Vrlo rado. To je jedno pitanje koje postavljaju svi koji dođu u Beograd da investiraju, da grade i da rade. Svi investitori koji dolaze ovih dana u Beograd postavljaju jedno pitanje, a to je – zašto je, kako oni nazivaju, taksa na vazduh u Beogradu oko 300 evra? To je jednostavno aktuelno kod svih stranih kompanija koje žele da investiraju u grad Beograd. Oni su saglasni da se plate dažbine na strana ulaganja grada, da se plate dažbine za infrastrukturu, ali nisu za to da se plate one dažbine koje realno ne treba da urade ili su već urađene u nekim prethodnim godinama.
Prema tome, stvarna gradnja na objektima, koje mi sada radimo, preko Građevinske direkcije Republike Srbije, to je naša direkcija, Vladina, su 400 evra po kvadratu, maksimalno. Znači, izvođenje i rad i materijal. Sve su drugo neke druge dažbine. Ne možemo podsticati građevinarstvo i sindikat građevinara je postavio to pitanje. Zašto su dažbine toliko velike?
Solidarna gradnja, koju smo ovih dana raspisali u 14 gradova Srbije, sve ponude su došle, ključ u ruke, do 400 evra, 380, 370, 390 i to je to. Međutim, ovo je jeftino zato što su se gradovi odrekli dažbina prema lokalnoj upravi. Imamo problem velikih dažbina.
To opterećuje lokaciju Prokop, gde je kompletno urađena infrastruktura i koči jednu od najvećih investicija u Beogradu. To je lokacija sadašnje železničke stanice. To je nekadašnji projekat koji je Milošević hteo da uradi, "Europolis", koji je proglašen tada za investiciju godine i koji je odličan projekat. Na 100 hektara zemlje, koja se nalazi na lokaciji najskuplje zemlje u Beogradu, svi investitori žele tu da grade, ali uslov je da se stara železnička stanica dislocira na Prokop. Na Prokopu je sve završeno, ali dažbine prema Prokopu su veće od same gradnje, a još za vreme pokojnog Branka Pešića sva infrastruktura je urađena.
Sada svi investitori koji su konkurisali za Prokop, kao što je firma "Trigranit" koja je dobila na tenderu posao, otkazali su kada su čuli cifre koje moraju da plate. Sada, da li je u interesu i Beograda da se ta investicija završi, da se na tom lokalitetu zaposli stotine hiljada ljudi, da se naprave veliki tržni centri, hotelski smeštaj, stanovi i sve ostalo, da se Prokop lokacija završi ili da se ušićari nešto kroz dažbine koje su u startu izuzetno velike?
Prema tome, ako želimo da pomognemo građevinarima, moramo da smanjimo ove obaveze. Evo, vidite na lokaciji Stepa, koja se sada završava, to je oko pet hiljada stanova, dažbine prema Ministarstvu narodne odbrane su velike, 21% stanova ide za lokaciju, 300 evra gradu, ostale dažbine koje su uplaćene i sve to kada saberete ispada da je lokacija izuzetno skupa po kvadratu, a u stvari u izvođačkom delu 400 evra sada košta ključ u ruke.
Prema tome, ako želimo pomoć građevinarstvu, građevinskoj industriji, ako želimo da zaposlimo ljude, 80.000 ljudi u građevinskim firmama je ostalo bez posla u međuvremenu, da ih vratimo na posao, što bi značilo za Srbiju, da ovaj odnos penzionera i radnika koji stvarno rade povećamo, nije kod nas problem penzija, nego je problem što malo ljudi radi i ne mogu da izdrže ovolike dažbine, mora broj zaposlenih da se poveća maltene za duplo da bi mogli da izdržimo sve ove dažbine koje su opravdane. Eto, to je taj razlog.
Zamolio bih nadležne i u gradu Beogradu i u Republici da ove dažbine svedemo na minimum i tako pomognemo građevinarima da bi mogli da radimo normalno, da investiramo, gradimo i da sve beskućnike obezbedimo. Kineske banke su nam podigle kredit ovih dana za 10.000 stanova sa kamatama od 2,5%. Možemo li mi da napravimo da lokacije budu jeftinije i da svi beskućnici u Srbiji dobiju krov nad glavom? Nema srećne porodice u Srbiji bez krova nad glavom. I natalitet i sve će da se pokrene.