Govorio sam po amandmanu.

Niste predlagač amandmana, gospodin Veselinović je govorio o amandmanu i koristio vreme od dva minuta.
Vi ste govorili po amandmanu, ali vašoj poslaničkoj grupi je isteklo vreme.

Gospodin Janko Veselinović je govorio kao ovlašćeni predstavnik, a ja sam govorio kao podnosilac amandmana dva minuta.

Da li me razumete gospodine Milivojeviću?
U skladu sa Poslovnikom koji primenjujemo imate određeno vreme vaše poslaničke grupe. Ono ukupno iznosi 55 minuta i 48 sekundi i ono je istrošeno. To sam htela da vam kažem.

Zahvaljujem vam, ali to ste mogli da mi kažete posle dva minuta.

Ministar Dinkić ima reč. Izvolite.

Niste rekli istinu, jer mi ovim zakonima rasterećujemo privredu. Ovo sam rekao i pre pauze, ali ću ponoviti još jednom, jer očito neke stvari ne želite da čujete. Ne verujem da niste čuli, ali ne želite da čujete.
Naime, smanjenje opterećenja privrede zbog smanjenja poreza na zarade sa 12% na 10% i povećanja neoporezivog dela zarade sa 8.700 na 11.000 dinara je veće od s druge strane efekta povećanja doprinosa sa 22% na 24% i ukupno rasterećenje privrede samo po osnovu ovoga je milijardu i 700 miliona dinara na godišnjem nivou. Kad se ubroje i ostala rasterećenja koja ovi zakoni u paketu donose, privreda će manje plaćati četiri milijarde dinara poreza, nego što ih plaća danas.
Još jedna stvar, penzije se u Srbiji na vreme isplaćuju. Isplaćivaće i u ubuduće na vreme. Ono što nama jeste potrebno je da vidimo kako i kojim merama da smanjimo i javni dug i budžetski deficit, koji je rezultat i nepovoljnog ekonomskog okruženja, govorim i o kretanjima u evrozoni, ali i velikog nasleđa od strane prethodne vlade. Mislim da je gospodin Arsić bio možda malo suviše sofisticiran kada je davao primer sa nasleđem sa kućom. Možda bi još jednostavnije bilo reći – bili ste u kafani, napravili račun i niste platili. Došli su novi gosti koji sada plaćaju taj račun koji ste vi ostavili. Taj račun nije mali. To je rast javnog duga od devet milijardi evra za prethodne četiri godine. To je dubioza samo u dve državne banke u vrednosti od 600 miliona evra, a u tri banke 620 milina evra.
Sve to što je napravljeno kao ceh mora da se plati. Mi jesmo ti koji mora da nađemo način kako to da rešimo. To nije moglo jednostavno da se izbriše gumicom, mada bih najviše voleo da je to bilo moguće.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, replika.

Moram da vam kažem, ne zameram ja vama, vas su ovde naprednjaci doveli kao glinenog goluba da mi pucamo u vas. Naravno, mi smo tu nameru prozreli. Niste vi ti koji pravite ekonomsku katastrofu u ovoj zemlji, toliku koliku pravi SNS.
Od 100 milijardi obećanih investicija u predizbornoj kampanji, ostalo je 100 milijardi balončića od sapunice i svaki oni puckaju, a džep građana Srbije svakog dana je sve tanji. Nema te alhemije, nema te matematike, metafizike, nema te politike i filozofije ili bilo koje discipline koja može da ubedi građane i da uveri građane Srbije da žive bolje.
Kod SNS zaista vidim brigu za građane Srbije. Oni brinu da građani Srbije slučajno ne počnu dobro da žive i u toj brizi su vrlo revnosni, kao i 2000. godine. Imaju pravo da tu brigu ispoljavaju na ovakav način, ali imamo mi pravo da se toj brizi suprotstavimo.
Kada je reč o ručku u kafani, znate, ručali su jednom u kafani pravda i nepravda i pravda kaže nepravdi – kako ćemo da platimo, nemamo para? Nepravda kaže – pustite mene, to je moj problem. Onda dođe konobar da naplati, a nepravda skoči na konobara, pa kaže – ma kakv ti je ovo ručak, sram te bilo, vidi kako ti je prljava kafana, vidi kakvi su ti tanjiri, izudara onog konobara i ode i ne plati. Onda onaj grdan konobar zavapi – pa gde je tu pravda? Pravda kaže – tu sam, al sam i ja ručala. Nismo mi sami ručali u toj kafani.

Narodi poslanik Veroljub Arsić, replika na izlaganje gospodina Milivojevića.