Replika, Judita Popović. Izvolite.

Gospodine ministre, ako sam vas dobro razumela, vi ste u stvari napravili jednu granicu između onih koji bi trebalo da plaćaju porez paušalno i onih koji ne bi trebali, a odrednica koja u stvari govori ko bi trebao da plaća paušal se tiče sposobnosti, intelektualnih sposobnosti, ako sam vas dobro razumela, onog poreskog obveznika. Dakle, ukoliko neko nije intelektualno sposoban da vodi knjige, on prosto treba paušalno da plaća porez.
Mislim da vam je polazna tačka greška. Intelektualne usluge koje pružaju advokati, i ne samo advokati nego i svi ovi ostali iz tačke 1, i računovodstveni, knjigovodstveni, itd, usluge odnosno delatnosti, govori o tome da su to veoma specifične usluge, često potpuno nemerljive, a da ne pričamo o tome koliko često nenaplative. U Srbiji je pamet najjeftinija. U Srbiji se nešto ne daje puno na znanje, na stručnost, na sposobnost. To je jako veliki problem. Zato i advokati kada naplaćuju, teško da mogu da naplate po advokatskoj tarifi.
Ja bih stvarno volela da vidim građanina Leskovca, Babušnice, Ade Sente, Perleza, koji može da izađe sa dokazom da je platio prema advokatskoj tarifi neku advokatsku uslugu. To prosto i nije tema. Tema je da su advokati specifična vrsta zaštitnika ljudskih sloboda i prava.

Vreme, gospođo Judita.

Ima reč ministar Dinkić. Izvolite.

Evo zašto je još rešenje u sadašnjem zakonu nepravedno. Ako su agencije za finansijsko posredovanje i agencije za nekretnine već sada dužne da vode knjige i ne mogu biti u sistemu paušalnog poreza, zašto isti tretman ne bi bio i prema marketinškim agencijama? U čemu je razlika između agencije za nekretnine i marketinške agencije? Zbog lobiranja, koje je bilo u prethodnom periodu, i oni su u sistemu paušala. Hajde sada da me neko ubedi da knjigovođa ne ume da vodi knjige, pa i knjigovođe treba da budu paušalno oporezovane. Isto važi i za advokate.
Ponavljam još jednu stvar, nije ovde u pitanju da li će neko imati porez koji je nesrazmeran njegovoj snazi. Niko to ne traži i niko to ne želi. Želimo zapravo pravedan sistem, gde će svako platiti srazmerno snazi - mali advokati sa malo posla manje, a veliki advokati sa više posla više. Ništa više od toga. To je veoma jednostavno i prosto mi je neshvatljiva odbrana protiv ovog principa. Kako možete na bilo čemu racionalnom da je zasnujete? No, naravno, to je vaše pravo, ali je apsolutno protiv svega onoga što ste pričali ceo dan i dva dana u ovim raspravama do sada.

Hvala i završavamo sa replikama.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče. Reklamiram čl. 27. i 107. - način vođenja ove sednice.
Mogućnost izbora je jako bitan, gospodine ministre. Dakle, da li će neki advokat ili bilo ko od ovih preduzetnika iz tačke 1. da se odluči za knjige ili za paušalni način vođenja, plaćanja poreza je…(Isključen mikrofon.)

Gospođo Judita Popović, molim vas, kada reklamirate povredu Poslovnika, morate meni da se obraćate i da mi obrazložite u čemu je povređen Poslovnik, a ne možete se obraćati ministru.

Molim vas, ako sada reklamirate povredu Poslovnika, upozoravam vas da ga u pravom smislu reklamirate, u protivnom ću vam izreći opomenu. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, reklamiram član 107. – povreda dostojanstva ovog parlamenta. Dakle, ministar je došao u parlament i ministar je tu da odgovara na pitanja i na diskusije poslanika. Vi ni u kom slučaju ne možete da isključite poslanika iz elektronskog sistema ukoliko niste ispoštovali proceduru koja je predviđena Poslovnikom. Tek ukoliko ste uradili sve ono sa opomenama, u tom slučaju imate pravo da isključite poslanika, ali niko ne može da prekida poslanika u njegovom izlaganju.
Jako je bitno da se, ukoliko se raspravlja o ovom članu zakona, sve nedoumice razjasne. I sada se dobacuje. I sada se smeta. I sada se pravi buka. Evo, već se krši Poslovnika, član 108, a vi ne reagujete. Dopuštali ste tokom celog dana raznorazne replike, a ovde se radi o jednom jasnom zakonskom članu i o jednom jasnom amandmanu na taj član zakona. Radi se o tome da se oduzima mogućnost izbora advokata i ostalih preduzetnika kako će da plaćaju porez. Dakle, ne radi se o tome da neće da plaćaju. U zemlji gde svaki treći čovek ne radi, u zemlji gde je 175 preduzeća u restrukturiranju…
(Predsedavajući: Ponovo ste, gospođo Judita, prešli na repliku.)
Ovo uopšte nije replika, samo vam argumentovano objašnjavam zašto ste trebali da mi date pravo na repliku, a time što niste dali prekršili ste odredbe ovog poslovnika. Dakle, ne smete da zaboravite da ovo jeste predstavničko telo, ovo jeste zakonodavno telo, ovo jeste parlament Republike Srbije. U tom smislu, morate da poštujete i parlament i poslanike koji govore u njemu.

Mislim da nisam prekršio Poslovnik, a vi možete da tražite da se o povredi Poslovnika izjasnimo u danu za glasanje.

Vi želite da pretvorite ovu skupštinu u javnu polemiku, a ne u konstruktivnu raspravu. Ono što ste imali da obrazložite o svom amandmanu, mislim da ste dali. Takođe, na sva vaša pitanja, dobro sam pratio, ministar je dao svoje obrazloženje. Prema tome, izlišna je bilo kakva rasprava. Vi ćete ostati na svom stanovištu, ministar će ostati na svom stanovištu, a poslanici će u danu za glasanje glasati onako kako oni budu hteli. Zato stvarno smatram da je izlišno i da zloupotrebljavate Poslovnik u vidu javne rasprave, u vidu polemike. To više nije rasprava o amandmanu i molim vas da to poštujemo.

Da li neko traži povredu Poslovnika?

Reč ima Judita Popović. Izvolite.

Poštovani gospodine potpredsedniče, reklamiram član 108. – vođenje računa o redu na sednici. Ne znam da li vi to ne primećujete ili ne želite da primećujete da se dobacuje dok jedan poslanik govori i dok jedan poslanik obrazlaže svoj legitiman stav o nekim mišljenjima, odnosno stavovima ministra Dinkića. Dakle, niste ni jednom opomenuli nikoga od poslanika koji su negodovali, koji su vikali, dobacivali i u stvari remetili red na ovoj sednici.
Gospodine predsedavajući, jeste, parlament je mesto, to je institucija gde se razgovara, gde se o zakonima polemiše. Ovo je mesto gde će se voditi rasprava, a ne izvan parlamenta i izvan institucija. U Srbiji je upravo to problem, što se mnogo šta radi vaninstitucionalno. Srbija je u velikim problemima zato što prosto ne dozvoljava preduzetnicima, ne dozvoljava ljudima sa vizijom i sa voljom da pokrenu neki svoj mali biznis. Srbija očigledno i dalje istrajava u onoj pogrešnoj ekonomskoj politici da uništava svaki preduzetnički duh, da uništava srednju klasu, da uništava ono što u stvari nosi ovu privredu, kada su svi giganti u međuvremenu propali.