Hvala, gospodine Petkoviću.
Naravno da sam vašu kritiku shvatio kao dobronamernu, kako bi drugačije mogla da bude, ali nije mi lako da slušam kritiku zbog nečega što bih i sam voleo da je drugačije.
Najmanje od svega želim da pružim lažnu nadu bilo kome.
Naime, Zaštitnik građana svuda u svetu, dakle, Ombudsman nema izvršnu vlast, već kontroliše kako izvršan vlast poštuje prava građana i na tu, takvu vlast utiče da ona radi drugačije.
Poštovani gospodine Petkoviću, vlasti koje imaju faktičku vlast na teritoriji KiM, Zaštitnik građana nema ni teoretske mogućnosti da na njih utiče.
Dakle, ne vidim kako mogu da budem rame za plakanje, a da time opravdam svoj posao.
Pročitaću, radi građana Srbije i građana Srbije sa KiM šta zaista piše u mom izveštaju: "Prema dostupnim informacijama i na osnovu navoda iz pritužbi, građani na KiM, posebno oni nealbanske nacionalnosti koji žive u enklavama, taoci su tekućih političkih procesa i suočavaju se sa kršenjima prava nepojmljivim ostatku Evrope".
Teža formulacija ne može da se kaže, nepojmljivo je, neuporedivo je to što se dešava njima sa problemima o kojima mi pričamo o ostatku Evrope. To je tako.
Vlasti, pogotovo u enklavama nisu vlasti koji kontroliše Republika Srbija.
Kada sam pokušao da ostvarim kontrolu, sprečen mi je ulazak na teritoriju KiM, to je bilo pre nekoliko godina kada je bila neka druga Vlada, da pišem da idem u obilazak manastira, a da u stvari idem u kontrolu, pa da nakon te kontrole ne mogu nikakav efekat da ostvarim i mislim da ja ne mogu da lažem nikoga.
Ono što mogu da radim, pokušavam da radim i tu nalazim jako malo podrške u izvršnoj vlasti.
Ono što mogu da radim je onaj deo vlasti koji još uvek kontroliše Republika Srbija, da na njega utičem.
Ovde imate podatak o tome da je Vlada Republike Srbije preko načelnika okruga rekla ljudima srpske nacionalnosti na teritoriji Kosova koji su se zaposlili ili radili u institucijama koje kontroliše Priština, da napuste taj posao i da će im dati drugi posao.
Neki od njih su to uradili. Jedini izvor prihoda za svoju porodicu su ostavili, a nisu dobili posao sa naše strane.
Ja to u odnosu na našu Vladu treba da pričam, a teško ide, strašno se teško osećam zbog toga, u čemu, naravno da mogu zbog toga da otvorim u biblioteci skajp vezu i da se građani sa KiM žale meni i mojim saradnicima. Sve što možemo da uradimo sa njihovim žalbama jeste da odemo sa njima kući. Ne možemo da utičemo na to, voleo bih da možemo.
Reći ću vam nešto, da sam sa predstavnicima Evropske komisije razgovarao nedavno o sledećem, Briselski sporazum znači između ostalog i da će propisi koji važe na teritoriji KiM, biti u stvari propisi koji stižu iz Prištine.
Time se čak i teoretska mogućnost uticaja Zaštitnika građana gubi, čak i teoretska, ona je sada samo teoretska. Nisam ni sa kim u našoj Vladi imao prilike da razgovaram o tome, jer u Vladi nisu smatrali da treba da pričamo o tome, ali su ljudi iz Evropske komisije zainteresovani za to da se možda nađe nekakva saradnja, da se omogući da Zaštitnik građana Republike Srbije, bar onom ko je na teritoriji, na kojoj ta vlast vrši vlast, na neki način utiče na njega, ali da svoj posao prema građanima srpske nacionalnosti i drugim nealbanskim građanima radi efikasnije, nego što radi, jer trenutno kosovski Ombudsman, onaj koji se naziva kosovskim Ombudsman, ne smatra se efikasnim, za razliku od Ombudsmana Republike Srbije koji se u međunarodnim krugovima smatra efikasnim.
Dakle, teško mi je kada me kritikujete zbog toga, prihvatam kritiku, ali ne želim da stvorim uverenje kod jednog dela građana Srbije da im mogu pomoći, kada im ne mogu pomoći. Oni organi vlasti koji funkcionišu na Kosovu, kada Zaštitnik građana utvrdi propust na štetu prava građana, trebalo bi da to utvrđenje prihvate i da po tom utvrđenju i preporukama postupe.
Cela poenta prištinskih vlasti je da oni ne priznaju organe Republike Srbije i oni sasvim sigurno, probali smo to, neće poslušati ono što kaže Ombudsman Republike Srbije samo zato što je to Ombudsman Republike Srbije, i to je razlog zbog koga se ponašam tako kako se ponašam u odnosu na to.
Po pitanju pokretanja ocene ustavnosti Uredbe Vlade o Briselskom sporazumu, mislim da je to zaista par ekselans političko-državno pitanje i ne mislim da Zaštitnik građana, da Ombudsman Republike Srbije ima ključnu ulogu u tome.
Na kraju krajeva, o pitanju ustavnosti odlučuje Ustavni sud koji po sopstvenoj inicijativi može da pokrene kad god hoće. Ne mislim, nažalost, da Ombudsman Republike Srbije može da ima presudnu ulogu u ovako bitnim stvarima od značaja za sve nas o kojima najviši organi Republike Srbije svakodnevno raspravljaju. Hvala.

Hvala.
Reč ima Petar Petković, replika. Izvolite.

Gospodine Jankoviću, ja vas u potpunosti razumem i kada kažete da ne možete da utičete, da niste izvršna vlast, i to razumem, ali sa druge strane znam šta su obaveze, znam šta Ustav propisuje, šta zakoni propisuju.
Demokratska stranka Srbije je u opoziciji, nije izvršna vlast, ali mi smo podneli predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Ustavni sud sramno ćuti i neka ćuti, dok se država Srbija urušava, ali kad tad doći će na sud istorije da u jednom trenutku kada se zemlja raspadala, sudije Ustavnog suda su ćutale o pitanju koje je zaista isključivo u nadležnosti Ustavnog suda.
Dakle, o tome sam ja govorio, da je bilo potrebno nekako više, jače, otvorenije u Beogradu da reagujete, kada je reč i o Briselskom sporazumu. Nije to samo političko pitanje, mi sada to svodimo na nivo ljudskih prava. Znamo za jedan referendum koji se na Sretenje prošle godine održao na KiM, gde su listom Srbi sa KiM glasali protiv institucija lažne države Kosovo.
Sada imamo Briselski sporazum koji ih nasilno tera u lažnu državu KiM. Gde su tu ljudska prava ako govorimo o tom nivou, da ne govorim o Ustavu, zakonu i poštovanju međunarodnog prava? O tome sam govorio i zato smatram da je jako bitno da iako ste najmanja karika, učinite ono što je do vas, da vi, što se kaže, spasete dušu, da ispunite i poslednje slovo zakona kako vam je namenjeno, jer na taj način mi možemo da učinimo ono što je do nas, jer ako svi kažemo – to je rešeno pitanje, digli smo ruke od toga; verujte, tako će i biti. Da su tako Albanci radili, ne bi došli do ovog dana današnjeg.
Mi smo nažalost u situaciji da kao opoziciona stranka činimo sve što je do nas, i kada je reč o Vidovdanskom protestu, i kada je reč o svim predlozima ka Ustavnom sudu i o inicijativama ovde u parlamentu, da činimo ono što je do nas, a građani Srbije će to svakako primetiti. Hvala.
PREDSEDNIK (Nebojša Stefanović): Hvala.
Reč ima Saša Janković. Izvolite.

Najkraće, bez moje namere da dalje produžavam razgovor na ovu temu, ako nema nove suštinske stvari.
Dakle, moje pravo, ne moja obaveza je da pokrenem pitanje ocena ustavnosti akta, kojim, po mojoj proceni, se krše ljudska prava. U Uredbi Vlade, kako sam i pročitao, nisam mogao da nađem formalnu-pravnu odredbu koja je suprotna garancijama ljudskih prava, a da li je Briselski sporazum, odnosno Uredba Vlade generalno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, to pitanje prevazilazi nadležnost Zaštitnika građana.
Još jednom, razmotrio sam, odredba koja kao što u drugim slučajevima u kojima sam pokretao ocenu ustavnosti, koja kaže nešto što je suprotno garancijama ljudskih prava, dakle, iz one glave Ustava koja o tome priča, nisam mogao da je nađem, tako da, uz svo razumevanje vašeg stava, teško da mogu bez novih argumenata da drugačije postupim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, uvaženi predstavnici nezavisnih tela, mogu odmah da izjavim da sam ohrabren vašom hrabrošću da u datim okolnostima podnesete ovakav izveštaj.
Odmah na početku govora gospodina Jankovića, kada sam čuo da je 20.000, ako sam dobro čuo, predstavki bilo, moram priznati da me je taj podatak potpuno iznenadio, ne zbog toga što je to mnogo ljudi koji osećaju ugroženost svojih prava u raznim domenima, već zbog toga što još uvek ima 20.000 ljudi koji vam veruju da im vi možete pomoći.
Dakle, neiscrpna je ljudska nada da će se pravda nekako postići. Sa pravdom je malo složenije pitanje. Ne znamo gde ona stanuje. Stari Grci kažu, Tara Temis u jednoj pećini, odakle ona to nadgleda, iz nje izviru ljudska prava. Međutim, pravda je, koliko sam ja za ovo dosta godina shvatio, nešto što je zadato, a ne dato. Nje prosto nema ili je nema u savršenom vidu skoro nigde. Bilo bi strašno kada ljudi ne bi za njom tragali, i to je ono što nas održava, da iako znamo da ćemo teško do nje stići, mi za njom idemo.
Problem je ljudskih prava nastao u prošlom veku sa dva najkrvavija rata u istoriji čovečanstva, gde su milioni ljudi ostavili živote, veku u kome su stvarani najmonstruozniji logori na istoku i na zapadu, a boga mi i kod nas. Usled svih tih strahota koje nam je priredio 20. vek, doneo je i jednu lepu stvar, svest ljudi da moraju biti ljudi, da se humanum mora očuvati, a on bez pravde i poštovanja ljudskih prava, prosto nije moguć.
Od tada, od Nirnbeškog procesa nadalje, razvijaju se ljudska prava. Ovo što je zanimljivo, ona idu u širinu, obuhvataju one za koje se nije ni slutilo da će ih obuhvatiti. Kao univerzalna prava, ona se šire na sve, na decu, na životinje, mislim da će uskoro i na biljke, ekolozi na to imaju prava da i to pomenu. To je dobar proces.
Međutim, postavlja se pitanje, da li time čovečanstvo napreduje, ako se uzme u obzir šta se dešava, uprkos tome, pre svega na socijalnom planu strahovitog razaranja političkih zajednica na milijardere i na gladne ljude i kako da opstane tu negde trag neke pravde?
Kod nas su ugrožena ljudska prava svim ljudima koji su nezaposleni, to priznajmo, imaju pravo na rad, o tome se bog zna kako govori. Dakle, to je samo jedan oblik ugroženih prava, ali ona su ugrožena na mnogo direktniji način za čitave slojeve. Ugrožena su za žene, za ljude sa posebnim potrebama, za decu, za neke nacionalne grupe, ima jako mnogo toga što bi se moglo podvesti pod kršenje ljudskih prava ili ravnopravnost.
Ravnopravnost je izdejstvovana iz ljudskih prava, ali ako mi nemamo jednu duboku ljudsku empatiju koja podrazumeva i ambiciju da budemo ljudi, nećemo mnogo postići.
Zamislimo jednu malu Romkinju, koja je uz to i hendikepirana, recimo, invalidna. Sa kim je ona to u ovoj državi ravnopravna? Kao Romkinja - nije, kao žensko - nije, kao sirotinja - nije, kao neobrazovan - nije. Možemo da ređamo koliko god hoćemo, da vidimo da to malo stvorenje, koje je ljudsko i moramo da imamo osećaj za njega, nije ravnopravno, a takvih koji nisu ravnopravni ima jako mnogo. Zadatak je političke zajednice da obezbedi, koliko je god moguće ravnopravnost.
Jako dugo sam pisao i govorio o ljudskim pravima, ne bih sada držao nikakvo predavanje, ali bih ovde ukazao na jedan momenat koji hoću da istaknem, koji se nalazi u Izveštaju Zaštitnika građana. Reč je o medijima.
Nama se dogodilo da odjednom mnogi slobodu medija shvataju kao slobodu na svaštočinstvo. To još ne bi bilo tako strašno, toga je bilo u istoriji uvek, ali imamo jednu pojavu takozvane tabloidizacije sa dubokom saradnjom sa policijom. E, to predstavlja ugrožavanje ljudskih prava.
Jedno od osnovnih ljudskih prava jeste sloboda od straha. Dakle, bez zastrašivanja, jer diktature ne mogu sve da pobiju. Jedne pobiju, druge prebiju, a treće zastrašuju. Prema tome, zastrašivanje spada u deo kršenja ljudskih prava. Ako vi stvorite klimu da ljudi se boje ujutru da otvore novine, bez ikakve odgovornosti šta će se dogodi, to je ozbiljno kršenje ljudskih prava.
Vi tamo navodite, potpuno ispravno, pravnički, da je tu povreda, naravno, tajnosti istrage, da je tu problem vršenja pretpostavke nevinosti i svega onoga što dolazi, ali je skandalozno da se politički uticajni faktori ne pobune mnogo jače. Kako je to moguće da izađe prvo u novinama, kako se ponašalo, koliko se uplašio određeni, šta je rekao, ko će biti uhapšen, kada i to onda se realizuje od strane policije?
Uočen je problem i ja se nadam da ćemo svi zajedno, pre svega kao Skupština, jako dobro paziti da se taj problem reši, odnosno da se ne dozvoli dalje divljanje i ova saradnja.
Ko krši ljudska prava? Ko može da krši? Prvo, onaj koji ima moć, a moć ima država. A ko u državi? Oni koji najviše imaju moći, pre svega policija.
Mi imamo jednu čudnu pojavu ovih dana, proslavu u žandarmeriji. Nemam ništa protiv, kao i svaka druga profesija, neka slavi. Doduše, neuobičajeno je u normalnom svetu da se toliko slavlja tome pridaje, ali imamo izjavu da žandarmerija je garant ljudskih prava i sloboda. E, to je opasna izjava. Mislim da je data iz neznanja, jer slobodu i prava garantuje Ustav, koji je rezultat mišljenja i saglasnosti naroda, narodnog suvereniteta i Skupštine koja ga predstavlja. Ne može niko delegirati policiju. Ona će da čuva red, ona brine o bezbednosti građana i o njihovoj imovini, a neka ostavi prava i slobode onima koji za njih garantuju.
Onda se pojavi spot – Bog i žandarmerija čuvaju Srbiju. Sada ste i Boga uključili kao svog saveznika uz sve to. Vidim čovek liči skoro na maršala, odlikovanja silna itd, sve je to dobro, ali zašto je Bog tu sa žandarmerijom, da oni čuvaju Srbiju? Bez njih Srbije ne bi bilo?
Ako hoćemo malo da se našalimo, ima jedna narodna poslovica, ranije to je bilo, kada žandari nekoga uhvate, kažu - ubiju boga u njemu. Sad ispada da to više nije tako, neće oni da ubiju Boga, nego će tu malo da se slože, da spasu Srbiju.
To je sve šaljivo, ali ostavlja loš utisak i to treba da izbegavamo, jer to nam apsolutno ne služi. Kada dodamo ostale probleme, ne bih to dalje nastavljao.
Kada smo ulazili u Savet Evrope, kada sam bio predsednik parlamenta i trebalo je da održim i ja neki govor, zajedno sa generalnim sekretarom koji nas je primio. Rekao sam tada jednu rečenicu i uvek je ponavljam – mnogo me više raduju naše obaveze ulaskom u Savet Evrope, nego privilegije što ćemo biti tu.
Dakle, naša je obaveza da poštujemo ljudska prava i osnovne vrednosti Evropske – demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava. Ako to istinski pokušavamo da ovde ugradimo u našu državu i u naš sistem, mi smo uradili mnogo više nego da nam neko oda nekakvo priznanje diplomatsko koje nas neće mnogo usrećiti, nego je problem šta ćemo mi moći da uradimo sa tim.
Problem ljudskih prava kod nas je najugroženije, pored ostalog što sam govorio, u radnom odnosu. Ne samo nezaposleni, nego i zaposleni imaju velike probleme. Oni moraju da trpe često da ne primaju platu, što je krivično delo, izrabljivanje ljudi i neplaćanje. Ima jako mnogo firmi koje to jednostavno ne plaćaju, naročito u privatnim firmama. Zatim, ima zloupotreba, prekovremenog rada, diskriminacija, pre svega žena da ne rađaju za to vreme itd, da se ne bune. U teškoj situaciji ljudi trpe.
Naša je dužnost kao poslanika da imamo tu empatiju, to osećanje sa obespravljenim radnim narodom i da, kako god možemo, podstičemo solidarnost, da se ne krše socijalna prava i da stvaramo jedno društvo sa velikom solidarnošću, bez čega ono ne verujem da može uopšte opstati.
O ljudskim pravima nadam se da ćemo imati prilike da razgovaramo, jer, ako sam dobro razumeo gospodina Filea u Briselu preksinoć, koji je rekao da predstoji dubinska analiza ljudskih prava i vladavina prava u Srbiji. Jedva čekam. Hvala vam lepo.

Reč ima gospodin Janković. Izvolite.

Hvala najlepše.
Gospodine Mićunoviću, kada kažete da ste iznenađeni da još ima 20.000 ljudi koji veruju da će da dobiju pravdu, meni je zadovoljstvo, a opet mi nije preterano, s druge strane, zadovoljstvo da vam kažem da je prošle godine takvih bilo manje. Dakle, oni koji veruju da će da dobiju zadovoljenje pravde, kod Zaštitnika građana svake godine ima 30% više, samo što Zaštitnik građana, kao što sam u prvom izlaganju rekao, više ne može da garantuje da će tom broju građana sa ovakvim kapacitetom stručne službe kvalitetno i pravilno koliko bi trebalo izaći u susret.
Nadam se da vi kao Narodna skupština nećete dozvoliti da se ovaj autoritet institucije, a to je autoritet ne samo institucije Zaštitnika građana i kontrolne organe, već i institucije Republike Srbije uruši teško stečeni i verujem da ćete podržati nužne promene.
Pitanje razdvajanja crkve od države. Hvala vam što to ističete. Ja sam to prvi put uradio u izveštaju Narodnoj skupštini pre četiri godine kada sam citirao zvaničnu internet prezentaciju Ministarstva vera, na kojoj je pisalo samo verujući čovek je slobodan čovek. Dakle, organ državne uprave dozvoljava sebi da napiše da je samo verujući čovek slobodan čovek, a svi ostali koji ne veruju valjda da su neslobodni.
Ima pomaka u tome na bolje. Dakle, nemam ništa kritički da kažem o veri, ali država i crkva moraju imati jasno razgraničene linije. Neke od tih linija sam pokušao da ukažem kada sam tražio da se revidira naš pravni okvir o crkvama i verskim zajednicama. Nažalost, još uvek to nije urađeno. Gospodin Kenan Hajdarević je u jednom aspektu dotakao i tu temu. To je neophodno.
Na kraju, pitanje rada, kršenje ljudskih prava u vezi sa pravom na rad. Primetili ste da je to prva tema kojom sam i počeo ovaj izveštaj i to jeste najveći broj pritužbi Zaštitnika građana koji su vezani za rad, pored onog što sam naveo u ovom izveštaju, a što se tiče svakodnevnog sistematskog kršenja prava građana na penzijsko i zdravstveno osiguranje zbog toga što je država decenijama dopuštala da poslodavci krše zakone, ne uplaćuju doprinose, nadležni organi ćutali, a radnici izgubili pravo.
Ova Narodna skupština je nedavno donela izmene zakona kojom je onemogućila, dakle onemogućila, onog koga je poslodavac kršenjem zakona ostavio bez doprinosa, da pravnim putem pred sudom, na bilo koji način, ipak naplati taj doprinos ako je prošlo više od 10 godina, a to je veoma često slučaj.
Prošla Vlada je selektivno i neustavno, bez zakonskog osnova pokušavala da reši taj problem, tako što je formalno spajala staž pojedinim preduzećima. Formalno spojiti staž znači, upisati da neko ima uplaćene doprinose, ali pare u fond nisu uplaćene i para nema.
Drugo pitanje – zašto u jednom preduzeću, odnosno zašto radnicima jednog preduzeća, koje u procesu privatizacije to učiniti, i praktično kupca tog privatizovanog preduzeća, i prethodnog vlasnika lišiti obaveze, a u nekom drugom slučaju to ne uraditi? Zašto ne spojiti staž zaposlenima u privatnim firmama? Da li su oni manje vredni? Da li su njihova prava na penziju i pravo na zdravstveno osiguranje manje vredna od onog ko je radio u društvenom preduzeću? Ustavni sud je na kraju morao da kaže da je to neustavno.
Ova Vlada i ova Narodna skupština su doneli zakon koji je sada ozakonjen. Ozakonjena je mogućnost na predlog resornog ministra Vlada otpiše poreski dug preduzeću u postupku restrukturiranja i privatizacije i da otpiše ne uplaćene doprinose, bez ijednog kriterijuma. Porezi i doprinosi propisani zakonom koji bi trebali da važe jednako za sve, Vlada na predlog ministra, bez zakonom propisanim kriterijuma kao da bi i bili mogući, odluči da nekom preduzeću oprosti ne uplaćen porez i da doprinose prema Fondu zdravstvenog i penzionog osiguranja ne mora da uplate.
Ne znam šta treba više da kažemo od toga da je to ono što sam rekao, da je to nož u leđa radnicima i šamar savesnim poslodavcima, jer i poslodavac koji uplaćuje doprinose ima veće troškove. Ako učestvuje na tenderu njegova cena će biti veća, neće dobiti posao, na kraju onaj koji ne uplaćuje doprinose će dobiti taj posao, pa će još da ima i veći profit, jer od onog što zarađuje iz tog posla ne uplaćuje, i to je poziv na kršenje zakona. Zbog toga vas molim da i vi ovde u Narodnoj skupštini podržite moj zahtev da se ovo preispita, i u najkraćem mogućem roku promeni.
Na kraju za ovih 20.000 ljudi ipak verujem da je razlog, zbog koga se javljaju i činjenica da je Zaštitnik građana po svim evropskim kriterijumima, još uvek efikasna institucija i da ovo što pričam, uprkos tome što sam nezadovoljan što nisu sve preporuke izvršene, da je 70% njih izvršeno, u roku koji za to ostavim i da ima svrhe.
Dakle, nije pusta nada već je ipak i realno moguće i ostvarivo i dešava se da građani nakon što naiđu na zatvorena vrata i blokadu sistema ipak nakon obraćanja i meni i mojim kolegama i koleginicama, u saradnji sa drugim državnim organima koji poslušaju naše preporuke ili rešenja, ipak građani dođu do zadovoljenja. Ali, sve dok postoji jedan jedini građanin za koga je nadležni državni kontrolni organ Ustavom ustanovio da su mu Ustavom garantovana prava prekršena nepravilnim i nezakonitim radom organa vlasti, a taj organ vlasti kaže – baš me briga, ni vi, ni ja ne možemo biti zadovoljni. Ja nisam, a znam da niste ni vi. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Nikolić.

Poštovani predsedniče skupštine, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, pre nego što počnem da pričam o onome što je dnevna tema, odnosno o onome o čemu smo svi danas zaduženi da govorimo, želim da istaknem da je prošle godine 27. jula formirana nova republička Vlada, čiji stožer je SNS.
Podsećam javnost u Srbiji da je ovo izveštaj regulatornih tela za celu 2012. godinu, što znači da se odnosi i na prethodnu Vladu, čiji je stožer bila DS, kao i na novu Vladu, čiji je stožer SNS.
Sve ono što je dobro neko želi da prihvati i da pohvali, da kaže da je to njegovo i da pripada u njegove zasluge, a da sve ono što nije dobro pripada nekom drugom, nekom ko je preuzeo odgovornost posle 27. jula 2012. godine. Ne bih rekao da je to logika koja može da nas odvede ka tome da pomognemo građanima Srbije, da im damo neku nadu, da im damo mogućnost da ako ne mogu da ostvare pravo putem suda, putem policija, da to mogu preko institucije koja se zove Zaštitnik građana.
Na tome sam zahvalan gospodinu Jankoviću, kao i gospođi Petrušić što su danas ovde pred nama i što su čitavo jutro provodavali svoj izveštaj koji je veoma podrovan, detaljan i sveobuhvatan, a u isto vreme su odgovarali na pitanja, sugestije i primedbe koje su bile principijelne od strane određenih poslanika, a potpuno neprincipijelne od strane drugih poslanika koji su itekako glasajući, itekako radeći u ovoj skupštini, donoseći zakone, odgovorni za sve što se događalo do 27. jula 2012. godine. Naravno i pet godina pre toga, jer ove posledice nisu nastale odjednom, nisu nastale od juče, nego su nastale unazad više godina. Rekao bih i više decenija.
Izašli smo iz jednog društva koje je bilo komunističko ili kvazi komunističko, onda smo ušli u društvo koje je demokratsko, a rekao bih kvazi demokratsko, gde smo imali sve institucije, ali su one bile samo forme radi. Suštinu niste mogli da zadovoljite. Niste mogli da ostvarite svoja elementarna, ljudska i građanska prava i zbog toga je mnogo ljudi posegnulo za sudom u Strazburu. Zbog toga je Srbija u više navrata i u više postupaka izgubila i plaća štetu, nekada manju, nekada veću, ali sve to zbog toga što institucije ovog sistema u Srbiji nisu funkcionisale kako treba.
Pravosuđe je u veoma lošem, u katastrofalnom stanju. u stanju koje je bilo poput aviona koji leti bez goriva i pitanje je bilo kada će da padne. Pitanje je bilo vremena kada će to da se desi? Sva je sreća da je prošle godine formirana druga Vlada, gde je stožer SNS i gde se dosta toga promenilo. Hoću to da pohvalim, naravno da pohvalim i svoju poslaničku grupu, jer smo tome doprineli i hvala gospodinu Jankoviću jer je to prepoznao i u svom izveštaju rekao da su sve odluke Ustavnog suda bile veoma zabrinjavajuće. To je čak i Venecijanska komisija rekla, da je pravosuđe u Srbiji na niskim granama i ukoliko budemo ovako nastavili biće teško za sve.
Ono što hoću kao poslanik da kažem jeste da ću u svakom slučaju podržati i uvek na svakom mestu, da se povećaju kapaciteti ovih regulatornih tela. Mislim na telo koje se zove Zaštitnik građana, kao i telo koje se zove Poverenik za rodnu ravnopravnost. Vaši kapaciteti moraju da budu povećani i u tehničkom smislu i u materijalnom smislu i u finansijskom. Iako ste vi gospođo Petrušić, danas spomenuli da se niko sa juga Srbije vama nije obratio, čovek dođe do zaključka da na jugu Srbije, od Niša, Leskovca, Vranja, pa nadalje, nema nikakvih problema, da je tamo potpuno idealno stanje i da svi tamo poštuju ljudska prava Roma, prava žena, poštuju zapošljavanje, nema maltretiranja u porodici, verujte da apsolutno nije tačno.
Mislim da je prvo što vam se ne javljaju to što postoji jedan strah od toga da se jave, u nekom prethodnom periodu, a nadam se da će sada biti oslobođeni tog straha, jer mi na ovaj način šaljemo poruku da mogu da se obrate vama, ali ne mogu oni svi da vas nađu, ne mogu oni svi da dođu u Niš, pa da tamo traže gospođu Petrušić ili neke vaše saradnike, nego morate da otvorite jednu kancelariju u Vranju koja će biti zadužena možda i za kosovsko Pomoravlje, za ljude koji tamo žive u veoma teškim uslovima, kojima treba pomoć, kojima treba topla reč, ako ništa više od toga. U tom smislu, poslanička grupa SNS će apsolutno podržati, kao što i jeste, i u Danu za glasanje ćemo naravno dati podršku vašim izveštajima.
Još nekoliko stvari sam hteo da kažem. Što se tiče toga što su se, gospodine Jankoviću, vama obratili ljudi, rekli ste u toku prošle godine 20 hiljada ljudi i od kako ste Zaštitnik građana, svake godine se taj broj povećava za 30%. Verujem da je i pre pet godina bila ista muka tih ljudi, ali veoma mali broj ljudi je znao da vi postojite. Sada to povećanje predstavlja jedno ohrabrenje kod ljudi da znaju da ste vi institucija kojoj treba da se obrate. S druge strane, to je ponos za vas, jer ste pokazali da na pravi način radite svoj posao. Zato smo mi prošle godine, kada smo odlučivali o tome ko će biti novi Zaštitnik građana i kada smo birali, nismo mnogo razmišljali o tome. Nismo želeli da menjamo, niti da činimo nešto što čine druge poslaničke grupe ili druge stranke, da sve počinje od nas, da smo mi neko ko je najpametniji i zna sve.
Naravno, ono što je dobro, sačuvaćemo. One ljude koji znaju svoj posao, biraćemo. Tada sam glasao sa puno kapaciteta i sa puno želja da vi to nastavite. Nadam se, imajući u vidu objektivnost ovog izveštaja, sveobuhvatnost i sve ono što čini i što treba da čini ovakav izveštaj, naravno da zaslužuje pažnju i svaku pohvalu.
Ono što hoću posebno da istaknem u vašem izveštaju, a to se odnosi na zaštitu prava lica koja su lišena slobode, tu ima mnogo problema, vi to dobro znate, a i javnost Srbije zna. Najgore je što se kod nas stiče utisak da kad nekog lišite slobode ili mu odredite pritvor, onda ste mu ukinuli sva ljudska prava, onda ste mu oduzeli sve građanske slobode, a nije tako. On je lišen samo slobode. Sva ostala prava postoje i ako vi to lice koje ste lišili slobode držite 48 sati u tom policijskom zadržavanju ili u lišavanju slobode, stavite u jednu prostoriju koja liči na scene za snimanje filmova strave i užasa, gde nemate vodu, gde ne možete osnovne ljudske potrebe da zadovoljite, ako uz to u svakom trenutku u tu prostoriju koja nije pod kamerama, može da uđe neko da vas šutne, da vas uvredi, da vas pljune, da vam kaže šta god mu padne na pamet, da vas tu prisiljavaju na sve moguće načine da nešto priznate, iako niste to počinili, da vam ne daju pravo da zovete svog advokata jer nemate odakle da ga zovete, jer vam je sve oduzeto, to su neke stvari na koje morate da obratite pažnju.
Mi kao stranka koja je na vlasti ne krijemo se od toga. Upravo ističemo da je to tako. Slažemo se i hoćemo zajedno sa vama da to promenimo. Imaćete podršku od nas u svakom slučaju, od mene i od svih kolega koji se i uže bave tim poslom. Takođe, u tom smislu morate da predlažete i određene zakonske projekte, da inicirate kod nas, odnosno da mi to zajedno sa vama radimo.
Takođe, ono što je veoma bitno, zaključak, tačka 7) – neophodno je da Vlada što pre preduzme mere kojima će se građanima olakšati pristup sudovima i pravdi i obezbediti ostvarivanje ustavnog prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. To je ono na čemu se insistira kod svih razgovora sa ljudima iz EU. Svi oni su sa idejom da u Srbiji zavlada poštovanje zakona. To poštovanje zakona se može ostvariti samo putem sudova. Sudovi su ti koji donose rešenja, koji donose presude gde se odlučuje o nečijoj imovini, gde se odlučuje o nečijoj slobodi. Ako to ne bude učinjeno u fer i pravičnom postupku, plašim se da ćemo sve postupke završavati pred sudom u Strazburu.
Poznato mi je takođe da je u skupštinskoj proceduri postupak oko pravičnog suđenja u razumnom roku, tako da ćemo o tome raspravljati vrlo brzo.
Još nešto što je vezano za zaključke povodom Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u 2012. godini, označili ste koje su to grupe najviše diskriminisane u Srbiji. Naravno, na prvom mestu su Romi, zatim siromašne osobe, osobe sa invaliditetom, nažalost, starije osobe, žene, pripadnici seksualnih manjina. To su grupacije koje su najviše ugrožene. Ako se udruži još nekoliko ovakvih siromašnih žena, plašim se da je tu tek teskoba veća. To ste, takođe, dobro prepoznali, takođe i oblasti društvenih odnosa u kojima je diskriminacija najšira, rad i zapošljavanje. Tu postoje postavljeni uslovi koji postoje, koji su napisani i oni koji nisu napisani, koji se ispod žita valjaju i koji stvaraju uslove koji iziskuju davanje određenih nadoknada, postupanje na neki možda i nemoralan način da bi se došlo do posla. Nažalost, to je imanentno svim društvima, pa i našem.
Zato, kada se javno o tome priča, mora da se kaže, da se zna, da mi ne stojimo iza svega ovoga i da ćemo probati svi zajedno da se borimo da ove nepravilnosti u životu ovih grupa odstranimo, jer bojim se da oni sami neće moći da se izbore sa tim, nemaju kome da se obrate. Teško će ići, ali ne znam, uradićemo sve što je do nas.
Ovo što sada čitam i predstavljam građanima Srbije jesu zaključci koje će Narodna skupština u Danu za glasanje usvojiti. Prihvatili smo sve ono što ste vi predložili. Matični odbori su razmotrili sve vaše predloge i doneli su određene zaključke. Ovo su zaključci o kojima sada pričam. Pomenuo sam i na kraju ću opet to da kažem, Narodna skupština podržava osnivanje regionalnih kancelarija poverenika i naravno da treba da podržava.
Na samom kraju, hoću da kažem nešto što je možda ohrabrujuće, kada smo mi u Vranju kao SNS kandidovali odbornike, odnosno kandidate za odbornike, imali smo na listi preko 40% kandidata žene. Sada, pošto smo ušli u vlast, u Vranju su na funkcijama preko 50% žene. To je ono čime mogu da se pohvalim i što očekujem da ćemo nakon sledećih izbora imati sigurno preko 50% žena. Ali, ako ženama date vlast, onda ćemo mi muškarci malo imati problema, ali sam za to da uradimo sve najbolje i da Srbiji konačno krene, jer smo veoma dugo bili u onoj kvazidemokratiji. Moja je želja da nakon sledećih izbora i u ovoj Skupštini bude bar 50% žena.
Dakle, u Danu za glasanje SNS će podržati zaključke koji su dati na osnovu vaših izveštaja. Hvala.