je bilo, i kako jeste u postojećem zakonu.
Zašto? Zato što, pre svega, može ministar finansija da misli šta god hoće o znanju, stručnosti, kompetencijama ministra kulture, ali on je, svejedno, ministar kulture. I, pored toga u Zakonu o vladi, o Zakonu o ministarstvima, lepo piše – da je za poslove kulture nadležan ministar kulture. A, moram da kažem, da je i daljim predlogom člana ovog zakona, ministar sam sebe diskvalifikovao da donosi propise iz oblasti kulture, jer upravo, ovo što je i Dereta rekao, kaže – odobrava se procenat 5%, ulaganja u kulturu uključujući i kinematografsku produkciju.
Gospodo, u članu 8. Zakona o kulturi pobrojano je sve što se ima smatrati kulturom, dakle, knjiga, muzika, likovno stvaralaštvo, pa i kinematografija. Nije bilo potrebno to posebno naglašavati, ali dobro, hajde, možda i može. Ali, isto tako u Zakonu o kinematografiji u članu 2. lepo piše – da kinematografija obuhvata i produkciju i distribuciju i javno emitovanje, da njoj pripada i opšte razvoju filmske kulture i kinematografije, pripada i prikupljanje, restauracija i popularisanje filmskih i drugih audiovizuelnih dela koja čine istoriju srpske kulture.
Da je ostalo ovako rešenje, kako je predloženo u zakonu, dakle, kinematografska produkcija, čitava oblast kinotečke delatnosti, knjige i časopisi iz oblasti filmske umetnosti, učešće na festivalima u svetu i u zemlji naših filmova ne bi se moglo smatrati kulturom.
Prema tome, pozivam sve poslanike da ipak glasaju za ovaj amandman, a molim ministra finansija da ubuduće, kad priprema predloge zakona iz oblasti za koje je nadležan, a na bilo koji način se tiču kulture, da natera svoje saradnike da bar bace pogled na Zakon iz oblasti kulture.

Gospođo Mojović, podsećam vas, s obzirom da su i Vlada i resorni odbori prihvatili ovaj amandman, on je postao sastavni deo zakona, tako da se za njega ne glasa posebno.
Miljenko Dereta, je želeo repliku. Izvolite.

Hvala potpredsednice.
Dakle, razlog zbog čega sam pozdravio ovu odluku ministarstva jeste u činjenici, ponoviću je, da je Ministarstvo kulture svoj odnos prema kinematografiji definisao ideološki tj. politički. Ovo je jedan, ako mogu da kažem, bar malo zdraviji odnos prema kinematografiji kao jednoj industriji koja zapošljava i od koje žive stotine, da ne kažem hiljade ljudi, to je prvo.
Drugo, moram da kažem da mi je svaka odluka Ministarstva kulture pod znakom pitanja zbog spiskova koje to ministarstvo proizvodi i zbog ideološkog pritiska na stvaraoce koji treba da stvaraju tzv. patriotsku, a ne neku, ako mogu čak da kažem, profitabilnu ili drugačiju kulturu, a najmanje kritičku kulturu. U tom smislu, dakle, Ministarstvo finansija, za sada, bar ne znam da je pravilo spiskove nepodobnih.
Doduše u svom izlaganju ministar Dinkić je na jedan vrlo, kako bih rekao, negativan način govorio o nevladinom sektoru. Stavio ga je u kontekst od prilike reprezentacije i trošenja uzaludnih para na lokalnom nivou pre svega, što je za mene jedan zanimljiv odnos prema sopstvenoj prošlosti jer je njegova prošlost u velikoj meri vezana za nevladin sektor i ta vrsta kritičkog odnosa bi možda trebala da postoji i prema sadašnjim aktivnostima samog ministra.
Dakle, pozdravljam i ponovo pozivam ministarstvo da prihvati naš amandman od 10% jer bez obzira koliko to bio relativno mali doprinos i kinematografiji i svim onim uslugama koje nevladina organizacije mogu da daju sada u skladu sa novim Zakonom o socijalnim uslugama. Dakle, da se ta suma poveća onoliko koliko to budžet može da podnese, a ovih 10% sasvim sigurno može da podnese.
Pozdravljam i činjenicu da se sa gospođom Mojović apsolutno ne slažem po ovom pitanju jer to znači da između ove dve klupe ne postoji puna saglasnost kako neko to hoće lažno da predstavi.