Ne možete da nastavite.
U skladu sa članom 97. duplirano je vreme za poslaničke grupe.

Onda sam rekla sve što sam imala. Nastaviću u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SVM ću u narednih 20 minuta da iznesem sugestije i zamerke naše poslaničke grupe. Od predloženih pet zakona smo na četiri podneli ukupno 19 amandmana koji se uglavnom odnose na obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina i trudiću se da što jasnije obrazložim neke zamerke i da postavim pitanja gospodinu ministru.
Da krenem od Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Slažemo se da kada se obrazovno vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalnih manjina svako lice prilikom zasnivanja radnog odnosa treba da dostavi dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno vaspitni rad, ali smo u formi amandmana predložili da Vlada RS bliže opiše šta se konkretno podrazumeva, šta se može uzeti kao dokaz o znanju određenog jezika.
Nadalje, odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisano je da ustanove obrazovanja i vaspitanja mogu osnivati i nacionalni saveti nacionalnih manjina, odnosno da nacionalni saveti mogu osnivati ustanove vaspitanja, obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda i vršiti prava i obaveze osnivača i smatramo da na ovaj način izostavljanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina iz reda osnivača javnih škola može imati negativne implikacije na status obrazovno-vaspitnih ustanova kod kojih je već osnivač preneo ili je u toku prenos osnivačkih prava u skladu sa Zakonom nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Kada smo već kod ove teme, odnosno kod osnivačkih prava, dozvolite mi da postavim konkretno pitanje koje se odnosi na proces prenošenja osnivačkih prava sa Vlade RS na nacionalne savete koji traje već izvesno vreme. Radi se o Nacionalnom savetu Mađara koji se dopisuje sa Vladom RS već nekoliko meseci i onda je došao odgovor da što se tiče konkretnog prenosa osnivačkih prava školski odbor je taj koji treba da donese odluku, dok Vlada RS kao osnivač osnovnih škola samo daje odobrenje na to.
Svega je kod jedne škole odrađeno do sada sve, kao što je to zadnjim dopisom ministarstvo naložilo. Radi se o osnovnoj školi iz Čantavira kod koje je školski odbor odradio sve što je trebalo i pre nekoliko meseci je poslato to na odobrenje Vladi RS. Nažalost, nikakv odgovor još nije stigao, pa vas molim gospodine ministre ako može to nekako da se ubrza, jer ne bi bilo loše da se sve to završi do 1. septembra ili do početka nove školske godine.
Sledeće pitanje koje bih spomenula je nostrifikacija diploma. Pošto se nekoliko zakonskih predloga spominje kada je obrazovanje stečeno u inostranstvu, kada se sa studija vrate nastavnici ili profesori, najveći problem je nostrifikacija diploma.
Iskustva mnogih kažu da dugo čekanje nije neuobičajeno, odnosno da je to nažalost praksa, a i u samom Predlogu zakona o srednjem obrazovanju stoji da i državljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu stekao srednje obrazovanje ili pojedini razred škole, ima pravo da zahteva priznavanje stečene strane školske isprave. Pitanje je – kada zaista možemo da očekujemo olakšavanje priznavanja diploma. Naime, kod nas je praksa da se daje, kroz raznorazne komisije, nastavno naučno veće proverava svaki mogući ispit, nastavni plan i podudarnost sa našim programima. Ukoliko se u ovom programu utvrdi da strani nastavni plan i program odstupa od našeg domaćeg, sa kojim se upoređuje, priznavanje se uslovljava polaganjem dodatnih određenih ispita, čak i izradom nekih radova ili proverom znanja.
Mi iz poslaničke grupe SVM smatramo da bi procedura nostrifikacije diploma i nostrifikacije uopšte određenih ispita trebalo da bude jedinstvena, da se ne desi kao do sada da određeni fakulteti neće da priznaju diplomu, dok je kod drugih to moguće, a da ne pričamo o tome što je realan problem, da je nostrifikacija izuzetno teška, pa čak i nemoguća, ako određeni smer npr. ne postoji u našem obrazovnom sistemu.
Što se tiče izmena krovnog zakona i spomenutog penzionisanja, smatramo da treba zadržati postojeće rešenje koje upućuje Zakon o radu. Dakle, ako lice napuni 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života, ne bi bilo primorano da čeka kraj školske godine, to smo predložili u formi amandmana, da se briše ovaj predlog, jer već postojeći Zakon o radu daje mogućnost, ukoliko postoji obostrana volja, da se produži radni odnos do kraja školske godine. Znači, postoji već ova mogućnost.
Takođe, još samo jedan amandman na izmene i dopune tzv. krovnog zakona. Smatramo da donošenje akta kojim se uređuje mreža srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine treba i dalje da ostane u nadležnosti AP Vojvodine.
Sledeći predlog zakona je Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji, vi ste to vrlo lepo u svom uvodnom izlaganju rekli, precizira rešenja koja se odnose na osnovno obrazovanje, a ono se pre svega odnosi na pokazatelje, kako o dostupnosti, tako o kvalitetu i efikasnosti celog našeg osnovnog obrazovanja. Kao što znamo, u praksi postoji problem sa upotrebom stečenih znanja, što nažalost ukazuje da naše osnovne škole nisu baš funkcionalne. Verovatno je jasno da je za pripadnike nacionalnih manjina od osnovne esencijalne važnosti upravo mogućnost da pohađaju, kako osnovne, tako i srednje škole na svom jeziku. Predlozi zakona, kako o osnovnom, tako i o srednjem obrazovanju i vaspitanju dozvoljavaju da škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine ili dvojezično.
Amandmanom tražimo da se otkloni ova nedoumica u vezi sa ostvarivanjem obrazovno-vaspitnog rada za pripadnike nacionalnih manjina, odnosno da se precizira mogućnost ostvarivanja na jeziku nacionalne manjine, što je u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije kojim je utvrđeno da pripadnici nacionalne manjine imaju pravo na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama, kao i u ustanovama autonomnih pokrajina. Formulacija predloga zakona – ili ovako, ili onako – može dovesti do razvodnjavanja ovog prava pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje na maternjem jeziku. Istovremeno ovim našim amandmanom, predlažem da razmotrite, ostavljamo mogućnost organizovanja dvojezične nastave, ali isključivo pod uslovima predviđenim kako Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tako i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Vrlo je značajno, kada se obrazovno-vaspitni rad obavlja na jeziku nacionalne manjine, da škola organizuje nastavu srpskog jezika, da bi se naučio i zvaničan jezik države. Kada smo već kod ove teme, postoji i pitanje programa srpskog jezika kao nematernjeg ili srpskog jezika kao jezika društvene okoline, koliko smo obavešteni, predstavnici vašeg ministarstva, pokrajinskog sekretarijata i predsednik Nacionalnog saveta Mađara, imali ste zajednički sastanak gde je doneta odluka da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja osnuje radnu grupu koja bi odradila, pripremila program za učenje srpskog kao nematernjeg jezika. Međutim, prošlo je tu već nekoliko meseci izvesnog vremena i ništa se ne dešava na tom polju, bar mi nismo obavešteni, pa molim da i to pogurate ili ako znate i sada odgovor da nam kažete kako stojimo.
Nadalje, spomenula sam ukoliko je obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. A ako je obrazovanje na srpskom, neophodno je da učenici, pripadnici nacionalnih manjina, koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku, imaju mogućnost da kao izborni predmet pohađaju maternji jezik sa elementom nacionalne kulture, a da im se omogući, bez obzira što bi ovo bio jedan izborni predmet, da još mogu da biraju dva izborna predmeta, kao i ostali pripadnici većinskog naroda, da im se ne bi smanjila ova mogućnost, da ne budu uskraćeni za to.
Imamo amandman takođe na Predlog zakona o osnovnom obrazovanju kojim se precizira odredba da dobije na saglasnost, za odeljenje sa brojem učenika manjim od 15, važi ne samo za jednu godinu, već za ceo prvi ciklus obrazovanja. Znači, ako se odobri odeljenje sa manjim brojem učenika od 15, da ta saglasnost važi od prvog do četvrtog razreda.
Naravno, u potpunosti podržavamo odredbu prema kojoj je škola dužna da realizuje slobodne aktivnosti učenika, po pravilu u vidu rada u sekcijama, ali se pitamo da li to danas zaista funkcioniše, u praksi. Postavlja se pitanje – da li su nastavnici i profesori motivisani za takav rad, jer nažalost, u praksi se stiče utisak da možda i nisu.
Sledeći predlog zakona je Predlog zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju i njegov osnovni cilj je da škola omogući formiranje zrelih i odgovornih ličnosti sposobnih da donose odluke o vlastitoj profesionalnoj budućnosti. Ovde bi bilo izuzetno značajno da pri određivanju broja učenika i smerova škole zaista vode računa o potrebama privrede i mogućnostima daljeg školovanja upravo ovih učenika nego do sada, da se ne bi uzaludno proizvodili profili zanimanja za koje znamo da se vrlo teško zapošljavaju.
U ovom predlogu se predlaže da škola u okviru školskog programa, pored nastave, treba da realizuje i program školskog sporta. Nadamo se da će u budućnosti sve škole imati mogućnosti da odgovore ovoj obavezi i imati fiskulturne sale, jer znamo da, nažalost, trenutno nije takva situacija na terenu.
U obrazloženju Predloga zakona o srednjem obrazovanju je navedeno da je izvršeno usklađivanje ovog predloga zakona sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, ali to usklađivanje po nama nije potpuno. S toga vam predlažemo, gospodine ministre, dame i gospodo saradnici, da pogledate naše amandmane, jer većina naših amandmana upravo cilja na usklađivanje sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, usmereni su ka tome.
Postoji potreba za još jednom izmenom Predloga zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, jer je u nastavnom planu za srednje obrazovanje izuzetno značajan nastavni predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture svrstan u fakultativne nastavne predmete sa nedeljnim fondom od dva časa. Problem je što finansiranje ovih fakultativnih predmeta nije u obavezi vašeg ministarstva, Ministarstva prosvete i praksa je, odnosno činjenica, da se vidi da mlađi učenici, deca u nižem uzrastu biraju ovaj predmet, opredeljuju se za učenje Maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture, dok u višim razredima sami učenici se teže, odnosno vrlo retko odlučuju za to, izbegavaju ovo. S obzirom na status fakultativne aktivnosti, gotovo da ovog predmeta i nema u našim srednjim školama.
Zbog toga, kada ne bi bio fakultativni, već izborni predmet, kada bi postojala na taj način i obaveza finansiranja, kako u srednjoj, tako i u osnovnoj školi, uvođenje ocene koja bi ušla u prosek ovih đaka, sigurni smo da bi to zaista doprinelo motivaciji učenika za opredeljenje i izučavanje ovog predmeta, Maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture, kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi, a možda oni sami nisu ni svesni koliko im je to značajno tokom života.
Čuli smo u vašem izlaganju da novinu u ovim predlozima predstavlja pripremna nastava koju škola treba da ostvari za učenika koji je upućen na polaganje popravnog ispita, u ovom slučaju u obimu od 10% od ukupnog godišnjeg broja časova iz tog predmeta, ali, škola je dužna od sada po novom organizuje pripremnu nastavu za sve učenike za polaganje maturskih i završnih ispita u obimu od najmanje 5% od ukupnog godišnjeg broja časova iz tih predmeta. Ovo je značajno da bi rasteretili roditelje koji inače daju puno para za privatne časove.
Ono što smo čuli je da se očekuje da se od školske 2017/2018. godine polaganje prijemnog ispita za fakultete jednostavno zameni polaganjem mature. Videćemo kako će to da ide.
Sledeći, četvrti predlog zakona iz sfere obrazovanja je Predlog zakona o obrazovanju odraslih. Nažalost, kod nas do sada još uvek nije postojao adekvatan mehanizam za povratak odraslih u obrazovanje, iako je obrazovni nivo celokupne populacije izuzetno nizak. Stoga, ovaj predlog reguliše sticanje kompetencije i kvalifikacija potrebnih za lični i profesionalni razvoj, rad i zapošljavanje.
Moram da izrazim zadovoljstvo kako poslaničkog kluba SVM tako i svoje lično što ovaj predlog, konačno, pored formalnog obrazovanja priznaje i neformalno obrazovanje i informalno učenje, koji su isto tako značajni i prisutni u praksi. Priznavanje kompetencija kvalifikacija stečenih neformalnim obrazovanjem zaista predstavlja veliki korak kod nas. Izuzetno je bitno i priznavanje prethodnog učenja koje se ostvaruje procenom znanja, veština i sposobnosti stečenih obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom i koje omogućava da učenjem imamo i povećanje konkurentnosti na tržištu rada.
Na ovaj predlog zakona takođe imamo amandman kojim predlažemo da se Pedagoškom zavodu Vojvodine poveri posao vezan za sprovođenje postupka priznavanja prethodnog učenja na teritoriji AP Vojvodine.
Predlog zakona o obrazovanju odraslih predlaže da jedinice lokalne samouprave mogu osnivati savete za obrazovanje odraslih za čiji rad obezbeđuje finansijska sredstva ili ih mogu formirati kao deo već postojećih lokalnih socijalno-ekonomskih saveta odnosno lokalnih saveta za zapošljavanje. Donošenjem ovog zakona po prvi put se na sistemski način uređuje ova oblast, što je bitno, i pružaju bolje mogućnosti ljudima koji žele da se dodatno obrazuju ili da im se prizna prethodno znanje, stvara se pravni okvir za poboljšanje obrazovne i kvalifikacione strukture stanovništva a samim tim i povećanje zapošljivosti stanovišta, kao i profesionalne pokretljivosti. Smatramo da će donošenje ovog zakona biti zaista uspešno i značajno ako budemo videli konkretno i realno smanjivanje nezaposlenosti.
Poslednji predlog zakona iz ove sfere je Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Posle trogodišnje primene ovog zakona je konstatovano da postoje problemi u obezbeđivanju studentskih stipendija. Čuli smo da je praćenjem realizacije konkursa za dodelu studentskih stipendija uočen kontinuitet, što je dobro, u povećanju broja studenata koji ispunjavaju uslove – da očiste godinu i da ostvare prosek minimum od 8,5 prosečnu ocenu, ali, naravno, imajući u vidu da su budžetska sredstva vrlo ograničena, a radi podsticanja upravo tih najuspešnijih studenata, ova izmena se odnosi na to da se povećava zahtev prosečne ocene sa 8,5 na 9, što nije jednostavno. Ali, želela bih da podvučem da je značajno da studenti kojima je prosek 8,5 ne mogu da konkurišu za stipendiju ali mogu da konkurišu za kredit i oni neće imati obavezu vraćanja tog kredita ukoliko zadrže taj uspeh.
Gospodine ministre, pored ovih pitanja koje sam spomenula, imam još možda jedno ili dva kratka: da li se očekuje novi predlog zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima? Neku kažu da, neki kažu ne. Mediji su pisali o tome i verujem pošto smo i mi na Odboru za obrazovanje pričali o problemu finansiranja odnosno nedostatka tzv. niskotiražnih udžbenika koji se uglavnom odnose na udžbenike na jezicima nacionalnih manjina, da li ste upoznati sa tim problemom i šta se s time dešava?
Još jednom, želim da sumiram da SVM ima 19 amandmana na četiri predloga zakona. Jedino nismo imali zamerke ovom prilikom na učenički i studentski standard. Verujemo, i zbog prethodne uspešne saradnje sa vama, da ćete temeljno pogledati ove amandmane i ozbiljno razmisliti o istima. Zahvaljujem.

Hvala.
U skladu sa članom 87. određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Hvala vam gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, dakle, u okviru ove jedne tačke imamo objedinjeno osam predloga zakona. Šest je zakona iz oblasti prosvete, dva su zakona iz oblasti nauke. Veoma zabrinjava činjenica da je rukovodstvo Skupštine i svi oni poslanici koji su glasali da se objedini osam zakona u jednu tačku, da su to učinili tako, i da prosto, mi poslanici ne shvatamo značaj ovih zakona, jer je trebalo da jedan zakon bude jedna tačka.
Tako da je poruka koju mi danas šaljemo, da mi ipak nismo svesni značaja koje kvalitetno obrazovanje, ali na svim nivoima, ima za sveukupni napredak društva. Naravno, gospodine ministre vi niste odgovorni za to kako Narodna skupština organizuje svoje sednice, ali i vi ste u svom obraćanju potrošili sat vremena da biste nam, prosto, prepričali šta ovih osam zakona donosi novo.
Dakle, moraću u dvadeset minuta da govorim o svakom od ovih predloga zakona, a to neću moći, pa ću pokušati iz ugla najvažnijih ciljeva i zadataka koje pred nas postavlja Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, jer bi u stvari svi ovi predlozi zakona, barem ovi iz oblasti prosvete, trebalo da budu valjana razrada upravo tih postavljenih ciljeva.
Naime, u novembru prošle godine je Vlada Srbije usvojila taj veoma značajan dokument koji se zove Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, a na čijoj je izradi radila grupa eminentnih stručnjaka.
Neka rešenja iz Strategije ste u potpunosti ugradili u predloge zakona, ali za ostvarivanje nekih ciljeva smatram da imate polovična rešenja, i da će se teško dostići ciljevi iz Strategije sa ovako predloženim rešenjima. Na primer, smatram da nije dobro što ste u potpunosti prihvatili rešenje iz Strategije o osnivanju Agencije za obrazovanje i vaspitanje, to je novi član 10. u takozvanom krovnom zakonu, odnosno u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, gde vi propisujete osnivanje još jedne nove agencije, koja treba da počne sa radom 1. januara 2016. godine.
Između ostalog u tom članu propisano je i šta ta agencija treba da radi, da prati ispunjavanje opštih principa i ciljeva, ostvarivanje strateških pravaca razvoja i unapređenja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja. Onda u obrazloženju tog zakona je takođe navedeno, da bi ta agencija mogla da sprovodi istraživanja, da učestvuje u međunarodnim istraživanjima, itd.
Ovo su sve nadležnosti koje već ima Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pa je po meni trebalo, da vi prosto, preimenujete taj zavod u agenciju, jer vidim da se pozivate na Strategiju, jer je Strategijom zaista predviđeno formiranje te agencije.
Recimo, to je ideja da se ne formira još jedno telo koje će se baviti obrazovanjem i vaspitanjem, nego je trebalo Zavod da preimenujete, pa biste na taj način ispoštovali i to što su ljudi napisali u Strategiji, a možda ste mogli da utičete da to i takvo rešenje uopšte ne postoji u Strategiji, pa onda ne bismo imali ni ovaj problem. Doduše vi ste rekli da se tu neće zapošljavati novi ljudi, da ćete da napravite reorganizaciju u okviru zavoda, ali do 2016. godine ima dosta vremena. Mi iz ovog Predloga zakona ne vidimo da će se tako i organizovati rad te agencije, odnosno da će oni tu biti zaposleni.
Najambiciozniji cilj koji Strategija definiše je u stvari podizanje stope visokoobrazovanih i to do 2020. godine sa sadašnjih 6,5% u opštoj populaciji. Inače, ima sporenja oko ovog procenta zato što neki ljudi koji na drugačiji način to računaju, kažu da u Srbiji ipak ima oko 9% ili 10% visokoobrazovanih, a neke druge statistike kažu 6,5%. Tako da ovde sa oprezom izgovaram ovaj procenat.
Uostalom, Strategijom se kaže da nivo visokoobrazovanih u opštoj populaciji treba da se podigne na 38,5% kod ljudi od 30 do 34 godine starosti i to sve do 2020. godine. Dakle, za nekih 7,5 godina od danas. Ovaj cilj je u stvari zadatak za ceo sistem i to od predškolskog do visokoškolskog obrazovanja.
Vi ste kroz ove predloge zakona, posmatram ih kao celinu u odnosu na ostvarivanje ovog cilja, razradili neke mere, o njima ste govorili, recimo da se poveća obuhvat, da se obezbede odgovarajuće podrške itd. itd. Smatram da je ovaj zakon o obrazovanju odraslih i sve one mere za sprečavanje osipanja učenika iz sistema obrazovanja, da su i to mere koje treba da dovedu i do ovog cilja.
Sledeće što ste kroz zakon predložili, a treba uraditi, to je drugačiju raspodelu srednjoškolaca, grubo rečeno, odnosno da treba da obezbedimo da što više učenika koji završe osnovnu školu se opredele za gimnaziju odnosno za opšte obrazovanje i da se taj odnos koji danas postoji, gde 75% svršenih osnovaca se odluči za srednju stručnu školu a svega 25% za gimnaziju odnosno opšte obrazovanje, da taj odnos treba promeniti i da on treba da bude 50 – 50, odnosno da polovina učenika se opredeli za srednje stručno a polovina za gimnazije i naravno, da se što veći broj srednjoškolaca upiše na fakultet.
Kako postići ovako ambiciozan cilj, ako mi danas znamo da reforma gimnazija, odnosno opšteg obrazovanja nije ni započeta? Nastavni planovi i programi su zastareli, a čak ne znam iz koje su godine. Čak 2010. godine je bilo reči o tome da će se potpuno promeniti sistem matura, ali ako nismo reformisali gimnazije onda i ovo kao kraj tog srednjoškolskog obrazovanja naravno ne može da se realizuje. U Zakonu o srednjem obrazovanju imate članove koji govore o opštoj maturi, o stručnoj i o umetničkoj. Međutim kada će se to zaista i sprovesti i kada će sve te radnje biti završene a da dođemo do tog načina polaganja mature i što većeg upisa srednjoškolaca u fakultete, to nije jasno. U prelaznim odredbama kažete da će se po starome polagati matura sve do daljnjeg.
Takođe, kada je reč o gimnazijama, znate da nisu čak ni napravljeni novi standardi. Barem je to utisak nas koji godinama pratimo šta se dešava u obrazovanju. Utisak je da je to jedan strateški zaokret zato što je u prošlim vremenima mnogo truda i novca uloženo u reformisanje srednjeg stručnog obrazovanja. Imam podatke koliko je utrošeno u Projekat koji se zove "Modernizacija sistema srednjeg stručnog obrazovanja" koji je realizovan od 2009. godine pa još u ovoj godini traje. Utrošeno je mnogo na pisanje dokumenata, na konsultante, a čini mi se malo na opremanje kabineta i nedovoljno na obuku nastavnika.
Sada bih nešto rekla o izradi akta o mreži srednjih škola. Još jedan od preduslova za reformu srednjeg obrazovanja uopšte je to i tu ste predložili rešenja koja će trajati dve godine da bi se došlo do novog akta o mreži srednjih škola. Jedna godina je predviđena da se urade kriterijumi, a jedna je predviđena da se uradi na osnovu tih kriterijuma i sama mreža. Kritikovaću, to ćete videti i kod amandmana, da ste potpuno izbrisali kriterijume kakvi su bili do sada u Predlogu zakona. Pretpostavljam da ćete tim podzakonskim aktima definisati neke druge kriterijume, ali smatram da ako niste bili zadovoljni na način na koji su sada bili formulisani da ste mogli da date neke opšte. Dve godine do nove mreže srednjih škola.
I dalje govorim o tom cilju povećanja broja visoko obrazovanih osoba do 2020. godine na 38%, a onda ću u okviru toga da govorim nešto i o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu. Pooštravate kriterijume za dobijanje studentske stipendije pa se umesto dosadašnjeg prosečne ocene, koja se zahtevala za dobijanje te stipendije, 8,5 podiže na devet i plus da budu i svi ostali uslovi ispunjeni. Smatram da nije dobro što to pooštravate. Kroz amandman tražimo da to ne bude tako. U tom zakonu ukidate Fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Govorimo o onom cilju što više visoko obrazovanih, a ovde govorimo i o kvalitetu.
Stoji u obrazloženju zakona da ste imali problem da formirate fond, naročito od kako je nauka u vašem ministarstvu i da će ovde doći donetih ušteda. Meni ostaje da vam verujem na reč jer to ne mogu da proverim. Mislim da nije dobro da ukinite Fond za stipendije za izuzetno nadarene učenike i studente i da taj posao prepustite ministarstvu, zato što ministarstvo već radi jako puno stvari i valjalo bi da ovaj segment bude izdvojen. Pri tom imate neku jako propisanu proceduru koja uključuje ministarstvo, savete, a već je bilo reč i o tim posebnim testovima za proveru znanja. Govorite o izuzetno nadarenom studentu ili učeniku koji je osvojio jedno od prva tri mesta na republičkom ili međunarodnom takmičenju, a onda će taj učenik, odnosno student da polaže još neki test. Nije valjda da ne verujemo u ocene i da ne verujemo u rezultate koje taj učenik ili student postigne. To testiranje će vršiti saveti na predlog Konferencije univerziteta, pa savet utvrđuje predlog konačne liste, šalje ministru koji će da imenuje komisiju. To je jedna vrlo komplikovana procedura bez potrebe. Trebalo je da ostavite fondu.
Osvrnuću se na neka vaša rešenja oko ovih predloga zakona sa drugim važećim zakonima i sa nacrtima. Na više mesta u obrazloženjima zakona se pozivate na nacrte nekih zakona. To je malo neobično. Kada se pozivamo na zakon koji postoji i koji je važeći u redu je, ali kada se pozivamo na neka rešenja u nacrtima, a ne zakon koji je u pravnom poretku Srbije onda je to u najmanju ruku neobično. Na nekoliko mesta se pozivate na Nacrt o udžbenicima i nastavnim sredstvima i usklađujete rešenja iz ovog pravnog zakona.
U obrazloženju, a to znam jer smo na sednici Odbora za prosvetu imali sednicu posvećenu odobravanju ili neodobravanju udžbenika, pa je vaše rešenje da ste razvlastili sve savete, odnosno Nacionalni prosvetni savet i Savet za srednje stručne škole i obrazovanje odraslih, tako što oni više ne preporučuju ministru da odobri neki udžbenik. Na sednici Odbora su nam rekli da saveti imaju problem da formiraju komisije zato što nema dovoljno nezavisnih stručnjaka za pojedine oblasti. Ono što ostaje kao nadležnost saveta je da prati potrebe da se neki novi udžbenik uvede u neku oblast i da napravi plan udžbenika.
Dakle, tu ste nadležnost preneli na Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja jer će sada Zavod da daje preporuku.
Opet se postavlja pitanje, ili ako su saveti imali problem da nađu nezavisne stručnjake koji nisu u sukobu interesa, da izvrše procenu kvaliteta nekog udžbenika, kako to da sada zavod neće imati taj problem, jer problem će ostati isti? Smatram da nije u redu što ste izbacili savete iz čitavog ovog procesa odobravanja ili neodobravanja udžbenika, odnosno preporuke ili ne davanja preporuke.
Ono što se nadam da, kada već pričamo i o nacrtu udžbenika, jer pričamo jer ste vi uveli kroz predloge zakona, da će i taj nacrt imati neko rešenje za štampanje takozvanih "niskotiražnih udžbenika" za učenike osnovnih i srednjih škola, i to pre svega za učenike koji su pripadnici nacionalnih manjina, ali ne samo oni nego i za učenike srednjih stručnih škola. Dakle, to su medicinska škola, mašinska škola i ti neki drugi smerovi gde se štampa jako mali broj udžbenika.
Ne postoji štampač koji hoće da štampa te udžbenike zato što tvrde da onda stvaraju gubitak, a da nema zarade. Mi imamo situaciju da danas deca, odnosno učenici pripadnici nacionalnih manjina završavaju ovu školsku godinu, a da tokom cele godine nisu imali odgovarajući udžbenik. Nadam se da ćete se potruditi da u tom nacrtu nađete rešenje za ovaj problem.
Zatim, vi ste usklađivali neke odredbe i pozivali se na to da su one usklađene sa kolektivnim ugovorom koji je potpisan sa sindikatima radnika u prosveti. Tu pre svega mislim na član 32, mislim da to jeste ovaj Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, gde se uslovi za prijem u radni odnos propisuju da to ide preuzimanjem zaposlenog. Znači, ostaje ona varijanta da se može zasnovati radni odnos, ali da se raspisuje konkurs itd.
Međutim, sada tu odrednicu koja postoji u kolektivnom ugovoru se kaže da se zapošljavanje može vršiti i preuzimanjem ljudi, u žargonu prosvetari to zovu "sa liste gde se nalaze tehnološki viškovi". Inače, ovo je bila preporuka i do sada direktorima škola da na taj način postupaju. Ovo je zaista bio izvor velikih problema, kako zaposlenih, kako ljudi koji su ostali bez norme, tehnološki višak, itd. Znači, ovde je bio haos.
Volela bih da čujem zašto ste vi uvereni da će sada biti drugačije? Jeste da će ovo sada imati snagu zakona, ali opet, ako ne bude odgovarajućih inspekcija i kazni, tu se ništa mnogo neće promeniti.
S druge strane, to su im postavili neki mladi profesori koji do sada nisu radili u školama, nemaju ni tu sreću da se nađu na listi tehnološkog viška, oni kažu – vi, ljudi kršite naše ustavno pravo da pod jednakim uslovima možemo da se zaposlimo. Zaista, oni treba da čekaju da više nema nikoga za neki predmet na toj listi tehnološkog viška, da bi uopšte mogli da konkurišu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, članovi Ministarstva za prosvetu, kolege poslanici, u početku svog govora htela bih da naglasim da ovi važniji zakoni, u stvari, set ovih važnijih zakona koji se odnose na prosvetu, mislim da je glavna moja zamerka u tome što su došli u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, što smo imali jako malo vremena i mi poslanici da im se posvetimo, posebno su stručne službe, profesori, škole, bez obzira što su pre ovih zakona skoro slični zakoni bili skoro u proceduri, ali su povučeni i bili su u javnim raspravama. Ali, ipak naša javnost, škole, nisu imale dovoljno vremena da pogledaju i da se izjasne o ovim novim, da kažem, Predlozima zakona o obrazovanju.
Obrazovanje je naša, trebalo bi da bude najjača i grana kojoj treba najviše da se posvetimo jer znamo da u njoj ima jako puno problema, a i sve zavisi od toga kakve ćemo generacije školovati i kakve generacije da izađu iz škole.
Kao i moja koleginica koja dolazi iz Saveza Vojvođanskih Mađara, ja takođe dolazim iz Vojvodine, pripadam nacionalnoj zajednici, pratim manjinsko obrazovanje i moj govor ću najviše posvetiti obrazovanju nacionalnih zajednica, ne samo u Vojvodini, nego i u Srbiji gde možda učenje maternjih jezika nema takvu tradiciju kao što ima u Vojvodini, ali tim manjinama u Srbiji koje tek počinju da razvijaju učenje svojih maternjih jezika treba pomoći možda više nego što je to slučaj u Vojvodini.
Nastava jezika nacionalnih manjina mora da ima drugačiji tretman u obrazovnom sistemu u osnovnim školama, a i u srednjim i nije dobro da bude uvrštena u poslednju grupu izbornih oblika i da ima tretman kao hor, pozorište, treći strani jezik, da se maternji jezik ocenjuje, a da ocena ne ulazi u prosek, što je bilo do sada.
Maternji jezici čuvaju multijezičnost u Srbiji i treba im posvetiti veću pažnju. Tretman koji su do sada imali nije unapređivao učenje maternjih jezika, već je udaljavao od učenja maternjih jezika. U osnovnim školama, u redovnoj nastavi, nema udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. Fakultativno učenje se ocenjuje, ali ocena ne ulazi u prosek.
Manjinski jezici, jezici nacionalnih manjina su u izbornim predmetima, nisu u toj grupi izbornih predmeta kao što je veronauka i građansko, to je izborni predmet B grupe, nego su još u nižim izbornim predmetima, u stvari u grupi V, gde su, da kažem, ne potcenjujem, sekcije, hor, folklor, sport. Mislim da poistovetiti maternje jezike i jezike nacionalnih zajednica nije dobro u takvoj multinacionalnoj, multijezičkoj sredini, kao što je Srbija, staviti ih u nivo takvih predmeta.
Za učenike pripadnike nacionalnih manjina treba da se organizuje nastava jezika nacionalne manjine, maternjeg jezika, sa elementima nacionalne kulture, kao obaveznog izbornog predmeta, da se nastavi predmet ocenjuje i da ocena ulazi u prosek. Oko toga je bilo puno diskusija, uglavnom u tome da će se pripadnici nacionalnih manjina opterećivati time, da će dobiti dva izborna predmeta.
Nacionalne manjine svakako i sada imaju dva izborna predmeta, imaju veronauku ili građansko i fakultativno uče maternji jezik. Znači, oni već imaju dva izborna predmeta. Ako se roditelji, pošto kod svakog upisivanja, svake godine se vrše anketa, ako se roditelji opredele da hoće da njihova deca idu na maternji jezik, to nije neko opterećenje, ali mislim da treba dati motiva toj deci da ako već dolaze na časove maternjeg jezika, da se to ocenjuje i da ta ocena ulazi u prosek, jer ne vidim zašto je to problem da stvarno ta ocena ulazi u prosek, ne postoji nikakvo opravdanje.
Zavod za unapređenje, obrazovanje i vaspitanje je dao svoje stanovište o tome i rekao je da manjine koje pohađaju nastave na srpskom jeziku, mogu da izaberu dva izborna predmeta ukoliko je jedan od njih maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. Time ne bi bilo ugroženo učenikovo interesovanje za druge izborne predmete, a on bi nesmetano mogao da izabere i uči i svoj maternji jezik i drugi izborni predmet, kao i drugi učenici. U suprotnom, zakon kaže jedno, a pravilnici drugo.
Zakonom se daje pravo na učenje jezika nacionalnih manjina, a pravilnicima, odnosno podzakonskim aktima se to pravo ograničava i učenje jezika se stavlja u izborne predmete.
Pitam se kako neko može da bira jezik, kada je već rođenjem predodređen da taj jezik govori? Potrebno je samo nastavom da se to podstakne i da se to sistemsko učenje u školi na neki način podstiče.
Hoću da kažem da se stvarno u praksi pokazalo da zakon daje jedne osnove obrazovanja, ali podzakonski akti nisu usklađeni. Ili, čak na nekim terenima nastavnici koji neguju jezik, mislim da i to negovanje jezika nije dobra terminologija jer znamo u koga se neguju jezici. Mislim da ne mogu da se neguju. Jezici se govore, jezici se uče. Mislim da iz te terminologije treba izbaciti negovanje jezika.
U zakonima koji se tiču obrazovanja više ne postoji termin maternji jezik. Veronauka je dobro obrađena i u ovom zakonu. Vidim da je čitav član 32. posvećen verskoj nastavi. Čak je i obrazovana Komisija za versku nastavu.
Malo me je razočaralo što u ovom novom zakonu, i u Zakonu o osnovnom i u Zakonu o srednjem, jer se jezici nacionalnih zajednica uče i u srednjim školama. Mene je prvo razočaralo zašto ni u jednom zakonu ni jedan član nije posvećen jezicima nacionalnih manjina. Spominje se samo u više članova, ali ni jedan član u zakonu, ni u jednom, ni u drugom, ne obrađuje obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina kao pojedinačni član.
Mislim da učenjem maternjih jezika možemo da se pohvalimo u celom svetu, da je to ono čime stvarno možemo da uđemo u svet razvijenijih država. Čak UN imaju i jedan dan u godini koji su posvetili maternjem jeziku. To nije jezik nacionalnih zajednica, ni manjina, nego je to maternji jezik. Znači, i UN čak neguju taj termin maternji jezik.
Ni jedna država ne može da se pohvali time da u njoj postoji obrazovanje na rusinskom, slovačkom, rumunskom, mađarskom i drugim jezicima u kontinuitetu 260 i više godina. Srbija može time da se pohvali i mislim da je jedina, ne u regionu, nego čak i u svetu, koja baš može time da se pohvali, da ima obrazovanje na jezicima nacionalnih zajednica koje traju više od 260 godina. Mislim da je to dobro i hoću da pohvalim.
Molim Ministarstvo da obrati pažnju na amandmane koje smo dali, jer unapređenjem jezika nacionalnih zajednica samo nam se otvaraju mnoga vrata, ne samo u svetu, nego i među sobom, jer poznavanje tuđih jezika, jezika naših komšija, vodi velikoj toleranciji, a mislim da je možda u ponekim vremenima i nema.
Neću da govorim o amandmanima. Liga socijaldemokrata Vojvodine je napisala preko 20 amandmana koji se odnose na sve te zakone. Molim vas da ih pogledate. Mislim da su kreativni. Uradili smo ih sa najboljom namerom, da popravimo zakone. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.