Dame i gospodo narodni poslanici, SPO-DHSS kao da su pisali ove izveštaje. Zbog vremena koje je preostalo ću se fokusirati na Izveštaj Zaštitnika građana i podsetiti javnost i poštovane kolege da je Izveštaj jedna sublimacija naših političkih stavova i političkog delovanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U 2012. godini je najveći pad u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana. Na to smo ukazivali i zbog toga nismo prošle godine glasali za rebalans budžeta, za ovaj budžet i nećemo glasati ni za ovaj rebalans budžeta.
Vladu ćemo podržati na njenom evropskom putu i u borbi protiv korupcije i kriminala, ali ne i tabloidizacije te borbe i eventualne selektivne borbe protiv korupcije i kriminala.
Uz napredak određenih političkih prava i sloboda jasno se iz izveštaja vidi da je izostala reforma administracije, koja je i dalje troma, neefikasna, u kojoj ima viška zaposlenih i, po pravilu, tamo gde ih ima najviše najveći je broj pritužbi. Primera radi, to je u gradu Leskovcu. Slabost institucija, na to smo stalno ukazivali.
Kao desničari se zalažemo za snažnu državu, za snaženje institucija i za snaženje ljudskih i građanskih sloboda i prava. Država u kojoj građani, sa svake strane, osećaju pravičnost i pravdu i odnos poštovanja i funkcionisanja pravne države je najbolja država. Sve ostalo je improvizacija države.
Ono što nas ne raduje, to je što su, recimo, heroina borbe protiv korupcije gospođa Verica Barać nije imala podršku unutar sopstvene zemlje da se ispitaju te 24 sporne privatizacije, pa je zato nalog trebao da nam stigne iz Brisela. Da li je Brisel zainteresovaniji za borbu protiv korupcije i kriminala ili to treba da budemo mi?
Ono što nas interesuje u budućnosti, od ove i od svih budućih vlada, da svi ovi impulsi koji stižu pozitivni od Evropske komisije, od nezavisnih regulatornih tela, stižu od Vlade. Takva Vlada, sa takvim političkim stavovima i sa takvim namerama, će imati našu punu podršku. Bez obzira da li smo deo vladajuće većine ili deo opozicije, kao što je sada slučaj, mi ćemo uvek ono što je dobro podržavati, a ono što je loše sigurno nećemo.
Ovde smo nebrojeno puta ukazivali na nepoštovanje medijske strategije i na netransparentnost vlasništva. Skoro nam je iz Brisela, od Evropske komisije, stiglo još jedno upozorenje da treba da poštujemo medijsku strategiju i da formiramo šest regionalnih javnih servisa i da država izađe iz vlasništva nad medijima i da se utvrdi transparentnost vlasničke strukture. Opet kažem, to je nešto što smo stalno ponavljali i umesto da takvi impulsi i inicijative stižu iz Vlade, oni nama po pravilu stižu iz Brisela.
Veliki je broj nepoštovanja prava pacijenata, od liste za čekanje za operacije, za zračenje itd, a posledice toga su izgubljeni mnogi ljudski životi. Mislim da je reforma penzionog i sistema zdravstvenog osiguranja nešto na čemu u budućnosti treba u potpunosti insistirati.
Drugo, čini mi se da niko nije pomenuo da je sud u Strazburu najviše zatrpan tužbama iz Srbije. To je još jedan od bitnih pokazatelja ne funkcionisanja države i njenih institucija i neefikasnost. Zbog toga ćemo mi, kao poslanička grupa, stalno na tome potencirati.
Ugroženost prava dece je frapantna. Vršnjačko nasilje poprima zabrinjavajuće razmere, a država adekvatno ne reaguje. Mi nemamo čak ni dovoljno školskih policajaca, školska dvorišta nisu javne površine, ne postoji zakonska regulativa kojom školsko osoblje može da spreči okupljanje i delovanje kriminalnih struktura itd.
Ono što nas raduje u pogledu inicijative zaštite građana za ocenu ustavnosti ili za ne menjanje određenih zakona podudara se sa stanovištem naše poslaničke grupe. Naime, tražili smo pooštravanje, dobili smo pooštravanje, mera za krivična dela protiv polne slobode i Zaštitnik građana se zalaže da se te mere ne ublažuju, što u potpunosti pokazuje da na isti način razmišljamo i da imamo isti pristup prema tom problemu koji nije problem malih razmera.
Ono što je, takođe, jedno od kršenja ustavnih garancija na privatnost pisma i komunikacije, Zaštitnik građana je ukazao na način na koji smo ukazali i mi. Ne razumemo novu bezbednosnu proveru koja nije na zakonu zasnovana i koja nema svoje obrazloženje, gde se potencira da određene ličnosti ne stupe na određene funkcije bez valjanog obrazloženja, što mislimo da je korak unazad.
Ono što je za našu poslaničku grupu prihvatljivo, to je pored preventivnog delovanja i pored analize postojećeg stanja, da Zaštitnik građana ima i aktivnu ulogu, da predlaže šta treba konkretno da se izmeni. Kažem, u tom smislu, na isti način razmišljamo.
Jedna koleginica je vrlo lepo rekla, uzela mi je misao, da svaka Vlada treba sve izveštaje nezavisnih regulatornih tela, koji su apsolutno objektivni, da doživi kao zadatak broj jedan i kao smernice kojima treba da deluje u budućnosti, kako bismo iz ovoga što se zove improvizacija države postali jedna ozbiljna evropska zemlja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine Jankoviću, gospođo Petrušić, kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se ograničiti na izveštaj gospodina Saše Jankovića. Želim da kažem da je ovo vrlo detaljan i konkretan izveštaj, ali želim da kažem da mislim da su problemi koji postoje u državi potpuno jasno definisani u sledećoj rečenici koju ste naveli u ovom izveštaju. Ona kaže: "Ni u jednom od prioriteta reforme državne uprave koji su ugrađeni odgovarajućom državnom strategijom, ni u 2012. godini nije napravljen ključan pomak, pogotovo ne u depolitizaciji i racionalizaciji. Uprava na svim nivoima, državnom, pokrajinskom i lokalnom, ostala je alat socijalne politike i partijski plen".
Mislim da preciznije nije moglo da se prikaže stanje u onoj oblasti u kojoj očekujete da se da ključan doprinos u zaštiti ljudskih prava i sloboda. Javnost može da vidi rad Narodne skupštine, procese u kojima se donose zakoni. Javnost može, u najvećoj meri, da vidi rad Vlade, ono što Vlada radi. Šta je to državna uprava, na šta se oslanja vaš rad, i Vlada, i Skupština? Možemo povremeno da vidimo, ali nažalost možemo da konstatujemo žalosno stanje koje ste vi konstatovali.
Jedan od problema na koji ste ukazali, a o kojem smo mi više puta ovde govorili, gde je suštinski problem, jeste što je Strategija reforme državne uprave, usvojena 2005. godine, zaustavljena 2007. godine. Kako je zaustavljena? Zaustavljena je u svom suštinskom i ključnom zadatku, a to je depolitizacija. Ona se pokazala, a nastavljena je od strane ove Vlade, u onom segmentu koji se odnosi na primenu Zakona o državnim službenicima. Vi ste ovde sa pravom ukazali na jednu stvar. Da li je primenjen i sproveden konkurs prilikom izbora lica na položaju? U kojoj meri je sproveden? On je faktički zaustavljen posle 2007. godine. U prethodnom mandatu taj zakon je odlagan različitim izmenama i dopunama, samo one završne odredbe koje se odnose na rokove u kojima treba da bude ispunjen.
Za vreme ove Vlade, nemam informaciju, to bi bilo zanimljivo da čujemo od samog predstavnika Poverenika za informacije od značaja, da li je i jedan konkurs bio raspisan? Da li je iko izabran na pomoćničko mesto ili na drugo mesto po položajima na osnovu Zakona o državnim službenicima? Kada dođemo u situaciju da se devalvira ključan segment iz Strategije koje snose depolitizaciju, ne možemo govoriti o efikasnoj, snažnoj i racionalnoj državnoj upravi. Da li vi imate podatak koliko sada Srbija ima državnih službenika? Da li je neko ministarstvo taj podatak objavilo? Da li postoji podatak i da li je neko nadzirao kako su sprovođeni zakoni o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji i maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi? Da li je neko taj podatak izneo?
Sećate se kako je gromoglasno najavljena depolitizacija i racionalizacija državne uprave kada su ti zakoni ovde usvajani. Oni su se pokazali samo kao zgodan povod za političku demagogiju, a ne istinska želja da se izvrši depolitizacija i racionalizacija državne uprave.
Sada se sa pravom pitate zašto se vaše preporuke ne sprovode ili zašto se zakoni ne primenjuju? Ovde ste konstatovali jednu inflaciju propisa i to je tačno. Mi smo pre neki dan usvajali, kako je ovde nazvano, rezoluciju u zakonodavnoj politici. Naša poslanička grupa je glasala protiv, ne zato što smatra da Narodna skupština i Vlada ne treba da imaju jasan i konkretan način i plan kako će da vode zakonodavnu politiku, nego zato što se pokazalo da je to neprimenljivo i da se nije izvršila prethodna analiza na koji način se vodila zakonodavna politika.
Sa pravom ste ukazali na problem inspekcija, ali podsetiću na jedan ključan problem. Mi nemamo zakon o inspekcijskoj službi. O čemu mi pričamo? O najvažnijem instrumentu koji treba da ima jedna vlast da bi sprovela zakone. U krajnjoj liniji sprovođenjem zakona se ostvaruje nečije građansko pravo. Mi nemamo krovni zakon o inspekcijskoj službi. Bili smo svedoci najave u prethodnoj Vladi da će se to činiti parcijalno, pa je donet Zakon o upravnoj inspekciji, pa su najave bile i iz drugih ministarstava, ali nemamo krovni zakon.
Nismo raspravljali u Narodnoj skupštini o tome šta je to inspekcija. Kako onda očekujete, a to ste rekli, da se definišu nadležnosti i ovlašćenja inspekcije koja treba da bude temelj državne uprave i birokratije? Za demokratske procese je važna Narodna skupština i višepartijski sistem, važna je kontrolisana izvršna vlast, važna je civilna kontrola organa bezbednosti, ali ako nemamo državni aparat, birokratiju, mi nemamo državu. To je ključan problem na koji ste vi ovde ukazali. To je nešto na čemu želim ovde da insistiram, zato što je to izuzetno važno.
Gospodine Jankoviću, vi morate da ukažete na problem primene zakona koji se odnosi na državne službenike. Nećete imati uspeha u realizaciji vašeg posla ako ne dobijemo profesionalnu i depolitizovanu državnu upravu, ako svi pomoćnici ministara ne budu izabrani na konkursu i ako ne dobijemo u tom delu profesionalni kadar. Naravno, zamenici su političke ličnosti i oni treba to da ostanu. Važna je odgovornost i onih organa koji su u Vladi zaduženi za to. Imamo utisak da su ti organi faktički prestali da rade.
Osim toga, Visoki službenički savet je zadužen i za unapređenje i razvoj lica koja rade u državnoj upravi. Mi nemamo nikakvu informaciju u kojoj meri je unapređena naša državna uprava i naša birokratija, da li su organizovani kursevi, sa kojom tematikom, da li su korišćene neke uporedne analize ili, u krajnjoj liniji, dobra uporedna praksa u zemljama koje imaju razvijenu državnu upravu, kao što je Francuska. Mi nemamo te podatke. Ima se utisak da se državna uprava pustila jednostavno iznad fokusa interesovanja i zato ste vi verovatno sa pravom došli do ove definicije da je ona postala alat socijalne politike, jer kršeći Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji, odnosno upravi, imamo ponovo zapošljavanje i partijski plen, jer se jednostavno ne sprovode zakoni koji se odnose na državne službenike, a nismo još počeli da sprovodimo i zakon koji se odnosi na javna preduzeća, na izbore direktora.
Mislim da morate u narednom periodu, pored svih drugih organa koje kontrolišete, fokus da stavite na ove probleme, jer će Srbija biti u velikom problemu da primeni zakone, da sprovede reforme koje su joj potrebne i, u krajnjoj liniji, zbog toga će trpeti građani. Vi ste ovde lepo rekli – mi smo tu da građani ne budu bili prinuđeni da idu na sud. Nisam se dotakao pravosuđa. Na kraju se sve svodi na sud. Ključno pitanje zaštite ljudskih prava je to kako efikasno radi pravosuđe? O tome ćemo pričati ovih dana, ide Strategija reforme pravosuđa. Tu je katastrofalna situacija. Bez državne uprave, bez jakog pravosuđa, sav vaš posao, uz sve dobre namere, neće biti efikasan. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, gospodine Jankoviću, gospođo Petrušić, dame i gospodo narodni poslanici, LDP će u Danu za glasanje podržati izveštaj Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
Međutim, za LDP je izuzetno važno da ovom prilikom iskažemo našu podršku ovim institucijama u Republici Srbiji za sve ono što su uradile u prethodnim godinama i nadamo se da će i u narednom periodu uspeti da nastave da rade u onom intenzitetu i u onom obimu kao što su do sada radile. Zašto govorim u tom obimu? Zato što je karakteristika ovih izveštaja da je odnos vlasti iz prethodnog perioda i vlasti sada apsolutno gotovo ista u odnosu na ova tela u Republici Srbiji.
Ovde ne govorim samo o reagovanju na preporuke koje daje Zaštitnik građana ili Poverenica za ravnopravnost, ovde mislim i na sistemsko urušavanje ovih institucija, u materijalnom smislu. Kako drugačije da objasnim informaciju da je rebalansom budžeta za 2013. godinu, o kome ćemo raspravljati u ponedeljak, smanjen budžet Poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa 89 na 77 miliona dinara? Da ne govorimo o nepostojanju adekvatnog prostora za ove institucije. Da ne govorimo o onome o čemu je govorio i Zaštitnik građana, o manjku saradnika koji treba na adekvatan način da odgovore očigledno na povećan broj potreba građana Srbije da se obrate ovim institucijama.
U razgovorima sa građanima Srbije, ono što je važno da prenesem vama i javnosti, to je povećana zainteresovanost građana da se vama obrate, zato što jedino u vama trenutno vide neku vrstu sigurnosti na koji način mogu da ostvare neka svoja prava, zato što državna uprava i pojedini organi vlasti ne postupaju shodno njihovim potrebama.
Ovi izveštaji za LDP su sveobuhvatni i, ono što je najvažnije, apsolutno pokazuju krvnu sliku društva u kome se mi nalazimo. Nemojmo da se čudimo zašto danas imamo povećan intenzitet delovanja ekstremnih grupacija desničarskih grupa, zato što nam ovi izveštaji pokazuju klimu koja apsolutno omogućava pojavu takvih slučajeva u našem društvu.
Ono što je važno za LDP i za mene lično kao pripadnika jedne nacionalne manjine, to je, da parafraziram jednu poruku koju možemo da vidimo ovih dana na bilbordima, da ste vi u stvari čuvari i zaštitnici evropske, građanske i demokratske Srbije. Nijedna žandarmerija, nijedna policijska jedinica, nijedan pojedinac, nego vi kao institucija, odnosno ljudi koji predstavljaju institucije u koje građani imaju poverenje.
Zaštitnik građana je u svom izveštaju ocenio poštovanje ljudskih prava u nekih šest oblasti. Želeo bih samo da kažem neka svoja zapažanja koja sam uvideo čitajući ovaj izveštaj. Na primer, što se tiče reforme pravosuđa, mnogo je rečeno u izlaganjima prethodnika šta je bilo dobro, a šta nije bilo dobro, zašto je zaustavljeno sprovođenje pojedinih zakona, ali ono što je važno, a ne piše u ovom izveštaju, to je da je u decembru mesecu oko 600 sudija vraćeno na posao, ali 600 sudija koji su članovi jedne vladajuće političke partije. Tih 600 sudija su pre izbora u maju mesecu postali članovi SNS, vraćeni su na posao, ali nismo dobili informaciju da li su oni i dalje članovi SNS. Da li je to nezavisno pravosuđe?
Takođe, kada govorimo o borbi protiv korupcije, izuzetno je važno da kažemo da borba protiv korupcije ne zavisi od jednog čoveka, da borba protiv korupcije treba da zavisi od institucija, a mi u Srbiji ni danas nemamo izgrađene sve institucije za borbu protiv korupcije. Mi i danas, godinu dana posle konstituisanja nove vladajuće većine, nemamo npr. zakon o zaštiti uzbunjivača, jedan prost zakonski okvir koji treba da zaštiti one ljude koji ukazuju na korupciju.
Takođe, kada govorimo o vladavini prava, složio bih se sa onim o čemu je govorio gospodin Palalić i sa onim što piše u izveštaju Zaštitnika građana, a to je nesprovođenje Zakona o državnim službenicima, ali za nekoliko dana ističe sve odredbe vezano za izbor direktora javnih preduzeća po novom Zakonu o javnim preduzećima.
Mi iz LDP postavljamo pitanje već tri meseca – za koja državna preduzeća, kad kažem državna, mislim na ona preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno ovlašćenje za njihov rad ima Vlada Srbije, su raspisani konkursi za izbor direktora? Recite mi samo dva javna preduzeća, a rok je 30. jun 2013. godine.
Kako da govorimo o vladavini prava, kada Vlada Srbije u zadnja dva meseca imenuje upravne odbore javnih preduzeća, a po Zakonu o javnim preduzećima koji je ova skupština usvojila u decembru mesecu, upravni odbori kao instituti više ne postoje, već postoje samo nadzorni odbori? Je li to vladavina prava?
Kako onda možemo da očekujemo da građani poštuju neke zakone ili zakonske obaveze, kada Vlada Srbije ne poštuje ono što je ova skupština usvojila? Ovde, kao Narodna skupština, treba da kažemo - dosta više! Bez obzira da li se radi o jednoj vladajućoj većini, drugoj vladajućoj većini, ovde se govori o vladavini prava. Nema nama EU u Briselu, mi evropske vrednosti moramo da gradimo ovde u Srbiji, a ne u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice.
Takođe, kada govorimo o državnim službenicima, ja ću napomenuti slučaj pomoćnika ministra za kulturu koji je prošle godine sastavio spisak javnih ličnosti, izdajnika, koji su dali podršku LDP i DS. Takođe, slične spiskove posle toga su počeli da prave ekstremisti. Zašto? Zato što je to tolerisano jednom državnom službeniku, onda i svaki ekstremista ima pravo, po njihovom tumačenju, da pravi te iste spiskove izdajnika, i na taj način da nas vraća u period devedesetih godina.
Takođe, hteo bih da kažem nekoliko stvari, a vezano je za zaštitu pripadnika nacionalnih manjina. Vi ste u ovim izveštajima to na jedan izuzetno adekvatan način rekli. Ovde ću apsolutno da se složim sa onim što ste, gospodine Jankoviću, rekli kao preporuku, a to je da je neophodno pripremiti, izmeniti dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Godina 2014. je godina u kojoj treba da se održe izbori za nacionalne savete. Ako ne budemo, kao Skupština Srbije, izvršili izmenu pojedinih odredbi ovoga zakona, bojim se da ćemo imati samo jednu lošu atmosferu među pripadnicima nacionalnih manjina koja će se, naravna stvar, reflektovati na sve građane Republike Srbije. Zašto? Zato što većina građana u Republici Srbiji ne zna šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina, koje su njihove obaveze i što je najvažnije, što odredbe sada Zakona o nacionalnim savetima apsolutno nisu usaglašene npr. sa odredbama Zakona o kulturi.
Pomenuću takođe i nefunkcionisanje Bošnjačkog nacionalnog veća, odnosno Nacionalnog saveta Bošnjaka u Srbiji, ta tzv. dualnost koju je stvorila Vlada Republike Srbije, odnosno tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a sada je preuzelo Ministarstvo pravde, gde se u tehničkom mandatu priznaje neki Nacionalni savet Bošnjaka, koji je izabran 2001. godine, nisam napravio lapsus, 2001. godine, a ne priznaje se Nacionalni savet koji je izabran na izborima 2010. godine.
Zašto je to problem? Zato što Bošnjaci, kao pripadnici nacionalne manjine, u Republici Srbiji ne mogu u punom obimu da uživaju sva ona prava koja su definisana Zakonom o nacionalnim savetima, tiče se kulture, službene upotrebe jezika, obrazovanja. Takođe, ne mogu da učestvuju procesima koji su definisani Zakonom o nacionalnim savetima, vezano za imenovanje pojedinih upravnih odbora, kulturnih institucija ili definisanja pojedinih zakonskih predloga.
Takođe, želio bih, kada govorimo o službenoj upotrebi jezika, da se složim sa preporukom Zaštitinka građana, gde on kaže da je potrebno obezbediti, kako doslednu službenu upotrebu ćiriličnog pisma, tako i ravnopravnu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina na teritoriji cele Republike Srbije.
Na samom kraju izlaganja, želeo bih da pročitam iz izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava od 2012. godine nekoliko preporuka vezano za rad vaših institucije koje mi treba, kao Skupština Srbije, apsolutno da podržimo. To je da omogućimo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti uslove zapošljavanja adekvatnog broja zaposlenih, u skladu sa pravilnicima o unutrašnjem uređenju, sistematizaciji radnih mesta ovih institucija, da se usvoje predložene izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana, kojima se dodatno osigurava nezavisnost ove institucije, da ojačamo mehanizme za praćenje i sprovođenje preporuka nezavisnih institucija koje je Zaštitnik građana uradio zajedno sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Jukomom, da se izmeni Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja kako bi se pooštrile odredbe o prekršajnoj odgovornosti, takođe da se usvoji i zakon kojim bi se zaštitila prava uzbunjivača i da se donese zakon kojim bi se uredila materija bezbednosnih provera.
Na samom kraju, dame i gospodo, želim da kažem, kada govorimo o ljudskim pravima u Srbiji, nije dovoljno da u jednom danu razmatramo izveštaj Zaštitnika građana, Poverenice za ravnopravnost ili Poverenika za dostupnost informacija i ovde da kritikujemo ili da dajemo pohvale. Mislim da je neophodno da vršimo pritisak, kao najveće zakonodavno telo u Republici Srbiji, na sve organe vlasti, da one preporuke koje ove institucije daju dosledno se poštuju, kako bi iz godine u godinu nivo tih preporuka bio što manji, a mi konačno živeli sa onim standardima o kojima je gospodin Janković govorio kada je govorio o Zaštitniku građana u Švedskoj. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić.

Hvala.
Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, izveštaji koji su pred nama, kao što je većina kolega koja je govorila rekla, jesu, u stvari, zaista slika Srbije. Naravno, izveštaji su vrlo iscrpni, vrlo detaljni, sa konkretnim podacima šta se sve to dešava. Baziraću se manje-više upravo na izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, ali svakako se negde poklapa i sa izveštajem Zaštitnika građana.
Smatram, na neki način, da sa usvajanjem ovih zakona koje je Skupština usvojila 2009. godine, Zakon o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije, na osnovu, verovatno, zahteva EU, praćenja evropskih standarda i slično, nisu doneli željene efekte nakon četiri godine. Vidimo iz ovih izveštaja da se ne primenjuju u potpunosti, tako da smatram da je jedan veliki izazov pred kojim je ova Narodna skupština to da se ovi zakoni mnogo bolje primenjuju jer to do sada nismo pokazali.
Osvrnuću se na položaj osoba sa invaliditetom u okviru ovog izveštaja, gde smatram da situacija uopšte nije pomerena sa mrtve tačke, ni sa ovim zakonima, niti sa poštovanjem njihovih elementarnih prava. Imali smo primer zadnjih nekoliko dana da Savezu slepih nisu odobrena sredstva za izdavaštvo i za rad njihove biblioteke, za korišćenje zvučnih knjiga, za izdavaštvo njihovih knjiga, za mogućnost učenja putem Brajeve azbuke i slično, što mislim da je veliki skandal, u najmanju ruku, gde nekih 10 miliona dinara, koji su mogli svakako da se oduzmu od plata administracije npr. u tom Ministarstvu kulture, a da se sredstva obezbede. Ako sam dobro razumela, Srbija je jedina zemlja u kojoj nema ovih zvučnih knjiga. Isto tako, nula dinara je obezbeđeno i za časopise za osobe sa oštećenim vidom.
Takođe, što se tiče zapošljavanja osoba sa invaliditetom, imamo veliki problem. Državne institucije bi radije da te osobe sa invaliditetom ne zaposle, a da uplaćuju tamo u nekakav fond, što mislim da je vrlo loša stvar u koju ne možemo da imamo uvid za šta se ta sredstva troše.
Takođe, osobe sa invaliditetom, deca, se ili ne školuju ili nemaju odgovarajuće udžbenike. Mislim da je veliki problem i sve zavisi od lokalnih samouprava, a ne od njihove dobre volje, naravno, volje uvek ima, nego od sredstava. Da li će oni omogućiti da se sprovodi deinstitucionalizacija, odnosno da deca, npr. prvi, drugi razred, koja mogu da idu zajedno sa ostalom decom u školu, idu uz pomoć, npr. ukoliko su slepa – tifologa, da postoji mehanizam koji bi naterao Ministarstvo prosvete ili nekoga da obezbedi da imaju tog tifologa, već to rade lokalne samouprave? Šta će oni koji nemaju dovoljno sredstava?
Kod mene u opštini Čajetina, od malog dečaka Rada, koji je zaista vanserijski talentovan za mnoge stvari, ali se pokušava da upravo ide u školu sa ostalom decom, da ne bi bio u situaciji da bude asocijalan i slično, već upravo da se radi na ovu temu, da se uključuju u zajednicu.
Takođe, pristupačnost zgrada, institucija, pre svega državnih organa osobama sa invaliditetom je izuzetno veliki problem, da ne pričamo o ulicama, trotoarima itd. Takođe, smatram da obaveza pomoć u kući za decu sa invaliditetom mora da se ustanovi kao jedna obavezna usluga, a isto tako i dnevni boravci.
Mislim da Srbija, to smo i videli, nema razvijene mehanizme za pravnu pomoć i za borbu protiv diskriminacije i zaštitu ravnopravnosti ovih osoba sa invaliditetom i sigurno za položaj, za nasilje u porodici itd. Mislim da bi moralo da se uključi takođe u neke obavezne elemente nekog zakona, da imamo specijalizaciju pravnih advokata, sudija u oblasti diskriminacije, rodne ravnopravnosti, nasilja nad ženama itd, nasilja nad ženama u porodici. Postavlja se pitanje sistema odgovornosti i kontrole – da li neko odgovara kada se uspostavi ova diskriminacija? Dakle, ako neko ne pravi, nema pristup osoba sa invaliditetom nekoj zgradi i slično, ko je odgovoran što to nije tako, kada zakon kaže da to tako mora biti?
Moramo raditi na prevenciji. Mislim da je najveća stvar ovde u edukaciji, u obrazovanju. Deca od prvog razreda pa nadalje, mora da se radi na obrazovanju, mora da se radi o podizanju svesti stanovništva, da radimo na prevenciji. To je osnovna stvar. Jer, ove stvari nam se stalno ponavljaju, iz dana u dan. Videli smo da se oglušuju, pre svega državni organi, koji najviše treba da poštuju ovo, oglušuju se o ovakve stvari, znači oglušuju se o preporuke i prosto i ako nema preporuke oni ne poštuju ništa rade onako kako oni hoće ad hok i bez pravila.
Takođe, kada govorimo o položaju žena, zapitam se šta je dugoročni cilj Srbije? Da li je dugoročni cilj stimulacija ili destimulacija rađanja? To mi nije jasno. Znači, doneli smo određenu strategiju za podsticaj rađanja, međutim, na osnovu primera koje vidimo, mi totalno radimo suprotno. Počevši od premeštanja žena na niža radna mesta kada se vrate sa porodiljskog bolovanja, pa do obaveze zahteva poslodavaca u privatnim firmama, u bankama, da potpišu žene ugovor da neće u narednih pet ili sedam godina rađati, da neće ostati u drugom stanju, a one ako ne potpišu, onda ne mogu ni da se zaposle.
Na primer trudnica koja je u vrtiću ostala bez posla, pa prodavačica u Beogradu, jedan od poslednjih slučajeva, koja je takođe ostala bez posla, intervenisao je gospodin Nebojša Stefanović, pa je vraćena na posao. Zatim, sociolog u Centru za socijalni rad Novog Sada je isto ostala bez posla, intervenisao je gospodin Miloš Vučević, takođe SNS Novi Sad i čini mi se da su to problemi koji se dešavaju stalno. Ko to proverava? Ko je kažnjen? Ko je odgovoran što se to dešava? Ne da se ovoj osobi to ne desi, desiće se opet sledećoj, a opet sa druge strane, zanima me, nisam videla u ovim mehanizmima koje ste naveli – uticaj najveće vladajuće stranke na zapošljavanje. Dakle, treba pojedinačno da utiču određene političari da bi se neka osoba vratila na posao?
Sada bih postavila pitanje, da na primer, ukoliko neka mlada žena želi da zatrudni, a ima problema sa poslom, da li treba da se obrati gospodinu Stefanoviću, ili gospodinu Vučeviću, ukoliko želi da normalno funkcioniše i da ima zdravu i normalnu decu?
Takođe, Razvojna banka Vojvodine, kada je trebala da reformiše, trebalo je da otpusti 30 trudnica i porodilja. To mi nije jasno, da li je neko odgovoran za to? znači, nije bilo nikakvog razloga da se tako nešto desi.
Zatim, imamo situaciju da se 2012. godinu 32 žene stradale u porodičnom nasilju. U ovoj godini do polovine 29 žena. Znači, situacija ja alarmantna. Stvarno je situacija teška i zanima me da li se vodi računa i o tome da li se brine o tome, a da ne pričim o upadu u Sigurnu kuću koji se desio. Znači, koliko je onda sigurna ta Sigurna kuća?
Džabe nam Zakon, koji imamo o rodnoj ravnopravnosti, ukoliko dolazimo u situaciju da žene preduzetnice bivaju dvostruko oporezovane, da žene imaju niža primanja u odnosu na muškarce. Džabe nam Zakon o zabrani diskriminacije ukoliko Ministarstvo kulture traži Savezu slepih da napišu zahtev i da pisano dostave ne bi li im oni dali sredstva za izdavaštva ili Ministarstvo rada da se osobama koje imaju oštećen sluh jave na fiksni telefon ukoliko žele da potvrde svoje učešće na određenim skupovima.
Sve u svemu, zaključak je da mi na osnovu analize ovog stanja, koje smo videli u okviru ovih izveštaja, moramo da se potrudimo svi zajedno da zaista dovedemo na situaciju da politika jednakih mogućnosti stvarno funkcioniše za sve, ali ne samo ovde dok pričamo o ovim izveštajima, nego da to mora da bude utkano u svaki zakon koji ova Narodna skupština donosi i da mi moramo, kao narodni poslanici da se staramo o primeni ovog zakona, jer smo mi narodni poslanici ti, koje je narod birao, da kontrolišemo kako se primenjuje zakon koji donosimo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petković.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, svoje izlaganje posvetiću godišnjem izveštaju Zaštitnika građana koji je podeljen u više različitih celina, što je sasvim i prirodno, s obzirom da ne postoji taj segment društveno političkog života u Srbiji koji direktno ne utiče na ljudsko dostojanstvo i prava svakog pojedinca u državi Srbiji.
Najbolji pokazatelj koji u kakvoj žiži prelama sva pitanja ljudskih prava koja se pominju u ovom izveštaju je Kosovo i Metohija koji je nažalost vrlo malo spomenuta u vašem izveštaju. Vi kažete u izveštaju takođe da je jedan od osnovnih razloga da bi ljudska prava funkcionisala su i to da postoji društvena odgovornost, da postoje sigurne institucije. Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji su mnogo više od toga. Tamo imamo golo nasilje, bukvalno nad pravom. Golo nasilje nad našim građanima države Srbije.
Međutim, vi u samom izveštaju takođe i kažete da ne možete da se bavite ljudskim pravima na Kosovu i Metohiji upravo zbog toga što prema Rezoluciji 1244 to pitanje je u nadležnosti UMNIK-a. Gospodine Jankoviću, mi u 2013. godini kada se pozivamo na UMNIK kao da se ne pozivamo ni na koga. Zbog toga što je pogubnom i pogrešnom politikom da EU nema alternativu UNMIK gotovo zamenjen Euleksom i on gotovo nema nikakvih ingerencija danas na Kosovu i Metohiji.
Dakle, vi u izveštaju pominjete kosovske penzije, govorite o nezaposlenosti, dakle, spominjete tu socijalnu dimenziju ljudskih prava kada je reč o Srbima na Kosovu i Metohiji. Šta je sa ustavnim pravima? Političkim pravima, uopšte o onim osnovnim, egzistencijalnim pravima koje su zaista pravo pitanje kada govorimo o Srbima na Kosovu i Metohiji.
Znate, ukoliko samo kažete to je pitanje UNMIK-a, to se nas ne tiče, bojim se da time idemo politikom svršenog čina. Samo ću vam navesti jedan primer. Kada je u vreme Vlade Vojislava Koštunice 2007. godine, UNMIK je odlučio da se odrekne obaveze organizovanja izbora na Kosovu i Metohiji i time prekršio
Rezoluciju 1244, da Vlada Srbije tada imala je mogućnost ili da prihvati tu odluku i nastavi da krši Rezoluciju 1244 ili sa druge strane da prihvati i organizuje izbore. Vlada Srbije, tada pod vođstvom Vojislava Koštunice organizovala je te izbore i pored svih pritisaka i ucena, na kraju ti izbori su prošli i UNMIK i kao i svi, kada govorim svi mislim na najveće države zapada koje su prihvatile te izbore i samim tim prihvaćen je legalan status srpskih opština na Kosovu i Metohiji što za rezultat ima i to da dana funkcionišu naše državne institucije na Kosovu i Metohiji.
Dakle, vidimo da odlučnost kada je rešenost u pitanju da odbranimo našu teritoriju i te kako se pokazuje u ovom slučaju efikasna, a ne prosto samo da izrazimo jedno načelno gledište po tom pitanju. Zato smatram da ste morali da budete odlučniji i istrajniji u zaštiti prava Srpskog naroda na Kosovu i Metohiji kada je reč o jednom projektu koji nosi naziv "Elektronski pristup Zaštitnika građana".
Vi znate da je DSS podnosila tu inicijativu da ako već i u drugim lokalnim samoupravama postoje, dakle, ti projekti gde građani imaju mogućnost da putem interneta se obrate Zaštitniku građana, da onda i to postoji na Kosovu i Metohiji, jer i te kako naš narod dole imao bi šta da kaže i zatraži pomoć od Zaštitnika građana.
Ako je Norveška plaćala taj projekat, pa možda nije htela da se on uvede na primer, i na Kosovu i Metohiji, država Srbija je morala da plati i taj projekat sprovede i na delu države Srbije koji se zove Kosovo i Metohija u tim lokalnim samoupravama. Takođe, ako postoje lokalne kancelarije u Bujanovcu, Preševu, Medveđi, govorim o lokalnim kancelarijama Zaštitnika građana, svakako da su te kancelarije morale da postoje i u srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji. Gledajte, ako postoji čitava aparatura i sistem države Srbije na Kosovu i Metohiji, gde imamo bolnice, škole, gde funkcioniše država Srbija na Kosovu i Metohiji, zašto jedna kancelarija nije mogla na primer da postoji u Kosovskoj Mitrovici? Mogla je, verujte da je mogla. Zaista smatram da je tu bilo potrebno uložiti više napora da do takve kancelarije dođe. Nije samo tu pitanje postojanje te kancelarije, već stvar prisutnosti države Srbije na Kosovu i Metohiji koja je u ovom trenutku izuzetno bitna.
Kada ste u izveštaju takođe govorili i o medijima, odnosno netačnom informisanju, morali ste da ukažete i na sledeće, jer netačno informisanje direktno utiče na ljudska prava, odnosno na istinito i potpuno i blagovremeno informisanje koje je neophodno kada je reč o pravima građana Srbije. Mi smo imali prilike da slušamo svakakve vesti, svakakve dezinformacije, odnosno falsifikate koji su se nalazili na naslovnim stranama medija pred potpisivanje Briselskog sporazuma. To je bilo u cilju kako bi se ti Briselski sporazumi pokazali kao sporazumi koji su od državnog i nacionalnog interesa, jer evo sada tim sporazumima Srbija je dobila mnogo više nego od onoga što je na tim naslovnim stranama stajalo kada je reč o tim izveštajima, a što se tobože nudilo državi Srbiji.
Takođe, smatram da ste morali u skladu sa zakonom, a imate tu mogućnost na osnovu člana 19. Zakona o Zaštitniku građana da pokrenete predlog za ocenu ustavnosti četiri uredbe Vlade, takođe predlog za ocenu ustavnosti, Briselskih sporazuma, plana za implementaciju, jer Briselskim sporazumom se najgrublje krše ljudska prava građana Srbije na KiM, gde se srpski narod nasilno izručuje lažnoj državi Kosovo.
Mislim da su to vrlo važna pitanja koja u prvu ruku deluju čisto politička, ali dole živi naš narod. Mislim, da i vi se slažete sa mnom da su građani Srbije i na KiM i da oni imaju pravo da traže pomoć od Zaštitnika građana. Zbog toga je jako bitno da budete odlučniji u toj nameri da pomognete, jer ljudska prava su univerzalna prava i vi imate prava da budete prisutni na KiM i ovo moje izlaganje nije nikakva kritika, a mi smo podržali vaš reizbor i vi dobro radite, gospodine Jankoviću.
Ovde se radi o jednom principu da svako čini ono što je do njega i onda bi Srbiji bilo mnogo bolje i zbog toga smatram da morate da budete odlučniji, kada je reč i o tom pitanju i moje izlaganje u tom smislu je jedna vrsta ohrabrenja u vašoj obavezi da pomognete i srpskom narodu na KiM.
Kada pominjemo srpski narod, on je zaista sinonim za ugroženost ljudskih prava u 21. veku u Evropi. Hvala.

Reč ima Saša Janković. Izvolite.