Zahvaljujem.
Ja ću se obratiti vrlo kratko, žao mi je što koleginice članice Odbora za kulturu i SNS nisu ovde, ali ću pokušati da objasnim našu podršku ovom amandmanu za koji smo bili spremniji i hrabriji od ostalih poslanika ovde koji tek sada kada je Vlada Republike Srbije podržala amandman gospođe Gorice Mojović, ohrabrili da o tome govori javno da će i oni podržati.
Poslanička grupa SNS i u razgovorima sa poslanicom koja je uvidela i ovim putem i sprečila, da li veliku grešku koja se potkrila Ministarstvu finansija ili namerom Ministarstva finansija da upravlja i resorom kulture. Otišli smo da razgovaramo i sa Ministarstvom kulture, kako se to u stvari desilo. Oni tvrde da nisu bili konsultovani u vezi ovakvog rešenja, ali dobro, poslanici su tu da ispravljaju i greške izvršne vlasti, mi smo bili spremni da podržimo ovaj amandman glasovima koje SNS ovde poseduje i taj amandman bi prošao i bez volje Ministarstva finansija i bez odluke Vlade Republike Srbije, oličene sada već odluci donetoj na sednici. Takođe smo i neke kulturne poslanike iz SPS, kao što je režiser, gospodin Dragojević, obavestili o ovoj nameri i ne sumnjamo da bi i oni glasali za ovakav amandman.
Osim toga što se potkrala velika terminološka greška, da ne postoji produkcija kinematografska, nego postoji filmska produkcija, pa da to i zanemarimo jer ne bi bilo moguće da se sprovodi ako nešto u zakonu koji se odnosi na filmsku produkciju potpuno drugačije definisano, gora namera je bila da ljudi koji rade u Ministarstvu finansija potpuno preuzmu Ministarstvo kulture, kako je kolega iz LDP rekao - da pokušaju oni to ne ideološki da raspodeljuju novac, iako nisam sigurna baš u to. Pre bih mogla da vam kažem da je teško ideološki deliti budžet koji ne postoji, a budžet za kulturu u Srbiji ne postoji, 0,6% je samo 0,6%, pa ga je teško i raspodeliti ideološki i da postoje namere, ali nema namere, niti ima takvih tendencija u kulturi dok je vodi ministar iz SNS.
Dakle, ono što je gore i što je katastrofalnije i što je sprečeno i zahvaljujem, mislim da sličan ili istovetan amandman postoji iz još jedne opozicione poslaničke grupe. To ću hrabro priznati da su brže reagovali, pre primetili da bliže propise u smislu ovog zakona šta je ulaganje u kulturu, u oblast kulture, a šta nije, daje Ministarstvo finansija, a ne Ministarstvo kulture, što bi bilo tragično za sve nas, hajde da koristim izraz koleginice – ponižavajuće za samog ministra, još veće poniženje za ljude koji se bave kulturom da stalno dobijaju ocenu finansijskog dela da li jeste nešto kultura, da li je to film, da li je to likovno stvaralaštvo, da li je to pozorište, potpuno sve jedno, daju ljudi koje čak ni fizički ne viđam da prisustvuju kulturnim manifestacijama ili događajima, a o njihovom znanju i obrazovanju, tu se uzdržavam, možda su im veći dometi, nego što mi to možemo da prepoznamo.
Dakle, mislim da šta je kultura najbolje znaju ljudi koji se bave kulturom, a finansije, pretpostavljam da im se niko iz Ministarstva kulture neće ni mnogo mešati, a mislim da bi trebalo da se zaista mnogo umešaju kada bude pravljena projekcija i kada bude pravni budžet za 2014. godinu, ili ćemo morati opet ovako amandmanima, sad smo pokazali postoji mogućnost saradnje između poslaničkih klubova. Ovoga puta je to kultura, što nam se mnogo puta i spočitava da se ljudi ovde u parlamentu i političari ne bave uopšte tim segmentom našeg društva, pa da pokušamo da vratimo ono što se ranije i što je ranije važilo u našoj državi, da uz fabriku sporta imamo još jednu fabriku koja radi, ako mogu da citiram, parafraziram Melinu Merkuri, a to je fabrika kulture. Hvala.
