Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Želim kao repliku povodom…

Nemate pravo na repliku, možete da koristite vreme poslaničke grupe.

U redu, od vremena poslaničke grupe.
Mislim da je krajnje nekorektno diskutovati bez elementarnog poznavanja načina finansiranja vaspitno-obrazovnog sistema, ni od kakve volje Vlade Republike Srbije, a najmanje ministra finansija u Vladi Republike Srbije, pa i u poslovima rebalansa, ne zavisi finansijsko pokrivanje ovih troškova, jer je to u vaspitno-obrazovnom sistemu Republike Srbije obaveza lokalne samouprave. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Marko Atlagić. Izvolite.

Kratko. Kao čovek koji je dugo godina radio i u osnovnoj i u srednjoj školi, u sredinama ravničarskim i brdskim, itd, dozvolite da najpre kažem da me čudi što prethodni govornik spominje neke patriotske stranke.
Odmah da kažem, mislim da u ovom parlamentu nema deljenja na patriotske i nepatriotske, da smo svi patriotske stranke. Ovo je patriotski parlament, kao što je i u Mađarskoj patriotski parlament. Molim vas, nemojte nas deliti na patriotske i nepatriotske stranke.
E sad, povodom ovog člana, mislim da ima logike. Prethodna koleginica poslanik što je predložila za decu u prava četiri razreda osnovne škole dva kilometra, znači više od dva kilometra da se prevoze. Zamislite decu u brdskim krajevima, kroz šumu. Tu roditelji svakodnevno moraju da vode decu. Jednostavno se slažem, ono što kolega poslanik, prethodni govornik pre mene rekao, da se možda obaveže zakonom lokalna samouprava, da omogući takvoj deci besplatan prevoz.
Zaista je u prvom razredu osnovne škole, zapravo, teško je uopšte govoriti da se neko ne prevozi na udaljenost od tri kilometra i četiri. Molim vas, ko je taj koji će u brdsko- planinskim predelima kroz šumu pustiti svoje dete, gde su deca izložena raznim vrstama divljači tamo, tako da preti bezbednost dece. Dakle, možda bi dobro bilo da se preporuči, ako ne obaveže lokalna zajednica da osigura deci u prav četiri razreda osnovne škole i ova koleginica koja je pre govorila, mislim da ima smisla i da je to na neki način i briga lokalne zajednice i države u celini o našoj deci u bezbednosnom smislu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Jovana Mehandžić, replika. Izvolite.

Hvala.
Imala sam samo kratko nešto da dopunim što se tiče finansiranja nekih od nadležnosti koje su prebačene na lokalnu samoupravu sa nivoa republike. Nalazimo se u trenutku kada je lokalnim samoupravama ukupno do sada uskraćeno više od 200 miliona evra prihoda i zbog toga ne mogu da prihvatim da citiram "elementarno nepoznavanje sistema funkcionisanja" koje mi je prebačeno.
Dakle, i te kako dobro znam kako se donosi budžet Republike Srbije, koje nadležnosti prebačene sa republike na lokalnu samoupravu i šta se tačno finansira iz budžeta, odnosno iz državne kase na jednom, odnosno drugom nivou.
Prema tome, ne bi bilo loše da dva resorna ministarstva sednu i dogovore se šta je najbitnije barem za decu od prvog do četvrtog razreda, vezano za prevoz. Verujem da to može da bude jedan od prioriteta ove države. Dakle, brinite o deci koja imaju sedam, osam, devet i deset godina na adekvatan način, ne možda u sredinama obavezno koje su gradske, nego obratite pažnju na ruralne sredine i na, kao što je ovde neko rekao, decu koja putuju kilometrima peške kroz šume zimi, noću, danju, itd. Živite ljudi u realnosti u kojoj živimo i mi. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ima pozdravim grupu studenata sa Novog Beograda, koji trenutno prate deo današnje sednice na galeriji velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Miroljub Stojčić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, evo samo u cilju pojašnjivanja nekih stvari vezano za ovaj amandman. Želim da napomenem da ovde ministarstvo, odnosno Skupština usvaja zakon i ministarstvo predlaže način prevoza učenika. Sasvim je korektno rešenje što se tiče davanja kilometraže, da je to otprilike četiri kilometara.
Plaćanje naknade za prevoz vrše lokalne samouprave i zaista na ovaj način apsolutno razumem kolege iz DS da se smanji kilometraža na dva, ali to bi izuzetno ugrozilo budžete lokalnih zajednica.
Ako vam kažem da jedna lokalna zajednica koja ima 10 hiljada učenika, na mesečnom nivou finansira prevoz sa milion dinara, verovatno bi smanjivanje kilometraže na dva kilometara povećalo to barem za još milion dinara najmanje, da bi to apsolutno bila velika opasnost za budžete lokalnih zajednica.
Prema tome, ovde ministarstvo propisuje, odnosno Vlada i mi donosimo zakon, a lokalne samouprave plaćaju iz svojih budžeta.
Ovde se radi o sledećem. Ne plaćamo mi pešačenje učenika nego plaćamo onih četiri i više kilometara prevoza za učenike gde je organizovan prevoz. Prema tome, mislim da je zaista korektno rešenje od strane ministarstva i predlažem da prihvatimo ovako kako je ponuđeno u zakonu. Hvala lepo.