Mislim da je prekršen Poslovnik u tom smislu zato što je prethodni govornik, kome ste dozvolili, izneo neke stvari koje se mogu okarakterisati kao uvrede. Mada, posle kada sam slušao, razmišljajući o onome što je rekao uvaženi kolega Radenković, shvatio sam da on govori o Slobodanu Miloševiću i o svojoj stranci, tako da ipak hoću da kažem da nismo uvređeni time. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Svakako se slažem sa poslanikom Radenkovićem da u ovoj raspravi nema mesta nikakvim euforičnim tonovima, dolazili oni sa jedne ili sa druge strane. Zato neću previše da se osvrćem na ono što je poslanik DS izneo, ali želim samo da otklonim bilo kakvu nedoumicu, i vama narodnim poslanicima i građanima, oko podataka o anketi radne snage.
Kao što znate, na jednoj od skupštinskih rasprava pomenuo sam da je u oktobru prošle godine izmerena stopa nezaposlenosti po anketi radne snage od 22,4%. Tada sam vam rekao da kao Vlada nismo želeli uopšte taj podatak da iznosimo kao neki trijumfalni podatak, iz razloga što je taj podatak obuhvatio i anketare koji su vršili popis poljoprivrede u to doba. To sam vrlo pošteno rekao i ja i ljudi iz Vlade nikad se nisu hvalili. Zar ne mislite da bismo se hvalili podatkom da je stopa nezaposlenosti pala sa 25,4%, koliko je realno bila u aprilu, na svega 22,4%? Nismo to govorili jer smo znali šta taj podatak obuhvata. Ja sam vam to rekao vrlo otvoreno u diskusiji i rekao sam da će prvi pravi podatak biti april kada nema tih nekih vanrednih sezonskih zapošljavanja anketara ili već nečeg drugog. To je april ove godine.
U tom smislu, i u uvodnom izlaganju sam rekao da nema mesta bilo kakvom zadovoljstvu, ali je činjenica da posle četiri uzastopne godine, kada je nezaposlenost rasla, počevši od 2009. do prošle godine, ovo je prva godina kada je taj trend zaustavljen. Da li će to biti trajno? To je naše pitanje i oko toga mi moramo da svi zajedno učinimo da to ne bude pojedinačni slučaj, nego da takvi podaci dolaze i u narednom periodu.
Reći ću vam tačno o kojim ciframa se radi.
Naime, u aprilu prošle godine, anketa o radnoj snazi, već sam rekao, obuhvata sve one koji imaju posao, uključujući i u poljoprivredi i one koji su zaposleni u sivoj ekonomiji, koji u anketi kažu da imaju posao, iako nisu evidentirani. Njih je bilo u aprilu prošle godine 2.157.618, u aprilu ove godine 2.227.432, znači 69.800 više nego pre godinu dana. Dakle, ne radi se o maloj razlici, ali, opet kažem, imajući u vidu da je stopa nezaposlenosti 24,1%, odnosno čak 708.000 ljudi traži posao aktivno u Srbiji, to su dakle ljudi koji ne samo da su evidentirani na Birou za nezaposlene, nego zaista traže posao jer ga nemaju. Onda sam rekao da ćemo moći biti zadovoljni ako taj procenat od 24,1% spustimo na ispod 20%. Pa, naravno, ako budemo išli kasnije i niže.
Trenutno, u aprilu 2013. godine, po ovoj anketi, bilo je 28.000 manje nezaposlenih ljudi nego pre godinu dana. Opet govorim, to su podaci koji su tačni, međutim, ne treba nad njima likovati. To je cela istina. Zaista nema mesta ni za kakvu euforiju ili glumu, kao što ste vi pravilno konstatovali, bilo koga ovde.
Što se tiče podataka o izvozu, moram da kažem da proizvodnja u "Železari" je pokrenuta tek krajem aprila i prvi efekat je imala u maju i junu, tako da se "Železara" uopšte ne nalazi još uvek kao značajan činilac u podacima za prvih pet meseci. Izvoz od 21% uglavnom je učinjen od strane drugih kompanija. Tek se u maju "Železara" tome priključila. Dakle, apropo uključivanja "Železare" u podatke.
Reći ću vam kojih je prvih 15 kompanija za prvih šest meseci imalo najveći izvoz iz Srbije.
"Fijat" je na prvom mestu sa 656.000.000 evra izvoza za šest meseci. Dakle, neko je rekao da će on izvesti manje od onoga što smo očekivali. Ne. Oni idu po onom što smo mi predvideli. Dakle, ako naprave duplo za godinu dana, to će biti oko 1.300.000.000 evra. To je zaista ozbiljan izvoz samo od jedne kompanije.
Naftna industrija Srbije – 135.000.000 evra. Oni su krenuli da vrše ekspanziju u okolne zemlje, nakon investicije koju su sproveli u modernizaciji rafinerije.
Na trećem mestu je "Tigar tajers" iz Pirota, sa 115.000.000 evra. Dobra vest je da će oni duplirati proizvodnju, jer će investirati u nove kapacitete i proizvodne pogone u Pirotu.
Na četvrtom mestu je "Petrohemija" iz Pančeva, sa oko 100.000.000 evra izvoza za šest meseci i zajedno sa sadašnjom naftnom industrijom, sa gospodinom Kravčenkom mi radimo na tome da se sprovede u narednih godinu dana još jedan investicioni program za povećanje energetske efikasnosti, kako bi se ova kompanija vratila tamo gde joj je bilo mesto u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji, pre nego što je bila zapala u jednom trenutku pre par godina u teškoće.
Na petom mestu je "Hemofarm" iz Vršca sa 75.000.000 evra izvoza.
RTB Bor je šesti sa 63.000.000.
Zatim, "Bol pekidžing", ovi koji proizvode limenke u Beogradu, Amerikanci, 59,7.
"Tarket", nekadašnji "Sintelon" iz Bačke Palanke, 59.000.000.
Južnokorejska "Jura" – 59.000.000 evra izvoza.
Deseti je "Impol Seval" iz Sevojna, sa 51,3.
Jedanaesti – "Tetra Pak", sa 48, 2.
Dvanaesto je "Gorenje", sa svoje tri fabrike u Srbiji, koje izvozi 46,4 miliona.
Trinaesti je "Sirmium Steel" iz Sremske Mitrovice. Oni rade preradu otpadnog gvožđa - 44,3 miliona.
Zatim, italijanska "Golden Lady", sa dve fabrike, u Loznici i u Valjevu. Sve izvoze na rusko tržište, 43 miliona, za prvih šest meseci.
Petnaesti je "Leoni", koji proizvodi isto kablove za automobile, 42 miliona. Oni imaju fabriku u Prokuplju. Sada investiraju u novu fabriku u Doljevcu, gde će uposliti 1.500 radnika u narednom periodu.
Dakle, to je prvih petnaest izvoznika.
Mi ćemo, kao što sam već rekao, u narednim nedeljama, mesecima, otići kod svih stotinak prvih izvoznika iz Srbije, napraviti prethodno analizu koliko komponenti danas oni uvoze, koje ugrađuju ovde u Srbiji da bi svoje proizvode izvozili i napraviti predlog da uvedemo domaća mala i srednja preduzeća koja bi bila novi komponentaši ovih izvoznika. To je jedini način da one koji su već sada uspešni vežemo za neke naše firme koje možda nemaju dobru opremu, ali bi mogle kroz dodatne investicije da postanu dobavljači ovih velikih kompanija, da onda njima ciljno damo finansijsku podršku da nabave tu opremu, ako dobiju ugovor dobavljački za ove velike izvoznike i da na taj način vežemo puno domaćih malih i srednjih preduzeća za ove proizvođače.
Naime, samo "Gorenje" angažuje pedesetak komponentaša već sada u okolini Valjeva. To će isto činiti i u drugim mestima gde ima fabriku i verujem da možemo na ovaj način dodatno izvoz da pojačamo.
Konačno, samo još jednu dezinformaciju da demantujem, a to je da je, navodno, deficit budžeta ove godine veći nego što je bio prošle. To sam rekao u uvodnom izlaganju, ali treba da ponovim jer sam čuo već od dva poslanika opozicije netačnu informaciju. Činjenica je da je u prvih šest meseci ove godine budžetski deficit za 12% niži nego u istom periodu prošle godine, a da će do kraja godine biti za 1,5% bruto domaćeg proizvoda niži nego prethodne godine.
Tačno je da je ovo još uvek visoki budžetski deficit. To nisam nikada krio. Prosto, u ovakvim raspravama ne vidim da ima neke koristi da se bilo preteruje, s jedne strane, bilo sa druge strane. Mi samo ako istini pogledamo u oči i ako probleme napadnemo onakve kakvi jesu, a ne da ih guramo pod tepih, kao što su neki ranije činili, mi možemo da oporavimo našu ekonomiju.

Replika, gospodin Đelić.

Hvala, gospodine predsedniče. Milo mi je što ste se vi vratili. Čestitam vam na doktoratu.
Što se tiče ovih podataka, interesantna je ta matematika. Sada smo čuli da 24,1% nezaposlenih nije više od 22,4%. Znači, 24,1% nije više od 22,4%.
Ono što je tačno, to je da ova vlada nastavlja da zapošljava u državnoj administraciji. Hiljadu u poslednjih 12 meseci, državna uprava. Ono što je tačno, to je da je u državnim vodoprivrednim preduzećima zaposleno još 1.414 ljudi, da budem egzaktan.
Danas smo mnogo čuli o reformi javnog sektora. Gde su ti konkursi? Gde je ta departizacija o kojoj se pričalo toliko puno? Koliko, tri konkursa, možda četiri, sa današnjim, kad vas je baš mnogo iznervirao direktor Puteva Srbije, pa ste mu raspisali konkurs? Jel se tako poštuje zakon? Kada vas neko iznervira, onda vi raspišete konkurs. Ako neko ćuti, onda ne raspišete konkurs. Kada će da se poštuje zakon koji je ovde izglasan? Kada će da se desi ta departizacija, da ovo o čemu se govori postane malo više od samo nekih apela?
Ministar nam je rekao jednu interesantnu stvar i među ovim izvoznicima imam jedno pitanje za ministra – ima li jednog jedinog kojeg je dovela ova vlada? Nema. Zato vam hvala na velikom komplimentu za Vladu koju je vodila DS, zato što svi ovi izvoznici koje ste napomenuli su oni koje je obezbedio i budžet koji toliko često kritikujete i subvencije koje smo dali i zajednički rad i lokalnih samouprava i Ministarstva poljoprivrede koje je radilo na tome da obezbedi i zemlju i mnoge druge stvari. Milo mi je što čujemo danas da se radi sa gospodinom Kravčenkom, jer bilo je partija u prethodnoj vladi koje su se protivile aranžmanu sa Ruskom Federacijom koji je DS pokrenula.
(Predsednik: Vreme.)
Ovaj budžet, time zaključujem, kako možete da nam kažete da je on dobar za zapošljavanje, kada smanjuje za tri milijarde dinara, jedini budžet za aktivne mere zapošljavanja, tri milijarde manje, a povećava za pet milijardi dinara tranzicioni fond, a to je za otpuštanje? Ovaj fond i ovaj budžet su fond i budžet za otpuštanje. Toliko od mene.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, volim da slušam ove nadahnute govore, stvarno mogu da daju čoveku inspiraciju, pogotovo kada potroše dobar deo vremena da objasne rast nezaposlenosti od 22,4% do 24,1%, ali nikako da nam objasne kolege poslanici iz bivšeg režima, a odakle tih 22,1%? Odakle se taj broj stvorio od nezaposlenih?
Ili da podsetim, jedan od prvih budžeta 2001. godine iznosio je 140 milijardi dinara. Sa tim budžetom Republika Srbija je živela koliko toliko godinu dana, a sada imamo budžet od 800 milijardi dinara koji moramo još i da zadužujemo. Moramo da ga zadužujemo zato što moramo da isplatimo 550 milijardi dinara u fondove zdravstvene zaštite i u Fond penzionog osiguranja. Što to nismo radili 2001. godine? Zato što su ljudi radili, još nisu stigli Vlahović, Pitić, kolega Đelić da opustoše Srbiju. To je bio početak. Tada da bi se namakao budžet izmišljeni su i porezi koji zbog ovakve finansijske situacije moraju da ostanu i danas. Tada je izmišljen porez na upotrebu držanja i nošenja dobara, i na auto, i na sve što ste kupili. Tako da čini mi se da su ovde neke stvari malo pobrkane.
Pričamo o Vladi Mirka Cvetkovića i investicija od dve milijarde evra na repu operacija i kupovini državnih hartija od vrednosti, na kamatama koje su bile 24%. To nije neki podatak sa kojim se treba hvaliti. Te dve milijarde evra investicija niko nije video. Nestale su 2010. godine gospodine kada je NBS prodala milijardu i 400 miliona evra deviznih rezervi da bi devizni kurs opstao onakav kakav jeste. Možete slobodno na sajtu NBS da pogledate dnevnu likvidnost banaka pa ćete videti, o tome se radi. Znaju ovde neki da čitaju neke papire makar malo.
Hoćemo da pričamo o tome da na otplatu kamata za domaće kredite 91 milijarda i 700 miliona. Hoćete da kažete da je ova Vlada napravila toliki dug da treba da se plati 92 milijarde dinara na ime kamate samo. Nije, to su dugovi Mirka Cvetkovića. Hoćete da kažete da na strane kredite treba da vratimo 46 milijardi dinara. Čiji su to krediti? Ne ove Vlade, opet prethodne. Garancije koje je prethodni saziv davao iz budžeta Republike Srbije za šest milijardi 900 miliona dinara? Koji su to direktori bili kada nisu vratili kredite koje je ova Narodna skupština za njih dala garanciju? Vaši.
Pričate o poljoprivredi, možemo i o tome. Prošle godine, do formiranja ove Vlade ni jedan jedini dinar nije bio isplaćen poljoprivrednicima za subvencije u poljoprivredi, zato je i rađen rebalans.
Znate koja je razlika između ovog rebalansa i rebalansa dok je bio ministar i premijer Mirko Cvetković? Razlika je u tome što novac nije potrošen pa se radi rebalans da bi opstao kao što se to ranije radilo, jer znate ako neko donosi rebalans u decembru mesecu onda je on već potrošio novac. Tada samo Skupština, odnosno narodni poslanici tada treba da pritisnu dugme ili da dignu ruke, svejedno, da onaj koji je odobravao sredstva ne ide u zatvor. Tako se radilo do sada.
Ovaj budžet nije nešto što je za radost u Srbiji ali nemojte da se pokrivate preko glave i da ne kažete barem u jednom delu budite iskreni da je ovo iznuđeno i da nije moglo drugačije. Ni najveći domaći stručnjaci nisu mogli da predvide, a boga mi i svetski, ovoliki pad budžetskih prihoda. Fiskalni savet je rekao samo 20 milijardi, a ovoliki pad nije mogao da se predvidi zato što se jako vešto krilo u kakvom je stanju naša privreda, kako je upropašćena, koliko je uništena, koliko je nekurentna čak i na domaćem tržištu i kako su razni finansijski lobiji u proteklih nekoliko godina i kontrolisali tržište, i uništavali konkurenciju, a boga mi, i siromašili privredu tako što nisu izvršavali svoje obaveze predviđene zakonom i ugovorima na vreme. Morali smo da donesemo i zakon kada roba mora da se plati, inače, čini mi se da je taj suvlasnik bio sa predsednikom DS u nekom listu, čini mi se, "Pres". E, tako je to funkcionisalo.
Kada se spominje domaća građevinska efektiva ne znam ko napravi ovaj Most na Adi, znam da je plaćen, bar tako kažu oni ljudi koji se u to razumeju, jedno 300 miliona evra više ali ne znam da li ga je pravila domaća firma ili strana? A hoćete da razvijate domaću građevinsku efektivu i industriju.
Spominje se poljoprivreda, aflatoksin, panika među građanima. Ta afera je rešena, neko je pokrao robne rezerve i kroz aferu aflatoksina hteo da vodi da je kukuruz koji je bio u robnim rezervama i koji je prodat i neko je za njega uzeo novac navodno uništi. Inače, kada smo računali reč je negde od oko 6.000 šlepera robe koju opet treba da plate građani Srbije, opet iz nekog budžeta ili da prevedem u neki drugi broj to bi bila kolona tih istih šlepera od Subotice do Preševa.
Toliko ste dobro vodili ekonomiju i državu ali ne za građane nego za sebe. Nema opravdanja da kažete – zato smo izgubili izbore nego da kažete barem u ovom delu kada je budžet u pitanju kakva je stvarna situacija, a ne tendenciozno da napadate budžet. Ne čuh odakle tih 22,4% do novembra ili oktobra meseca 2012. godine? Da li ih je Vučić otpustio od 27. jula do tog oktobra ili novembra? Nije. Izgubili su posao u vašim privatizacijama i igrankama, o tome se radi.
Niko mi ne reče kako to da je Srbija mogla da živi sa budžetom od dve milijarde i 300 miliona evra, to je vaš budžet bio gospodine Đeliću 2001. godine, 140 milijardi, a sada ne može sa budžetom od 800 milijardi. Ko je navukao tu silnu administraciju u državnu upravu? Pa nije valjda Aleksandar Vučić, nego vi dok ste bili na vlasti u svakoj opštini, u svakoj kancelariji.
Ja sam se jednom našalio kad je za vreme vaše vlade, kada ste otvarali agencije, ostalo je samo još da otvorite agenciju za otvaranje agencije. To je bila šala, ali neko me je shvatio ozbiljno iz ste vlade i stvarno su otvorili Agenciju za otvaranje agencije.
Ne može da se preživi ni sa 800 milijardi dinara, kao što rekoh, zato što su transferi fondovima 550 milijardi, a tako su veliki, zato što je toliko ljudi za vreme vaše vlasti ostalo bez posla, pa moramo iz budžeta da isplaćujemo i penzije i zdravstvenu zaštitu. Toliko zašto možda i nema vakcina za besnilo. Ne znam da li je to baš toliko danas važno, verovatno jeste. Ali, kad pričate o lekovima kao ekonomista, što ne rekoste da se Zakon o javnim nabavkama sprovodi u oblasti nabavke lekova u Apotekarskoj ustanovi Beograd? Zašto to niste rekli? Što im niste pomogli kao veliki stručnjak da raspišu javne oglase i nabave lekove, a ne da se preko medija prepucavaju sa Upravom za javne nabavke, a građane ostavljaju bez lekova i na taj način ugrožavaju njihov život i zdravlje.
Ta priča oko aflatoksina je mala igra za nestašicu lekova koja je bila u aprilu i maju mesecu ove godine u Beogradu. Kada je već reči o tome, taj isti standard 0,5. Tačno je da nije evropski, ali je tačno da važi u SAD, Kanadi, Ruskoj Fedraciji. Ne verujem da su to neozbiljne države, da ne brinu o zdravlju svojih građana, ali videli smo kako Apotekarska ustanova Beograd brine o njima. O tome se radi.
Znači, nismo srećni sa ovakvim jednim budžetom, ali evo izvinjavam se svim građanima Srbije, nismo ni znali koliko je Vlada Mirka Cvetkovića na čelu sa Mirkom Cvetkovićem i Borisom Tadićem upropastila privredu Srbije.
Sećam se ekspozea jednog ministra ovde kada je obrazlagao Zakon o budžetu za 2011. godinu, predviđao je 2014. godine da će deficit da bude 1%, a 2012. godine zbog obaveze i dugova koje ste napravili, zbog izborne kampanje, koliki nam je bio deficit? Bio je preko 6%. To nisu bile obaveze Vlade u kojoj je premijer Ivica Dačić, nego obaveze koje je nametnuo Mirko Cvetković, tako da svako ko se iole malo bavi ekonomijom zna da se ništa tako ozbiljno ne upropasti preko noći, ali da je daleko više vremena potrebno, da se ono što se upropastilo, ponovo vrati u funkciju, bez obzira koliko su ti ljudi koji to žele, sposobni. Ne postoji u srpskoj privredi čaroban štapić kojim ćemo da rešimo sve naše probleme.
Bar u tom delu budite realni, bar u tom delu prihvatite da je od ovih 178 milijardi dinara, barem 150 milijardi obaveza koje ste vi napravili. Kažem – barem, jer dovoljno je da samo otpišemo dugove "Razvojne banke" i "Agrobanke" i deficita ne bi bilo sa ovim kamatama kako ste zadužili građane.
U svakom slučaju, SNS će glasati za ovaj rebalans budžeta. Smatramo da nije kasno, da se kroz racionalizaciju sredstava koje nam daju građani Srbije ovaj budžet uspešno ispuni i da u narednom periodu očekujemo takođe od Vlade Republike Srbije da da još veći doprinos i da nam deficiti budu manji, a sredstva koja nam daju građani Srbije, da raspolažemo maksimalno efikasno, u smislu da se ulažu ne samo u ovaj deo potrošnje gde novac ode i nikada se više ne vrati, već da stimulišemo proizvodnju i to najviše u oblasti poljoprivrede. Hvala lepo.

Replika, Božidar Đelić.

Slušali smo 15 minuta stožerne stranke ovde i nismo čuli, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, jednu jedinu reč o rebalansu. Samo smo čuli da je rečeno da su nesrećni, da nisu najzadovoljniji, ali će ipak glasati i onda uobičajena stvar, kao da smo na kraju jula meseca prošle godine, da je za sve kriva prethodna Vlada.
Bio sam ministar finansija 2001. godine, pa neću mnogo o tome. Nasledio sam 400 miliona evra za dve neisplaćene penzije, 341 milion evra za 20 penzija poljoprivrednicima koje nisu uplaćene, 70 miliona evra neisplaćenog dečijeg dodatka i 4,8 milijardi evra ukradene devizne štednje koju tek sada vraćamo. Nadam se samo da neću biti ponovo ministar finansija sa takvim sličnim stvarima. Nadam se da nećete napraviti tolike rupe.
To je efekat radikalsko-socijalističke vlade što smo nasledili. Dobro je što sada branite EU i što hoćete da uđete u nju, a trebalo vam je 20 godina da vas ubedimo u to.
Što se tiče aflatoksina, znajte da nećemo mi da uđemo tamo preko Rusije ili Amerike, jer standard vredi u EU i neće nametnuti to Rusija ili Amerika, nego EU. Čujem da mislite da je aflatoksin afera. Ne, ako ima kriminala, neka se kazni, ali činjenica jeste da naša deca piju najlošije mleko u regionu. To je činjenica.
Činjenica jeste da ne možemo da iskoristimo današnji ulazak Hrvatske u Evropu, da zauzmemo njene pozicije tamo gde možemo, zato što ne poštujemo ono što su standardi.
U svakom slučaju, cifre su veoma tvrdoglave. Evo nas godinu dana kasnije. Kada govorite da smo u bankrotu, onaj koji kaže da je bankrotirao, ne ide i ne zaduži se za dodatnih četiri milijarde evra, a za toliko ste zadužili Srbiju, ali ja ne vidim nijedan put, nijedan most i zaduženje Beograda ispod 400 miliona evra i dosta više sa tim manipulacijama.
Moram da vam kažem, sva vaša izbegavanja...

Molim vas, vaše vreme je isteklo.