Narodni poslaniče, nikome nije izrečena opomena. Ako želite da se nekome izrekne opomena, to ne može biti vaš zahtev. Izricanje opomene je, nažalost, obaveza predsedavajućeg. Molim vas da ne zloupotrebljavate Poslovnik i pravo da dobijete reč da govorite o povredi Poslovnika.
Da li još neko želi da govori o povredi Poslovnika? (Ne)
(Srđan Milivojević, s mesta: Replika.)
Narodni poslanik Srđan Milivojević traži repliku. Žao mi je, narodni poslaniče, potpuno je jedinstven stav poslanika Narodne skupštine da nema potrebe da se daju replike i da poslanici kažu bilo šta mimo dnevnog reda, kako za vas, tako i za sve druge narodne poslanike.
Još jedanput član 106. – o dnevnom redu. Podsećam vas da je moja obaveza da izričem opomene onog trenutka kada se narodni poslanik izgubi iz dnevnog reda. Ako ćemo striktno poštovati, poštovaćemo sve odredbe striktno.
(Srđan Milivojević, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Narodni poslanik Srđan Milivojević želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu člana 104, s obzirom da sam direktno pomenut imenom i prezimenom od jednog narodnog poslanika…

Narodni poslaniče, pravo na repliku je diskreciona odluka predsedavajućeg. To ne može biti povreda Poslovnika. To pravo je dato predsedavajućem, zato da bi se mogao održavati red na sednici Narodne skupštine. Zahvaljujem.
Takođe je striktno odredbama Poslovnika zabranjeno dobacivanje. Molim narodne poslanike, svima vam znam imena, stvarno vas molim da ne dobacujete.
Zahvaljujem se još jednom narodnom poslaniku Milisavu Petronijeviću, ništa lepše od striktne primene Poslovnika.
Na član 26. amandman je podnela narodna poslanica Ana Novković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Hvala.
U članu 26. je taksativno navedeno šta školski program treba da sadrži. To je dobro jer vidimo da, osim obrazovne, ističe se vaspitna uloga škole, kao i njeno povezivanje sa ostalim institucijama u lokalnoj zajednici. To je dobro, škola ne sme da bude jedan izolovani sistem.
Ovde bih eventualno dodala, zato sam i podnela amandman, da školski program sadrži i program podrške inkluzivnom obrazovanju i vaspitanju. Danas je o inkluziji bilo dosta reči i dosta smo o tome debatovali. Inkluzija je, faktički, ispit za čitavo društvo. Usvajanjem ovog amandmana će se obezbediti da i ta deca dobiju kvalitetno obrazovanje, s jedne strane. S druge strane, ovo bi pomoglo školama u implementaciji inkluzije. Kako sam već rekla, škola u tom procesu nikako ne može da bude sama. Kroz ovaj program podrške inkluzivnom obrazovanju, one bi mogle da ili traže asistente, ili da traže prilagođena nastavna sredstva za ovu decu. Zato smatram da bi sastavni deo školskog programa trebalo da bude i program podrške za inkluzivno obrazovanje. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Boško Ristić, Milovan Marković i Nebojša Zelenović i zajedno narodni poslanici prof. dr Miodrag Stojković, prof. dr Janko Veselinović i Jovana Mehandžić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.

Kratko ću u vezi ovog amandmana.
Ovo je, zapravo, dodato 10-o načelo u izradi školskog programa. Zahvalio bih se ministru na tome što je Vlada usvojila ovaj amandman. Mislim da se u isto vreme treba zahvaliti i učiteljima, odnosno Savezu učitelja Republike Srbije, jer su oni tražili da ovakvo načelo uđe u tekst zakona. Smatram da je to dobro načelo, da se uvažavaju užasne karakteristike u procesu psihofizičkog razvoja.
Obezbeđivanje uslova za život i rad u školi je jako bitno. Kasnije ćemo, u sledećem amandmanu, govoriti zbog čega je to bitno za sam rad i funkcionisanje škole. Zahvaljujem se još jednom i mislim da je ovo dobar put kojim idemo. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslani Dušan Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Boško Ristić, Milovan Marković i Nebojša Zelenović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Ovaj amandman vezan za normu učenika u odeljenju, podneo je veliki broj poslanika iz gotovo čitavih poslaničkih grupa i mislim da to ne treba tajiti, to je javna stvar, na inicijativu Saveza učitelja Srbije.
Savez učitelja Srbije je to dosta dobro formulisao, braneći normiranje broja učenika u odeljenju, ograničenjem na 25 učenika, dosta dobrim pedagoškim razlozima. Mislim da je najveći broj poslanika i prihvatio, iz tih razloga struke, da priloži amandman sa tom intencijom.
Ono što, međutim, ostaje stvar za dalju diskusiju i koju treba učiniti javnom, i kroz raspravu o ovim zakonima, jeste istovetni zahtev sindikata.
Međutim, argumentacija tu više nije pedagoški motivisana i ako ima, i mislim da tu za Ministarstvo nije sporno, iskreno se nadam, pedagoško utemeljenje. Uostalom, to je jedna od intencija strategije razvoja obrazovanja u Srbiji, a vezano za perspektive. Iz sindikalnog naboja u ovom zahtevu vidi se da je zapravo problem materijalni status nastavnika, odnosno strah od mogućih tehnoloških viškova u prosveti i da bi se uvećanjem broja odeljenja, što bi se dobilo smanjenjem broja učenika u odeljenju, stvorio prostor za veći broj nastavnika u prosvetnoj praksi, baš kao što bi se, ako se odustane od finansiranja perkapito i zadrži intencija, koja je takođe sindikalna, finansiranjem po odeljenju dodatno i finansijski zaradilo, što je legitimna sindikalna intencija.
Mislim da ne bismo smeli da preko ove tačke dnevnog reda pređemo u okviru pedagoških i normativnih situacija u samom obrazovnom procesu, a da se ne osvrnemo i na ovaj sindikalni zahtev i perspektive dijaloga po tim pitanjima. Hvala.

Dva minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da kažem sledeće iz pedagoških, iz sindikalnih razloga da treba, a zarad kvaliteta obrazovanja, da se ograniči broj učenika na 25. Veliki sam pristalica toga.
Moram da kažem da ste me, gospodine ministre, pokolebali u načelnoj raspravi kada ste rekli da za to sada, u ovom trenutku, ne postoje materijalni i prostorni razlozi. Ako se ne varam, govorili ste čak i o brojkama koliko to odeljenja, itd. Dakle, nalazimo se u jednoj situaciji, broj učenika ograničiti na 25, ne znam da li bi neko iz pedagoških razloga u Srbiji mogao to da ospori, da li bi to neko mogao da ne podrži. Ako sam razumeo, gospodine ministre, u izlaganju u načelnoj raspravi, i vi ste rekli da se za to zalažete. Šta me koleba? Koleba me jaka argumentacija koju ste izneli - jeste ljudi to dobro, jeste lepo, ali nemamo uslova ovog momenta to da sprovedemo.
Ako je to tako i protiv sebe ću podržati taj stav iz jednog razloga, dajte da budemo realni, nemojte da usvojimo nešto što ne možemo da sprovedemo. Da banalizujem stvar, nemojte da lažemo narod da to možemo da uradimo. Dakle, ta mi je dilema i jaka argumentacija, samo ta, što u ovim uslovima, u ovom vremenu, u ovoj ekonomskoj situaciji nema tih uslova za to. Sve ostalo, apsolutna podrška bi bila da se sprovede.
Ono što želim, takođe, da podržim, a to je pravac, cilj, koji ste odredili kada je u pitanju strategija obrazovanja, da se do 2020. godine dostigne taj cilj. To znači i obaveza o stvaranju uslova da se to uradi. Dakle, da se dođe u situaciju, da se stvore uslovi da može da se ograniči broj učenika na 25 u odeljenju.
I sam sam bio u dilemi kada se povela rasprava o tome, stekao se nekako utisak da se nudi neko u ovom predlogu zakona lošije rešenje, nego što je bilo. Onda sam malo tragao i našao, a vi, gospodine ministre, me ispravite ako ne govorim tačno, a to je da je dosadašnje rešenje bilo do 30, a maksimalno 34. Doduše izuzetno 34, što je u stvari postalo pravilo. Dakle, smanjeno je u odnosu na to, nema više 34, nego je maksimalno 30. To je već jedan korak napred.
Kada su u pitanju kombinovana odeljenja, za dva razreda bilo je maksimalno 20, sada je 15. Za više bilo je maksimalno 15, sada je 10. Tako sam došao do zaključka da, u stvari, ovo rešenje koje se nudi je rešenje koje je moguće u ovim ekonomskim uslovima u kojima se nalazi naša zemlja, ali da ne pogoršava položaj. Čak ako se ne varam Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i na kraju krajeva, kada sam govorio o načelnoj raspravi, dobro je prvo što se ne zove zakon o osnovnoj školi, nego što se zove Zakon o obrazovanju i vaspitanju.
Na kraju krajeva, onaj predlog koji je i prethodna Vlada, u kojoj ste vi bili ministar, predložila, negde januara 2012. godine, je imala isto rešenje. Šta hoću da kažem? Da se ne stvori utisak u javnosti da se sad nudi nešto gore, nešto lošije, nego jasno i podržavam što želite u celoj ovoj situaciji, vodeći jedan stravično jak, ogroman sistem u vreme kada nema para, nema ničega, kada je hrabrost i voditi ga i sačuvati ga, da izađete i da tako pošteno kažete – jeste ljudi lep predlog, svi bi to podržali, ali ne možemo da ga sprovedemo sad, zbog toga što ne postoje materijalni i prostorni uslovi.
Dakle, ostajem i dalje zagovarač, ali uvažiću vašu argumentaciju, koja je dosta jaka, da za sada u ovom trenutku nema takvih mogućnosti, a hvala Bogu, vremenom ćete biti u obavezi da stvorite takve mogućnosti da to može da se sprovede. Hvala.