Predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, govoreći o ovom rebalansu, imali smo proslavu nepostojećeg datuma za početak pregovora za ulazak u EU, u petak, a danas imamo raspravu o rebalansu. Kada znamo da je Zakon o budžetu, jer ovaj rebalans je i dalje zakon o budžetu, samo izmenjen. To je jedan od veoma retkih zakona koji iziskuje apsolutnu većinu i, kao i u svakoj drugoj zemlji, podrazumeva da bude predmet konsenzusa u Vladi. Čuli smo da taj konsenzus postoji.
Međutim, danas vidimo, na primer, u Vladi Zorana Đinđića, kada je i Mirko Cvetković bio premijer, da nema ni premijera, nema ni predstavnika drugih političkih stranaka, tu čak nisu ni veoma bitni ministri, ministar poljoprivrede, mnogi drugi, koji su i te kako pogođeni ovim rebalansom, kako bi mogli da im postavimo pitanja i da oni meritorno, iz njihovog sektora, odgovore na njih. Ne, danas imamo samo jednog ministra, ali istina jeste da iza ovakvog rebalansa, jer će to pokazati dan za glasanje, stoji i SNS, SPS, PUPS, stranka gospodina Ljajića i stranka ministra Dinkića. Zbog toga se danas neću obraćati ministru, nego Vladi. Vladi, koja nije danas ovde i koja nas nije udostojila njenim prisustvom da razgovaramo o jednom bitnom, ako ne i najbitnijem zakonu naše zemlje.
Kredibilitet Vlade da priča o javnim finansijama je danas ravan nuli. Iz razloga što, kada smo slušali po prvi put ovu vladu po pitanjima rebalansa, nam je ona govorila da je to iznuđen potez. U oktobru, krajem oktobra meseca, kada smo imali budžet za ovu godinu, Vlada nam je rekla da je ovo najbolji budžet u poslednjih 20 godina i da citiram neke medijske naslove – da će Srbiji da svane, da su svi problemi rešeni i da je bankrot izbegnut. Evo nas nepunih 5-6 meseci posle početka ove godine i Srbija, to građani moraju da znaju, ima ubedljivo najveće povećanje deficita prema budžetu, ima najveće pogoršanje stanja javnih finansija u Evropi. To ne može ići bez posledica.
Posledice jesu da jedan broj finansijskih institucija koje su kupovale državnih dug Republike Srbije, to više ne čine. Da citiram guvernerku Narodne banke, citiram jednu englesku kuću, rekla je da je on loš kupac, da je Ministarstvo finansija loše biralo kupce, jer je ona odlučila da izda za sebe, a i za druge, njenu preporuku da se papir Srbije više ne kupuje, nego prodaje. To jeste nešto što upozorava i mi smo ovde zbog upozorenja i Fiskalnog saveta i Međunarodnog monetarnog fonda da je ovaj budžet nerealan i da klizimo ka deficitu ili od 5,5-6% prema Fiskalnom savetu ili 8% po proceni Međunarodnog monetarnog fonda.
Kredibiliteta nema. Kada se pojavite već peti ili šesti put u ovom domu i govorite da je to to. Poslednji put smo to čuli u maju mesecu. Tada ste rekli da promene poreskih zakona, koje su u suštini bili otimanje 200 miliona evra od lokalne samouprave, toliko o ravnomernom regionalnom razvoju o kome smo slušali jutros, da bi se koliko-toliko, gospodine direktore Penzionog fonda, isplatile penzije i da nam neće biti potrebno da se vidimo povodom budžeta sve do jeseni, ako to uopšte bude potrebno. Evo nas, kraj je juna, početak jula, raspravljamo o tome, a kredibilitet toga što je pred nama je dodatno okrnjen, ne samo činjenicom da u ovome rebalansu nema baš nikakve ideje, nego zbog toga što i sam Fiskalni savet kaže da povećanje od 120 na nekih 178 milijardi dinara deficita nije uverljivo, da će verovatno budžet biti oko 200 milijardi dinara, pola na prihodima, pola na rashodima. Povećanja tj. smanjenja prihoda, a sam Međunarodni monetarni fond smatra da će rupa u budžetu biti još značajnija.
Danas smo čuli ekspoze koji je bio o svemu, osim o rebalansu. Čuli smo mnogo toga o raznim podacima koji se tiču makroekonomije, kao ovlašćeni predstavnik naše grupe moraću malo i o tome, ali ću naravno više pričati o onome što je predmet danas, a to je pitanje rebalansa koji ukupno, pogledajmo minutažu, od 50 minuta izlaganja predstavnika Vlade, samo su četiri minuta bila posvećena rebalansu, jer se posle pričalo o nekim reformama koje tek treba da se sprovedu. Mislim da to nije slučajno. To je zbog toga što je ovaj rebalans bezidejan, zbog što on ne donosi ništa dobro našim građanima i našoj privredi i ja ću to u sledećih nekoliko minuta obrazložiti.
Počnimo malo sada malo o generalnim stvarima. Ne znam koliko puta smo čuli da nije nikakav problem to što se donosi rebalans budžeta - pogledajte, Rusija donosi rebalans budžeta.
Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, evo elemenata o rebalansu ruskog budžeta, pa da to skinemo napokon sa dnevnog reda. Da se podsetimo - ruski federalni budžet direktno zavisi u iznosu od 50 odsto od cene nafte i gasa, a indirektno 80 odsto. Kako to uporediti sa jednom Srbijom, koja ne proizvodi sirovu naftu? To uopšte nije toliki deo našeg budžeta. Ali u budžetu koji je Duma usvojila 24. maja, uopšte nije promenjen budžet u iznosu, kao što se danas dešava u Srbiji, uopšte nije povećan deficit budžeta. Kolega Popović koji prati Rusiju veoma dobro i te kako to potvrđuje. Oni su isplanirali njihov budžet tako da bude izvodljiv i sa cenom nafte od 91 dolar po barelu, a kada je cena pala sa 125 dolara po barelu na 100 dolara po barelu, imali su tu opreznost da smanje prihode od nafte, da to nadomeste iz prihoda onog fonda koji su formirali za te slučajeve, a da sve ukupne rashode očuvaju, i nije samo to, nego to su odlučili da neke neproduktivne stvari smanje i da povećaju razdele i rashode u poljoprivredu i u investicije. Tako nemojte više da nam pričate o Rusiji. Rusija je uradila oprezan, pametan i jedan pravi zaokret u javnim finansijama koje stavlja na mnogo održivoj putanji.
Ovaj rebalans pokazuje samo nesposobnost Vlade da vodi javne finansije. Vlada se ponaša, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, bez ikakve želje da ovde se bavim nekom dnevnom politikom, nemam bolje slike od grogiranog boksera pred nokautom. Svaki drugi mesec dobijaju udarac koji nisu predvideli, uvek imaju previše optimizma, a mi kao građani trpimo posledice.
Poštovani narodni poslanici, nije to samo pitanje nekih apstraktnih cifara. Pitajte učitelje vaše dece i rodite lje, ne samo među poslanicima, već i među građanima. Danas nema vakcina za decu. Od 11 obaveznih vakcina, u ovom momentu u Srbiji ih nema devet. Proverio sam sa Institutom Batut, ako hoćete da dobijete vakcinu za besnilo, nema je, postoji samo za vanredne situacije. Juče je jedan od mojih prijatelja, koji je imao ozbiljne srčane probleme, informisan da u Kamenici nema više nijednog stenta. Neopreznost u vođenju javnih finansija nas dovodi do toga da neki od naših sugrađana imaju ugrožene živote.
Šta je ovaj rebalans, poštovani građani Republike Srbije? Ovaj rebalans je rebalans koji dovodi do smanjenja izdataka od tri milijarde dinara za poljoprivredu, a čuli smo koliko, od ekspozea premijera do danas, se to predstavlja kao prioritet. Ako je nešto prioritet, ako želite da imate poverenje poljoprivrednika, onda je minimum da održite obećanje i ono što je bio budžet, da ga ispunite u potpunosti.
Ali nije samo pitanje onoga što se već dešava sa poljoprivrednicima, to svi dobro znaju, a to je da se ne isplaćuju već zacrtani zakonski i onim zakonom koji je ova skupština izglasala pre nekoliko meseci, minimalni doprinosi za određene kulture. Ne, imamo aferu aflatoksin koja nije rešena, jer 15. marta je trebalo da bude rok kada je nivo aflatoksina u mleku trebalo da bude spušten na 0,05%. Ne znamo gde smo na tome, ali jedino što je ova vlada našla za shodno u domenu poljoprivrede je da smanji izdatke za kontrolne službe, veterinarsku službu u ovom slučaju, i mnoge druge koje moraju da obezbede da hrana koju unosimo u naša tela, za našu decu bude bezbedna. Tu se štedi. To je rebalans ove vlade. Još manje bezbednosti za hranu koju konzumiramo.
Šta je ovaj rebalans, poštovani građani Republike Srbije? To je tri milijarde dinara manje za obrazovanje i za nauku, a govorimo i pričamo da nam je to bitno. Imamo ministra koji beži od predstavnika medija, koji se nervira kada dođe u Skupštinu da odgovori na izuzetno bitne stvari, imamo direktora naše najprestižnije Matematičke gimnazije koji govori, a retko se izražava na taj način, a znamo ga više od 20 godina u medijima na taj način, da se radi o sumraku našeg obrazovanja, jednoj od najtežih stvari koja nam se desila, ovaj krah sa maturom. To pokazuje, uz kupovinu raznih diploma, rasulo u onome što je najbitnije i ovaj rebalans samo je dodatni korak u rasulu našeg obrazovanja.
Ono što je mnogo bitno reći, to je da oni koji već godinama se bave naukom će dobiti 1,8 milijardi dinara manje za njihova istraživanja. Oni uopšte ne dobijaju sredstva za materijalne troškove i nemojte da se neko pita za dve do tri godine ili da njih napada ukoliko budu manje u stanju da rade ono što su sa dosta uspeha radili i proteklih godina, a to je da objavljuju u najkvalitetnijim naučnim časopisima i da se čuje malo više glas Republike Srbije u domenu ekonomije znanja. Prazne su te priče o informacionim tehnologijama, ako se ne daju sredstva onima koji treba da obezbede bazna, osnovna istraživanja u tom domenu iz kojih će proisteći istraživanja, pa rezultati, pa patent i onda neke firme koje će biti u stanju da izvoze. Ovakvim rebalansom mi negiramo našu budućnost. Ovakvim rebalansom koji smanjuje sredstva za nauku, koji smanjuje sredstva za poljoprivredu, mi kažemo – ne, budućnosti.
Kada govorimo o infrastrukturi i o građevini, čuli smo sada od strane Vlade da je navodno građevina pokretač. To svi znamo. Ali pogledajte onda cifre koje nam pokazujete danas. Ono što se najviše smanjuje su upravo investicije za građevinu. Svako ministarstvo koje je imalo bilo kakav projekat, koje je moglo da uposli našu građevinsku aktivu, je ukinuto. Sve što je trebalo da se gradi, što je trebalo da gradi naša domaća operativa je ukinuto, nema više. Onda nemojte da nam pričate da treba da se reaktivira neki kredit. To su, nažalost, neki veći tenderi, gde zbog nekih drugih pravila o kojima treba da raspravljamo i ja to očekujem u ovom domu, uglavnom pobeđuju neke strane firme, pa neke od njih posle i bankrotiraju. Ono što je bitno je da nađemo način da uposlimo našu građevinu sada.
U ovom momentu 120.000 radnih mesta je ugroženo. Građevinske firme, nijedna nema nikakav ozbiljan posao u perspektivi u sledećih šest do devet meseci. O tome je poslanik jedne druge opozicione partije govorio, o tome moramo da pričamo. Nemojmo onda da se čudimo ukoliko krajem godine vidimo da smo izgubili još 50.000 do 60.000 radnih mesta i da imamo naše ljudi koji su rasuti po svetu i pokušavaju da nađu uhlebljenje.
Ovaj rebalans je rebalans koji je ukinuo sve investicije koje su bile predviđene za mere za vanredne situacije. Čak su i neki članovi Vlade kritikovali druge članove Vlade zbog toga. Šta ako bude grada? Bilo ga je. Šta ako bude poplava? Bilo ih je. Šta radi Srbija da obezbedi i svoju poljoprivredu i svoju budućnost i bezbednost ljudi koji žive u njoj? Ne, ova vlada kaže – to nije najbitnije, to nije bitno, smanjićemo odmah skoro do nule sve investicije u tom domenu.
Kada govorimo o kulturi, i tu su prepolovljena sredstva za investicije. Moje kolege poslanici će o tome pričati nešto kasnije. Ovo je ne samo najgori budžet u poslednjih deset godina za domen kulture, nego je sada po strukturi još godi i mi se sa tim ne možemo i nećemo složiti.
Kada govorimo o ciframa koje smo čuli, evo bar ima jedna dobra vest, a to je da pada nezaposlenost. Poštovani narodni poslanici, ovo su cifre ankete o radnoj snazi i da vam dam cifre koje se tiču ove vlade.
Prvo merenje stope nezaposlenosti tokom mandata ove vlade, pošto se ova anketa radi dva puta godišnje, a to je oktobar 2012. godina, ta stopa je bila 22,4%. Cifra koju smo danas čuli je tačna, u aprilu mesecu je 24,1%. Ne znam koliko znam matematiku, ali znam da je 24,1 više od 22,4. Tokom mandata ove vlade nezaposlenost je, nažalost, povećana. Prestanite da manipulišete sa raznim ciframa i prestanite da lažete građane Republike Srbije. Vređanje naše inteligencije je jedna stvar, a uvođenje u zabludu naših građana i naših partnera je mnogo, mnogo gora stvar.
Kada govorimo o raznim stvarima, kao što je npr. izvoz, čuli smo razne cifre. Tačno je da je u prvih pet meseci izvoz nešto povećan, i to posle jednog velikog pada prošle godine. Mi ćemo prvi biti srećni i zadovoljni ukoliko izvoz raste. Ali, ako hoćete da kažete sve cifre, zašto ne kažete da je u maju mesecu izvoz pao za 10% u poređenju sa aprilom? To je istina. Zašto je to istina? Zato što je ove godine Uskrs bio u maju, a ne u aprilu, tako da je u aprilu bilo više radnih dana, a u maju ih je bilo manje.
Kad pogledamo listu naših izvoznika, nažalost, vidimo da tu i dalje ima dosta onih za koje je potrebna značajna državna podrška. Mi i dan danas ne znamo kolika je podrška "Železari" Smedereva, zato što se ona, nažalost, ne nalazi u budžetu, zato što se ona sprovodi kroz garancije Fonda za razvoje i zato što se, uprkos našim pitanjima, niko za sada nije udostojio da nam kaže istinu o tome koliko košta da ova vlada pokaže određeno povećanje industrijske proizvodnje i koliko košta da se pokaže neko povećanje izvoza.
Tako da, kada govorimo o situaciji, moramo da kažemo i neke druge cifre. Ova vlada je u početku rekla, tj. oni koji su je formirali su rekli da ćemo imati 100 milijardi evra do kraja decenije. To vam dođe nešto više od 10 milijardi evra godišnje. Onda smo prešli na malo realnije cifre, zato što su takve cifre postignute u datom momentu tokom nekih drugih vlada Republike Srbije. Na primer, kod poslednje godine Vlade Mirka Cvetkovića strane direktne investicije su dostigle dve milijarde evra. Prošle godine, tokom mandata ove vlade, ali hajde da bude da je to bilo pola prethodne Vlade a pola ove, je bilo 200 miliona. Sa sajta Narodne banke Srbije, tako da mogu svi da provere, kao i građani Republike Srbije, cifra stranih direktnih investicija za prva četiri meseca je 155,5 miliona evra. To je za četiri meseca. Kad pomnožite sa tri, vidite da ste još veoma, veoma daleko, tri puta ispod onog cilja od dve milijarde evra. Vidimo mnogo ljudi koji dolaze, ali za sada ne vidimo mnogo onih koji potpisuju i ako se potpisuje, to je za veoma skromne iznose investicija.
Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, nema ništa od dve milijarde evra. Bilo bi dobro da imamo i milijardu. Šta to znači? To znači da moramo da planiramo situaciju da bude eventualno i pola milijarde, a da devizne rezerve naše zemlje ne počnu da se tope.
Jutros je bilo malo reči o tome. Amerika, kojoj ide nešto malo bolje u ekonomiji, o njoj pričam zato što prestaje štampanje novca, koje je bilo ogromno. Ono već ima efekte, lančani efekat na Evropu, a i na nas zbog toga, jer će biti neminovno povećanje kamatnih stopa. Pošto je veliki deo našeg duga u varijabilnim kamatama, neko ozbiljan mora da planira i da kroji budžet za ovu godinu i rebalans za sledeću godinu, sa dosta nepovoljnim predviđanjima u domenu kamata. To nije slučaj ovde.
Ovde se ponašamo kao da ćemo uvek biti u jednom podosta čudnom momentu, gde su kamate za razvijeni svet na nuli, a za nas na nekih 6 do 7%. Zbog toga ni ovaj rebalans nije realan. Šta treba raditi, o tome ćemo pričati tokom debate. Jasno je da onaj ko želi dobro našoj zemlji mora da kaže – od nečega mora da se živi, pa da se onda napuni budžet. Prvo treba obezbediti pravi budžet za poljoprivredu. Treba ono nepovučenih kredita apsolutno, ne programirati, nego reći Evropskoj investicionoj banci, Svetskoj banci i svima drugima da to više ne može biti naš prioritet. Možda je u nekim boljim vremenima to trebalo uraditi. Te tri milijarde moramo relocirati na realni sektor, da podržimo postojeća preduzeća, da im damo podršku, da im damo garancije da mogu da kupe mašine, da oni koji već sada imaju određene poslove mogu da ih razvijaju. Na taj način će, i to je plan DS, naš plan za 500 miliona evra, koji su apsolutno mogući za deset vodećih gradova, realni ljudi i realne firme dobiti realna sredstva i na taj način će moći da razvijaju realna održiva radna mesta.
Ova vlada više nema nikakav kredibilitet u domenu javnih finansija, ali ako je neko grogirani bokser pred nokaut, to nije samo njegov problem, to je problem svih nas i zbog toga će se DS tokom ove debate truditi da da i nekoliko predloga da se izbegne ono što je, ako se stvari ovako nastave, neminovni finansijski krah. Hvala.
