Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Nebojša Zelenović, ima reč.

Kao podnosilac ovog amandmana mogu da razumem, ali pitaću nešto baš i zbog učitelja, jer su i Savez učitelja Republike Srbije insistirali. Očekivao sam žučniju raspravu po ovoj tački, čak mnogo žučniju nego po ovim ostalim koje su bile u toku današnjeg dana.
Mislim da je ovo ključno pitanje - šta treba da se dogovorimo? Dakle, mi smo tražili da ne bude u odeljenju više od 25, a ni manje od 18 učenika. Čisto da vodimo računa o nekoj racionalnosti.
Sada ste u obrazloženju stavili da prostorni razlozi ne dozvoljavaju da se uradi trenutno takva stvar, ali sam iz ove rasprave razumeo da se vi zalažete za takvo rešenje, što ja takođe pozdravljam. Samo bih sada voleo da razjasnite i ovde nama i svima koji bi želeli, da kažem, budu uključeni u ovu temu - šta vi to planirate da preduzmete u sledećih godinu, ili dve, ili tri, da zaista zaživi kao neko zakonsko rešenje u nekom budućem periodu? Koji su to koraci koje će Ministarstvo preduzeti, da zaista broj učenika u odeljenju ne bude veći od 25? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, pa i ja kao i ostale moje kolege se zaista pitamo zašto ovaj amandman nije usvojen, a to je zato što je predložen od šest različitih poslaničkih grupa. Znači, ovo u stvari nije bilo jedno političko pitanje, bilo je jedno nacionalno pitanje. Zašto?
Zato što to piše u strategiji, mi smo tu strategiju usvojili, i složili se da to do 2020. godine tako bude. To bi trebalo da poštujemo, naročito kada znamo da ste na osnovu te strategije odbili jedan amandman na član 18.
Tu se malo kosimo sa nekim odlukama, koristimo tu strategiju onda kada nam odgovara da odbijemo neke amandmane, a onda koristimo da usvojimo neke amandmane. Ili smo podjednaki pod svim amandmanima ili nismo.
Sa druge strane, vaše objašnjenje je da se amandman ne prihvata iz razloga što nema materijalnih i prostornih uslova. U potpunosti se slažem. Mi smo jako siromašna zemlja. Međutim, ono što mi treba da shvatimo je da smo mi siromašna zemlja po broju dece. Mi smo u zadnjih 10 godina izgubili 120.000 dece. Ako vi stavite sve to na papir, koliko u proseku učenika ide u jednu školu, umesto onih 200 škola koje su zatvorene trebalo je da se zatvori 600 škola. Dolazimo u jednu situaciju da održavamo jedan broj učenika, a da ne održavamo mrežu škola onako kako treba. Nema racionalnog korišćenja svih tih škola.
Koliko se sećam, Vlada je usvojila kriterijume za mrežu, naročito tih osnovnih škola. Po tome smo mogli ovaj amandman da stavimo, da je broj učenika po odeljenju 25 i da svi zajednički idemo u tom pravcu i da 2020. godine stignemo do tog cilja.
Apelovao bih na vas i u ime moje poslaničke grupe i u ime ostalih pet poslaničkih grupa da ipak ovaj amandman prihvatimo. Hvala.

Dva minuta i pet sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Povodom ovog amandmana, mislim da je sa pedagoške tačke on idealno postavljen, zaista onako kako to istorija pedagogije u prošlosti je obrađivala, počevši čak od antičkih vremena do danas. Dakle, pedagoški je najoptimalnije rešenje do 25 učenika. Možda je još optimalnije do 20 učenika u prava četiri razreda osnovne škole, a do 25 od petog do osmog.
Međutim, kad to primenimo na naš vaspitno-obrazovni sistem, tako je nama obrazloženo, a mi koji se malo brojkama o vaspitanju i obrazovanju bavimo, kada bi to primenili sad u Srbiji, momentalno bi dobili određeni broj "viška" odeljenja i viška prosvetnih radnika, radi se o ogromnom broju. Zašto? Zbog toga što neke škole imaju preko 30, pa čak i 40 u Beogradu, da budemo otvoreni, sa 40 đaka, a u osnovnim školama, u tzv. patuljastim školama, kako mi u pedagogiji kažemo, školama sa po jednim ili dva do pet učenika. To uvećava finansijski budžet, probija budžet Republike Srbije i to je zaista tačno. Sa tog aspekta budžeta, zaista, kada će biti primenjeno ne znam, ali moje mišljenje, da budem objektivan, mislim da neće u bliskoj budućnosti, s obzirom na ekonomsku situaciju zemlje u kojoj se nalazimo. Smatram da je dobro da ovo sada ostane u zakonu zato što mi u proseku sada imamo 19,5, neka me ministar ispravi, prosek učenika. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Ana Novković, pa narodni poslanik Milan Lapčević i posle njega narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Hvala.
Isto bih podržala amandman da u odeljenju ima 25 učenika. Ako želimo savremeno i kvalitetno obrazovanje, zaista moramo da imamo manji broj učenika u odeljenju i to je zaista pedagoški opravdano.
Da bismo koristili savremene metode rada, oblike rada, nastavna sredstva, ako hoćemo da deca umeju da primene znanje, ono što uče, onda zaista je mnogo lakše i efikasnije raditi sa manjim brojem učenika u odeljenju. Međutim, ja sam duboko svesna u kakvoj situaciji se Srbija nalazi i da, nažalost to moram da kažem, nema novca za ovakvo nešto.
Zamolila bih ministra, a i u Strategiji tako stoji, da se u narednom periodu, kada se steknu finansijski i ekonomski uslovi, ponovo se razmotri ovo pitanje i da omogućimo da u našim odeljenjima ima optimalan broj učenika sa kojima nastavnici mogu kvalitetno da rade i da svakom učeniku posvete onakvu pažnju kakvu zaslužuje.
Iskreno se nadam da će u narednom periodu, za neku godinu moći da u skupštinsku proceduru dođe zakon kojim ćemo izmeniti ovaj član i da će u odeljenjima biti do 25 učenika. Pozdravljam to što je sa 34 broj učenika u odeljenju smanjen na 30, ali prosto svi zajedno, zbog naše dece, našeg obrazovanja, treba da radimo na tome da u odeljenju bude manji broj učenika. Hvala.

Minut i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Pridružio bih se ovoj raspravi koju su kolege iz različitih poslaničkih grupa vodile do sada u prilog tome da trebamo smanjiti maksimalan broj učenika u odeljenju na 25. Razumem obrazloženje koje je ministarstvo dalo, da su i prostorne, a naročito finansijske mogućnosti takve da u ovom trenutku to nije realno da može da se sprovede, ali se ne bih složio sa njim. Zašto? Zato što jedini resurs kvalitetan koje jedno društvo ima jeste obrazovan čovek, jeste znanje. Ako to stavimo kao prioritet, kao cilj, ne postoji limit i ne postoji obrazloženje – nema sredstva. Ništa neće proizvesti veću vrednost i napredak društvu od znanja. Tu ne može da bude ograda, ne može da bude limita, ne može da bude obrazloženje – nemamo sredstava.  Jedini kvalitetan način da se ta sredstva u budućnosti umnože i da povećaju društveni standard jeste ulaganje u znanje.        
Navešću vam primer Finske. Slučajno sam sreo jednu našu sugrađanku koja je otišla pre dvadesetak godina u Finsku i priča njena iskustva. Kaže – Finska je zemlja koja nema velikih prirodnih bogatstava, uglavnom je to sever, nemaju nafte, nemaju rude, imaju samo jezera i nešto malo šuma. Bukvalno ništa od prirodnih bogatstava nemaju, a imaju jedan od najboljih standarda na svetu. Na čemu se bazira taj standard? Na perfektnom obrazovanju. Sve je podređeno obrazovanju. Sve je podređeno deci. Vaše je samo da dete rodite, država preuzima obavezu da brine o njemu dok poraste, da mu kupi knjige i da ga vozi u školu i da mu kupi kompjuter i da mu organizuje nastavu, bukvalno sve. Zato oni imaju vrlo visoko obrazovane ljude, prosečno je to visoko u poređenju sa drugim zemljama, ali imaju jako mnogo obrazovanih ljudi i baziraju svoj razvoj i svoj visok standard upravo na visokim tehnologijama i na velikom znanju.
Dakle, ograda da nemamo dovoljno para za obrazovanje, vrtimo se u krugu. Ako nemamo para za obrazovanje, nećemo nikad ni imati para, jer to obrazovanje može da donese pare.
Problem jeste i kolega Atlagić je izneo da je prosečan broj đaka 19,5, što je manje od 25, ali nije problem u tome. Da je tih 19,5 u svakom odeljenju, onda bi bilo idealno, ali nije. Hajde tamo gde ima premalo đaka, po 12, po 13, da nekako dovedemo meru na 20, onda ćemo imati taj prosek od 25 i imaćemo kvalitetnije obrazovanje. Što više para uložite u jedan kvalitetan obrazovni sistem, veće šanse imate da društvo izvučete iz krize. Sve drugo je prazna priča i krpljenje rupa od danas do sutra. Hvala.