Hvala vam, gospođo podpredsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svega ćemo se mi nagledati u Skupštini i tome služi parlament, pa i povodom ovog amandmana, gde je uočila narodna poslanica da je došlo do jednog previda prilikom pripreme zakona i otklonjeno je nešto što je moglo, sa stanovišta odgovorne službe, da bude otklonjeno i prilikom pravno-tehničke redakcije. Ali, ovoliko slaganje, uvek morate da se zabrinete u čemu se razlikuje od onolikog lažnog neslaganja kome smo prisustvovali prethodnih dana.
Tačno se zna šta je čiji posao. U pripremi zakona ministarstvo koje predlaže zakon šalje ga svima kojih se to tiče, koji gledaju samo one odredbe koje se njih tiču i na to treba da reaguju. Hajde da se zabrinemo, ne prozivam nikog pojedinačno, za to da neko ne zna osnovne odredbe zakona koji se odnose na oblast za koju je zadužen. To sigurno nije ministar. Prvo.
Drugo, manje je amandmana bilo na budžet Republike Srbije u ovom sazivu, nego li sada, na ovih nekoliko izmena, za koje svi znamo, i Vlada, i ministar, i Fiskalni savet, i MMF, svi su rekli – ovo su nužne, iznuđene mere u pokušaju da se suočimo da onim gde jesmo.
Nema razloga ni patetici, ni ideologiji, a posebno lupanju u grudi za nešto što je Vlada, naravno, prihvatila, za nešto što je, naravno, ministar finansija prihvatio. Još jednom čestitke prvom ko je to uočio i zadovoljstvo je da ste to vi.
Ali, da se mi razumemo. Upravo kada je gospodin Dinkić bio ministar finansija, Ministarstvo kulture nije moglo da potroši novac, jer nije bilo dobro organizovano. To je bilo 2004, 2005. i 2006. godine. Vraćalo je u budžet.
Upravo u svim prethodnim godinama kad god se pokazalo da se raspoređuje adekvatno novac u kulturi iz budžeta koje je Ministarstvo kulture tražilo, ne raspoređuje ga ministar finansija, nije bilo nikakvih problema. Problem je što nije bilo ovoliko diskusije i slaganja kada je usvajan budžet, a ima sada, kada se radi o meri koja terminološki nešto definiše, ali u stvarnosti će efekat kakav je bio i prethodnih godina – zanemarljiv. Ne rešava se ovim pitanje.
Kada sam već uzeo ovo vreme, samo da vas podsetim da sam se za godinu i po dana, kada sam prihvatio da obavljam dužnost ministra kulture, sreo sa ministrom kulture Francuske, obojicom Nemačke, pošto je to specifično, to su državni sekretari za spoljne i za unutrašnje, prethodnim i aktuelnim ministrom Rusije. Sva petorica su imali isti stav. Sada, kada je najveća kriza, treba izdvajati više za kulturu, jer kriza će proći, a kada prođe, šta ćemo ako smo izgubili osnovni identitet? Ali, to nisu ni kulturni centri, to nije u nadležnosti Ministarstva kulture, to nisu kroz ove zakone ni gradski, samo da znate podeljena je, ne mislim ništa loše, dobronamerno je to bilo, nego podeljena je odgovornost.
Kao što znate, najveći gradovi su prvi smanjili, i to ne juče, već pre nekoliko godina, drastično izdvajanja za kulturu. Nemojte da vam govorim koji su to gradovi i koliko su smanjili. Za nas sve je ključno da umesto da ovoliko vremena trošimo hvaleći našu spremnost da bismo mi glasali za nešto za šta ne treba glasati, umesto da se skoncentrišemo da u narednom periodu stvarno pomognemo da se više i ozbiljnije izdvoji za kulturu. Hvala svima na dobronamernosti.